Време, 26. 11. 1937., стр. 5

За вре.м« сведочења. оца угнлулог сродннка Милошевића; у средшш оптужени Шиц, лево адвокат г. Арсеновић Сведоци и даље оптужују власника фабрике „Норма" због отровног жутог дима

У току сућеа»а др. Алфреду Шиц>-. којн је оптужен за трован>е радннка нз професионалног нехата. јуче је саслушан велики број сведока. углавиом радника и суседа фабрике „Норма". Поред њих сасл>-шано је и неколико стручн»ака. као и претставннка Радничке коморе. Инспекдије рада н Окружног уреда за осигураље радника. Професор уннверзитета г. др. Градојевнћ. на питање суда да ли је од отровннх нспарен>а могла на лишћу дрвећа да се наталожн нека лепл»ива маса. чију појвву потврћују сви суседи. одговара да је могућно. али да се он о томе није могао уверитн. цошто је. по његовом мишл.ен>у. та лепл»ива маса могла да доће и од разних биљннх ннсекдта. Претставници. пак. поменутих ннстнт>тзија потврћују да је ексхаустор радно само по пола часа. IIIто се тиче комисијв. г Белић. претставник Радннчке коморе. са смешком вели: Комнснје на послу — Комисије доћу. погледају мало. па онда прећу у канцеларију и потпвсују извешта ј... По његовом >-верењу за опггећење здравл>а запослених радника криви су колико др. Шиц толико баш и те комисије. — Па кад је тако. пгга ће нам комисије? — чуди се претседавајући. Г. Белић слеже раменима. — А запгго је ексхаутор радио еемо пола сата? ■— Вал>да из штедн>е! — одговара један вепггак. — Дешава се да често милиоиска предузећа не пристају да оправе једно изломл>ено прозорско окно! — додаје г. Белић. Иначе. сви суседи без резерве остају при својим исказима на прошлом претресу. Њих је гушио жућкаст дим. који се из фабрике ширио на све стране. п>-нио њихова дворипгта. пекао их у грлу и није им дозвол>авао да изићу ван кућа. Они су у неколико махова обавепггавали Управу града Београда, која је слала комисије. Дим је за извесето време престајао, а после се опет појавл>ивао Сведочење оца неСрећног радника Огац умрлог радника Драгол>уба Милошевића такоће остаје при нсказу датом на ранијем претресу. Његов син је — каже био здрав пре него што је почео да ради у фвбрици -Норма". Онда је нагло почео да кашље и да пл>ује крв. Једиог дана кад је сасвим пао на послу. брат др. Алфреда Шнца попео га на своја кола и одвезао у болницу Драгол»\"б је убрзо умро. Онда је стари Милошевић добио позив да оде у фабрику. Покојни Драгољуб је, наиме. ишао да прими заосталих 600 динара. Кад је Милошевић дошао. у канцеларији др. Шица била су још два господина. Др. Шиц му је рекао да треба да да једно написмено. Један од оне двојице почео је тада да му диктира како он не тужи др. Шица. и како је шегов снн умро од туберкулозе. — Ја сам сиромах човек, обраћа се Милошевић суду — новац ми је био потребан и )а сам нзјаву потписао. Ја сам и неписмен човск. Кад сам рекао том господину да не умем да пишем, он је сам написао. а ја само потписао. Тако је било ... Главни сведок Суд је после тога прешао за саслушан»е једног од главннх сведока, радника Валтера Чобанова. Чобанов је радио баш у одел»ен>у за бајцовање. Кад се појавила тужбп протнв др. Шица. он је по нарећењу свога послодавца г. др. Шица морао да оде једном лекару да се тгрегледз; после тога је и он написао потврду да није болестан. — Код ког си лекара бно? Јеси Јга сам изабрао лекара? — Не, др. Шиц ми је рекао име и улицу. и ја сам отишао! Он је н платио за преглед. ЈГекар је рекао да нисам болестан, и ја г-ам после тога потписао изјаву. Чобанов сем тога изјављује да му је и погед тога пгго је с»ако- I дневно пио пола литпе млека кнселина шкодила и да се ж»лио др Шицу. Зато је. чим је добио ново место у Панчеву. напустио фабрику. — Једног данч наредло је пословоћа да лонце е киселичом пренесемо у подрл-м стена г. Шици. Ми смо поенели. а после ј' дошао др Шиц и оекло: . Јест* лш пренели све ,> После подае 1 аол&ш коиисшја."

Ледам изјаву!" — А да ли т« је др Шиц доцније нудио неми новац да га на Оћењу не терегиш? — пига државни тужилац г. Стојановић — Није он лично. али је долазио у Панчево неки Сгена Пантелић и рекао мгл да сам оиромах чивек и да ме др. Шиц зове. јер да ја могу да га ставим у блето и да га из блата извадим. Ја сам оташао и др. Шиц ми је тада тражио да двм писмену изјаву шта ћу да сведочим Ја нисам хтео. Рекао сам да ћу сведочити шта знам. али да не дајем изја1 вл- Он је казао: ..Кад не даш изјаву. сведочи како знеш!" И није хтео да ми плати што сам из Панчева долазио до њега | — Да ли сте кадгод бајцовалгл у дворишгу? — поставља сведо] ку питање адвокат г Арсеновић. ј — Јесмо! То је било после оне комисије кад смо киселину ноI сили V подрум до Шчца. — Колико сте тада поави.ти киселине? — Па шест литара ћезапа и шест литера сл*мпорне киселине — А колико сте аедељао трошвлв цгјанкалија? — Сго куглицз. величине ора-

— Колико је било балона са киселином?

— Око пет. — Колико су били великн? — Од 56 килограма. — Господо судије. ово је врло важно. и молил! да уће у запис»ик јер ће вам стручњаци објаснити шпа знечи толика количи. на киселине не само -за раднике а суседе. него за Београд! — узвикује г. Арсеновић. ..Нигв .м оштећен !** — Да ли су ое жалили суседи? — пита државни т>"жилац. — Јееу, како да не! — одговара сведок. — Жути дим се з-век ширио по њиховим двориштима Нарочито кад смо топили злато у дворвшту. — Молим вас. чиме сте ви овде оштећени? — поставл>а сведоку питање г др. Вујенац. — Ја засад нисам оШтећен! — Па тражите ли неку отштету. — Не тражим. али ако се утврди да је др. Шиц крив. нека ми суи одоеди. — Не може то тако — каже му претседавајз-ћи г. Мрваљевић него да лн сад трежиш. или не? — Сад не тражим. али треба да ме прегледа лекар Осећам бол у грудима — У овсм случају изјавл>ујем да Чобанова више не заступам! — изјавл>уЈе г. Арсеновић

Суђеље управном одбору банке „Меркур" Јуче у подне у првом кривичном већу Окружног суда за град Београд настављено је сућење бившим члаиовима управног одбора банке „Меркур". Суд је у току претреса прочитао извепггаје Ликвидационог одбора и банчиног комесара, па је после последњих речи оптужених, доказни поступак оглашен завршеним и дата реч државном тужиоцу г. Ђорћевићу, заступнику приватне тужбе, адвокату г. Никодијевићу и браниоцима г. г. др. Радоју Вукчевићу и Милоју Арсеновићу. Суд се затим повукао и после кратког времена донео пресуду којом се сви оптуженн ослобаћају кривичне одговорности.

Два сиромашна Босакца остала без соог хранноца коња „Мишка" који се зсцедно са колима сурвао у Саву и удавио

На Савском пристаништу, код штека за Панчево искупила се јуче изјутра маса света. Пролазници, мислећи да се неко удавио, застајкнвали су у чуду. а они из мале лаћице гурали су се на мосту да виде шта се догодило. Прнзор је био мучан. Из дубоке воде, одмах крај високе обале, л>уди су извлачили једног коња, упрегнутог у шпе дитерска кола, док је његов власник, кочијаш Махо Шеховић, плакао као мало дете, остао је без саог храниоца —коња ..Мишка". Као увек, и јуче изјутра, Махо Шеховић и његов брат Асан превлачилн су робу за бродарство Јездића. Последњи пут, знојави и прашњааи, дотерали су тешку вагу са теговима. За моменат били су заузети другим послом. Али, тај моменат скупо их је копггао. Због неког гвожћа, које се налазило у блнзини, коњ се уплашио и почео је одмах да фркће. Онда се пропео.на предње ноге, одупрео задњим и — јурнуо. Скренуо је нагло у страну и. зај$дно са колима, сурвао у Саву са висине од четири метара. Умало није настрадао један рад-

ник. Прилнком пада у реку, кола су се изврнула и, да несрећа буде већа, повукла собом и коња. Коњ је одмах ишчезао испод водене површине на којој су остали само још велики таласи и пенушави клобуци. На запомагање браће Шеховић дотрчали су обалски радници да им притекну у помоћ. Дуго су се л»уди мучили док су чакл»ама закачили коња. После великог напора, иззучена су и кола, која су несрећни Босанци, свесрдно потпомогнути од неколијсо радника, одгурали кући, у Читлучку улицу број 3. Коњ је остао и дал>е крај обале. Попио је много воде и био се саа надуо... Кола су изломл»ена на неколнко места. Штета износи око три хил>аде динара. Сиромашним кочијашима. које су сви присутни сажал>евали у њиховој несрећи, најтеже је то што немају новчана средства да купе другог коња, са којим би могли сада, у ове тешке зим ске дане, да исхране себе и своју породицу, која живи у Београду.

Непажљнвн шофер прегазио старца Прекјуче је на раскрсници улица Гарашанинове и Крал,а Милана тешко настрадао Милан Ђокић, стар 50 година. Шофер аутомобила број 3341 Стојан Зорић непажл>иво је возио кола уназад и не обзирући се на пролазнике. У једном тренутку мислио је да за собом нема никога па је пошао низ улицу непрописном брзином. Тако се десило да је налетео на старог Ђокића, који се враћао са своје уобичајене шетње по вароши. На лицу места одмах су поведени нзвићаји док је поврећени старац пренет у Оппггу државну болницу. Лекари су утврдили да је задобио повреде по глави и осталим деловима тела.

Ходник Окружног суда за град Београд је препун света, и може да се проће. — Откуд оволики народ побогу? — Туже се учител>и! — Зар и та проФесија оде на оптуженичку клупу? У том тренутку се отварају врата другог Кривичног већа и чика Стева одаџија прозива: Миодраг Јанковић, Светозар Поповић, Радиша Стефановић. Милош Матовић, Александар Адамовнћ и ЈБубоје Бабић. Они редом одговарају на поставл>ена питања. То су оптужени. Нема мирења Судски колегиум сачињавају судије г. г. Христић и Дринчић, а претседава г. Александровић. Адвокати одбране су г. г. Драг. Тодоровић. потпретседник Београдске оппгтине, Мориц Демајо, Кречковић и Александар Николић. Заступници тужбе су адвокати: г. г. Брана Тодоровић. Ђор ће Ступаревић и Ннкола Трифуновић. Записничар г. Одавић. Мирења нема и г. Бранислав Тодоровнћ чита оптужницу. Петога маја 1937 године отпггампан је у „Учитељском гла-

Делегаткиње Кола сестара из Јужне Србије у Београду

Сутра, у суботу, положиће венац на гроб Блаженопочившег Кра.1>а Александра на Опленцу делегаткиље Кола српских сестара нз Кавадара и Неготина на Вардару. Делегате предводе гћа Доменика Ве.т»ковић, претседница Кола српских сестара у Кавадару, н г!)а Фрусина Митровић, претседннца из Неготина на Вардару. На нашој слнцн виде се делегаткшве за време своје посете Б<-оградско.м колу срнских сестара

Посде иесрсће радннцц ИЈВ.1ачс мргвог коша сд ко.шма 1и водо ј

Смрт нсвинара Живојина Новачића Измучен дугим и тешким бо| ловањем преминуо је јуче у Бео| граду у своје време угледни п познати београдски новинар ЖииоЈин Ковачић, дугогодишњи .-лавнн сарадник ..Београдских •овина". дописннк млогих најознатиЈнх прашкнх листова н •дан од највреднијих чланова рпског новинарског удружења. Покојник је у београдском друггну био познат и као привредшк и индустрнјалац, н велики гредратни пропагатор антиалкоолне идеје. Одвојен пословима 1Д новЈшарства пре много година, он је целог живота себе сма•рао новинаром, и до задњег чаа радно је на листовима, наро1Нто као дописник угледних вегиких чешких листова. У кругоима својнх савременика важно е као један од најспособнијих •овинарскнх радника. Уз леп помен мећу друговимп оставља I красан пород. Погреб данас у ј 3 часа поподне из капеле на НоI вом гробљу.

Пажливо, не остављајуНи какове трагове сјајно чисти Вим и најосетливије предмете

ГТетак, 26 ттвембар 193Т ВРЕМЕ

СТРАНА 5

Оитужени учител»и снику" чланак који говори о данашњој управи Учител»ског удружења. Он носи васлов „Финанснјски крах удружења, или његово спасавање". Ту се говори да данашња управа не води политику доброг домаћннства и да је ово последњи час да би се спасла н нмовина Удружења. „Ако се не спречи досадашње газдовање, пут ка фкн&нсијаком краху нашег газдинства је на виднку"„ „А годишње скуппггине изгласавају сваки извештај финансијских одбора интимних пријател»а управл»ача удружења". Потом се износи повећање расходна како садашњз управа систематски повећава расходе без обзнра на могућности. Тако је од 1934 године до 1936 и 37 године повећана принадлежност претседннку од 6 на 18 хиЛАда динара, репрезентацију оба претседника од 18 на 24 хил»аде, секретару од 9.600 на 14.400 динара, затим расход за главни одбор повећан је од 30 на 50 хил»ада динара, на скупштину од 30 на 50 хил»ада; потом се износе разна друга Ј-већања, и на крају се показује како је тотална сума расхода за две годнне повећана од 191.600 на 306.80О динара. Дал»е се пита шта је данашш»а управа урадила после две и по године прикупл. ља прихода од 60 постел»а у Дому, збирања више од стотину хил»ада дннара од Дома и тим новцима неотплаћује ни пару дуговања за земл,иште на коме је Дом. Обзирући се на агилност садашње управе у погледу листова „Учител." и „Народна Просвета", они кажу како је недовол»нок брнгом данас тешко утврдити њихове приходе и расходе. Њихов тнраж је свакако опао, и то у таквој мери да чак, на питање у колико се примерака они игтампају, управа одговара: „Ти! раж је наша пословна тајна." А када је група незадовољних учител»а захтевала да се прегледа биланс рада удружења, удружење је систематски избегавало да до тога доће. Пошто је завршено читање оптужнице, коју су потписали као опггећени г. г. Иван Димник, Тодор Димитријевић. Милинко Лазић, Стјепан Краљевић, Данило Милановић. Арсеннје Тубнћ, Мара Крстоношићка, Светислав Гојковић, Јефта Крљевић, Милић Мајсторовић, Душаи Прица н Јосип Пезељ претседаваЈЈ-ћи судија г. Алексан.-^ровић. дао је реч првом оптуженом Миодрагу Јанковнћу, питајући га да ли се осећа кривим. — Ни најмање, одговара овај. Ја признајем да сам напнсао чланак. и то потпуно сам. Остали оптужени само су га потписали. Ја молим суд да прочита мој одговор на тужбу која је у ствари реч протнву неоснованих чињеница изнетих у њој противу нас. Одговор на тужбу Потом претсе^давајући чита опширан одговор' на тужбу у коме се детаљно нзноси како у инкриминисаном чланку нема ни једне нетачне наведене чнњенице противу данашње управе. Из њега се видн да је данашња управа наследила дечијн лист „Југосло-

венче", са тиражом од 49 хил»ада примерака, а да Је сада тај тираж пао на 15 хил»ада. Садашњи управљачи Удружења су наследили од раније упраае и готовину од 107.000, а већ после годину дана готовина се смањила на 45 хил»ада динара, да би на крају друге године „од наслећене готовине остао лањскн снег". У одговору се даље каже: , „Зар пут ка финансијском краху нашег Удружења није на видику: кад десетине хиљада чланова дају чланарнну око 180.000 динара, а ова сама нијс довољна да покрије адмннистративне издатке, што се види из признања управе у исправци штампаној / Учитељском гласнику. „Када је тражено да да одговод" да ли су у годишљеи нзвештају Удружења за 1935/36 изнети у дуговањнма сви дугови удружења која она треба да прокњижи при саставу годгптњ^ч биланса". управа је одговорнла: „Истина је да су показана сва дуговања, за које су позиешенв били текући рачунн". Зар се у овоме одговору не вндп да је изгубљено свако мерило у трошењу имовине? Потом се каже како је тужба препуна непозезаних цитата: „ Управа ме дакле тужи за ис-ргнуте реченице које имају смисла само у целинн, а из целог чланка се види само жеља за објављнвањем истине а не врећање и клеветвње. — Потом је прочитан одговор тужилаца који тврде да су нетачна изношења оптужених у повећању принадлежности и великим расходима Удружења. Затим адвокат заступник тужбе г. Трифуновић предлаже да се пред судом чита ннз новога доказног материјала. Кад је он завршио своју реч устао је адвокат г. Мориц Демајо и у име свих адвоката одбране рекао: како би њнхово право било да се противе овим новим предлозима јер њихова садржина ннје дозначена на време оптуженима. Мећутим како и сами оптужени желе да се цела ствар детаљно пред судом расправи, то да не бн поступак био поврећен, молим суд. да претрес одложи како би се моглн тужени на време упозаати са новим доказннм материјалом противне стране у циљу давања одговора на њега. Потом се суд повукао на већање и саоппггио је да се претерс прекида и заказује за данас у пола четири по подне када ће се н одлука о предлогу обе стране саопштнтн.

Ко је бно осннвач Друштва „Крал> Дечанскн" У јучерашњем извепггају еа славе Друштва ,-Краљ Дечански" случајно је погрешно изишло. да је творзц овога хуманог Друштва Ђорће Вајферт. Оснивач _Друпггва Краљ Дечанскн" је велики покретач толиких племенитнх активности у нашем друштву Свет°мнр Нико.тајевић. Николајевић. који је 1886 основао знаменито Друпггво Светога Саве 1893 основао је н Друпггво „Краљ Деча»ски". које је показало врло видне резултате.

чисти све