Време, 10. 03. 1938., стр. 5

»»

■Бу џетска дебата у На скупштини Ми смо спровели једну спољну политнку, која је само саставни део наше предане службе Краљу и Отаџбини"

таш1ШТЛ1ОП1Ш1ШП1П1ШП1П111111П1Н11П111Ш1111ПМ1111тП0Л1ПШ1п

„Пред историјом, која ће ценити наша дела, ттред нашом савешћу, која нам је свакодневна судија, можемо рећи да смо водили спољну политику наше државе како то њеним правилно схваћеним интересима најбоље одговара" - рекао је г. др. Стојадиновић

Посладицн већнно с пажњом прате нзл агање претседника г. др. Стојаднновнћа

(Наставак са четврте стране) Томе веома тешком проблему мн смо посветнлн велнкн део наше активноети. Сасвнм је, дакле, природно, да смо морали внше да се бавимо оним нашнм сполјНИм односнма код којнх је нешто имало да се исправи н преуреди, а таквих је било много, него онима којн су, одавно н чврсто засновани, били одувек добри и срчаии. Односи са Н »мачким Рајхом Односн са Немачким Рајхом (живи аплауз) развијали су се у духу све живл>ег и дубллг узајамног разумеван>а и поштоваша. Посета, коју је Београду учинио у мају месецу прошле године. немачки ■■I истар нностраннх послова

г. барон фон Нојрат бнла је још један знак пажње н доказ добрих н иријате .БСКНх односа између Немачког Рајха и наше Крал»евине. (Аплауз). Мој боравак у Немачкој, у јануару месецу ове године, у цил»у враћања те посете, свечан прнјем, на који сам том прнликом, као што вам је познато, наишао у Берлину и у другим крајевима Немачке; топли поздрави, које су за време ове посете унућеш! с и.ихове стране нашој зелкви и иашем народу, били су проткани духом срдачиости и пријател.ства. (Буран аплауз) Све то учврстнло нас је у уверењу. да се добрн и пријател.скн односн са великим п напредннм Немачким Рајхом могу развијатн на свнма ио .ћнма, са нуним поштова!вем обостраних политичких схватања. (Аплауз н одобравање).

Италијанско - југословенсни споразум је једно солкдно засновано политично дело

У прошлој годнне забележен је, закл>учењем споразума од 25 марта, један ваиредно значајан датум у односнма између наше зе.мл>е и Крал>евине Нталије (Живо аплаудирање). Све објективне природне околности уиуЈшвале су Крал>евину Југоелавнју и њену велику сусетку «са једној политнцн прнјате.нетва и нскрене сарадње. Може се сматрати да је одре >)Иван >е овог политичког правца, склапањем Рнмског пакта пријател>ства од 24 јануара 1924 године, био један од последнлх великих потеза иа пол>у спол>не политнке нашег наумрлог државннка Николе Пашића. Међутим, разнн догађаји који су иаступи.ча после тога 1шсу дозво.шли овом мудром политнчком акту да донесе своје плодове. У односима изме!)у две суседне државе настао је је-

дан период затегнутостн, заснован у суштини иа неспоразумима исихолошке природе. У прсговорнма, који су вођенн почетком прошле године свестрано су испитани сви проблемњ којн заједнички интересују обе државе. (Дуготрајан аплауз). У атмосфери узајамног разЈ -меван>а, а прилнком посете коју је учинио Београду Његова Екселенција г. гроф Ћано, („живео!") потпнсан је уговор од 25 марта прошле годнне. Садржина тога уговора, који је објављен на даи самог нотписа, позната вам је, као и садржнпа привредног споразума, који је потплсан истог дана. а који има за цил> да пружи новн потстрек скономскпм и трговинским односима између две државе, иначе природно упућене једна на другу. Али треба нмати у виду, да у овој вр-

сти уговора главну улогу нгра дух, у коме су закл»учени и у коме ће доцније бнти примењивани. Са тога гледншта, уговор од 25 марта треба сматрати на нрвом месту као ликвидацију прошлости, а затим као отварање новог пернода у односнма између две земл>е. Једногодшиње нскуство, које имамо у овом погледу, показује добре резултате и дозво,1.ава најлешпе наде. Посета коју сам имао част да учиним италијанској престоници у децембру прошле године, ванредно срдачан дочек н непосредан додир којн сам имао том приликом са водећим нталијанскнм државннцнма и народом, још више су учврстили крал>евску владу у том уверен>у. (Дуготрајни аплауз) Нталнјанско-југословенски споразум је једно солидно засновано политичко дело, и ми можемо са задовол>ством констатовати, да су узајамно поверење н пријател>ска сараднл обезбеђени не само у обостраном интересу обеју земалл, већ и у општем ннтересу мира. (Аплауз). Пријатељсгво са братском Бугарском и сарадња балканских народа Одноеи са суседном н братском Крал>евином Бугарском (поново дуготрајан и буран аплауз), развијали су се у д>*ху Пакта вечитог пријател>ства од 24 јануара прошле год!ше. Не само да није било ннкаквог сукоба, ни инцидента, који су ранијнх година мутнли а-шосферу доброг сусетства, већ на против додири претставника разних инст1пуција с једне и с другн стране и уопште између наше две зе>хл>е све су чеп1ћи н све више допринесе стварању трајних међусобннх привредних и културних веза. Мп ћемо наставити да те односе развијамо у нстом духу, уверени, да Не бугарско - југословенски

спорвзум бити. као што је то спољнополитичким, а затим

у намери оних, који су га створнлн, не само залога пријатељства наше две земл»е, него и солндарности и сарадње свих народа на Балкану. (Аплауз). Са свима осталим суседним државама наши односи су се развијали пово.вно, остајућн у граинцама коректног и лојатног сусетства. Интервенцнја у трговннској политици Упоредно са дил^оматском актнвношћу наше министарство нностраних послова је, као и претходне године, посветило нарочнту пажњу трговинској иолитицн. То је неминовно захтевала данашња тесна повезаност једне и друге политике. Ова се активност министарства иностраних послова кретала у два правцаТребало је прво координирати наше привредне интересе са

координирати саме привредне интересе унутар наше државе међу собом. У ту сврху основан је нарочити Координациони одбор. Свим овнм хтело се унети више реда и програмског рада у вођењу ове две најважније гране државне политике. Мислнм да су досадашња жива активност у трговинској политици, као и постигнути резултати оправдалн овај начин рада. Излажући вам прошлога пута спол>но-политнчку ситуацију. рекао сам на завршетку свога експозеа: ,,Наша земл>а се данас с правом сматра као један од главннх фактора мира и постојећег реда на Балкану и целој Југоисточној Европи" (Дуготрајни аплауб). Те су речи биле тачне лане; оне су још у већој мери тачне ове године. (Бурни, одушеаљени поздрави и дуготрајан аплауз)

„Југословенском мзвозу отворене су данас све пијаце с в е т а"

ЕО КОМПРЕСОРИ

за пумпање гума и за лакирање Хидрауличне дизалице и остали материјал за модерне гараже. ИЗЛАЖЕМО У ПАВИЉОНУ IV.

ГЕНЕРАЛНО ЗАСТУПНИШТВО

Југославенско индустријско и трговачко д. д. — Загреб ГундулнЂева У л - Тел. 22 -651, 22-652 80706, 1-1

Значајне успехе и повол>не резу.тгате сполле политике Крал>евске в.таде ш!је могуће пореНн. Њих правилно цени н јасно осећа наш народ, њнх признају н сви објективни посматрачн наших при.тнка. Југословенском извозу отворене су данас све пнјаце света! (Дуготрајан аплауз). ЈУГОСЛАВНЈА ННЈЕ ВНШЕ ОПКОЉЕНА НЕПРНЈАТЕЉИМА! (Силан и дуготрајан аплауз). СТАРА ПРИЈАТЕЉСТВА СУ САЧУВАНА, А НОВА СТЕЧЕНА. (Одобравање). Ми смо пријател>ства тражилн само тамо, где је и наше тражено; тамо, где објектнвни услови за нрнјате .БСтво постоје п тамо, где то интереси наше земл>е и општег мира захтевају! Прн томе треба имати у виду, да ми нигде п нн према коме писмо нрнмили IIII ЈЕДНУ ОБАВЕЗУ, која бн била у супротности са нашим ранијим обавезама. (Аплауз). Пред историјом, која ће ценнти наша дела, пред нашом савешћу, која нам је свакодневни судија н прсд вама, господо пароднн посланицн, ми можемо рећи, да смо водили спол>ну политику наше државс онако, како то њеннм ПРАКИЛНО СХВАЋЕННМ ННТЕРЕСНМА НАЈБОЉЕ ОДГОВАРА. Наш нарочнти географско - нолнтичкн положај, питање наше унутрашње консолндације н нотребе спољне снтуације, императивно су захтевали овакву политнку. Нијетпа влада, која је спесна тих чнњеница и која сапесио и реално схвата свој задатак, не бн могла друкчије радитн, ни друк-

чиЈе иоступатн, него што је раднла н иостуиала Крал>евска влада, којој имам част да претседавам. Радећи тако, МН СМО СПРОВОДИЛИ ЈЕДНУ СНОЉ-

(Бурни узвици: „Живео!" и аплауз) П КРАЉЕВСКОГ НАМЕСННШТВА, СА ВАШОМ ПОТПОРОМ, ОСЛАЊАЈУЋН СЕ НА НАШУ ЛЕГЕНДАРНО ХРАБРУ ВОЈСКУ, (Пљескање и узвици ,.Живела") МИ ЋЕМО У НАШОЈ СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ НАСТАВПТН ОВНМ ПУТЕМ, ЈЕР СЕ ОН ПОКАЗАО КАО ДОБАР. (Дуготрајан аплауз и поклици: „Живео!") У 10.45 часова претседник г. др. Сгојадиновић завршио је свој Дискуси°|а о буџету Микксторства спољних послова Претседник Скутплтине г. Оге- криза и перилетија кроз моје је

експозе. Цела Скуппггвна акламира г. др. Сгојадиаовића одушевл>ено и дуготрајнО. Скуппггин ска сала пролама се од овац^ја. Претседник Министарског савета и министар иностраних асг слова захвал>ује у више магсоеа на овацттјама. Пошто напупгга говоршшу н прилази мшитстзрским клупама устају сви мтгистри и срдачно честитају г. др. Стчтјадшговићу. Први од њис честита министар ун>трашн>их послова г. др. Антон Корошец. За цело то време пл>ескак.е и адобравање у скупштини не престаг је и г. др. Стојадиновнћ ггононо се у више махова захвал>ује.

ван Ћирић тада даје реч првом говорнику г. Луки Костренчићу, члану Посланичког клуба ЈРЗ, који свој говор почиње ови^! речима: Говор г. Луке Костренчића Господо народни посланнци, улазећи у двадесету, јубиларну годину постанка југословенске државе поставл>а се питање какве је коиачне резултате дала наша спол»на политика кроз ове две деценије наше државне »езависности и каква је данас међународна позиција Крал>евине Југославнје. >1и одмих у почетку можемо са радошћу да констатујемо, да је цлиш национална држава у пу»»°ј мери оправдала своје право на опстанак н да је дефшцггивио

НУ ПОЛИТИКУ, КОЈА ЈЕ демалтовала °ве оне.

Г. Лука Костренчн!! јуче говори

САМО САСТАВНИ ДЕО НАШЕ ПРЕДАНЕ СЛУЖБЕ КРАЉУ II ОТАЏБННН. (Сви посланици устају са својих места и одушевл>ено клнчу: „Живео Крал>!", „Живела Јулославија!") Јер то је.господо, народин иосланици, цил> којн >ш поставл>амо изнад свега! АЧУВАТН Н.АШЕМ МЛАТОМ КРАЉУ („Живео Срал.!") НЕОКРЊЕНУ БАШТННУ ЊЕГОВОГ ВЕЛИКОГ ОЦА, („Слава Му!") ОБЕЗБЕДНТН ЖИВОТНЕ ИНТЕРЕСЕ ЗЕМЉЕ, ОСНАЖИТН II ОЈАЧАТИ ЈУГОСЛАВНЈУ! (Аплауз). ПОД ВРХОВНИМ ВОЋТВОМ ЛЧБГОВОГ КРАi ■! всл; височанства КНЕЗА НЛМЕСНИКА

стално тврдн.ти да је Југославија једна артифицијелиа и ефе. мерин творев^ша еврОпске дипломатвје. Да бисмо могли проценити пра ву вредност данашње пуне међународне афирмације Југославнје потребно је да се сетимо трагичне ситуације нашега народа у очи самог постанка наше независне државе као и свих тешкнх ■

прошла наша земл>а у овом немирном хаотнчном двздесетолодншњем периоду поратне Европе. Као и све друге државе пронзншле из Светскога рата морала је и Југославија да прође кроз поратни мартириј једне нове државе, у формирању. Спол>на политика Краљевине Југославнје имала је нарочито тежак задатак да сачува и учврстн остварену државу на овој најизложенијој позицији европског континента. Требало је спасавати национални териториј, утврдити државне границе. сузбијати тенденце за рестаурацијом и ревизијом мировних уговора, онемогућнти да се унутрашн>а питан>а пребаце на терен међународне политнке, и парализовати разне акције против интегритета Југословеиске државе. Требало је створити систем савеза и прнјател>става за одбрану поретка створеног мировним уго. ворима, јер је Југославија већ по свом географском положају постала главнн објекат напада свих о1ШХ, којн се »шсу моглн помирити са вовнм Ствњем ствОреним у рату н револуцнји. Југославнја је данас снГЈ-рнија за свој опстанак него нкад досад Тешкоће Југославије н сваз новнх држава потенцирвае су последњих неколико годииа још и тнме шго су стално у питан>у сви принципи, све институцијв н све обавезе на којима је фунднран међународни поредак. произашао из светског рата. Услед тога међунаролни живот стварв непрестано нове ситувције и констелације. Сукобн и борбе велнких силв значе стално опасност зв мале и средње државе да буду жртве љкхових обрачуна и преоријентвција. Ако нз те перспект1ше посматрамо садашњи међународни положај Ј>тославнје, видећемо да је она данао у далеко бол>ем положају пего већина других малих н средњих држава, и да је данас Југоолввија снгЈ-ринја за сној оистанак пего је била икада до сада. (Бурно одобраввње н пл>ескање). (Наставак на шестој страни)

Ва&зпнга-Сгете

употребл>ава се успешно протнв «сптц раиа, огреботина, опеклнна, краста, лишајепа н свнх нечистоћа коже код деце н одраслих. Брзо сушн од зноја илн мок|нч1.а )пал>еиу н нарнбацу кожу. — Добнва се у свнма апотекама п дрогернјама уз цену од дин. 10.— по кутији. 30691, 1-20