Време, 20. 10. 1937., стр. 7

Среда, 20 октобар 1937

СТРАНА 7

Ухапшени студенти-обијачи извршили су дрску похару у стану г. др. Константнна Тихомнрова

Кривнчна полиција окончала је јуче истрагу противу Вилка Новака, бившег ђака Трговачке академије и Предрага Зумбуловића, студента права, оба из Београда. Истрага је показала да су ови младићи из генерације „бледих образа и танких брчића", који су нанели тежак ударац својој породици. (Вилков отац је виши контролор Генералне дирекције државних железница, а Предрагов директор Керамике ад), опасни обијачи и потпуно сазрели за казнени завод у Пожаревцу. Нарочито 23-годишњи Вилко Новак. Он је био главни организатор за све крађе. Прва жртва био је г. др. Константин Тихомиров, правни референт Генералне дирекције државннх железница, са станом у Штросмајеровој улици број 19. Ову дрску похару Новак је извршио у друштву са Срђаном Хумером, ђаком Средњо-техничке школе. Стан г. др. Тихомирова обијен је на невероватно дрзак начин. Лопови су оставили за собом пустош. Нико, па ни најближи суседи, нису их приметили. Правном референту однели су фини радио-апарат, грамофон, ново одело, иберцигер, зимски капут и друге ствари, све у вредности 5.500 динара. Полиција је одмах позвана. Поведена је најенергичнија истрага. Нико није могао ни помислити да је ову крађу изврпшо син вишег железничког контролора. Али... Г. др. Тихомиров је просто запањен. Крадене ствари продане су једном старинару у Краља Александра улици. Лопови су се послужили лажном легитимацијом. Вилко је имао Намеру да са Хумером прошири ,,пол>е рада". Направио је и један списак, по коме су имали да „послују"- Међутим, Хумер је убрзо напустио Београд. Отпутовао је у Сплит да тамо настави школовање. Новак није оклевао. Наставио је „посао". Нису прошла нп три дана, а он се упознао и спријател,ио са студентом Предрагом Зумбуловићем, Новак је почео да „школује" Зумбуловића. За време тога „школовања" упали су у стан Фрање Фијавжа, железничког чиновника, у

Балканској улици број 13. Код куће није било никога. Врата на спаваћој соби обијена су секиром. Пошто су пронашли накит и још неке сребрне ствари, у вредности 16.000 динара, дрски крадл>ивци изгубили су се без трага и гласа. Док је полиција узалудно трагала за њима, они су отишли у стан студента технике Радомира Хајдуковића на Гундулићевом венцу 36. Хајдуковић је родом из Ниша. Код њега су сакрили један део украденог накита. Новак и Зумбуловић сели су одмах после тога у аутомобил и отпутовали у Смедерево. Једном јувелиру продали су други део накита. У Смедереву су лумповали целу ноћ и обишли све кафане. Један телеграм кривичне полиције учинио је крај бучном весел>у. Опасни обијачи спроведени су стражарно у Београд... Истрага је текла брзо. Комесару г. Драгољубу Стефановићу признали су све. Требао им је новац, волели су да се проводе и били су решени на све. Идеал им је био Иван Рајтер Коломан, највећи крадљивац Београда. У том циљу набавили су и комплетан обијачки алат. Алат за обијање продао им је ковач Иван Шнарић. Студент технике Радомир Хајдуковић ухапшен је за прикрнвање крадених ствари. Дрски обијачи спроведени су јуче Суду. Новак и Зумбуловић задржани су у затвору, док је Хајдуковић, чија је кривица много мања, пупгген да се брани из слободе. Трећи крадљивац, Срђан Хумер, биће спроведен стражарно из Сплита у Београд. Њега очекује иста судбина. Подвизи ових младића студената изазвали су мучан утисак у Београду.

Штефнца, Славица, Бранкнца и њнхове лутке-бебе славе рођендан Петогодишње тројке ћерчице трамвајскаг иондуктера број 711 славе рођендан

У улици Деспота Џурђа број 14 данас има да буде велико славл>е. Славље трију девојчица. Његов значај осећа најбоље Фрањо Маснак, трамвајски кондуктер број 711, отац девојчица Штефице, Славице и Бранке, које данас славе пети рођендан. Са скромним сретствима он је успео да подигне своје мале ћерчице. Није то био лак посао. Плата није велика и тешко се саставл>а крај са крајем. Па ипак кондуктер број 711 борио се, радио и није жалио ни труда ни новаца када су деца била у питању. Данашњи рођендан није само слава пет година рођења тројки. Данашњи дан је славље једне петогодишње борбе и настојања да подигне ћерчице. Тако ми-

Због унраденнх 12.000 динара ухапшена су три пекара На врло дрзак начин опљачкао је непознати лопов београдског пекара Димитрија Ђурића из Царице Милице улице број 14. Када се мајстор ујутру пробудио имао је шта да види. Фијока на тезги, у којој је чувао новац, била је о-

ТАКВИ СМО МИ Ситница на коју треба само мислити

еврем Новаковић бијен^ цела сума од 12.720 динар)д Н ета. Још неки предмети 'вредности нестали су без тр,.. в е ћ после прсог изненађе стари пекар полетео је у поц И ју ц узвикнуо" — А - Ј ј , браћо, спасавајте! Покраде ме лопови.. Послбјзршене истраге утврдило ко је крадљивац. То је Јевречоваковић, доскорашњи пои ник у пекарској радњи г.утрића. Он је родом из Св. Вра који се налази у Кичевскокрезу. При само.ј крађи зат^о га је други помоћник Кј ан МанасијевиИ алИ он је \ С тао да ћути ако добије 2.0(д ина ра. Већ сутрадан кра^ В ац је побегао . Горњи Ков1 К од свог стрица Тодосија Нс^овића. И Тодосије је добифОО динара за ћутање. Нов\ј е држао у једном куферче^ 0 ји је украден са истог мес' Г де и новац Када се поја^ полиција он је новац вршт а ,ф И о а кофер спалио. Тако СВ а три пекара дошла у зц р због 12.000 динара.

Данас је Београд велики, европски град. Аутомобилски саобраћај се у последњих неколико година нарочито развио. Баш због тога државне власти нахиле су за потребно да саобраћај уопште регулишу, те су по живим улицама поставиле специјалнв саобраћајне органе. Замислитв само колико би било судара да нема тих органа на раскрсницама! Само ипак наш саобраћај има своју муку коју је лако отклонити. Ево у чему је ствар: Пре месец дана дошли су у Бео град неки странци, вслики пријатељи нашег народа. Дохили су са својим аутомобилима. Дошли су јер нас воле, иако је бензин код нас у Земуну између 7 и 15 динара литар и немамо добрих путева. Ми смо се трудили да докажемо наше традиционално гостољубље. Показали смо им Београд и околину, а увече, пошто нисмо знали где да идемо, одвели смо их у бар код ,Ј>уског Цара". Аутомобиле смо оставили испред самог лоПровели смо се доста добро. Бар по њиховом казивачгу. Међутим, кад смо'изишли, виде. ли смо наше пријатеље како машу главом џ Ми Београђани остасмо неми и црвени. , % Наши људи док смо се лш забављали, скинули су са једног аута поклопац са резервоара од бензина, а са^ другог значку аутоклуба која је била на огради браника аутомобила. И онај који је скинуо није се задоаољио само тиме: Он је вукао значку све дотле док ограду није искидао. — У нашо) земљи, теше нас на111 и пријатељи. кад су нас видили збуњене, то исто може да св деси. А знате како )е тај проблем решенТ...

КОНЦЕРТИ КОНЦЕРАТ Г. МИШЕ ЕЛМАНА НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗНТЕТУ Млша Елман, славни виртуоз ч пиопиниств свете. даје једини концерт \' ооеду 27 окI гобрв. V сели |Колпрчевог v. нивеозитето На прогрому: Хендел. Менделсом Врвмс. Шопен Фела В1етан и ДР Цене места од '20 до 80 динаоа Улознице се поодоту код Хармоннје" Тепвзи1е 12 телеф~ I 25-794 и нв билетаоници Колчп»*вог уанверзитетв, телефон 29-137.

— Како? — питамо ми. — Удружење наших ратника инвалида добило је концестпо свима великим градовима чува ау томобиле који остају на одређеним местима на улицама. За динар-два чувају ауто целе ноћи или дана. Замислите колика срећа за нас, а колико тек сиромашних људи дође до коре хлеба!.. Може ли наше Удружење ратних инвалида да из овога нешто корисно извучеТ Б. Д.

сли Фрањо Маснак и његова жена... А мале цурице,... Оне се безбрижно играју са својим луткама. То им је и једина забава за сада. Оне се веселе свему. Веселе се своме малом друштву које ће доћи на честитање. Проћи ће неколико безбрижних часова у игри у топлој кујни. Њихова ведра лица развлаче се, а безазлене очи светле од весеља. Ето, и мали комшија Ђоле доћи ће сигурно. А он је тако добар. Увек донесе за игру пуно лепнх округлих кликера.

— Шта ћеш ти, Славице, да радиш, кад ти дођу гости? — Играћемо се са бебом... — А ти Бранка ? — Да нећеш са друштвом у шетњу ? — Нећу! Много је хладно, а ја немам топао капут... Ипак су оне ведре и веселе јер ће доћи Ђоле и донети много лепих кликера на поклон. Да ли ће се још неко сетити да их развесели лепим поклоном на данашњи дан?... цик.

ИЗБОР ДВА СТИПЕНДИСТА КОЈИ ЋЕ СТУДИРАТИ У ТУРСКО »

Миннстар просвете расписао је конкурс за две стипендије за школ ску 1937/38 годину. зД стипендисте Мнннстарства просвете Турске Репубљгосе у Анкарн. За ове стипендије могу се јавнтн југословенски држављани који су свршили философске или правне науке наших универзитета, или су редовнн студентн виших семестара опнх струка, па се желе усавршитн у својот струци, са нарочнтим обзнром на познаваље турског језнка, кљизкевностн н нсторнје. Стипенднје се рачунају од 1 окто бра 1937 до 30 јуна 1938 год., а износиће месечно у турскнм лирама одговарајућу вредност за 2.500.динара. Стипенднју за месец октобар 1937 год. нсплатиће Министарство просвете у Анкари као накнаду за пут не трошкове. Молноци који буду изабранн дужни су да се посвете најсавеснијим стручним студитама. На свршетку сваког семестра подносиће Министарству просвете у Анкари извештај о својим студијама. и то један на турском за наведено Миннстарство, а другн на српскохрватском за Миннстарство просвете у Београду .

Мати шесторо деце осуђена за клевету нанету ћерци Предлог да се мати извини и помире, ћерка је одлучно одбила

Молбе прописно снабдевене нспра вама, адресоване Министарству просвете, треба поднети оном фа култету на коме је молилац свршио студије или где сада студира. Молби треба приложнти ове нсправе: 1) Крсни лист, 2) Сведоџбу о држављанству, 3) Уверење о имовном стаљу, не старнје од 3 месеца, 4) Уверење да је молилац свршио студије од наведеннх струка или да н>у студира као редован слу шалац философског факултета, 5) Исправе о студнјама Сднплому о свршеном факултету, уверен»е о положеним нспитима и евентуално отпггампане научне радове). 6) Стручно мишљење професора, под чијим 1в воћством радио, 7) Курикулум вите, садржавајућн опис главног смера молиочевих сту дија с тим, да ли н кол-нко познаје турскн језик, као и нзјаву о томе шта хоће v Турској нарочито студкрати, 8) Уверење званнчног лекара, не старије од 3 месеца. 9) Увереше да молилац у школској 1937/38 години не подлеЖн вој ној дужности. 10)) Часну И31аву, да ће се молилац у свему подвргавати условима стипендије, ако му буде стипенднја додељена, 11) Фотографију, 12) Уверење о владању. Рок прнјаве је до 31 октобра о. г. Овај конкурс расписати преко Универзитета у Београду. Загребу и Љубл>ани, као и преко факултет Скопљу и Суботицн.

ПРЕДАВАЊЕ гђе Маге Магазиновић на Коларчевом уннверзитету

Даница Тодоровић, жена тридеестнх годнна и матн троје деце тужила је пред судијом г. Недељковићем за увреду и клевету своју мајку Даринку ТраЈковић и сусетку Евицу Сабо. Обе тужене су у годннама Једна има петоро а друга шесторо деце, прва Је непнсмена а друга има нешто основне школе. Ни једна се не осећа крнвом, обе тврде да нису изговориле речи коЈе им тужба ставља на терет а тужба коЈу Је писала Даница каже: Једнога дана када Је тужиља отишла у Обреновац на неку свадбу, састала се њена мати са Евицом и Још трнма женама на кафу у малоЈ авлиЈи куће у коЈоЈ стапуЈу, у Франше д' Епереа улицн. Како Јв Даринка у непрнЈатељским односима са ћерком то Је ускоро, разговор пао н на њу, почело Јетко коментарисае Дарипкиног начпна живота коЈа се атим испрела у паклену клевету. — Јесте, говорила Је тада Евнца. Ја сам Је моЈим очима видела како шаље пољупце Павлу Никитовићу. И не само то, него га Јв звала у стан и љубили су се! Па Још са ожењеним човеком! Знам да ЈоЈ он и новац даЈе а она га баш не штеди много. Знам н то да су се чак, састаЈали у стану Косте Макснмовнћа. Јест, Јест, одговорила Је мати нервозно. Знам Ја шта сам родила, роднла сам... Тако замешана сплетка, пошла Је из авлиЈе кроз суседна дворишта, ишла улицама, сретала познаннке, док ннЈе наишла на мужа тужиљо Данице и на жену Павла Никитовића. Настале су брачно буре, обрачуни, суочења и обе куће које иначе нмаЈу децу. почеле су жнвети у правом „паклу". Морал Је попет на завидну внскпу и захтевана Је одлука суда. Две жене. Једна повезана а друга у старомдном црном шешнру седеле су Јуче пред суднЈом г. Недељковићем. Иза н.их су сс рећали спедоци н спедокиње коЈи

вете у непрнЈатељским односима маЈке и ћерке. УстаЈе Евица: — Нисам нншта рекла, ја сам седела у авлиЈи н пнла кафу. Онда сам устала и отишла у своЈ стан. Улази Коста Макснмовић. — Да ли Је улазила тужиља са неким човеком у ваш стан? пнта га адвокат одбране. — Господине, Ја сам Коста Максимовић! Такве ствари ннкада не бн дозволио, одговара оваЈ увређено. Затим одлази и обраћа се туженоЈ Дарннки: ,,Фала на оваку репрезентациЈу!" Улази Мирослав Тодоровпћ муж тужиље. — Да лн си у сродству са кнме? пита га судиЈа. — Ово ми Је бивша ташта! — [Како бивша кад се од жене Још нисн развео. По закону си Још у сродству. — За мене Је бивша а закон како хоће! Пошто Је завршен доказнн поступак адвокат одбране Је предложно да се две тужене нзвине тужиљн п да дође до нзмиреа, Јер Је та сваћа и клеветање само производ нездравих фамилиЈарнпх односа у породици. Али Јс тужпља одбнла. Тада Је суд донео пресуду коЈом се Евица Сабо кажњава са 15 дана затвора и 120 динара новчано. а тужнљнна матн са 7 дана затвора н 120 дннара новчано.

ЧИТУЉА

— Наша мнла н добра мама, Мнлнца, удова Днмнтрнја Ћпрковнћа бнв. трговца. преминула Је 19 о. м Погреб из капеле на Новом гробљу у ореду 20 о м. у 4 час. по подпе — Ожалошћене кћери: Даиина Пладе Пошкопнћп. Ј рлп Игн.птп Вајлонн, Л»убнцц М. Нопакопнћ; 1в . су I зет д Р . Милета Новакопић; унуци, тврднли д"а Је суштина цело кле- прауиуци и остала родб»ша.

Г1)а Наташа Бошковнћ У суботу, 23 о. м. у 6,15 часова увече гђа Мага Магазиновић одржаће на Коларчевом народном универзитету предавање о игри и песми. Ово предавање биће про праћено уметничким нлустраци| јама (певање оперских арија и I балет) које ће уз пријатељско судсловање изводитн примабалери. на београдског Народног позоришта гђа Наташа Бошковић, затим гђа Марина Олењина и г.гСтаноје Јанковић, А. Пордес и ' Мнле Јовановић. који се овом | приликом последњи пут појавл>уј Је пред београдском публиком. Извођачи овога програма појавнће се у неколико врло интере-

I сантних ннтерпретација. На програму су: Брамс, Вебер, Раснни, Чајковски, Бетовен, Римски-Кор- | саков и други.

Родитељнма ученина Желите ли да Ваше дете прође разред са најбољим оценама? Желите ли да у овој школској години Ваше дете добије чврсте и сигурне темеље науке? Желите ли да Ваше дете и по знању и по врлинама и по вољи буде боље од друге деце? онда помно и са пажњом прочитајте ове ретке и о свему добро размислите, јер се ради о будућиости и судбини Вашега детета Нема родитеља који пре или касније није брижљиво и са зебњом размишљао о овим питањима: Зашто преко године велика већина деце у средњим школама добију лоше оцене из једог или више предмета? Зашто врло велики постотак ђака пропадају и губе годину? Зашто успех у школама не задовољава ни професоре, ни родитеље, ни ширу јавност? Ево одговора: само зато што између ученикова рада у школи, где ученик прима науку непосредно од својих професора, и рада изван школе и код куће (понављање, учење лекција, обрађивање задатака, писмене радње и т. д.) нема наставка ни везе. Ученик изван школе препуштен је редовно самоме себи, и зато често ни крај своје добре воље не може да са успехом обради и научи код куће све оно што је безусловно потребно за добар успех у свим предметима школе. Да би ее уклонио тај фатални недостатак, који доноси и држави и народу милијунске штете, а родитељима поред трошка још и разочарања и боли, па чак сваке године више случајева самоубиства несрећних ученика, који су изгубили годину, решпла је Видовићева школа која постоји већ 18 година раније у Сарајеву а сада у Београду, одобрена од Министарства просвете актом С. Н. бр. 7166/29, да почетком новембра ове године отвори посебан КОРЕПЕТИТОРИЈ са 12 стручних квалнфнкованих професора са циљем да ђаци у слободним часовима изван њихове редовне школе буду у сталном саобраћају са професорима, где има да добију стручну сарадњу и помоћ како би на тај начин не само сигурно прошли разред, него уз педагошки утицај на развитак воље за науком и за врлинама постали способнији, врснији и бољи. КОРЕПЕТИТОРИЈ је отворен сваког дана од 9 до 12 часова пре подне за оне ученике који полазе гимназију или коју другу средњу школу после подне, и од 2 до 5 после подде за ђаке који редовно иду ј г школу пре подне. Док појединци, који живе у врло повољним материјалним приликама, могу да издају месечно на хиљаде динара за инструкције и корепетиције свога детета, јер се плаћа за професоре Ј/0 па и 50 динара за сваки час, дотле лироки редови народа не могу да сносе толике материјалне терете. И зато је Корепетиториј одредио минималну школарину од само долара 150 месечно а то значи по часу непуна 2 динара како би и чиновничка и друга деца средњег сталежа, па и најширих редова народа могла да доб-лју нструкције и корепетиције од стране најбољих стручних и квалификованих професора. Рад у корепетиторију је појединачан, то јест наставници обрађују школске предмете са сваким учеником посебно, да би тако свако допунио у знању оне празнике који се налазе код њега, и тиме је свакоме стопостотно загарантован успех у школи. ШТА СВЕ ДОБИВА УЧЕНИК У КОРЕПЕТНТОРИЈУ ? 1. Он понови читаво градиво које је тог дана учио у школи, 2. Он изради и научи задане лекције, 3. Он се припреми за градиво следећег дана, 4. Он добије потицаје у развијању воље за науком, 5. Он се учи раду, реду, марљивости, добром понашању и љубави према родитељима и према онима који обогаћују његов ум и знање. Корепетиториј даје прилике сваком родитељу да скине са себе страх и бригу за школски успех своје деце и да ту бригу пренесе на стручне професоре, који ће привести ученике сигурном успеху. Нису више успех, судбина и будућност детета зависни од случајности, наиме: да ли је или није дете по природи талентовано, добро и марљиво, да ли је или није склоно више игри -?го ли науци, да ли су или нису родитељи запослени по цео л н па могу или не могу да надзиру његово учење. Сад је оснивањем Корепетиторија сваком ђаку отворен пут који водн сигурном успеху у школи и који за живот и будућност пружа лепше видике, јер Корепетиториј, сем подучавања у школским предметима, навикава децу на ред и дисциплину, на марљивост и послушност, на љубав према науци и на моралне врлине. ВИДОВ1ГБЕВА ШКОЛА има сем Корепетиторпја, још ЦОПИСНУ ШКОЛУ за гимназиско учење преко штампаних свезака, са двадесет професора сарадника; ЕЧЕРЊУ ППСОЛУ, са два разреда годишње, за приватне и државне намештенике; НЕВНЕ ТЕЧАЈЕВЕ за ученике који су изгубили годину. ^ОДИТЕЉИ ! Можете лн одбнтн ову јединствену прилику за своју децу и примитн на своју савест одговорност за неуспех своје деце у школн ? Можете ли олако прећи преко питања будућности своје деце ? Можете ли, прочнтавшн ове ретке, слегнути раменима и напросто одбацити оно што сте сада дознали и чули ? То никако не можете, јер родитељско осећање н снагом и прегалаштвом надилази сва друга осећања. И зато се још данас обратите управк ВИДОВИШЕ ШКОЛЕ КОЈ1АРЧЕВА УЈ1ИЦА 5, трс1 ;е степ -ннце, I спрат 28774, 1-1