Време, 10. 03. 1938., стр. 4

Екслозе претседника владе и министра спољних послова г. др. Шилана Стојадиновића пред Народном скупштином

|М1111ШПЛ11И1П111П11Ш№111ШШ11Ш1НП1111Ш111Ш1М1П1111и1

„Стара пријатељства су сачувана, нвва стечена, аЈугвславнја ннје внше впкољена ненрнјатељнма"

НАРОДНА СКУПШТИНА ЈУЧЕ ЈЕ УЗЕЛА У ПРЕТРЕС БУЏЕТ МИНИСТАРСТВА ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА. ЕКСПОЗЕ ЈЕ ПОДНЕО ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ И МИНИСТАР ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА Г. ДР. МИЛАН СТОЈАДИНОВИЋ. Јучерашњу седннцу Народне скупштнне отворно је претседннк г. Ћнрнћ у прнсуству свнх чланова кабннета г. др. Стојадиновнћа. За енспозе г. др. СтојадиновиНа, којим је отворио дебату о буџвту Министарства иностраних послова, владсло је огромно интересовање. Скупштинској седници присуствовали су сви народни посланици, цео дипломатски кор, око четрдесет страних и домаћих новинара и велики број публике. За време својнх нзлагања г. др. Стојаднновнћ бно је жнво акламован и често прекндан необнчно бурннм аплаузом. Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋ ЈЕ ИЗЛОЖИО СПОЉНО-ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ, МЕЂУНАРОДНИ ПОЛОЖАЈ НАШЕ ЗЕМЉЕ, И СПОЉНО-ПОЛИТИЧКУ АКТИВНОСТ, КОЈА ЈЕ ДОПРИНЕЛА СТИЦАЊУ НОВИХ ПРИЈАТЕЉСТАВА И УЧВРШЋИВАЊУ ОДНОСА СА СТАРИМ ПРИЈАТЕЉИМА ЈУГОСЛАВИЈЕ. Пошто је г. др. Стојадиновнћ поднео експозе отворена јв дискусија у којој су узели учешћа г. г. Лука Костренчић, др. Коста Кумануди, Мипивоје Перић и остали. Седннца је трајала до касно у ноћ.

„Ми смо пријатељства тражили само тамо где је наше тражено, где објективни услови за пријатељство постоје и где то интереси наше земље и општег мира захтевају" - изјавио је г. др. Милан Стојадиновић

Од Министарства иностра-1 них послова присуствују помоћници миннстра г. др. Иво Андрић и г. др. Миливоје Пил»а, шеф кабинета г. др. Дра-1 ган Протић, начелницн гг. др. Даннћ, Јаковл^вић и Смиља- ј нић и шеф Централног пресбироа г. др, Коста Луковић. | На новинарској галерији, поред претставника'целокупне домаће и стране штампе, билн : су мнннстар на расположењу г. Ђура Јанковић и бивши се- ј натор г. Јово Бањанин.

току нрошле годнне нчје забе-1 л»е и за дело оппггег мира у лежнла толики број политцч- ,свету. (Одушевл»ени поздрави ких иосета, колико ирестонн-ј и аплауз) ца Крал,евине Југославије. | Огварнн резултати те ин(Аплауз) Може се олободни пвзИвне д1га . 10иат< . ке рећи, да Је сваки од тих саста- , нака био један прилог више ности Крал,евске владе осети- ( П рошле године, када је првом за подизање угледа ваше зем-1 лн су се у свнма доменима. | Намеснику Јутославије указивана највећа пажња. („Жи— __ _ ,, д вео Кнез Намесннк!") УчвршТри начела наше спољне политике | 1Н ва. ку тпх добрих веза слујв фестовали су се у видно>1 облику нриликом боравка Н>еговог Крал,евског Височанства Кнеза Намесника („Живео!") У Лондону, за време крунидбеннх свечаности, у месецу мају

Отварање јучерашње сгднице

Народна скупштина претресала је јуче буџет Мннистарства иностраних послова. Иако је почетак седнице био заказан за девет и по часова, још много раније у скупштинској дворани налазио се велнки број народних посланика и сенатора. У дипломатској ложн били су сви страни посланнци акредитовани на нашем Двору. У новинарској ложи заузело је места преко четрдесет домаћнх и страних новинара. На галерији за публику налазили су се угледни претставници нашег јавног жнвота. Г. др. Стојадиновнћ, са члановима кабинета улазн у дворану У 10 часова у скупштинску дворану ушао је претседник владе и министар иностраних послова г. др. Милан Стојаднновић, праћен свима члановима кабинета који се налазе у Београду. Центрум и десница, који су заузели народнн посланици Југословенске радикалне заједнице и скупштннске већнне, као и већи број сенатора, дочекује претседника владе г. др. Стојаднновића стојећи н приређује му бурне овације. Г. др. Стојадиновић захвал>ује се лаким поклоном, и седа у мннистарску клупу, Ту су, тако!)е, министри г.г. др. Антон Корошец, др. Мехмед Спахо, генерал Марић, Драгиша Цветковнћ, Светозар Станковић, др. Шефкија Бехмен, Добривоје Стошовић. др. Милан Врбанић, Богољуб Кз јунџић, Милан Симоновпћ, Душан Летица, др. Нико Новаковић, Војко Чвркић др. Михо Крек, Димитрије Магарашевић, др. Вјекослвв Милеткћ и Војислав Ђорђезић . Сви министри су у свечаним оделима. Посланичке клупе су препуне. На левини је, поред осталих, бивши претседннк. владе г, Богољуб Јевтпћ. Одмах до н»ега су сенатори који припадају ЈНС, г.г. др. Алберт Крамср и Иван Пуцел>. Затим биаши миннстрн г.г. Кумануди, Поповић и други. Седници Народне скупштнне присуствује цео дипломатски кор У дипломатској ложи био је заступљен цео дипломатски кор. Били су опуномоћени министар Републике Турске г. Али Хајцар Акта1, опуномоћенн мннистар Мађарске Валдемр де Алт, опуномоћени министар Крал.евине Белгије гроф Ромре де Вишне, опуно-

моћени министар Републнке Пол>ске г. Роман Дембнцки, опуномоћени мннистар Велике Британнје сер Роналд Кампбел, опуномоћени министар Републике Чиле г. Оскар Гацед Силва, опуномоћени миннстар Републике Француске г. Ремон Брнжер, опуномоћени министар Крал>свине Италнје г. Марио Индели, опуномоћени министар Крал>евине Румуннје г. Виктор Кадере, опуномоћени министар Крал>евине Бугарске г. др. Попов, опуномоћени министар Крал>евине Албаније г. Тахир Штила, отправник послова Чехословачког посланства г. др. Спачек, отправник послова немачког Рајха др. Мартин фон Јанзон и отправник Нунцијатуре Свете Столице монсињор Паоло Бертоти.

Отварање седнице Седницу Народне скупштнне отворио је претседник г. Стеван Ћирић. Покрај њега су потпретседници гг. Фрањо Маркић и Јеврем Томнћ, као и сви секретари. Секретар г. Драгомир Стојадиновић прочнтао је записник прошле седнице, који се прима без примедаба. Одмах затим претседник г. Ћирић објављује да се прелази на претрес у појединостнма буџета Министарства иностраннх послова и даје реч претседннку Миннстарског савета и министру иностраних послова г. др. Милану Стојадиновићу. Одмереним, достојанственим кораком претседнпк владе г. др. Стојадиновић долази на говорницу. Посланици центрума и деснице поздрављају га дуготрајним бурним аплаузом н усклицима: ,,Живео!' 4 Г. др. Стојадиновнћ подносн екснозе Најзад, када су се поздрави утишали, претседник владе и министар иностраннх послова г. др. Стојадиновић почео је да даје свој експозе, прекидан врло често живим одобравањем. Приликом његовог излагања, у више махова, цела Скупштина приредила је спонтане и одушевл>ене манифестације Њ. В. Крал>у Петру Другом, Њ. Кр. Внс. Кнезу Намеснику Павлу, Крал>евском Дому Карађорђевића и Југославнји.

Енспозе министра - претседнина г. др. Стојадиновића

Г. др. Стојадиновић је рекао: — Господо народни посланпцн, Општи, великн цил»евн спол,це политике једне зе.м.ве остају дуго времена непроменллвн, јер су они одређенн природннм условима и сталннм жнвотним интереснма њеннм. За нашу државу тн се цил,евн састоје у одржавању међуна-

прилнкама и у тражењу новнх могућности за што ефикасннје спровођење политике мнРа. (Аплауз) Одржавање мнра не завнсн од иепрестаног понав.1>ан>а општих и звучних формула, које бн бнле безпогрешнн реценти за све појединачне проблеме н за сва времена; оно захтева нзналажење индивидуалннх решења за разна конкретна пнтања, за-

Методи и правци наше спол>не политике ннсннришу се са три основна начела. Прво, прнхватитн н омогућити сваку међународну акцију н сарадњу општег карактера, која тежи очувању мпра и сређнвању прилнка у Европн. Друго, одржаватн и развнјати наше традиционалне савезе н прнјате.гства, Треће, отклоннтн све неспоразуме на нашнм границама и створитн нашој земл.и нова прнјатељства, гдегод за то постоје реалне могућностн. Што се тнче првог начела, т. ј. учествованл наше државе у међународним акцијама општег карактера, треба напоменути, да је Југославија продужила у току прошле годнне своју сарадњу у Друштву народа, разпуме се у оквиру његове ограннчене актнвностн, коју му дозвол>авају данашње полнтнчке прнлике. Крал>евска Влада ће н дал>е наставити ту сарадњу у хармоннјн са оппггим тенденцнјама наше спо.вне политике, обраћајући п&жњу да учешћем у томе раду не дође у контрадикцију са својом жел>ом, да са свима великнм силама Европе одржава добре и прнјател»ске односе н да остане по странп свих ндеолошких блокова. (Аплауз и једнодупгао одобравање). жила је и моЈа званнчна поАкцнја за локализо- сета Лондону, октобра пРошвање сукоба у Шпа- ле године, када сам могао кон• статовати са ко.тико се пажње ' и раз>-мевања тамо нрате н Позната вам је, исто тако. схватају наше прилике и намеђународна акцнја која је ши интересн. Неуморна настопредузета ван Друпггва Наро- јања владе Велике Брнтаннје да, у цил»у локализовања су- ј у корпст општег мира пратилн коба у Шпанијп. Шпански смо овде са некреним интереграђански рат, који се настав- I сован>ем и иајвећом симпатил>а са нез"мањеном жестином, | јом. (..Живела Велика Брита јесте једна од најболнијих погва данашњег доба. Наша искрена жел>а је да се та братоубилачка борба пгго пре оконча и да шпански народ, који преживл»ује тешке часове, по- ј ново пође путевима мирног развитка н напретка. У очекнвању тога, европска диплома- ј ција је развила живу актив- своју устаљену традпцију, би ност у циљу да се сукоб дал>е ла ј е и ове ролнне једна пози-! маја месеца не прошири и ми са задовол,- | хивна тачка у билансу наших ством можемо констатовати ус- , >шро.т,Ј"бивнх настојања (Апех ових напора. Наша држа- ] плауз). Н>ена нскрена жел>а за остварењем једне конструкполитике и ПЈТ10 разумеван>е н туђих интереса показалн су се у преговорима, напорима

нија!" — Аплауз) Мала антанта — познтнвна тачка у бнлансу нашнх мнрољубивнх настојања Мала антанта, која већ има

ва је искрено сарађивала у мерама, које је лондонски ко-1 тивле митет за немешање пред>*зи мао у томе правцу. У вези са овим

треба споменути н споразум о сузбијању пиратерије у Средоземном Мору закључен у Нпонл' септембра прошле године, којн је наша држава потпнсала и у дело спровела. У овом споразуму суделују све средоземне државе, а његово активно извршење поверено је Енглеској Француској и Италији. Његови резултати су повољни, што је за нас од великог значаја с обзнром на нашу разгранату пловидбу у Средоземном Мору.

Жеља за пријатељетвом и сарадњом са Францусном одговара основним линијама наше спољне политине

којц су вођенм између прет-

ставника Мале антанте и Мађарске. Са нашим савезницима: Крал>евш10м Румуни јом (дуготрајан аплгауз) ш са Чехословачком Републнком, (дуготрајан аплауз) ми смо стајалн у сталном додиру и прнјател.ској размени мнсли. Његова Екселенција Господии Претседник Чехословачке Ропублике дР. Бенеш (..Жнвео Бенеш!") почаствовао је стојом посетом, почетком априла прошле годнне, престоницу Југославије, где је био топдо дочекан. У септембру прошле годнне присуствовао еам еахрани великог претседнихж Масарика, („Слава му!") да одам последњу почаст творцу Чехословачке Републике, ио креном нрнјатељу нашег наРода. („Слава велнком Масарику!") Исто тако су биле честе гзајамне посете пашпх и румунскнх државннка. Да поменем овде само моје састанке са гг. Татареском, Антонеском, Мическом и Петреско-Комненом, одговорни>1 шефовима снољие политике савезничке Крал,евпне Румуннје. Сем тога одржана су, у Беоп>аду, I у Синаји, крајем августа прошле године, редовна заседања Сталног Савета Мале антанте, чији су закључци претставллли видан доказ пуне сагласности и потпјтјог међусобног разумеван>а. (Буран, дуготрајан апла3-3). Балкансни споразум учврстио је дефинитивно свој међународни з н а ч а ј

родног мира н нашнх скуно ј хтева непрекндну н нзукршта-

плаћених граница, као н у јачању нрнјатељске сарадње са свима народима ЕврОпе. Али прнлике п околности под којнма ове циљеве треба остварнватн нису увек исти, те ни средства не могу остати увек подједнака. Основна ствар у спољној полптнци једне државе јесте: употЈ »ебптн она средства, која у једној даној ентуацијн најбоље одговарају. (Буран аплауз)

ну днпломатску делатност у свнма правцнма. (Поклици: „Тако је!") Београд, центар опште пажње У данашњем п<*риоду великог политнчког превнрања, кад еве државе, велике и мале, трансе нове методе међународне сарадње и нове формуле спољне полнтике, нн МН НИСМО МОГЛИ ОСТАТН СКР-

Одржаван.е мира Не " 1ТК,ШХ " КУ ,»■ Г г | плауз и поклици: „тако Је!") завнсн од непреста- наш општн међународнн поног понављања оп- л ожај, крупни државни интереси, чнја јој је одбрана поверена, чин.еннца да су се ове важне нро.м<'не догађале и у нашим непосредннм ннтерссмим сферама, налагале су Крал.евској владн једну активну спољну полнтику. У врло интензнвној днпломатској де-

штнх н звучних формула У току минуле године ноказало се јасннје но икада до данас, да једна широко схваћсна кОнстрЈТСтивна нолнтнка мира захтева једну неуморну

и беспрекидну спољно-поли- латности, која је ксцунила

тичку активност пуну нннцијатнве н свежнне у ннспнрацији. Мн живимо у доба, чија је главна карактернстнка нзпанредно брзи темно политцчке еволуцпје. Таква снтуацнја нам е ће велике и сталне нанорс у при.1агођавању иовим

целу прошлу годину н наша Крал.евнна је узела видног и живог учешћа. Београд је био, 1сао што вам је познато, центар опште пажње н циљ многих значајннх дипломатских путовања. (Буран аплауз) Нн једна европска престоница у

Рекао сам да је друго начсло кога се нрндржава Краљевска влада у спровођењу своје спољне полнтнке: одржавање и гајење наших траднцноналннх пријател>става која су се рапнје већ показала као добра и корисна. (Једнодушно одобравање и поклици: Тако је!) Ту иа првом месту долазе везе непромењеног прнјатељства са Француском (Дуготрајан и буран аплауз н на левицп и на десници). За време моје званнчне посете Парпзу, октобра месеца прошле годнне, имао сам то особнто задовољство да у име Крал.евнне Југославије ставим свој потпнс на акт којпм се француеко-југословеиеки пакт о прнјател,ству закључен 1927 годнне продужује за дал>них пет година. Посета којом је миннстар нностраних послова Француске Репуб.тике г. Делбос затнм почаствовао Београд, била је нсто тако ирилика за манифогтопан.е осећања пријател»ства, које цео наш народ гаји према Фраш^уској. Ове дипломатске посете биле су употпуњене жнвом изменом мисли као н корнсннм личним доднрима на свима другим подручјнма. Из свега овога излази, да желл за пријатељством н сарадњом са Француском одговара ооновннм линн јама наше епољне политике. (И владина већина и опозици1'а код ових речи поздравља1у г . др. Стојадиновића 1едноцупганм дуготоајним аплаузом). Добрн н срдачнн односн са Велнком Брнтаннјом Нашп односи са Велнком Брнтаннјом (д\ готрајан аплауз), којнма је КРал>евска влада увек посвећпвала пажњу, билн су такође добри и срдачни. Прнјатељски енглескојугословенски односи манн-

Другн регионалнп пакт коме нрнпада наша Кра.1>евпна н који је дефинитивно >"чврстио свој међународнп значај јесте: Балканскн спораз>-м. (Одушевл»ен аплауз) У пуној хармоннјн, у заједннцн погледа на светске догађаје и разумевању међусобннх ннтереса. Балканскн споразЈ-^1 је и у прошлој годинн развијао своје благотворно дејство, како на односе међу државама чланпцама Споразума, тако н на опште односе н на мнрни развој прилпка на Балкану. На свима међународним састанцнма, где су бнле у питању наше заједннчке потребе н ннтересн, државе Балканског споразума: Грчка, (аплауз), Румунија, (аплауз), Турска (аплауа) н Ј>хославија нступале су са солндарношћу. која је бнла запажена у међународном животу. II овде треба констатовати све жнвљи п прнснији доднр нзмеђу наших

народа н њихових водећих .тнчностн. Од многобројних иосета н састанака у току прошле годнне треба истаћи званичну посету Његове Ексоленције г. Нсмета Нненнја, тадаццнег претседннка турске владе Београду и овогодишњв заседање Савета у Анкари, којом сам приликом имао част да се састанем н с& претседри" ком грчке владе г. Метаксасом. Отклан>ан>е свнх узрока неспоразума ва нашнм гравв* цама Рекао сам вам, да је треће основно начело наше спољне полнтнке, да се отклонв свн узроци неспоразума на напхнм граннцама н да се створе нова пријатељства- где год за то постоје реалне могјЛности (аплауз.) (Наставак на петој странн)

Љули се

увеи враћаЈу опет меии!

ТОУЕА СРЕНЕ )

Ннкакво чудо, јер само Н И В Е А садржн „Еуцерит". средство за јачање коже. Оснм тога НИВЕА је јевтнн н корнстан.