Време, 26. 11. 1937., стр. 6
1
Петак, 26 жовембар 1937
СГРАНА б
ПЕНЗИОНО ОСИГУРАЊЕ приватних намештеника Један део радничког осигурања у нашој држави спроееден је одмах после рата. Тада је уведено у живот болеснич• ко осигураи>е које јб убрзо стављено на завидну висину, тако да смо у томе дошли у ред првих држава у Европи. Али је требало да прође чи• тав низ година док није данашња влада успела да прошири то осигураље и на случајеве изнемоглости, старости и смрти. Тиме је учин>ен један огроман корак напред. Питање целокупног радничког осигура• н>а је решено и такво се веК спроводи у живот. Остало је да се уведе пензионо осигурање приватних намештеника, али је влада г. др. Милана Стојадиновића на најболем путу да и то питање реши. Ових дана економско финансиски комитет министара позабавио св тим питањем и, према нашим информаци)ама, усвојен јв предлог министра социјалне политике и народ• ног здравља да се пензионо осигурање приватних намсштеника по закону из 1982 године, које је било спроведено само у Словенији и Далмацији, прошири на целу земљу. по закону о пензионом осигурању приватних намештеника нз 1922 године ово осигурање било је обавезно на поменутој територији, а фа• култативно за остале крајеве. По новој Уредби о проширењу пензионог осигурања приватних намештеника, која је већ прошла кроз Комитет и има само још да је усвоји Министарски савет, оно ће бити обавезно за све приватне намештенике на целој територији наше државе. Питање пензионог осигурања приватних намештеника биће овом Уредбом најповољније решено. Како сазнајемо приватни намештеници полагаћв једну трећину доприноса за ово осигурање, док ће две трећине падати на послодавце. Пензиони, завод у Љубљани, који је спровео ово осигурање у Словенији и Далмацији, играће и приликом проширења осигурања на све приватне намештенике у земљи видну улогу. Поред овог Завода отвориће се још неколико помоћних, који ће бити у склопу организације овог осигурања. По Закону о осигуравајућим друштвима Пензиони завод у Љубљани дужан је да премијске резерве овог осигурања пласира 35% у државне и државом гарантоване хартије од вредности, а остатак у хипотеке или саме непокрвтности. Такав ће случај бити и убудуће и са овим и са осталим заводима. Љубљански пензиони завод, који располаже великим капиталом у виду премиских резерви, власник је, као што је познато, ,Деботичника.", највише па - ј латв у Југославији и на Бал- ј кану — малог облакодера од | 1% спратова. Увођењем у живот и пензионог осигурања приватних на- ј мепхтеника — што је било предмет њихових лекогобројних претставки и молби свима досадагињим владама и над-1 лежним факторима — извршава се један комплетан програм социјалног обезбеђења радника и намештенџка, који ни кроз 20 година од рата, пре доласка ове владе, није могао да се постигне. Краљевска влада, региавајући ово питање од првокласног социјалног значаја пока• зала је завидан успех. Као и при увођењу нове, у исто време и најважније гране радничког осигурања за случај изнемоглости, старости и смрти, тако је и овом приликом, када је узела да решавА важно питање пензионог осигурања приватних намештениника, њена жеља била да се оно одмах и спроведе, што је такође у духу њене социјалне политике. Пензионо осигурање приватних намештеника већ 1 ј&иуара 1938 године, како се сазнаје, ступиће у живот.
Привредни живот \-БЕРЗЕ-1 Р<Каити ■иоттпп М0И*ОН11
КОНФЕРЕНЦИЈА ГУВЕРНЕРА НАРОДНИХ БАНАКА БАЛКАНСКОГ СПОРАЗУМА У АНКАРИ ЗАВРШИЛА ЈЕ РАД
шншшшшшпшпипшшн
Бмисионе банке констатују да се продужи полнткка предострожностк
Акк&ра. 26 новембра. — Пошгто | тор општег привредног напрет јв постлгнут спорвзум по свима I ка. Та сталноот Је такође Један нетвкнутим питањимв, конфсренција емисиоанх банакв земвљв Белханског спорезума звзршилв је рвд. Југословен;к-а и румунска делегеције отпуговале су још синоћ- Поеле послед«»е ееднице обЈављено је Јуче дуго саопштеше. у коме се. измеђз" остелог. каже дв су гувернери народних бвнакв рвсмвтрели ггое сзега ггитвњв опште природе Прнтом су конотаговл-ти да обнова пркпредне делатноетн, која ов показује у разним земл»ама, значи ооетљнво побол»шан^ општег привредног положаја. Упрввллчи пентралних бзна. ка земвљв Балкенског спорезумв изменллги су мисли и по питеа.име монетарне политике. а нарочтгго односе између оппгте монетврне политнке и монегерних пооблемв дожавв Бвлк?нског спорвзуме. п« су констатозели дв је после н»иховог последн»ег сестаккв у Атини нвступило више важних догвђвја У међунеродном жквоту. па да су чезс и извеоне глввие монете нвпуст-иле злвтно ввжење Отуде и несталнв пена злет5'. што је изазвало даље оепеокусије не положај извегних монете. Свн тн догађаји створили су једну атиосфепу. коЈа ниЈе повољиа за стаби.тизован»е монетарних одиоса држава. ГЧ-цор^г^ри баиака >-Лећегеи су да Је стабитиост олнооа изм»»ћт појединих мопета Један од најглавниЈих услова за иормп.-пги вазнитак измепр добара и битпч Фак-
Конгрес трговаца из целе земље одржаће се у Л=>убљани за време сајма Нови Сад, 25 новембра. Јуче и данас заседавало је у Новом Саду Централно претставништво Савеза трговачких удружења Кралевине Југославије. На дневном реду била су питања, која интересују трговачки сталеж. Идући конгрес трговаца одлучено је да се одржи у Љубл»ани, за време сајма у мају.
од предуслопа за обнову кретан»а меНународног капитала п срећни су што могу да констатују да су у последње време овн елементи нензвесносги нешто попустилн. Онм су Једнод>*шни у томе да се продужи отав ншче1сиван>а. као и да ое »гастави политика предострож1«>оти у циљу конс^лндопања п.иховнх нацнопалтгх мон^та. Констат>'ју оем тога да Је злато оотало уствари база монетар1шх оистема н због тога сматраЈу нарочито важним стварање Једног мсћунаоодног споразума о стабалазацнЈи одиоса између монета. Док не буде ис-пун»е« услов стелности монетарних односа и док постоЈе поепоеке трговичско1 рвзмени добвра. центрвлне бенке БзЈгкенског спорез>-ме се жвљењем констатуЈу дв не могу да поепооуче укидање огрвиичеН)в пг»и размени добара од стрвне љихових држвва. иеко
нитивном ј *ређвн»у пнтен»в спољннх дугова према смањеном капвцигету плаћења ових земељв Н.И у ком случеју ове бенке неће престети де ствлно пооучавају могућности шго либералније примене спорезумв о клирингу. коЈи постоји нзмећу државв Болквиског спорвзумв. Осим тога гувернери су исттитали могућзости ш:о тешње сарвдн>е центрвлних банекв Балкенског спорвзума и постигли потпуну сеглвсност у томе да Је прогреснвно што тешн»е везиван»е односа измећу н»их веоме корисно. Он-и су твкође не првом састанку изјввили жељу за што тешн»ом оарадњом са Б^знком зв међународнв плаћењв Оне желе да оввј зевод доће до све важниЈе улоге кеко би он доприлео решењу резних међународних монетернкх и финвнс>ијсмих проблеме. Гувернери подвлчче још једачпгг жељу ла емЈисионе банке Балквнског спорез-ума буду претстввљене у оцбору Банке зв
1« то >-кидвн»е битни услов дефи- мећунвродне плвћан»а
Стални југословенснонталијанснч номитет састаће се поново у Београду почетном идуШ месеца ПОчеткОм, наЈдаље половииом ндућег мосеца одржаће се у Београду други састанак Сгалног југословснско-нталијанског привредног комитета. ПрилиКОм о. вог заседаља расправљаће Стални комнтет извесна питан»а, коЈа пронстичу нз нашег трговннског угов°ра са Италнјом, 1сао и пнта1ка која се одноСе на споразЈ-м о платцом промету.
ОПАДАН.Е КОЊУНКТУРЕ У С. А. Д. Н>ујорк, 25 новвмбра. — Опадан»е коњуктуре у Амернцн наЈбол»е ое види из статистичкнх података за октобар. Ироиз води»а снровог гвожђа у октоб ру износн 2,893.000 тона ирема 3,600.000 тона у најбољем иесецу о. г п а производња снровог челнка 8,393.000 тона према тона 5,217.000 у најбо.-кем месецу о. г, Једнно аутомобнлска инду стрија могла Је због реорганнзације фабрнкацнје н нових мо дела, као и из сезонскнх разлога да повнси пронзводжу од 171.000 кола у ссптембру на кола 340.000 у октобру. Мефутим, пронзводн.а каучука пала Је у октобру на 38.700 тона према 52.900 тона у најбољем месецу о. г. Слнчне неповољне вести до лазе из свију грана америчке нндустрије.
Банкама које су предале земљораднички портфељ
ПРКВИЛЕГОВДНОЈ ДГГДРНОЈ БДКЦИ стављвна је на расположење сума од 80, 000.000 динара Међутим банке су на име предујма подигле само 25,000.000 динара
Ефеити непромењени Девизе непромењене Продуити непромењени Ратна штета је јуче скочила за пола поена, алл је ипан општа тенденцнја код ефеката непромењена. Промет је средњи. Рађено је нешто 7% и 8% Блера, ратие штете и 6% далматинаца, а ван курса је рађено 496 хиљада 7% инвестиционог зајма. Девизе су такође без промене. Шилинг, уз незнатио варирање, одржава се стално око 871.—, фунта и марка су без промене, а грчки бонови нешто чвршћи. Роба је остала 28.—, а новац 27. Термини за марку од 15/И до 15/1У У тражњи по 1380.— Мсдио и ултимо јануар рађени по 1385.Код продуката такође нема тражње. Довоз и дале слаб, пшеница без понуде. У иностранству попуштање. Паритет за пшеницу 131.— а за кукуруз непромењен 94.Београаска ЕФЕКТИ Рађено ТвчаЈ 7% Блер 85.50 (: Блвр 94.50 (; 6% Дал. к. к. 76.75 (: Р. шт. прт. 419 — (-{-0.50) 151 ком. Нар. банка 7550.— (=) 15 кои Понуда — Траж»1»а 7% Блвр 80.7% Селигман 8% Блер 7% Стабилиз. 7% Инестиц. 4% Аграр 1921 6% Беглуци с. к. 6% Беглуци ср. к. 6<Го Беглуци к. к. 6% Далмат. с. к. 6% Далмат. ср. к. 67« Далмат. к. к, 4% Аграр 1934 Ратна штета прт. Ратна штета дец. Ратна пгтета Јан. Народиа банка Акције П. а. б. с. к. Акције П. а. б. к. к. Акције Беогр. задр.
ДЕВИЗЕ У загради промене преКоличииа | ма п Ре тх °Д ном "-аЈу ) 1 хнљ. У слободнои промету ) 2хил». ТечаЈ Количива ) 50 хнљ Лондон 238.— (=) 2.300.Берлнн 1400.— ( = ) 115.000.Беч 871— (4- 0.64) 14,000.I Солун 26.85 (+ 0.06) 330.000,^5 25 ј Милаио не нотпра 100 25 Са примом ЊуЈорк
95.97 —
77.50 7В.—
' 4273.51
—73.50 —76.50 —.— 55.419.50 418.50
! Лондон 96.50 Женева 54.50 Праг 74 25 I Милано 76.76 Амстердам Париз Берлин Брнсел Варшава Долар .»а обрачун
78.75
7600,— 7520.213.50 213.—
—58.50
Лондон ЊуЈорк Парнз Женеаа Берлин Беч
4309.82 • 216.92 — ^14.86 1003.52 ="^3 45 152.64 -ј- 161.54 228-78 = 225.® 2408.75 = 2394.16 147.50 — 146.06 1753.40 — 1739.53 737.51 = 732.46 821.28 = 814.72 4291.66 -|>рзе 238 47.70 164п. оа 1«8.71 Привилегована аграрна банка. да би већ у почетку лкквидациЈе зеиљорадничкнх дугова, колцко је могуће олакшала ситуациЈу приватних банака, одлучила Је да им на име њиховог потраживан>а од земл»орадника да веће аконтациЈе, али само од ануитета, коЈн доспева 31 децембра ове годјгнв.
Ново извлачење ратне штете У Одел>ен»у дрисавних дугова и | државног кредита (соба бр. 20, ^други спрат) на дан 2 децембра о. г. тачно у 9 часова пре подне извршкће се 28 извлачење Лу|тријске 2%% државне реите за ратну пгтету. Приступ публици слободан. I
ПРАВА 1Е СИ1АЛИЦА САМО ОНА 1НА К0101 ПИШЕ
Раније нас је Немачна снабдевала углавном производима тешке иидустрије а сада увозимо највише предиво и текстилну робу Берлин, 24 новембра. — По-1 цизне механике, стакларија и знато је да Југославија увози ( порцелан, и најзад производи из Немачке највећим делом ј од каучука. прерађевине И Т0 углавном Међутим, у току последтнх гоиндустриске. Али, који су ти , еЈГХи Г" пронзводи И у КОЛИКОЈ КОЛИ- ' н>е варијациЈе V вредностнма у- ' ЧИНИ се увозе, многима је не- возних артикала и? Номачке. Да в . а " ци
После прегледа целокупног земллрадничког портфеља, коЈи су приватне новчане установе предале ПрнвилегованоЈ аграрноЈ банци, знаће се колкко те банке на име првог ануитета имаЈу да приме. Међутим, како преглед Још ниЈе завршен, нити ће то моћи да буде скоро, то Привилегована аграрна банка није ни могла да банкама даје предуЈмове у висини целог једногодишњег ануитета. Банке су се морале звдовол»ити извеоним процентом. Па ипак све банке нису ни таЈ проценат подигле. Неке нису тражиле ни данир аконто ануитета, пгго се може објастгги каматом од 3 по сто, коЈа би на подигнуте суме пре доспећа анунтета ПривилегованоЈ аграрној банци морала платити. А ануитет и онако доспева ускоро. Како пнтање исплате ових аконтациЈа интересуЈе без мало све банке. то смо се обратили за тачније ннформације директору Привилеговане аграрне банке г. Милораду Јефремовићу, који нам је одговорио: — Чим су уплате ануитета од стране дужника почеле у већој мерн да прнстижу, нзвршни одбор Банке донео је од.туку да се новериоцима, који су предалн
познато. Према податцима Средњеевропског ииститута из Дрездена. увезла Је Југославија прошле године следеће продукте, нзражеие у вредностима милиоиа марака: камени угал> и кокс 2.503 милиона марака, што чини 3.7% од вредпости наведених произвола; предива и текетилних продуката у вредности од 14.398 мнлиона марака. т.Ј. 21,5Тс; филмова, папнра и књига за 2.076 или 3,0%; боЈа, фнрнаЈза и лакова за 3.422, одиосно 5,1%; хемиских и фармацеутских пронзвода за б.414 или 9,5%; стаклариЈе и порцелана за 1804, т.Ј. 2,8%; разних продуката од гвожђа за 7.011 илв 10,5%; разних бакарних производв у вредности од 2.668 односио 3.9% ; машнна за 10.866 т. Ј. 16,3%; електричних машнна и апарата за 4.197 т. Ј 6,2%; превозиих сретстава за в.ВД5 или 10.3%; производа прецизив механике за 1.907 нлп 2,8%; кожних и крзнених пронзвода за 1.946 т. Ј. 2,9% и наЈзад, производе од каучука у вредноти од 0.958 милнона марака нлн 1,4% од поброЈаних увозних артикала. Ако би хтели да видимо, које смо од тЛх продуката за последњу годину највише увезли, онда би их морали поређати овим редом: текстилни продукти и предива, затим машине, разни продукти од гвожђа, превозна средства, хемиски и фариацеутски производи, електричне машине и апарати, боје, фирнајзи и лакови, разни продукти од бакра. к?мени угаљ и кокс, филмови, папири и књиге, кожни и крзиени производи, продукти пре-
бн добили Јасну слику важностн тнх артнкала изложиђемо нзрачунату њихову просечну вредност. Тада би имали, да Јв просе.чно за последњих осам година увезено • каменог угља и кокса у вредности од 2.362 милиона марака; прелива и текстилних производа за 8.685; филмова. папнра и кн>ига за 2.196; боЈа, -лакопа н фирнаЈза за 2.625; хемиских и фармацеутских производа за 4.800; стаклариЈв и порцелана за 2.521; производа од гвожђа за 17.232; од бакра. за 2.421; машина за 13-045; електрич них машнна и апарата за 3.948 превозних сретстава за 3.406; про извода фине механике кожних и крзненнх производа за I 2.389 и продуката од каучука у вредности од 1.149 милиона марака. Из изнесених бројева се ви- ј ди да је по вредности највећи увоз посматран кроз осам гоппна, на јпре производа од гвожђа, а затим машина, иза којих следују предива и текстил, хемиски и фармацеутски производи, електричне машине и апарати, превозна средства, боје, фирнајзи и лакови, стакларија и порцелан, бакарни производи, кожне и крзнене прерађевине, камени угаљ и кокс, филмови, папири и књиге, производи фине механике и напослетку продукт од каучука. То су најглавнији наши увозни производи из Немачке, као што се витш готово само индустриски.
може исплатити на име предујма првог апуитета, коЈи доспева 31. децембра о. г. нзнос од 25 по сто. Та је одлука донета Још пре него што је истекао крајп»и рок за предаЈу земл»орадннчког порт<(>ел>а Банци. У септембру месецу нзвршпи одбор Банке Је доноо одлуку и повисио проценат предујма на 60 по сто. Установе су одмах о томе обавенггене појединачно и ставл>енн су им ови предуЈмови на распо-
Др. Ј. БЕЛМЋ
Наплаћивање такса по прнговору против платног налога Одел>ен>е порезв Министарства финаисија издало Је ■п-мачен.е како ће се наплдћивати такса н« записник и пресуду по приговооу против плвгног нвлога Премв овоме обЈашњењу нв звпизник о усменоЈ рвспмви по благовременом приговору проткв платног нллога има таксу дв плвти поиговорвч. пошто Је он С801им понговором извзпео рочиште за усмену рвспрвву. За одлуку еудв по приговорим« поотив платиог нвлога таксу кма да плати тгжилвц. попгго је он сво^ом тужбом извзвво иддввање одлуке коЈом се Је његово пт>вво овспоавл>8ло. в не пр.игозарвч ко1и нв1е извз«во излввање одлуке. иего своЈом озбрвном у приговору усмелу рвспра. ат.
ложење. Међутим, карактеристично Је да се многе установе нису корнстиле овнм предуЈмовнлш, тако да је досада исплаћено свега 25 милиона дннара, од 80 мнлнона колнко им Је Банка ставнла на расположење. Овим предујмовкма корнстиле су се већином мање установе.
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 25 новембра Левизе у слободном промету (У заградн течај закључка) Берлин чек 1390—1410 (1400) улт. новембао 1385—1406 (1305) улт. депембар 1380—1400 (1390) 15 јануар 1387.50—1397.50 (1387.50) 15 н улт. март 1375—1396 (1385; 15 април 1360—1380 (1370) Беч 864.50—874.50 1860.50) Грч. бонови 26.5650—27.2650 (26.9150) Лондон 237.20—238.80 (238) Промет 2.260.145 дннара, тенденција нвпромењена. Ефектн Народва банка 7-500, траж. П. а. б. 211. траж. 8% Блеров 94. траж. 7% Блерош 85.25-86 7% Селнгман 100—100.75 7% ннвестнцнонн 97. траж. 6% бегл. обвезн. 78.50. траж. 6% далмат. аграр 76.50. траж. 1% ал-рарне обвезвице 54, траж. 4% севернн аграрн 54. траж. , Ратна штета каса 418—420 Промета нема данас, тенденција чврста-
ЦИРИХ — лондон
Београд
10.—
215.75
Парнз
14.67 1/2
147.28
Лондон
21.59 1/2
ЊуЈорк
4.32
4 09 V*
Брнсел
73.45
29.39 5/8
Милано
22.72 1,2
94.95
Мадрнд
86,—
Амстердам
240.15
3.09 1*
Берлин
174.50
12.37 3/4
Беч
79.30
26— 18 33
нспл. к>*рс
81.75
Дирих
21.59 14
ШтокхДлм
111.85
19.89 15/16
Осло
108.52 1<2
19.90 УА
Копенхагви
96.40
22.40
СофиЈа
400.—
Праг
15.21
142.—
Варшава
81.80
26.38
Будимпешта
86.25
25.— 1/8
Атина
3.95
546.50
Дарнград
3.50
620 —
Букурешт
3.28
867 —
Хелзингфоре
9.54 1/2
226.22
Буенос-Анрес
1.27
Јапан
1.26
Продуктне берзе
БЕОГРАДСКА БЕРЗА Пшенлца: рађено 11 вагона, Тнса по 174, Србија по 156. Ку к уруз: рађено свега 41 вагон: ИнђнЈа за фебруар по 87. Банат по 80—81, Инђнја в. с. по 95—96.50, Сава по 101.50 н Бршац по 92.50. Раж: рађено свега 3 вагона Јужна СрбиЈа по 143. Овас: рађено 1 вагон Дунав по 125 н 2 вагона Србнја, узааа пруга по 115—117.
СИТУАЦИЈА ИА СТРАНИМ ТРЖИШТИМА
Извезли смо само у току једног дана...
Завод за унапређвњв сполне трговинв изввштава да јв за недел»у од 28 новвмора до 4 децембра о. е. диспонирано дозвола за извоз 8.835 комада масних свин>а у Ауотрију м 100 комада говеда, за тим за Чехословачку као 3.018 комада свин>а. За Немачку диспонирано је за нсдељу од 22 новембра до 8 децембра уверења на 775 комада живих свин>а за произвођаче, 1В60 за извознике и 1.560 за задругаре. Завод даље извегитава да јв у ванпијачном контигенту одобрен извоз 2^.000 кгр. меса од огуљених мангалица за Аустрију по 1.10 шилинга од кгр, франко наша граница. За Немачку упућено је осам вагона масти, затим је дан вагон живих гусака, два вагода живе живине и 12.500 килограма заклане живине по утврђеним ценама. За ИталиЈу продато )е седам ва гона живе живине по 4-50 лира, франко Постумиа и 5.600 кгр. закланв живине. За Аустрију диспонирано )е око 4.500 кгр. закланих еусака, а за Француску је издато уверен>а за 6 00 кгр. заклане живине. ко)а је продата по динара 16.50 франко Ракек. Према извештају Завода за унапређиван>е спољне трговине диспонирано )е за Немачку 16.200 к»р. шарана, ко)и треба да се извезу у месецу децембру. У ДРИНСКОЈ БАНОВИНИ ОСУШЕНО ЈЕ 300 ВАГОНА ШЉИВА ОД ЧЕГА ЈЕ 180 ВАГОНА ВЕЋ ПРОДАТО НЕМАЧКОЈ И ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ СараЈеео, 25 ноаембра. — Завршвна )е овогодишња кампан>а суво шљиае у Дринско) бановини Према прошло) години род шљи ва подбацио )е 6 и по пута. У евему је осушено око 300 ва гона. Од тога )е продато 180 еи• ' гона Немачко) и Чехословачко), V ' то по цени од 5 .60 до 7 динара € кгр. НајвеКа произаодња сут ЧЈљиаа у Дринско) Бановини би• ла )е у Ваљеву, Вишеграду и | Горажди. '
ДО КРАЈА ОВЕ ГОДИНЕ ИЗВЕТЋЕМО" У ИТАЛИЈУ 2000 КОМАДА СВИЊА Италија нам )е одобрила специ јални контигент за живе свин>е. Сада се сазнаје да је та) контин генат 2000 комада свин>а. Оео; контингенат од 2000 комади свин>а треба да се извезе до краја ове године. Расподелу овог контингента ме ђу извозникв вршиће Завод за унапређиван> е спољне трзоеинс. До сада )в расподелу континвената вршила сама Итали)а.
Пнтање обавезног улагања у Чиновнички пензиони завод Министарство фиаансиЈв. обЈвшњввајући 5 272 Законв о чиновницимв. објавл>уЈе дв су улв. гачн Чиновничког пензшоног фондв свмо вктивн.н и пензионисаии државни службеници Премв томе нису улагачи Чиновничког пензионог фондв пензион«свни верски службенлци, зв коЈе држлва нвкнвћуЈе онаЈ део пен. зиЈских прин-адлежности, коЈи одговвра сл>"жби до дана њиховзг превођења нв буџет вереке вутоном.иЈе. НОВОСАДСКА БЕРЗА Новн Сад, 25 новембпа Пшеннца (78-79 кг. 2%): бачка 170—172, сремска 169—171. славовска 1П—173. банатска 165—173. бачка лађа Тнса 172—174, лађа ВегеЈ 171—173. Зоб: бачка. сремска и сла вонска 122—124. Раж: бачка 168170. Јечам: бачки в сремски 63-64 кг. 128—130. Кукуруз: бачкн и срем екв 104—106, банатскн 101—102, бачки нови с>тпенн 95—96. Брашпо бачко и банатско 0г Огг 265—275. бр. 2 245—255. бр. 5 225—235. бр 6 205—215. бр. 7 165—175, бр. 8 125130. Пагул>: бачкв бели без шрећа и сремски 2% 20*—206. сремскн бели без врећа, лађа 207—209. Мекин>е | V врећама од Јуте): бачкв лађа 96—97 . бачке, сремске и банатске 94—97. ТенденцнЈа непромењвна, промет ср>
ИН0СТРАНЕ БЕРЗЕ Ливерпул, 25 иовембра Пшгница: децембар 7.9 1/2, март 7.6 7/8, мај 7.6 58. К>ткур>-з: новембар 27.9, децвмбар 28. Јануар 28.3. Виннпег, 25 вовембра Пшешша: децембар 108.5.8, маЈ 107,36. Јули 103.50. Кукуруз: децембар 7.65, јавуар 7.58, Фебруар 7.60.
Шара нонференција чланова Удружења трговачкнх агената Удружење Трговачких агената и комнсионара за град Београд одржаће, у недел>у 28 о. м. у 10 часова пре подне ширу конференциЈу у сали Трговинске ксморе, 1Крзл>ее трг 15), на којој ће претседник удружења г. Дамњаа Бранковић говорити о теми: „Ко су и шта су Тргчжинскн застЈтгници ?" Предметом говора бнћв обухваћена веома важна пнтања из трговинске политнке, тако да ће ова конференција имати интереса, не само за трговинске заступиике, всћ и за нашу иајширу Јавност. Кзмеђу осталнх, бићв разрађена следећа пнтан-а: потреба увођв1»л персоналне а>таркиЈв; тргониигкц ^гентн као борци на тргооннском фронту; углвд трговнн* ских агената као одрал трговин« ске просвећвностн: потреба увоза страног капнтала са цвлнсходном државном контролом; звмљорадннчке задруге као устаиовв са цнл>ем лнчпе зараде и многа друга, важна пнтања за нашу тргопннску полнтнку, а понаосоО лв сталвж трговннскнх агената. ДнскусиЈа слободна.
г/Јесании,а и аовишсии прлМШеак* крвм. х>г((иљиоЋас ополшњу, да пи,јете (Гезуветно КЛФУ хлг