Време, 20. 10. 1937., стр. 9

Зашто неколики трговаца милионара тврдоглаво пориче економски просперитет наше Отацбине? Орпгиналне појмове нма бе- | радњн у најухх. м смислу (т. ј . | су делегати бнли у Всрлину, ј устију. Господин др. Милан

т I п — - ј —. , .■ Јм Ј'. оградска Трговннска комора. економском смн«>1у) од 230 за зиа врло добро да је главни Стојадиновнћ, претсодник Мн. своме одговор\ нама > ..По- |9 месецн у 1936 години прет- сукоб дошао до изражаја и у ннотарског савета, казао је у литици од 10 т. м., пише она ставља нсповол»ну појаву, ј секцнји за дистрибуцију и да ј значајном говору, приликом пуштања у погон грубе пруге у Зеннци између осталог и

ВРЕМЕ

»'рдокцнЈн и •дмппнстраниЈи Поапкарвоша 4 Телгфоми: Цептрада 24-001 24-002. 24-003 24-004: стеиогрп Фн: 24-000. 24-003: огласи: 24-ООЛ Претплата месечно 20 а ино тоаистао 50 д Цгме оглисимаI Ј см 1 стч^ 13 — днн.: V тексту 30,— дин Чсконни рачун 0р 32 204 Рукописи се ие ппаћајт

Усуботу даје се премијера комада „Иза, куда ^еш?. " од италијанског писца Чезара Лодовичиа

Народно позорнште:

ј за 230, односно за 160 ман>о | но што је фактнчки бнло? ших трговннскнх комора, да се | 2) Колнки треба да је прн |, важност Уредбе о забрани ос- Р аот па Д а се стаље назове гова ду Ша већ више ниван>а великих магацина и ! повол»ннм сличннх радн>а код нас прод\*-

ово: ,,Ми смо очевндци таквог јед-1 Матинеа: ног економског напретка как вог наша земл>а ннје видела. Биланс наше нзвозне трго-

„У ЈС.ТЛОМ овдашњем дневном ондо сс намећу два питања I С е велнки део реферата однолисту у последње време водн 1) Шта би онда претставл>а 1 си б аш на питање животне се анонимна кампанл у ко- 1ло сман.ен.с трговачкнх рад1в.1 I спо со0ности ситне детаљне тр|1Ист велнких магацнна а у цп- I за 230, односио аа 160 маљ. ГШЖ но. Претседник одбора за љу да се п а р и р а акција на-1 во шти Је фактнчки било ? , дистрибуцију Међународне трI говинске коморе, који је и н»егодина, Али и ако оставнмо по стра НИЈе нико маље до Кчм1 Г Т ви "° са "° за П Р ВНХ «««" о-7 т* нч I пом, гснер&лии днректор нај- ци ове године актнван је за жн и после 27 т. м. И уколв- ви податке о кретаау броЈа , пе1и , г магацИИа д. „ноаа но., 600.000.000,- динара. Државко је 27 октобар ближи у-го- радн.и. ми и цела свЈективна , Б „ „ дннк Саве . вн „ ходи само ,Гова четиллко Је та шшпаља 6 е зо 6- Јавност сматрамо да Јс доказаи за в( . лгијскнх всликих мага . ! ри м ? сеца ове 6уџетске годи . зирннЈа. Разннм махн- великн полет детал>не тргови- 1 • г нацијама пок>тнава се у- не у Београду за 9 месеци тицати на меродавне да се пи- 1936 годнне тиме, што је број [ тан>е поменуге Уредбе реши о- стечајева пао на 3, што се умнако како то ннтереси аноннм- ножио број помоћног особл>а. ног дру-штва „Та-Та" захтева- и што је скочила просечна Хрговвнска Комора кад послс | ја моГао^иашој мм Љ1 ГемиЈу. Истоме цнл>у сл\*жи н по- I надннца. А __ | Ј • Ј менути оглас односно саопште- ' У другој половинн свог од

КОД СПОМКНИКА: омогп 'амЈета. . ВРАЧЛР" : (30) Мат

.ИНЖЕЊБРСКИ ДОМ" (181 м&тинв Вв<-лачког клуОа ..Веоград"

Изложбе:

ПАВИЉОН „ЦВИЈЕТЕ ЗУЗО РИЋ 1 : ИздожВа 1вапаестори1«>глимара. ООЈНИ МУЗВЈ - ГОРЊИ ГРАД отворвн сааког дана с«м понвде-

цина И СЛИЧНИХ радњи, који је 1 не били су за 500,000.000.— оннка од 9—17 час непрекидчо |ту скоро напнсао великн ме- динара много већи него истих ! морандум по питању великих иесеца прошле године. Кре- ; Кафане: магацина н ситне детал.не тр- ^ дит државе толико је пора' говине. Какво нме заслужује ! стао, да је министар финанси-

н»е овдашње фнрме „Та-Та", . говора београдска Трговинска објавл>ено у Вашем листу од комора полемише са нашнм 8 т. м.". чланком, објавл>еним под наТри пуне године води Комора словом „Недопуштвне недобесом>-чну кампању против следности наших прнвредних нас тражећи наше уништење комора по питању великих маА кад се ми бранимо преко гацнна". Ми смо тврдили да су јавностн, онда то назива ,,без- наше привредне коморе у једобзирношћу", ..парирањом ак- ном нстом меморандуму биле ције трговинскнх комора", за и П р ОТ1 , в велнких магаци„разннм махинацијама". Ми на- Комора на то одговара да |Зашто? На то дају све Коморе не знамо. а и не ннтересује она не хражи затварање велц/

ових факата тврди да ннје ја- ј товатн државних бонова сно да се резолуција не односи једну милнјарду дннара. Злат-

на велике магацинр? Београдска Трговинска комора тражи не само обнавл>ање Уредбе о забрани и ограничењу великих магацина, већ њено огромно пооштрење, и-

на и девизна подлога у Народ ној банци повећала се за једну и по милијарду. Улози на штедњу приватннх улагача су порасли данас за једну милијарду динара за годину дана.

коморама у земљн, да велики магацини нигде у свету нису срушилн детал»ну трговину.

нас, из каквих разлога пишу ких мага цина, јер зна врло додругн повол>но по велнке ма- бро да у свнм местима у којнгацине, алн пгго се нас тнче, ма ве ), годннама, па и деценндабоме да ми пишемо да би- ја^а, постоје велнки магацннн смо парирали акцнју трговин- ПО стоје ситне трговачке радње ских комора, односно да пи- у в ^ 10 ^р.-шком броју и да би, шемо у праведној нужној од- нрр ОВа тно, временом н код нас брани и у природном нагону бно иетн случа ј. Затварање самоодржања. , . Та-Те" тражн због тога, што Појмови београдске Трго- она постојн н радн противно вннске коморе су дпктаторски. ј важе ђ им пропнсима. Питање Као што диктатор свако њему „ лвгаЛ востш нашег постојања неприЈатно и противно гледн- н налази се пред меро! ДОШ« судскнм властима и, " п, ° { догод оне не >тврде у својој I нзвршној пресуди нелегалI ност, клевета је свако тврђење : о нашем противправном посто! јању. Недопуштено је грађанима, па ни трговинским коморама да расправљају пита* ње којо ј© пред судом. У мно; гим земл»ама то се кажњава. Ми смо тврдили и остајемо

Комора свако гледиште, које њој не годи назива безобзирношћу и махинацијом. Она се претставља у лавности као неки уред, као дожава. као носилац општих пнтереса. премда она није ништа друго него претсталишца посебних интеререеа најмање привредне гране у земл>п некплико ситних '»но-правних ф\-нкција; а у

заЈеднички одговор у поменутом меморанд>*му, који гласи: „Према општем утиску, који Коморе имају, спецнјално о дућанској трговини у градови ма. т. ј. више у оним местима која долазе првенствено у обзпр за оснивање великих магацина, не само да не иде доле, него, можда, и горе. То је случај нарочито у градовима у којима државни н самоуправ ни чиновннци претставллју важан део потрошача. Прошло годишн>а редукцнја принадлежностн тог чиновништва имала је велики одјек, наравно, врло неповољан у трговини. Разлози који су руководили тадању владу да ту уредбу пропише, постоје и данас: пре ма томе, ову уредбу већ и из тог разлога треба продужити за нзвестан пернод времена." Све коморе заједно су фоомулнсале проблем уредбе као

пи^Уу ^■•бп^ ^а по. при томе да је груба против- провлем ааш^те трговаца

себие. сталешке иитересе. ин- Р«'Вост нзмеђу гледишта да тересе једног врло малог дела ннгде V свет У велики "агацибогатих трговаца. углавкоме у ни нис >' срушили деталну трБеограду. Јер, југословенски говин > и захтева да се продутрговци немају апсолч-гно ни- жи и пооштри Уредба о забраклквих ннтереса ва питању ве- нн и ограиичењу великнх магацина. којим се обуставља

ликих магацина. Акцнја београдске Трговинске коморе против „Та-Те" не ма ннкакве сличности с расправљањем једног економскополитичког питања, већ носи карактер кампање вођене снлном мржњом. Гоњена тим руж-

сваки дал>и развоЈ великих магацина; последњи захтев значи да су великн магацини штетни по детаљну трговину, док се горе каже да то нису. У одговору вели Трговинска комора, да она тражи продуним осећањима, она прибега- ј жење уредбе само привреме-

ва чак и лажним претпостав кама, заборавЈБа1уЛи да некстина у јавности има краткс ноге. Кад кажемо да је прибегла лажним претпоставкама, мислимо на њен одговор нама у „Политици" од 10 т. м., у коме полемише и по питањима о којима су расправл>али друти листови без икакве везе с нама, а о којима нема ни речи у нашем напису. Половина ње ног одговора односи се на чланак „Сјајан полет детал>не трговине у Београду откако радн „Та-Та" који је „Време" донело без икакве ограде и резерве. Нас се не тиче њезина критика поменутог чланка на који ће свакако \тлет*»ти одговор од стране оних којих се тиче. Али се нас утолнко више тиче питање, које је предмет тог чланка. Наиме, да ли је београдска детал>на трго вина у просперитету откако ми радимо. У поменутом чланку „Вре-

но, док су трговачке масе изнурене, јер су оне немогућне да издрже губитке, које би им нанели велики магацини одвлачењем муштерија. Зашто ће будући магацини нанети губитке трговцима, кад постојећи то нису урадили, пошто комора признаје да велики магацини ннсу нигде срушили детаљну трговину ? Нигде, ни у каквој ситуацији нису велики магацини оштетили детал>ну трговину. ни у кризи, ни у просперитету, како каже Трговинска комора; према томе њена диверзија о опасности будућих великих магацина нод нас по детаљну трговину нелогична је и конструизана је само због тога да се нашкоди „Та-Ти".

мент" се гокачу1е про^" • тг— ' ховог мемопандума од 28 сепбеоградске деталне тргозине тембра 1936 и њиховог држана основу статистичкЈ х пс,1а ња на конгресу Међународне така. Ееоградаса трговинска • тпговпнске коморе, на ком је

ни у фантастичним размерама. ! То је дошло као природна поМн смо тврдили у „Полити- следица огромног побољшања положаја пољопривредс. Трговац је први, који осети економско побољшање широких маса. У свим земл>ама постоји изрека која отприлике гласи: Кад сел»аку добро иде, иде до-

ци" да постоји недоследност наших привредних комора у њиховом држању према великим магацинима, између њи-

комора у поменутом одговору оспорава само број трговачкгтх радњи у Београду у времеиу откако ми радимо, и место њих доноси ове податке: „Чпст прираст трговачки> Г' , "1н>п у Београлу после осии. г^.Гоа голиког магаципа „ТаТг", даклс после фебруара КЛб-годЈгсе, био је У ДРУГ° М •».'те^сНу 1936 го^ине 125, у

јсдном резолуцијом изгласана потрсба великих магацина и њихова б^зопасност по деталну трговииу реченицом да ,.и.ма довојвно места за сие

ако исповеда заједно са свим | Додајте свему овоме раздз*же' ■>«•»- ње з емл0 радннка и повећање цена земЈворадничких пронзвода, па ћете лако иматн утисак колико је велики напредак учињен на привредном под>у у нашој држави у последње време. У таквом једном економском просперитету ннје се чудити, да смо моглн створити н овако једно грандиозно дело каква је наша железара у Зеници". Међутим. неколико трговаца-милионара у Београду труде се свнм силама да у најмању руку угуше те вести, о просперитету у јавностн. Интервјуисан од сарадннка ,,Политике" о просперитету Југославије, казао је г. Недел>ко Савић, претседник Савеза трговачкнх удружења и већннк београдске Трговинске коморе: „Не, ми у нашим редовима не примећујемо ннкакво побољш&ње. Видимо само осиромашење нашнх редова. њихову кукњаву и пролетаризовање. Т 0 важи готово за све трговачке струке н то како у Београду, тако и у унутрашњостн земл>е. И што су варошн мање удалене од саобраћаја, све је горе... Од времена кад се о кризи највише говорило па досад, кад се говори о просперитету, код нас се стање није побол>шало. Нема код нас просперитета... У нашем детал>ном послу просперитет није у напретку, већ иде стално назад. Послови су у опадању..." Како да се објасни та ружна и непатриотска појава да неки трговци систематски поричу просперитет? Једино несрећно вођеном кампањом против „Та-Те". Кад су лањске године донеле новине вест да Крал>евска | влада не намерава продужити | уредбу о великим магацинима .вербалигтичке борбаше I против ,,Та-Те" спопала је тро- \ летница. Они су цео свој кре- 1 дит код трговаца у земл>и везали за борбу против „Та-Те". ј Њима је потребан хитан успех, пошто од организацнје ; трговачког реда нису ништа урадили и за трговце у земљи и почели су да губе поверење. Па како је „Та-Та" једна приватна фирма, то се претпоставл>ало да ће се она моћи лако натерати у пропаст кад навале велике београдске силе на њу. Због тога су моралн најпре да измисле како је „ТаТа" највећа опасност за трговачки ред, да би затварање

великим градовима од неповол>них економских прилика, изазваних нарочито редукпчјом чиновничких берива. Иако је то гледиште противно њиховом гледању, да велики магацини нигде и никад не ру ше детаЈвну трговину, мн ћемо га нпак прихватити моментано, да бисмо дали одговор на питање треба ли продужити уредбу или не . бдговор зависи од одговора на питање: какве су економске прилнке у нашој земл>н, а епецијално у детал>ној трговини. Најважнији узрок неповољног стања у детаљној трговиии, смањење чиновничких берива, највећим дело.м уклоњен је скорашњом одлуком Кр. владе о повећању истих и сасвим је природно да ће детаљна трговина, а нарочито у Београду, имати велике користи од те одлуке. Међутим, детаљна трговина у Београду је и без тога напредовала. Много бројни разлози од којих су нај важнијн: огроман прираст ста новништва београдског и силан просперитет у Југославији, који траје већ 14 месеци и који је обезбеђен и за наступа јућу кампању, учинили су да је економско стање у Београду побољшано у последњој годи-

РЕСТОГАН .МИМОЗА- <Колар чева бр П певаЈу омвл.еии гђа Олга Јаичевецка п г г С«ргиЈе Вендеровић ■ Ворис ВрЈиио синг ДнрекпиЈа Премнјерви биоскопи: СЛАВИЈА: (14 30) 1> ПеиаЈ мени (Грвс М уј>. Гари Гоалт): 2> Жур шал. КОЛОСЕУМ: (15) ТроЈе у иоПи < ВнлиЈам Поввл. Мнрнл ЛоЈ Елнс* Лаиди и Жозеф К&леЈа). Журнал. • **А I • )Д| Ве -<Јв|.»ои» » Пј ризу (Клодвт Колбер>; (21-30 Саетдост у магли (Ерол Флии. Анмта ЛуЈз и Маргарета ЛиндсеЈ) ПРАЧА Р* < 11 1 Ко*1*1*ои« « Пп рилу (Ктодет Колбер): (21) Светдост у мигди (Ерол Флин. Аинт» ЛуЈз и Мар^аре-а ЛиндсеЈ> .ЛУКСОР" — дон >а сала: (15' Жипи леш (Виктор Фр&исеп. Га бн МорлеЈ. Жорж Рито. Мна Чо рак-Слапенска). ЛУКСОР" — горн»а сала: (16.15» Неуетраншпн млвдожс1на (Ха<нп Риман. Ханс Мозер Густн XV б«р>. УРАНИЈА: (15) ПеввЈ меин (Гре^ Мур. Гарн Грант); 2) Журиал.

НОВАКОВИЋ: (15) Пиганско де воЈпе (Стаи Лаурел н Оливер Хардн): 2) Коитушоака (Тео Лингвн. Ида Внст>: 3> Увнверзум иовогтн МЕТРОПОЛ: <15) 1» КалифорниЈа експрес (Дик Форал>: 2» Жуднл (Гари Купер, Марлеиа Днтрнх>: 3) Уинверзум иовостн. ГРИГЛАВ: (15) Гранд хотел (Гре та Гарбо. ТЈоана Крафорд. Валас Бири): 2) Снли еимфоивЈв 7 Јн; 3) Парамуит новости КОРЗО: (15) Грвд грехв (Џенет Ман-Ловалд. Клеок Гебл в Спенсер Трасн>: 2) Умнверлум ново стм. ХВАЛА: (15) ТЈпк просЈвк (Марнка Рек. Јохалес Хистерс. Ида Внст> Смли гнифоииЈв * во|и ■ Фокг иовостн ,.К (Х" (15) Петер <Франинска Гал. Ханс ЈараЈ. Ото Валбург, Феликс Брос&рт), Фокс новости. лалкан. «15» : 1| Крн.». сиитмиии (Леннс Кииг. Цезвт Мак-Лоналл В&рнер Оланд>; 2) ..Смовп" (Вик тор Џорн, Иренв ВеитлвЈ): 3» Фоксов журвал.

У оуботу. 23 о м даЈе се увечв у лгрвди код Спомепика премнЈера к<мадв ,.Иза, иудв ће«и?...' од нталнЈапсног драматнчара Чезара Вна Лодовнчна. иовог велииог пвонкка ИталнЈе". Лодовнчиев комад претствЈ1л.в иаЈвећи позоришни успвх послвдн.е свзонв, Главнв улогв играти су Еиа Граматнка и Венасн. Критвка Јо дело оцоинла Једнодупммш похвалама. ..Снлан успех комада прнпода песнику рет ке геннЈалности коЈн поквлуЈе поуздан бински поглед дос-гоЈми дииЛодовнчиево двло Је Јвдно од наЈсввршеннЈнх детв у последн»е врвме. Птвмвннтост освћанл, блелЈтав дух, песничкн заиос даЈу овом комаду у трн чнна наЈлепшн пггнмунг. Комал Је освоЈио публнку, освоЈио Јв у нстннском. наЈлвпшем смнолу. Лодовнчнев комад Је лаиста лепо, от»нпннално, пуно вредности, дивно заиишлено дело. . Лепша жеиока улига (Иза> ретко Је икал налисана. Извапредно занимл»ив. днван комад чиЈа врлина лежи у н.вговим проблеммма и маЈстор<ком начину кахо су ти проблеми рашчлањенн и како со покроћу". Велику улогу Изв ту мачн гђа Дугалнћ, Остал« улоге играЈу гђе Луковић (Барбара>, Ерцеговић (Лиана>. Матић. Бркнћ. Хаоова Пветанопић н г. г Нииачгвмћ (Карло). М. Велнчковнћ (Мучиано), Милисаал>е«ић М. Поповић, Б. Јованоанћ, Међедоанћ. Комад се даЈе у режнЈи г. Милаиа СтоЈановића коме Је то гтрпн редитвљскн посао у Народмом позорншту у Ввограду Спенограф г. Денић. Почетак у 20 час. Пенв мвста од 5 до 36 дин МЛЕТАЧКИ ТРГОВАЦ У четвртак, 21 о. м. даЈв се увечв у зградн код Споменвка Шекспнров ..Млетачии трговац". с г. Добрицов« Милутиновнћем у улоав ШаЈлока. како бн могли видети и поздравитн наЈвећег живог драмсјсог уметиика о четрдесетогодишјкиин н.вгова рада н о«и коЈн то нису учинили иа свечамоЈ претставн. Почеток у 20 час. Пвне мвста од 3 до 30 дин Повластнце важе. ВЕЧЕ ЈОВАНА СТЕРИЈН ПОПОВИЋА У петак 22 о. м. у 18.15 часова увечв одржаћв св на Коларчевом универзитету вечв Јована СтериЈе Поповнћа. Том прилнком даваће се СтериЈине комеднЈе . ,Лажа и паралажа", комедиЈа у 2 чина н ..Волшебнн магарац". комедиЈа У 1 чнну. Јоеаи СтервЈа Поповнћ Је данас међу оним срећннм писцнма коЈи ие старе и чиЈи значаЈ и заслуге у толнхо веће биваЈу. у колико се више у вреасе залази Ои Јв Јелан од кн.ажевио наЈобразованиЈих н наЈпнсмеиијих старих писаца наших. СтериЈа Је положио темел, сраскоЈ драмн н комедиЈн ,.Лажа н паралажа" Јв иомеднЈа каракт«>ра, у коЈоЈ се нсмвва лажно к поаришо туђкнско вспнтале, са лепо изражеиим пгаовима из су-

аременог друштва. То Је комедиЈа коЈа се може узети као прво реалистичко дело у српскоЈ кн.ижевпости. После више од сто годииа од постаика, ова комедиЈа Јс и данас врло актуелна. У комелмЈама судвлуЈу чланов>.< Народног позоришта: гђв Н. Урбаиова. 3. Душановић и г. г. Мата Милошевић 'барон Голић), М. Душаиовић. Н. Попоеић и М Паунковић Пре претставе говориће о СтериЈи г. др. Милош Савковић, проф. Ценв места 2. 3, 4 и 6 динара. Даиашњи програм КОД СПОМЕНИКА Кро са онога гвиЈета I Вечерас се даЈе популарна комич , на опера ..Еро са онога свиЈета" од Ј. Готовпа. Наа1овну улогу пвва г. Томић. као гост. Остале глав нв улоге певаЈу гђе Меавтова и Пинтероаић н г. г. Јоеаноанћ и Пмхлер. Остале улоге певаЈу гђа Марннкопић н г Братуш Суделу| Је цео балетски аисамбл. Днри1 гент г. Пордес РежиЈа гђв Фор| ман. Цемв мвста од 5 до 34 дин. I Повластнце важе. Почет&к у 20 ч. ПОЗОРИШТЕ НА ВРАЧАРУ Матура ' Вечерас се даЈе . Матура" од • Ладислава Фодора Кети гђа Ур| банова, Внмер гћа Златковић, Аиа гђа Прегарап. Цибула г. Новаиовић, Днректор г Драгутииовић Шпиидлер г. Н. Поповић; у осталим улогама гђе Л. Петровић. Матић, Вркнћ, Цветановић, Поповић и г. г. Дутпаиоиић. Велнчиовнћ. Ј. Николић. Л. Јовановић. Богатмнчввић. Почетак у 20 час. Цене места од 3 до 25 днн.

Земун:

ЦЕНТРАЛ: не радн КОРЗО: Илгубл.ени град (Вилиам БоЈд>: Фокс новостм. ГАТЕР: Чнробннца из Салеми (Клодет Колбеп): 2> Товариш

,Та-Те" претставили југослобро делом свету. То важн на ј венским трговцима као највепрвом месту за трговину у ћи успех. Кад је, међутим, аграрној земл.и, као што 1'е | лањске године пукла вест да

вић МиливоЈв, Босвнска в (тел 21-132). Живкивип Милам. Цара | Ннколе Цругог 13 (тел Л-(Ш>, | КаракаЈиевнћ Милош. Цара Цушана »0. (тел ^6-417» Констан I гиновић Наум. Приштннска *) (тел 27-6301 Протнћ Вожа Сарв | Јевска 28 1тел. 24-586), 1'ожмаи [ Мирослаа Ирестилинаслелннков грг 0 (тел 26 163>, СелаковвП I Константна Кнез Мпхаалова 16. | (тел 21-325). СтаеоЈевић Борђе. ј Крал>а Адевсандра 176 (телефон 28-912). Јевтнћ Александар Крат*в Александрв 17 (тел 26-380). Дебел.ковић Драгутин. Крал.а Милана 18 (тел. 20-345>, Мутав- Ј џнћ-Николић Мара Неман.нпа 40 , (тел 23-715). ПРКИОЗ ВОЛКСНИКА М РАЊЕ НИКЛ ~ у Београду. из уну- | трашн.ости у Београд т обратно. вршн новим саиитетсиим аутомобилпма. п«. одређеноЈ тарнфи | ауто-станипн Црвеиог крста. те- ј лефои М-470

ШКВЕТ Венчан>а — Гца Мн.ншп кћн гђе Јелке и г. др 1>орнглава Нопоанћа. кра-т. Јавног бележнииа из Јаша Томић и г. др. Славко Каме-мкопић. син г1)е МармЈе г. проте г. Алмсгамдра Каменкопнћа из Вотоша, склопилн брак. Чнтуље — Јелена супруга Л>убомнра Јоснповнћа, начелиика среског V пензнЈи. преминула Је 1» о. м. Са'храла 20 о. м. у 16.30 нз капеле на Новом гроб.*у. — Јовпц МарЈаноамћ, воЈник-редов, премннуо Је 19 о. м. Сахрана 21 о. м. у 14 часова у Доњем Црњилову./код ВЈел.ине. — Стеван Фнлнпоанћ. лимар. преминуо Је 19 о. м. Сахрана 20 о. м. у 14 часова нз капеле Опште државне болнице. — Кротина КомленсКи, супруга екоиома из Петке (иод Лазаревца), премниула Јв 19 о. м. Сахрана 21 о. м. у 10 часова. — ЛОрка МнЈатовнћ, дете, премннула Је 18 о. м Сахрана 20 о. м у 16 часова у Стублнвама, код Обреноапа. Помени — У цркви Светог Николе, данас, у 11 часова ожалошћена породица даваће Катарннн поч. Ко<Че ГТефановића, намелника Мнннстар ства полопрнвредв у пензиЈи, 40дневни парастос. — Данас у 10.30 часова ожалошћена породица даваће 40-дневии помен Мнлораду Цуцићу, трговцу у црквн Светог Николе.

ЧИТУЉА Јуче су сахрак.ени у Беогрнду: Бранимир Ж иваноннћ, дете 3 године, Сарајсвска 44: Аиа Крзиарић, удовв. 79 годннв Франше Депере 82; ЈОпаи Неигкоимћ. трговац 64 годнне, Косте Главнннћа 31.

ПРЕДАВАЊА

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ в Данас ма Коларчепом уииверзитету даЈе се фи.тм: (Кина На Коларчевом народнои уннверзнтету приказаће се данас 20 ј о. м. велики културнн фнлм , Киј на". Г. Теодор Мзхнн олржаће предава»ве _Стара н нова Кнна". I Г. Махин нзнеће етапе кј -лтурног нвпретта Киие н подвући разли' ку измећу старе и савремене Кн, не. Улазнице по 3 и 2 динара. Почетак у 19.15 часова. Ј~ Од®брено нош'1М унифор. ме релервпим офииирима За време бавл>ен>а францусквх резервннх офнцира у нашој земл»и од 22 октобра н д?л.е. Мнжстар војске и морнарчце, в -1доврио је да чламови Удружења резврвних офнцирв и ратника могу ностгти своје офнцирске униформе I за време доче«а свечаностш и испраћаја францусктс резервннх офнцнра. ■ Иалон^а дванаесторнце Још само даиас, 20 о. м. мору се видсти слике н окулптуре ове нзложбе у Уметинчком гтавилону, на Мллом Калемегдану. ■ Илложба новоовдвкв грнчарије У сврху пропага«де новосадске грнчарнје. коЈа је најбоље пригодна као посуђе за кување. пржење к печење рвзноврсних јела. Јуче је у просторијн задруге . Рукотворина" на Обнлнћевом венцу 27. отворена нзложба »овлсадокв грнчарије. Изложенн су ћуповн. сакснје, вазне чнрвци. чкннЈе и ћувсчн По мншлењу стручњака изложено кухнњско посзФе може слсбодно да замени ннострано од порцулана и метала. Преглед изложбе свакому сло<5одан в бесплатан. НМИГћНМ ОДЛИКОВАЊЕ.М Парнза Огвпб Ргјж одликован Је Јадино Фото Зрак — Београд.

МАТИНЕА

ДАНАШН.И МАТИНЕ У ВЕСЛАЧКОМ КЛУБУ .,ВЕОГРАД ,, Данас матнне Веслачког клуба ..Београд' 1 од 18 до 22 часа у дворани ..Инжењерског дома" Свира џаз оркестар ,.Вћу(ћт ђап<1" коЈи Јв на првом матинеу клуба одушваио посетноце.

Југославија.

се уредба иеЛе продужити, о-

И врапци на крововима цвр- | ии су иа брзу руку изашли кућу о силном просперитету у | пред Кр. владу иовим предло... ... Југославији. Непрегледан Је гом, наиме, да се уредба проЛорме трговачких радњи и да материјал о томе: експозе Ми- дужни само док траЈе привред,; х ..ногостраност живота • ини иистарства фииансија, свн иј на денрегија. Кр. влада тако је гв« и\'жннм и пожељним". вештаји Народне баике. сви и по-тупила. Али. њих је у На оригннатан начин Комо- извештаји великих предузећа међувремену наступели просва поиЈ-шава да се извуче из у свим областнма економске „еритет бацно у клопну, из опог шкрипца. Она вели: „ни- делатности и сви стати:тички које мисле да могу избећн са-

т-1 -1|см тромегеч.1у 19.« годииг пезол\ЦИ1Н ио помињу подаци. Тек пре неколико да- мо на један начин: дч тврдо' п а V чстортом тромес.еч! 1 1ИКН МРГП Ц И НИ нн једном на објавила је новосадска Тр- , главо поричу просперитет. ]~11 ГОР'- е чистог пр |'"Г"П • „ Нр помин>у с( . ни др\- говинска комора, да и тргови- Срећа је, да та господа неће \'очшт.' ие!1з. него, ичпоотив ' обпи детаљие тоговине. нн иде добро. Доказнватн ве- да буду меродавии за одговор "о-тМ -еље трговачких зато каже да , е МСС та лики полет у целој нашој при- на пнтан.е: поетоји ли проспеР8ЛИ.И за 7". фо су све иужне вреди и специјално у тргови- рнтет? Јер ако просперитет "начи 1а је укупаи прираст " н . пошто ј е всли . н и, значн разбијати отворена | поетоји онда из љиховог дрло\'гом и трећ.м тромесечју " нн једна ф орма де- врата. Ми ћемо цитиратн једаи жања гвоздеиом логнком до13« бно 237. да се, лакле, зп | к" »» т ' гопине то < е свакако ј једиии податак због тога, што ( лази се до закључка да уре1 1 ,. л ј л „ппп1'вг патума и П1ТО Ли нр тпр Л в пппттужнти

1В30 бно 237, да се, дакле, 8 мр ^ л ци нчшега пада

. обухваћен. Веоград- је најскоријег датума, и што бу не треба продужитн. I <|о 11/липАТР»ТНн{|ПГ

број радн-и повећао за 230. | " """ с СГк'омопГ"'чиГи I долази из најкомпетентцијих' \ко чист прираст трговачких ска Тр

28010

ДАНАШН ј Е ПРЕДАВАШЕ I Г. Д-Р ТУТУН1ДИЋА У знаду алуминијума то Је тела предавања коЈе ће г др. Панта Тутунџнћ, про-Ј)всор Униворзитета одржати на Коларчеиом народном универзитету данас 20 о, м Г. Тутунџић ће нзложнти значаЈ алуми-I нијума У данашшоЈ нндустриЈн. ) Предавање ће бнти илустроваио експернментима. Почетак у 18.18 часова. „ШТА ЈЕ АНТРОПОЗОФИЈА " ПРЕДАВАН.Е Г. НИКОЛЕ КРСТИЋА У последње време у шнрим дру- : пгтвеним слоЈовима све внше се б>-ди 1Штересован .е за модерну духовну науку, антропозофиЈу, и за 1 ове оно што Је она дала данашњеч човечанству у областн науке н у- ј метности Ових дана се н. пр у I Парнзу даЈу антропозофс-ке уметничке прирадве под патронатом наЈелитннх француоких д>-хова: Пола Валерија Андре Силмона Пола Мораиа и мнорнх других у- ј гледних књижевннка. нритичара, . днректора пооорншта. чланова |

франпуске ахадемнЈе и т д Зато Је управа Русжо-српског клуба замолила г. Николу Крстнћа професора и углвдног претставннка антропозофског покрета у Југославнји, да одржи Једно ннформатнвно предапање о томе новом покрету као прво предавање у Руехосрпском клЈ*ву у овоЈ сезони. ПРЕДАВАЊЕ Г. Д-Р А. МАРКОВ1ГЋА .,ИЗ ЗЕМЛ>Е ФАРАОНА'' Данас 30 о. м одржаће г. др А. Марковић 1 нз Атнне) на немачхом Језику прсдаоање с проЈекцнЈама и арапском музиком на грамофонским плочама. Предавач ће прнказатн Египат у прошлости и садашњости: основе његове географије, становкнштво, обнчаЈе, гра- ј дове и земл>у, знаменнтости. дожиал.вно и посмаграно у слобод- ј ном приказу; уметност н културу I старог н средњег вака као и дана шн»у крал.евнну. у нсториокоЈ пер- ј спективн. Г. др Марковнћ Је познат по своме живом н хуморнстнчком начипу прнказнвања. те »е њс гово поучно н заннмл>нво предава- ј ње може очекнватн са велнким нл- ј тересовањем.

ИНТЕНЗИВАН РАД ствара успвх у жнвоту. Једнно здравн н јакн л>удк могу потпуно развнти своју душввну н телезиу способност тв корлчати од успеха до успеха. Снле које се троше за време рада најбоље обнавља концентрована окрепна храна Овомалтнне. 2—3 кашичнце Овомалтине у млвку за доручвк н ужину стварају нову снагу, која оснгурава уепешан рад. Само се еа Овомалгине посгмже овомалгинсци успгх! Огогине хилада )е то аеН испровн.чо, уверитс се м сами. Купит«? Још даипс кутиЈ\ вдрпвдС — кутцЈу Овоидлтнпе. — 1<>лнЈа ое саугдо почсв од дни. 6.50.