Време, 20. 10. 1937., стр. 8
Среда, 20 октобар 1937
Р И 1 Р Е Д
За изградњу путева у оквиру јавних радова издато је у овој години 316 милиона динара за 514 км. путева Исплаћено је укупко око б милиона надница
Краљевска влада је 2 фебруара 1936 годнне донела уредбу о финансиран,} великих јавних радова у сврху оживл.ења народне привреде сЈ *збијан >у незалослености и унапрећењу туризма. Изводећи тај велики привредни план, г. Министар грађевина израдио је програм грађења путева у нашој земл>и у износу од 400 милиона динара. У тај програм нису ушли само путевн БеоградСуботица. Београд—Топола. Б«оград—Панчево, Београд — Аеродром и Пријепоље — Бијело Поље. Накнадно је издејствована још сума од 178 милиона динара која је такође распоређена и одобрена на седницн Министарског савета од 23 марта т. г Тада се одмах могло приступити давању послова и Министар ство граћевина је расписало лицитацију за пут Београд — Нови Сад. Мећутим, предузећа коЈа раде путеве као н камену индустрију ова уредба затекла је потпуно непрнпремљене за те послове те је настало извесно закашњење у програму изградње путева. Поред тога предузимачи су поставили и извесне захтеве у поглеДУ измене општих и техничких услова. Господин министар граћевина је лично сазвао претставнике предузећа и заинтересованих комора и постигао брзо споразум у свима питањима која су била постављена. Тако су лнцитације могле бити одржане већ 1 маја и почео је посао на првој деоници БеоградЗемун После тога. уступљене су друга трећа и четврта деоница до Новог Сада као и девета и десета деоница од Бачке Тополе до Суботице. а затим прва и друга деоница пута Авала — Младеновац. Мећутим, на захтев Краљевске банске управе у Новом Саду и Миниетаретва војске и морнарице измењен је правац пута Новв Сад — Суботица и нова траса иде. уместо преко Пашићева и Новог Врбаса. ва Србобран. Ово је имало за последицу да се ра-
де нови планови и одоцни са до. вршазањем овог дела пута за целу једну годину. Али. у сваком случају ово задоцњење морало би и иначе бити. јер камених мајдана у околини Београда а нарочито камене ситнежи није било довољно. Потребно је и за ово било у сваком случају годину дана за припрему материјала. Затим је било потребно набавити специјалне машине за мешање и производњу асвалтских маса цементног бетона и организовање овако велнких радова. који се изводе у нашој земљи. Услед свега напред наведеног Министарски савет донео је решење да се радови предвићени ранијим решењем раде поступно до краја 1938 годнне До 1 септембра 1937 године израћено је коловоза од ситне коцке. асфалтног цементног бетона 193.3 км. са површпнском обрадом 16 км., макадамских путова 261 км. укупно 454 км. путева а поправљено је око 60 км. путева До краја ове године требало Је да буду у целости гоТове следеће веће деонице: Београд — Нови Сад Бачка Топола — Суботица Београд — Панчево Београд Младеновац; Загреб — Потсусед (готов). Загреб — Сесвете (готов) Будва. — Бар, Сарајево — Илиџа,
Стална комнсија за међународне путеве отпочеће 27 о. м. заседање у Буднмпешти Сталнв комиснјв за мећународ. не пут©ве олпжаће конфеоенцију 27 о. м. у Будимпешги нв КО10Ј ће узети учешћа делегати звинтересоввних држввв и то: Енглеоке Белгије. Фрв «Ц |>'оке, Немвчке. Аустрије. Југослввије Бугарске и Турске На овој конфеоенциЈи рвспрввљаће се сва пчтвњв која су V вези са изговдњом мећунаоодних путевв Нвшт земљу претстввл>вће на озој конфеоенцити г Станиглав Јосиповиђ помоћник миччстра грвћевинв и г. Михв^ло Петповић. шеф отсмса за ттеве Миииство?тв€ грвћевина.
Црвени Крст — Ниш — Нишка Бања (готов), сви путеви у околини Дубровника готови и у околини Цетиња такође готови. За изгр&дњу путева у текућоЈ годинн >трошено Је укупно око 6 милиоиа надница. По категоријама путова до сада је изграћено: путова од цементног бетона 34.5 км. од асфалтног бетона 81,3 од снтне коцке 80,1 макадамских путова и осталог коловоза 261,3. Свега за тежак саобраћај свих возила 193.3, за лак саобраћај 261 3. Укупно дакле израће«о је путова 454.6 км., а оправљено 60,0 км. Свега Јжупно 514.6 км. За ове радове утрошено је из ј кредита од 1 милијарде динара за јавнв радове 316 милиона динара. Крајем ове године пустиће се у саобраћај још следећи путови: Београд—Нови Сад (два крвтка прк)лаза макадамским путем); Бачка Топола—Суботица Бео. град—Панчеео на целој дужини, Београд—Младеновац, до раскрснице за Аранћеловац. Већ су пуштени у саобраћај ови путови: Црвени Крст—Ниш—Нишка Бања и Плоча—Паланка, Загреб—Сесвете. Загреб—Потсусед Дубровннк—Цавтат, Будва—Петровац — Р. Железница, Руков Кланац—Трстено—Орашац Сарајево—Илиџа, Скопље — Велес и пут кроз Црквеницу и Нови. У идућој години остаје да се заврше путови Нови Сад—Суботица (преко Србобрана и Бачке Тополе'. Мнлатовачка река—Топола. Потсусед—Семобор. Сегвете—Дуго Село Л>убл>аиа—Крањ. Бања Лука—Нова Градишка и Пријепоље—Бијело Поље. Овим би био заврше« први период нзградње модерних путова у нашој земљи из кредита од Једне милнјарде динара, намењене извоћењу јавних радова, сузбијању незапослености и унапрећењу ТЈ -ризма, а тиме ће наша земља добити бар најцужније модерне путове којн су од великог привредног и туристичког значаја.
Удружење банака у Новом Саду захтева да се државне обвезнице за ликвидацију земљорадничких дугова котирају на берзи Претставна је упућена министру финансија г. Душану Летици
БЕРЗЕ Ефенти : чврсти Девизе непромењече Продунти: непромењени
Удружење банкарских и осигураввјућих друшгава упутило је г Душвну Летици, минисгру фи:^вн:ија. следећу претстввку: „Премв новинским веегимв предвће Одељење дожввних д>'гова Минисгарству финансија 6 о м прву пвргију 3%гних обвезница зв ликвидвцију земљорадничких дуговв ко1е се односе нв учешће дпжвве V отпису землх>-
У Бачкој просечна дневка наднкца за бераче кукуруза износи 40-60 динара
Старн БечеЈ, 19 октобра. Ових дана у целоЈ Бачкој биће завршена кукурузна берба, заједно са вађењем шећерне репе и бербом вннограда, тако да ће се главни јесењн радовн Још у току ове недеље окончати. Према досадашњнм резултатима. кукуруз Је дао доста добар род н ако ннЈе постигнут онаЈ резултат од пре неколико годнна. када Је ова пло. дна земља до максимума била искоришћена. Шећерна репа ове године такође Је добро успела, док Је берба грожђа била веома слаба, тако да се скоро не памти овако рђава година. Берба кукуруза ове годнне почела Је веома рано Јер Је лето било лепо н падала Је чешће пута киша, тако да је кукуруз имао до вољно влаге у зсмљи да се иормално развиЈа и сазре. Прошлих година кукуруз Је као н ове године лепо почео да се развиЈа али Је у лето већим делом пропао услед Јаке суше и велике врућине коЈа га Је спарнла. Ова година била Је међутим веома повољна тако да Је квалитет и квантитет овогодишшег кукуруза далеко бољи од прошлих година. Истина има места где Је кукуруз ове године дао наЈбоље резултате, али Је то било местимично и зависило Је од обраде самог земљишта. Ипак прооечно узета берба куку. руза у БачкоЈ, а особито у и>еном средњем делу. дала Је задовољаваЈуће резултате, тако да су привредници сасвим задовол>ни Јер Је цена кукуруза сада врло добра, а тражња Је велика, тако да Је у изгледу Још већа цена кукуРУза. Квалитет данашњег кукуруза Је далеко бољи од прошлогодншнлг Јер Је ове годиие магла почела касннЈе. када Је кукуруз био у клипу, тако да му Је мало нашкодила, док Је прошле године магла бнла веома често и то у самом зачвтку кукуруза и исти у велнко! мери упропастила. Шсћерна репа ове годино такође Је била V велико) мерн засађена и дала Је лепе резултате ПримећуЈе се да се сваке године ови културна биљка све внше свје^ Јер Је в>ена цена такође добра односпо просечна впедност засеЈаног земљшпта шећорном оепом доноси Ш1\ие коригти Дпиарецницима него жито и кџкипиз Али обзнром да Је већи лео привреданка прошлих година имао рђа-
во искуство са сађешем репе, она Је прошле две трн годнне нерадо бнла сађена у овнм крајевима. но поверење у репу сваким даном расте тако да јв ове године у о ш вим крајсвима засеЈано неколико хиљада Јутара репв. Виногради су ове године Једино подбацили Јаке и честе магле коЈе су и даннма сазревања грожђа бнле скоро свакодневне у великоЈ мери уништили су вннограде заЈедно са филоксером и пероноспором, тако да ове године овде уоп ште ннЈе било грожђа, и ако нма доста винограда. Што се тиче запослености пољо привредиих радника ове Јесени може се слободно рећп да у опште ннЈе било незапослсннх. Овнх дана веома Је тешко наћи радну снагу и ако Је броЈ радника велики Шта вихие није н ибило доволно радне снаге да се послови на време сврше, тако да је пре месец дана доуцао велики 6роЈ радника из Восне и Лике који су сви и сада запослени у бсрби кукуруза. Берачи кукуруза узимају се у акорд и у надницу и н>ихова просвчна дневна зарада )е од \0 до 60 динара дневно.
Задругарство у кредитном систему Бугарске Јуче је под претсеанишгвом г Христв Ганевв. прегседника Југословрнско . бугврског звдоужног института настввљен рвд претсгввникв Југословенско - б\'гаоског звдолокног ин;тит>'тв. У 12 чагова отпочелв Је V сали Глввног звдружног сввезв звједничка седница Инст.итутв на којој су рвсповвљане мопућн^ сти поактичне еврадње Нтослочен-^ког и бутаоског звдругв^рства. Счвез нвбављачких звдруга д»ожввних службе-никв приоедио је скноћ V свом звдружном ресторану б\твоским делегагимв бвчкет Данас V 7.45 чаоона >т*»*че претоедник Бугаоског слв?за популапних ба191ка г. ап, ИлиК Па^ачоп олржаћг V па.ти Савеш набављачкнх задпуга трж^вчнх служб*»ни1са V Поопкапеоној у.гн чи предавање о гемч „Задп\гапртрп >• крелнтнои оистему Бугарскв". ЖУПСКО ГРОЖЋЕ ПЛАЋА СЕ ПРЕКО 160 ДИНАРА Бврба грожђа у Жупи почела Је 15 о. м. н траЈаће до краЈа овог месеца и почетка идућег месеца. Услвд врло кишовитог времена епндемнЈа пврноспоре била Је у Ж>"пи развиЈона као никада до сада, те због тога род ниЈе дао своЈу просечну могућност. У Жупи има око 800 вагона старог вина. Жупа има под внноградима око 3000 хектара, док Је целокупна њева величина 4000 хектара У Жупи има око 24 мнлиона чокота У њоЈ се налазе ове врсте грожђа: прокупац, ризлинг, пловдивка, тамљаинка, жасла. хамбург. савнЈом. ска дарка. зачинка и друге. НаЈвише има прокупца. У Жугтн се не производи грожђе за Јело него само за внно Од 100 килограма грожђа добиЈе се просечно 60 до 70 кнлограма вина Шнромер се креће од 18 до 24 степена слосм. Жупа даЈе просечно нешто преко 4000 вагона грожђа. У колико Је Жупа ове године подбацила у погледу винородности у толико Је та винородност поЈача на у срезу трстеничком. у селнма: Медвеђи, ВеликоЈ Дреновп, Богдан.у, Риљцу, Милутовцу, Љубостињи и другима, коЈа се баве внноградарством од послв рата. У тим ( 1и.ка род Је одличан и дао Је ових свда попуниће недостатак просечностн у Жупн те ће тако задовол»итн потребу винара овог краЈа и читаве Југославије, коЈи троше чувена жупска вина Цена грожђу креће се од 160 динара. па иа више Р. МИЛУТОВАЦ
Немачка је поделила контингент »а увоз 100 вагона југословенских ораха За нове континхенте интересенти треба да се обрате на Призад Немачке девизне власти издале су увозне дозволе за 100 вагона југословенскнх ораха по цени од 36 да 43 рајхсмарака за 100 кгр. паритет Салцбург. тран зит. Ако поједнне немачке фирме, коЈе су вољне купити орахе. нису добиле увозне дозволе, Призад моли заинтересовале из®озннке да му се пријаве у циљу интервенциЈе на надлежном месту у Берлину. Привилеговано извозно а. Д. препоручује извозницима да цене држе на одређеној висини, не лицитираЈући понудама на доле, а да за то у сопственом и општем шггересу нашег извоза. као и у циљу евентуалног повећања контннгента нспоручују слмо такву робу која потпуно одгонарв условима, како у погледу квалнтета тако н у погледу пакованл.
Повпастица у вожњи за нзложбу радова заватских ученика Новн Сад, 19 октобра. — Завод за унапређвање занатства н индустриЈе приређуЈе 24 о. м изложбу I радова занатских ученнки Дунавске бановнне. Завод Је за учеснике коЈи долазе под вођством управннка стручне | продужне школе издеЈствовао попуст од 75% на државннм желеони ј цама, тако да ће учесннпи коЈн | долазе у групи плаћати само четврт цене од возне карте | Скреће се пажња лицнмп коЈа I желе да дођу на изложбу да се гтријаве управнику стручне продужне школе у своме месту Изложба ђе битн отворена од 24 до 27 октобра.
На светској изложби у Њујорку учествоваЂе и наша држава У мају месецу ндуђе године одржаће се у ЊуЈорку велнка светска изложба по утледу на париску изложбу. Како се сазнаје већ су отпочеле припреме за ову изложбу која ће бигн једна од највећнх приредаба ове врсте и на којој ће узети учешћа не само амсричке него н готово ове свропскс државе. Из програма ове изложбе којн Је већ израђвн, види се да се Амориканцн спремају да даду непгго до сада невићено у свету. Наша влада ће такође узети учешћа на овој изложби. ^на је већ дала за то своЈ пристанак Наша земља ће на овој изложби добитн бесплатан павиљон ни герепу од десет хнллда квадрат них метара.
рвдничкнх дуговч у износу од 200 милионв н>минвле. Привилегозаној аграрној банци. Привилегозвна вгреона бвнке поделиће ову партију обвез«ицв нозчвним усгвноввма сразмерно њихо-вом предатом поргфељу Како ће финвнсијске влвсти ове обвезнице примаги у номинвлном износу кво платежно спедетво зв све пооеске дутове нвствлих до 1^32 године и за неплаћене лоп\>нске твксе до закључно 1935, то ће ови пвпирн би. ти предметом трговачког прометв. Пошто ће св овим папиоима трговати не свмо новчвче уствнозе већ и улагвчи. ко { и ће исте примити нв ввчун овојих улогв то је сигурно да ће нв когрсЈ 1 ових папирв бити заинтеоесовани нвЈшиои слоЈеви нвг>одв. У циљу дв би се унапоед онемог\'ћилв свакв несввеснв спек»'лвција мрачних елеменатв цоне бегзе са овим пвпиримв молимо г Министов фи«аиси1в дв изволи дозволити дв се н^ве 3% обвезнице зв ликвидациту земљоовдничких длтовв уведу на берзи. да би интепесенти ^'след званичног котиовњв истих могли бити твчно \ттознвти св фвктичном поомегном воедношћу ових папиов "
ТенденциЈа ва тржишту ефеката Је чвршћа нарочито за ратну штету н акциЈе П. а. б. Код девнза нема већих промена, свм код шилинга коЈи Је опет у скоку и то за првко 12 поена. Промет Је био средњи. Ратне штете промпт рађено Је 294 комада по 415 и 415.50. За децембар Је рађено 300 комада по | 414.50 Понуда је остала за промпт 416, тражн»а 415 док за термин ниЈе више било понуде нн тражн»е Доларски заЈмови били су без посла. У понудн и тражн»и нотирали су непромењено. 7% Стабилизационог заЈма Јуче Је рађено 15 хиљада француских франака по течаЈу од 87. Понуда ни тражња ниЈе остала. 6% Беглука рађено Је 52.5 хил,аде у крупним комадима по течаЈу од 78. Понуда Је остала за крупне 78 а тражени су по 77.75. Срадн>н су нуђени по 76.35 и тражени по 76, док су ситни комади имали понуду од 73.50 и тражљу 73 6% Далматинаца рађено Је 26 хиљада номинале у средн>им комадима по течаЈу од 72 75 Остала Је за средње понуда 73. тражња 72.50. за крупне понуда 76, тражња 75.75. док ситни нису имали поиуде ни тражње.
Туристе из Италије и Дустрије могу од сада обданице посећивати нашу земљу Радн олакшања туристичког промета између Јутославијв н Италије с једне стране н Југославнје и Аустрнје с друте отране одобрено је да туристн из тнх земаља могу доћн на нашу територију и обданице са ту ристичком визом која нзноси свега десет дннара. На освај нвчин укида се досадашња пракса по којој су туристи из ових двеју земаља, ако имвју туристичку визу од десет динара морали у нашој земљи да проведу најмање три дана-
Пред новим трговинскнм преговорима са Грчком Атина. 19 октобрв. (Телефонскн извештај) — Кеко се сазнај« позедеии су ових двна преговори измећу југословенске и грчке влвде оеди пгк>д\*жењв тоговинског \тч>воов чијв ввжност истиче 31 о. м.
Пред новим трговинским и платним преговорима са Белгијом Данас после подне одржана Је седница Оталног координвционог одбора при Министарству спољних послова. Седница Је одржана под претседнипггвом г. М. Пиље, помоћннка Миннстарства спољннх послова. На дневном реду бнло Је питање урећења платног и трговинског промета са БелгнЈом Као што Је познато ове године требало би да се поведу преговори са БелгиЈом око ревнзиЈе уговора о клиркнгу.
4% Аграрне оЛ*»чииттв Лиле су без посла. Старс иј годнне тражене по 53.50 док су нове из 1934 године нуђене по »4.25, а тра њене по 53.50. АкциЈе Народне банке нису рађене. Нуђвне су по 7600 али граж 14,0 ннЈе било. АкциЈе П. а б. такође су билс бео посла. Сигни комади су н>ђе ни по високом течаЈу од 212. » тражени по 210. док су крупни само тражени по 21/бе з понуде Јучв Је рађено 2250 фунти по непромењеном течаЈу од 238 дннар« за фунту. Понуда Је остала 238.8о тражња 237.20. Марка Је рађена по непромењеном течаЈу од 1390 Рађено Је 10. хиљада марака промпт. Роба Је остала 1390, док Је тражн»а подммрена. За медио новембар рађеио Је 2250 марака по 1375 а за ултимо децембар Је рађена оо 1366 У осталим терминима Је само тражена, | Оез понуде и без посла. Шилинг Је опвт у скоку за 12 поена Јуче Је рађено 18 хнљада и компе-нзнрано 35 хиљада шнлнига по 890 до 900. Средњи твчаЈ 897.77. Понуда Је остала 902.77. тражња 892.77. Грчки бонови су нешто чвршћи. Рађено Је 260 хиљада драхми оо 30 Понуда 30.35, тражн>а 29.66 Лира Је бнла без посла н нуђева Је по 197. БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд, 19 октобра Бфектн У зг.гради промене према претходном твчаЈу Рађено ТечаЈ Количива 7% Стабил 87.— (=) 15 хжл.. 6Те Бег. к. к. 78.— (-Ј- 0.25) 52 5 хиљ. 6% Дал с. к. 72.75 (=> 26 хиљ. Р. шт. прт 415.50 (-Ј- 0.05) 294 ком. Р. шт. дец 414.50 (— 0.05 ) 300 ком.
Промет Поштанске штедионнце у месецу септембру У септембру Је штедња успешно напредовала: прнступила су 5.574 нова улагача. тамо да сада код Поштанске штеднонице улажу 459.008 лица а сума улога порасла је зв дии. 13.480.566.55, те износн краЈем септембра динара 1.161,201.680.24. У чековном промету отворено је 144 чековна рачуна. тако да сада има код Поштанске пггедионице н њених филиЈала укупно 25.530 чековних речуна. Промет по тнм рвчунима у месецу септембру изнооио Је 7.651 156.388.29 динара; од тога Је изазршено преносом. без употребе готовине 55,61%. Стање улогв по чековним рачунима краЈем месеца септембра износнло Је 1.724,569.954.66 динарв. Укупни улози код Попгганске штедионице износе близу трн милијарде динара
Помуда —
Тражња
7% Блер
85 75
85.50
7% Селигман
—..—
>00.25
8% Блер
95 -
»4.50
4<7с Аграр 1921 г
53.50
6Т, Беглуци с. к
73 50
П—
6% Беглуци ср к
76.35
76,—
67« Беглуци к. к
78,—
77.75
6'"» Далматннцн с
► га.—
П 75
6% Далматинпи к
к Г6 -
75. П
4% Аграр 1934 г.
54.2.'
53.50
Ратна штета прт.
»16
115.—
АкциЈе Нар банк«.
/600 — •
—.—
Акцнје П а б. с.
к 212.-
-10.—
АкциЈе П а. б. к.
к — —
Д2.—
Девн.зе сн прнмом 28.0^-
ЊуЈорк
1334.81
|
•298.80
Лоидои
216.49
+
214 44
Цирих
(003 52
—
Ш.45
Праг
152.54
—
51.43
Милало
230.33
23Т &>
Амстердам
.40 .76
Ј.;ЧЧ 16
Парнз
147 71
146.27
Берлим
»732.90
739.02
Брисел
734.76
Варшава
824.73
—
>1а-Д
Долар за обрачун
1316 65
Девизе у слободиои п
ромету
Лондон
238. -
'=)
Берлин
1390
Беч Мнлано
897.77 - 12 -| пон. 197 — =)
Свеже грожђе не може се продати у Дустрији без претходно обезбеђене убозне дозболе
О снтуацнЈи нв страним тржнпггима за наше извозне артккле. завод за унапређење спољне трговине дао је следеће саоппггење: ВОЋЕ И ПОВРЋЕ Грожђе. На бочко тржншто стигло 2 ваг нашег грожђа, 2 бугарског и 30.00« кг. мађарског. На штаадовима пр давана Је иаша ..Смедеревка" (дснашњи довоз) по 90 а нз раннЈнх довоза према квалитету од 85—90 гр. ..Дамнат" по 1 шнла мађарско по 60 гр. за кг. Од данашњег довоза пуштен Је у продаЈу само 1 ваг.. док другн ваг. ..Смсдеревке" остаЈе неоцарињен, пошто увозник нијв имао потребну увозиу дозволу и зато Јв пошнљка остала непродата. Зато се скреће пажн»а нашим нзвозннцима да не шаљу грожђе за Беч. док се не увере да аустр увозник има потребну уволну дозволу иначв се излажу да им грожђе остане неоцарињено и нопродато. На прашко тржиште ннЈв стигао ни Један вагон нашег грожђа већ само 1 вагон бугарског н 1 вагон грчког ..Смедеревка" Је продавана на станнцн (нз раниЈих довоза) по 470—500 Кч. ..Краљев дренак' (раннЈи довоз) по 500 Кч., , АфусАлн" (данашњ-Ј довоз) по 600-630 Кч., из раниЈег довоза по 550—580 Кч., грчко грожђе (данашњи довоз) по 600—630 Кч за 100 кг. ЈаКуке. На прашкоЈ станнци про даване су румунске меш Јабуке по 130—160 Кч . П-а по 100 Кч.. а ,.Јонатани" по 220 Кч за 100 кг. Пословање са грожђем н Јабукама осредње Данашње цене на целико: грожђе: домаће црно по 2.30—2.50 Кч кг., домаће бело 3.204 Кч. кг.. ..Афус-Лли" 6 50—6.70 Кч кг , грчко 6.50—6.70 Кч. кг . „Смедеревка" 5.20—5.50 Кч. кг., ,,Кра-
I љев дренак' 5 50—5.60 Кч, кг.; шл.иве: Југосл. пробрана роба из хладњ 5 20—5.40 Кч. кг. I СТОКА И СТОЧНИ ПРОИЗВОДИ Жнва стока. На пнЈаци у Прагу | на дан 18 октобра о. г. довежено • свиња: из ЈугославиЈе 888 ком., Ру муннЈе 1737 ком.. Мађарске 280 н нз Бугарске 149 ком Цена за Југој словенску робу кретала се од Кч. 6.30 до 7. за румунску од Кч 6 25 —7, мађарску од Кч. 6.70—7.10 и за бугарску од Кч. 6.50—6.85, Ситуација за Југосл робу према пр иедел»и 10 до 15 фнлира боља. Свеже н прерађсно месо. За ИталмЈу диспоннрано Је Јучв 800 кг. говеђег меса (Трст), 121 ком. закл. | телића у кожи (Трст и Милано) и 180 кг разног прерађеног меса (Задар>. I Сланнна. Издата Јо дозвола за Италнју (Трст) за извоз 5000 кг | сољене сланине. \ Жнвнна За НталнЈу диопонирано 2 ваг живе живине (12.000 кг.). | Постижв се лит. 5 по кг франко | Постумна, мера Мнлано. Француска Је одобрила нашоЈ држави за четврти квартал 100 кв закл. живнне, од које количнне до сада днспоннрано 9000 кг. ПродаЈа изпршена на бази од дин 16 по кг. франко Југосл граница. За Иемачку диспонирано 6000 кг. жнве жиение. ЈаЈа. Немачком држ уреду за извоз ЈаЈа продато Је данас 200/2 сандука по цени од РМ 90 франко Боденбах за класу „Ц" Француска нам Је за четврти квартал о г. одобрила коптингент од 795 кв. Јаја Дозволв за извоз нздаЈе Завод за унапр спољне трговине. Чехословичка пнЈаца Је ^абаве тен девциЈе Импортна роба плаћа се са Кч. 660—670 по сандуку комбиниране тежине 53/54 в 55/56.
Робпи промет наше слободне зоне у Солуну Према званнчним ствтистнчким подацнма у току месеца септембра о. г. приспело је у нашу слободну зону у Солуну из ЈугославиЈе железннцом 1008 вагона са 14,981.920 кгр. робе и 351 комад волова а нз иностранства приспело је бродовима 2,008.256 кгр робе. У току истог месеца отпремљено Је нз наше слободне зоне у Солуну за ЈугославиЈу железннцом 138 вагона са 2 140.625 кгр робе, за Грчку Је отпремљено железницом 414.186 кгр. робе н зв остале земље отпремл»ено Је бродовнма 656.181 кгр. робе и 323 комада волова. У нашој слободној зони у Солуну остало Је из месеца августа о. г. 20,364.307 кгр- робе, а нз месеца септембра о. г. 34 143 487 кгр. робе. Према званичним статистнчким подацима у току месеца севтгембра о. г. приспело је у нашу слободну зону у Солуну 15 пароброда, коЈи су увезли 2,008.256 кгр. робе. док су извезлн 656 185 кгр. разне робе и 325 комада волова
Девизе ј слободном промету ван берзе Дондои 238.Париз 165.ЊуЈорк 48.Женева 1106 Борлнн 13.90 ЦИРИШКА ББРЗА
Г. Боне је оптимиста у погледу "уду^ности франка Г. Жорж Боне дао Је претставнику румунског листа „Уиивер зул" Једну изјаву у којоЈ је подвукао да статнстичкн подаци за последња три месеца показуЈу знатно поправљање француског трговинског биланса Говорећи о вал>тном проблему г Боне је рекао да Фрпнцуока са својим моћннм фондом за изЈеднгзчење курсева н великом златпом резервом у емисионој банцн може са пуно поверења гледатн у будућност франка.
Цирих, Београд Париз Дондов Шујорк Брисел Мнлано Амстердам Берлнн Веч Беч Штокхолм Осло Копевхагвв Праг Варшава Будимпешта Атина Цариград Букурешт X сл з и н гфо р< Бувиос Анрес Јапав
19 октобра 10.14.72 21.54 1П 4.34 1/3 73 25 22.88 240.35 174.55 80.20 81.80 111.10 108.25 96.20 15.20 83 20 IX 3.50 3 25 9 5?' 13 % \'А
Продуктне безе БЕОГРАДСКА Б?ЗА Београд, 19 На Јучерашњем саста) Београдске продуктне берзе вено Је 27 вагона пшенице и то: вагона СрбиЈа по 165—163 и 10 гона ВвгеЈ по 178. Кукуруза Је рађено с* гона н то 1 вагон бвли н & н Ј а 101, 5 вагона в. с Ив)® по 20 вагоиа в. с. Тнса по 1 * »агона (1936) ИнђиЈа по 10 2 вегоша (1936* Банат по 105 НОБОСАЛКА БЕРЗ. Новн Са.* октобра Данас су сви твчв" билн без промеие Тенд^•нцнЈ# вп Р 0 * ,ен '• ,I *• промет средњн. ИНОСТРЛН КЕР^Е Чик> чктовра Пшемнца. дец. Јули 92 1/8. Кукуруз: дец ма Ј V®. Ј>.1И 615/8 Пнн г. 19 октобра Пшеннцп >кт 3/8, дец 117 1/2 маЈ 116 1/8 Вуенос- »ее 19 октобра Пшеница: ноЈв ®5 дец 12 77, ] фебр 12.46 Кукуруз: нов32 Двц 7 39 Јаи. 7 42 7|4пул 19 октобра ' Пшеннца ■ 7 * 4 "" " л 3 /8 март 8.2 3/Н, »8.'2. Кукуруз; о »7 201/8, нов Ш. [ дец. 28.