Време, 10. 03. 1938., стр. 6

БУЏЕ1СКА ДЕВАТА У ВАРОДНОЈ ( К .V II III 1 1)1111

„Југославија није ничија вазална држава и она не води ни према коме сервилну политину"

(Наставак са пете стране) Упркос свима прнчбњима о 'ареорајеатвцнји авше спољне полатвке. огтаје веароменл>ава чињеннца дв Крвљеапав Јјтославијв јест н оствје угвонн квмеа две *е!>ународне формзције: Мале азтвнте н Б&лкааског спорез\-ма. А те две мећунеродне звједн^це иду својим одређеним и утврћ&Фим {гутем. н св тога нстОрнјског п>та не дају се скренутв внкаквнм сугегтнјемв н никакзнм интригамв Мвлв антвнта и Балканскн спорвзум јесу две дефиннтавне и трвјне формвције којв сУ >зек спрезгае дв по сваку пент заједничкћ бране своју полнтичку незавнсаост в територнјвлни тггегритет- Ове су две антвнте непоколебНби гврант миро и реде у Подуназљу. на БвлЛаду и у Мвлој А^ијн. н баш по лнмв. ова ввјнзложеннјв позицнЊ, нч којој су се бековимв водиле борбе нзмећу два конптнентв. даИас Је главвв с! уб редв н мира ЈутОнстоца Европе А Јгпр?лввн?в којв је и јвд--1. н т.тгчев~Јса. и б?л*ИДскл зетба^ н која се граничн са седам дрлсава, јест првенстве«о позвваа дв у нме Мале втггвнте н Бвлтжнског споразтма порвди не проптирењу кругв сзојих прнјвтеља, дв створн могућно?т птто ближах односв н сарвдАе св свима својвм стселттмп. II Патгг вр«тога мпрп п пп#Јптеллггвн нзм«>ћу Југор.-јавпЈе п Бу пЈјјбД ггр само ла ппЈ*" у гупрот»тоИ*ти са по.титнком Мале ант«НН% Н Кллганског епоразуЈ}®. поћ »тпрлтип ту полнттгу коЛпл^т&јт п потрплнра. (Втрно пл>еск8в>е и одобо«есн»И На Валкану може д* е*» водн само једна словенска полнтнка и само једна балкапска полнтнтнка За нас 50 милнопа балканскил Словепа пема враћаЈ».а натлаг у крваву прошлост_ Ми треба Д а знамо Да се нл Палкану може воднти само једна словеиска поЛптнка, н само једпа балкаиска Нђлитака. (Бурно пл>егкбд>& п узвици: „Твко А |>азуМе се саио по тебн да за пуно измирење н сарадлу свнх подЈ -навскНх и балканскн* народа јесте један од глгшннх предуслова добар однос нзмеђу Југославвје н Италнје. Јер, мир на Јадрану је не само од Пр®окласног ннтереса за ЈугоСлавнЈу в за Италију, већ н за оппггн мнр целе Езропе. Пошто Југославија нема ннкаг.в 1гт експанзнвних дамера, а наш варод не гајн апсолутно ннкакву мржњу ни према народу АустрИје, нн према Мађарском народу, то са Ваше стране увек постојв могућност пуног споразума и лојалне сараднл на бази принципа: Подунавл>е подунавскнм народима. Мећутим. начин и тон којнј« је недавио гсгеорно преткседННН маћарске аладе. свакако нисУ најћогоднвји за ствкрагее спвјтвЗума. Ми до.'*!М1!#' пе губнмо наДе И вррујемо та ће До тога споразума .чоћи. Рашој земл.и у том погледу најлакпте Јер У опп1Те НРПамо спор!»и* НПтата, а.тн нат Мпннстар "пт граНЛ* дела радн ДОћро птто с? иН у том питању Нв олпаЈа о^д савезНИчк* Чехосломчкс I* ГуМунпЈр. ' Бурно оробразан.е и узвнци: Твко.је). На решењу прооЛет!4 Делог Подунавл»а треба радитн сис^е^атски и плански, јер само организовано и солндарно Подл-навље може омогућнтн нормалне и здра ве одноее са Трећим Рајхом, са кОНачннм цшии консолидације и етабнлвзације пеле СЈредље ЕПрпјате .1 .ство Ј>хог.тавнје п Францтеке нпје створнла динлсгмапнја веИ ИМОрЛЈИ Рвзгле се да сав овај рад Југослазвје на нормалнзовању и стваран>у добрих односа са свима суседима, а у првом реду са 1#т&л*го1р!, јћгјинђм нашои сус^дНО*! ве.ликом снлом, ни у колик0 нб таШ-{4ра наЈНрИја^ељскИје 6Днвсе ЈугбславНје т! ФратјЦУеке. Јер НрНЈат^Љство Југославије И ФранЦуске нпје створИла ДНћЖЈматија, већ га је сгвОрнла АстОрнја. 'Бурно одобравање и уз8Лци: Та>:о је). Г*0сп<ЈДб нћрб;ЈНН поблМннци. у нвчелзој дебвтн једвт! Лвођнћх оНозПциЈе. критнкујјгћн бгкЈЉнт Нблитвку г- дб Сг*»Ј&д!Н*0!»т!ћ9. тНрдио је да г^и к т свбМе говбру у ФкнввбвјскДО бдбчру рвкво о ДруШгву нвродЧ вт#6 Што није сМ&о дћ кНже г. СНЈЈвДИнввић МећзгттЈм. тб аВсолјгтИО ИИје л€ННо. Пр&о. г. СтбЈадиттбвИћ Ме Мтада V ред оттн* .-»удН, кОЈИ иеАтаЈу куражт! да СнмИ дИректно н оТворецо кажу оно пгто сматраЈу да треба Да 66 клЛ^. <ОД8бО&баке код већине н узвипи: ^Твко Је!"» Др>тх). нипгта $в нисвм рекло в Дгттатв* Н».гопа ШЛ не би смело да се квжеЈв ннсвм негирао Др>тптво нврода. већ свм гв сЗмо НрН+и*ввао. ћтто мо1е пгнб првво квб варвдног НоеНвНика МЦНђ дШве ко»а 1е НЛвИицв Дђттгвв нвроав и коЧ Нт се никаде вије взчеаерила. Не стотом. јубиларном звседв♦»>▼ Дртшгвв наоодв коитиковвли су га и звв-нични поетстевници разних пожввв чо^е су и даље оствле верне Лиги нврода.

ал^ су гаОнстетоввли дв је ДрУшгВо народа звтвјило као узиве'рзвл?га ЛнстДтуПвЈв в ди с? иу потребне редиквлне реформе Уосталом. ја сом у своме говору о Друштву нерода поновно оно што сам неписео нв рвчун Жсневе још пре четирв године. дђклб пре случвЈћ АбисеМ(<Јб Шпаније н Кине. У једном чланку ја се-м звстлттво гледтпте дв се ДруИгбо нчрбдв н# с«* Нр*творнти у елијевсу великих сил%, КОјб ће г*о сВоМ на*оћет*>л- оДлучибати сУдбиИом МћлгтЧ и средљих држевв. Јв сам већ теде тврдно дв се Лигв народе нвлази у п\-ној дезсрганизацнјн и дп је и>енв кгизђ усгвврИ крнзв Европе. Јер та иаституциЈб нс пружв мНрбљубНВим нвродиМа и угр^женим дрЖавзме довол>нт ге-рбнцију зп одр*ввви>е мирч пОлЛтичке независностН и тератори%лног интегриттв НажалоСт. све с^о птгб се »е после догодило у мећуна-родноЈ* животу у ттуној је мерн оправдвЛо ту моЈу критпку. Велпка Крнтаппја н Друттво парода 5*о*ггалом, какна Је даћас *р*туапиЈа Друттттпа народа паЈбо.%6 ћемо опсиптт* по ставу. коЈн Је оппт даиа према ткему Одродила ВелННа БгпттаттнЈа- Прт* томе *торамо водИти рачуиа о тбме МК Лондои гве дд бада гНвТрао ЛИттарода паЈћ«годтг«Ј** ИНН-руМеИтоМ пе бамо своЈе спол,Ие ПОлтгННге, Иего н н#*ор&т- Но.-ти+ике ПмперпЈе. Па »Шак |е Нре+с*4нпк

рекао /е главни говорни клуба ЈР>3 г. Лука

владе Велмке БрНтатшје крајем протплога мессца гбво^ећн о гистему колектнвДе безбедностн, једнвм искреностк коЈа заднвљује, рекао у До<1>ем дому: .Да ли имв некога овде којн верује дв Друшгво нерода у овдешњем свом облнку пр\-жа ту колективну б$збе#ност?" — ..Ми не смемо жпиети г илузвјаме. а к>ш мпн,е сМемо варатв мвле нвроде тилте. што их остевљвмо у звблудв да су ЗвшгНћени ДрупттВом народп дд напвлв Ма дв зпамо дв није твкћ И. демокралска Британија, про таготтиста политике Лиге Народа, прклагоћава се жећународНоЈ стварМЛта и води директне прегс^воре са ауторитаттгвпим режимима Рпма п ВерлиИА, који не признају Жен*>гу. дп нчће решеи>е акут1»их мећународиих питаи.а макар и ван оКстгрп Лгупгтва народа. Према томе нл осиова Је погретћИо поставл.лтн птгган.е Да лИ Јв ттвпта зеч*ља Или кбЈв друга *алв И сјн»дп.а лржана МћВ вер па Лруш+ну г#арода, пећ тр«?а поставити Н<ћН1Н:е да .тИ Друпттво пародв вђгг&Ав пт-ртто ееби.

Југославија неће НИИШ Изневерити основиу идбју Друштва нстрода

Једно Је сигурно да ЈугославнЈа, бсз обзира каква ће битм ^а.1» сЈлбипа Лв«| НарадА «■«<■ никада нзнепернти основиу ^Д^ЈЈЧ на кОјоЈ Је та Лит-а стЛбрена: идеЈн мвра н исћународие сарадље. (Б\-рдо одобранан>е и пљескан>е у центруму и на десИнци). Ја сматраД да је добро штО ће ЈугославИја и даље сафађивати У Друпггву иарода, алн без претераних очекнвања и без великпх Влузија. Ту сарадау треба в нарочЕгто посветитв решаван>у ковкретнвх питаља од оппгтег ин тереса, као тто Је рецимо недавно нашу земљу заступао »пшистар г. Дветковић у решаваљу важннх сђцијалввх пптаља мећународног карактера. Друшгво ИЛрода ће и даље остатВ Један, вако не једвнн. од инструмената мећународне политике. јер бољег за сада нема, алв не треба очекиватв спас из Женеве. Господо Иародви посланици, у вези са ДруПггвом варода в круп ним дога^ајиЛа »М5?народВОг живота прошлога к'66бцА НоНово се, као актуелно пнтање. третирб птггаге# НетВорВШ- паЖтв. Када је пре пет година био стављев на дневни ред првобитни пројеквТ пакта учетворо, Мала антанта и Пољска заузеле су одмах наЈодлучнији став протнв то*-& Пакта. Т4Ј с+вв бао Је налросто логтНка И иелвиовна ктизеквеицв ген$$е тОХ држана В н>емже пацНфНстНчке н ноистрјг#п«не моЛитике. МарочЈпо Лбљска, Ч^вбДввНка и ЈЈтославија схватвле 6у гаЈ накт четнрн злмалне веЛИк^ еНЛе као латинс<:о - гермНнМгИ блОК Оловенн прћтнв ^ловена. М нај6дл>-чније су реагира-Је протнв ом ^ глмнр тонленце ла ге демокра+екЛ прннцпп Ј*ДН«Кве-Н« В равНопрввНостн сппт нлјкчл н дрАава заИеИн га прннмттпоМ вели№ тннломатп.е тнјерартнЈ-, коЈа ће тсао четворнИ Дпрек-ТориЈ днК+ИНатИ Н6.-1И+ИКТ ЦМв* ЊрнН ек«Н» квИИМГв<1*» « <НИ *вЧШ 6д.4јМПЛВ1 ***** м СреДЊИ* ДЈШеана. П гала п еала НеШтИИИО Је рса+«рл<а п Фратгцтска; кнЈа в**ћа М б»| та четћорНа кба.л1«4«ја * Н*аЈ1н лпачИла ШМ Њг-пб* ♦•авезЖНкМ*- ИтетШв И №6М квПЦеШ*«Јв вЦИЖек* Нв.-НЖН#. 6И ф*тМвв када вн & Еиронл а.+*е*ш*НМ* да оирл и-шеђ* НТ ДР*ШШ Нврвда и Чторн*ш Ја држим да би било фаталИо тсада би сс Европу ставило пред а.+терНН-НШу Да бира измећу ЈТап-

стапл»ао У пптан»е опстанак н јепптсгпп Луг гм- тчпнјг, к>ен> П0.4Итнчку незавнсмтост и терито(п1јалнн ИТттегритет. Налротив. Југославнја Је дефииИтивНо утирдила своју мећународну позицнју, као с>-бЈекат, којн нгра видиу н важну улогу не само у балканекоЈ и подутталекоЈ, иего и у оппггоЈ епр<*пскоЈ полНттттНТ. (Одобрввене иа деснИци и узВици: .Тако је!"). У погледу ЈугослаинЈе даПВг Је дефтгитивно ликвиднрап стто.л>ИИ мећутИ1рОдт»и ренИпноттнзалт. Даиас се инше тте сткарЛЈу нароцте групациЈе проттт ЈугосланпЈе пећ ре иа оие стратте тражи н.(ч?л прнЈател>стио п савезнипттпр тта вази ОТшЛе споаИаЈе да Је ЕврћбН н и.еИ0Ј равтто+ежн ааиета потребиа пе.-тпкл моћтта и нелапнсиа Југос.тавиЈа! 'БурИо одобрввале у цеитруму и На де-

та Лиге народа н четворног пакта, нзмећу сарадње и равнопровности спи.х нарола и н Јелпостраног днктата ограпнчеИог ПроЈа вс.тиких снла. УОсталом трбба водити раЧуИа и о томе дв Је традицноналио фориалнстички појаат велике свле посвема застарео, в да су данАс стварно велике европсге силе и Мала антавта н Балканскн сооразум. А поготово бнло бн фатално кад 6И ое ^етворном ггаЈ.т> дао аптнсловснски карактер. Јер, Западна ЕпроНа треба Да зИа да без пуне незавнспости Југв*глИвнје, Чехослопачке, ПољскВ, Бугарске н РусиЈе, нема ии независне Еврове. Вез словодног словспства иема пи слободтте Европе. (Одобравале код већнне н гласовв: Тако је!) ЧетПрн ве.тнке силе Запада неће н не могу решнтн нн Једно животно питаље Европе без сарадљс сл0б0,1ттИ< слоИеЛскнх др-какА. Вез ИПра н безбвДИос+и Иа Внелн, Д>-иаву, Јадршту и Вардару нека мира нв безбедиостИ Иа РаЈИИ И КАи&т Л§ ,'Патћу. (ОДОбрввеље код већине) Господо народни посленици. неки говорници опозицвје сгелно покрећу пигвЛе умг<*ствие одиоса св Совјетск0»ј РубЛЈоа! Мећ>тим. последн>и догаћвји. кедв се нв очиглед цеНоЛ св(Н- а без »!илосрћа нвпросто коље ш»јвиЉе војне и цивилне влести. каде 5е нејбрутвлније ган>а н убијв протвгоннгге и идеологе револуИнје. тн п66ледН>н доГаћаЈИ ЈаМто гобОре да ее СоиЈгтн НериаНеН+И6 НДДазе у Н^нОЈ кпНзн и Ла Је Ју«Лг.-*ИпИЈа До«по *радИ.Ла итто уоНтНте Ни?е НИ УћИтТетавлжлп оДИосе са сопЈетскттм режтптом- <0добразеа« нв десници пгНговбрВ Нв Л&ИНхШ. Мећутм, не с*е се звборавити Лв ЈугвсЛ^вИЈИ НИЈе ИНкад прекМ4ујЦ.^/^<Лсе св р^сВМ*! неродО* (ВуННИ б*НЛт < а$«Н>е и пл>есадле чч де- I! »тго-лов*?скН МШД ЗНН дв ♦Мв ц?НЈ«*« НјМНе« кШМ ДНк^+^ге ЈкИ*»И Н МА§ в еники е^ски ита енвји* Н**И?И#Не*И# ##6в*И гНв**не*И* жН§втС« А §Ит*ЛН8 сНв№ *Нв И вШ**& ввШавниФестви«- ће 6# к№»вЧИд у св«»0< Н6(ви<1| ЈШМ# т вкИИНт иенике и ичаиеИД#Нв НвеНв{И<ћ§ИО Нтске дгтквве I (бјмншње ив ае*и«и1. Л+ШМћНјА № дрфнниЛ«НН *тИр1Н.НИ гИНЈ^ «е*|]Н«арн/1Н* ШНМЦИН Ак« иЛЈејн-нинн н»н«а+на.н« ја-

Чп1т>еппил паЈј прНЗНаје цела Квропа Данас це.ла Европа призгтаЈе тсао ЛефинПгитгу нсторип \ НИ п*нпцу Да тта Јадраиу. на ДунаИ# и тта вардарт Н«*тоЈИ педељнва А ЈедИИН^ИШ ДОаћМпечтска држава. 'Пљескаље на десттци в повицв: Тажо је!). ^угослаииЈа Је у пуИоЈ мери опраИдала своЈе прапо на ппстанак И отта Је ДиНа** влзиаи елеммргт ДА и мира ЈугоИс+оКа ЕвроПе. НаНта Је Ш лаиаг Нр»*те+виНШја сбцЛЈЛтШд^ ННра, (рИНа|Н*Иског стабилнтета и екоиомског п росНер!гг№и МИ ВММ8 уз«|«Ну И одлично органнзовану народну воЈелсу <Пл>ескан»е и ттоввцн: }Кивела војска!). д!н смо нацнј.1 > чИЈој су традицаЈИ само оолоболИлачкп р-' гопи и пикада нлма Леће пЗстИ папамет да ввдтгЧо завоЈевачке ратове. Ми смо приНпствено ссљачкн ттарод в по тОМе пацифистичкн народ, али нисмо дефстистнчкн народ, већ смо херојска ттациЈа, коЈа да извоЈује п(Ледт у одбрани своЈих прапа. (Пљескаље иа десници и повици: Тало Је!).

Наш став по свима питањима мећуНар"ОДИог живота је јасан. бдређеН п КонЗ&КбеНтРИН. Тај с?ав је диктован највишим интересима нашега »гарбда И Државе. кбји су иде&тичнб сЗ и&ЈЛтШиИ И исправно схваћеним интересима Европе и целог човечанства. II зпто јо поевома погреппго поСтаћЛЛтИ Нитан^: сула иде Ј ј гОС.таНиЈа? тЗлгко Је оп|»апда1тпЈе 0П1М: к^да иДе Европа? ј^гослаиНја инје НичиЈа Нозал|гз држлва н она не водИ Нн преМа коПе герпн.тну иолИтИКу, ввди .+6Ја.нту пвлНтИН^ Нрема епакпм ј.о јр лоЈалан према Југос.ланИЈл. ((ЈдОБржван р иа десНици и поћИтЈи: 'Гако Је». Рвс НоДО ллродни пое.-НЈНиНИ, Нпдн+и доИрт снвљиу ПО.ЛНтНк* зШНМ НреДћиДе+Н разИОЈ -Исћуларолллу лрн.1Н1з н не Латн се затећи двгаћгјИиа. А с«е оно птто Г.- Је Зби то v посгтедн.е вре*е Јмнв гопорН да Је Наша ем«.*вла политика бНла Ла Дввром пуг^ и Да Је Ми*ла пред двгаЈвчима, а Ле Лда и.ит ' (»доРрИМЖ Џ цеитру*ју н ла дегницп 1 6« Јаеив ИИдИ да 6» иИЈе радило 6 НаШНЈ НреорИЈ^итаНИЈИ * «гНоЛНоЈ НблИтЈШИ, Нег« е благЛИаерИ6Ј И(Жр1каН»0Ј 0р1Ј#ИтапМзМ (Пље у центруму и на десницИ). А полазНе таНке те Наше вриЈентацпЈе ЛИст биле *«е|Јуиародие идеологије И доктриие, већ мећуНИт*>а8а стИЈМ«(С1 4е& задатак нанн- еноАНв нвнитИке ннје ди слјши било чијим блоковнма и $р6ИМвјШ4, ПМ Јв 1»Н Лајшши задатак да чува снгурност в иаЈвШне иитереее Југославије. Ми нисмо скреиули са осж>вне лНнијв наше спољне поЛитиЛ^, ми смо остали верни старим савезницима Н пријател>П#а аЛИ бМо И проћтврили Крут својих НриЈ&теља и прНзиали неке наве чиљвнице мећуНародмОг жви«гга, којв ИИсу биле у могућности да спрвче вли одстраИе ии водеће велике силе, нитв компетентне мећуиародне инстит>т*ије.

политику и имвм поверења у оне. i МиДистарствв ичоггрввиЈ послвкоји св птно игторијсче одго- зе (Бтрчо пљегкеље у б-Јрногти лоМе упоевумЈт. »в иЗ-I и Н1 де?чиЦи св гзвипММ: ЖИјевљујем дв ћу гла:атв зв буцет I зео!) „Мир иикада икје би© таио поремеЋеи и тано угрошен" — маже Р. др. Нуме1нудИ

Улога и заслуге г. др. СтојадииовнЋа

тннњм нЛ^мнвлнн нилилмј #-«уиинјв нн инни<!в квнг^в+нм+нлл Јјн-в^.+ввнји ншне тптЈе објекат нмперијалисттгтке Н Н^ИАННтвр^кв полНтике, да данас |те постоЈи тга Један озбнљпн мећуН^НоднН ф^ктНр, Нојн бн Но-

ГогЦодо цароднв послапици, за с.луга што Је иа краЈу другог двценнЈа опстанка наше народне дрЗсаве наш мећупароди положај тко ојачан н учвршћен, иде велнким делом личноств г. др. Ого ЈаднновИЋа (Пљескање у центруму н ва десаици са повицнма: Жнвво)! коЈн се већ скоро пунг трн годнне ^талазн 1га челу ВрвАеММ влаДе н ЈИИиНс+арстИв НттостраНИ* дела. Рвси^лИН (^гбЈадИиоИИћ Је као 1>еа.лан н одговоран политнчар и државннк, трезно, Јасно н без предрастда гледао Иа све стварн које се збивају око нас н у свету. Па вреМе Је НрсдвИдео догаЛаје, брзо се Је сналазно У новим снтуациЈама, које непрестано ствара дннамнка међународног живота (Одобравање у центруму н На десницн) н праннм Н ДОбрнв П\-гем Је НодНб НаШ .-*ржавнн "1'П1. ('ЛП-талао Је све запреке и теНтТгвћв; Нзбегао сНе опасности кОЈе е> нам Ирети.ле ла будежо унучепи у вртлвг сукоба, борбе Н обрачуна великих сила. гЈугослапија Је данас важан н уТттцаЈин фатггор мећународне по лптике, а Београд један од вел'нкттх и »-тмпијннт 11«-нтара ме"ћ^Народног жипота (Одббра53Н>6 У цеНТр^Му Н НН ДСеННци). Ја емвтрам Да Је нан!а патрЛотскЛ ДужНвст да одатИо прнзНаЛ>е г. СЧОЈАднНонићу (бН^вб н лг-ограЈНв пА^еквље т цен+руиу 9 нв десНвцн св усклициНај ..Живео!"). да му искрено и бтвбрено Лез оознра на НаЈ?гнЈекН ^ннвтМт одлмо НрНзНаН^* за сНе НМИке уелЈ-ге. квје Је уЛИнио ЈјГГоМИИИЈИ, и ми гви треба Да Нскрено желнмо да г- ОгоЈаднно1аи у гоојнм ваетојанлма аа Ст^тттом н Нјлн>м пфнрМаНнЈоМ ЈЈ^велаНнЈе потп.тно уепе н тН Не т«пг Н>егово тичНе славе н Нрее+ижа, већ ^вбг Нрес+Ижа н пЛЈНнших И1ггереса Краљевине Југоелавије. <Б\-рно пљесквАе у центр"т*у и на десННцВ! На краЈу сматрам својои дуЖноитћу, д а поново подвучем Још ЈеДНт! НресуДЛН Нв*еНа+ Нвгле-

ду велнкнх п позвтнвннх резултата наше спољпе полнтнке на базн традкцИЈе н квИтНИуИтета натег целокупног става Лрема иностранству. Кад Је реч о спољноЈ политицв наше државе в о ооттопнма наше мећ^иародне свтуадвЈе, мв не смемо инкада заборавитн на Једаи нарочито пресудап фака+: да ]е ЈјтославНЈа НоНар±ИЈа В да Ј6 ДИНастиЈа Караћпт»ћгвића истОНИЈстги н оргажч.И попезана са лоетаикв« и опстанком ЈугослЛПМЛ државе и њене афпрмацнје у мећународНом жнвоту. (Бурно и длтогбвјно пЉескап>е) К рал, УједннНтел. олредно је основне смерннце н&Ше 6И0.Ш Нолнтнке Наш велнки К|1лљ УЈедИнНтељ (сви НвсЛВИИНи ус?«Ју уЗ сМ>жне и ЈеднодЈлпне усклнке: Слввв Му)! положио Је чврсте теме.т>е Југос.тавијн на Балкану н у Подунављу, а Он Је одреднО н осноипе смерннце љене спољне Нолитике. коЈе ће Југославнјн обезбедитн трајиу пезавнсчтост н ОсИ+уратн видно место у колу еврвдаких народа. А ИелИке н НЖле традвцкје нИрОдИе ДНИастиЈе Караћорћевнћа дапае достоЈно заступа н успешно нродужуЈе Киез НамеонИк Павле КараћорћеНић (свв послвНицИ ^стају \^ бурно И дуготрвјнв пљегквН>е и једНсДушне усННикЈ?: Ж1!Вео!) Н»егова суперв ортш ИЈт+^ЛНгеПЦПја; Н>егове висОке везе и Његов европскн хорнзонат пвс.матра!на свнх мећународннх догаћаја н пнтанл оМог^пНће Му. Да сВоЈЈ тетНку и ОДгОНбрЈЈу НеторИЈ-ку дуЖН0с+ Ноћ?н>а Ју+бСлИвнЈе д 0 пуНо.летСтва наЈвеће Узданнце целог Југвеловенског парода заврши ерећно на славу н величнну Краља и ОттЦтбИИе. (Сви иосланицн ус+ају в уз бурио и дуготрвјно пљесквње кличл*: Живео Кр6Л!1 Гооподо нвродни послвници. пош^б Одобрвзам иашу спољит

Погле г. Лтке Когггенчнћ« л ок0 Је реч г. др. Коста Кумапуди. који је говорио у име Поглвничког клуба Југо:ловеа:кв нвцио•" ч:" р — П^Ошле годнне. у ово време, отпочео је г др. Кумануди свој говор, прогтикоМ буџет?ке дебвте 6 ре?орт МНлигтарггва спољзих погловв. прегрегаив су. пред Народзом сктттшгиноН. свв питаЉв кОЈћ су V тоу тге*?--ткт ллглтжпзала п#жау. Али квко лрежиз,1>тјем-> једио дсбв. К9М су у мећунвродзом жизоту премене и тк^етлнл тако ивглв и брза често неочекивазв и нчјзитпе непредви' тое сгзври у Нв^Маку вд ЛлИз.е двив. па и изого крадј^м биза из осН^вв гтреиивчено и Извкрезуто Спољив политикв преозлаћује широм целсг света с толико сивге и нвдмоћности у свима прввцимв људске делатности. дв потИткује т лртги пед узугрешн>е ЛАпл§+е и т«пкоће у појединим зе*АВ*в. тШ. шга више. и свме в1ввМв№ I НРМВ&елзе невоље и крнзе Резултат тог огромног нвдмеган>а мећу нвродимв је. нажвлост. тај дв се у целој историји чозечентгвв можда ннје никадв -Л>лНк6 стр^пилб 38 нно И за н>егозо одт>»?»н>е- Мир никада ниЈе био то.лико тгроЖеи и тако тепткв Иоремећен, а понегде већ и рат°м прегажен. на Западу и на Нстоку. ратом свиреНиЈнм и непоНгтеНиЈим Него ли у варварОтптИ премепима. Више иего стараЛе о благоетаи.у парода и ерећиваи.у њихивих уиу грапш>их пригптка, и у велнкнм н у ма.лим др^савама. сграховање да ли ће моћН МНр ла св сгтаее изазив-ч тгрНу И наЈвећт брнгу. Такво брута-лтто об-лежЈе опште еНИ^чке ситуапије палаже свнма водноцнма сиољне полвтнке велику опрезност. промншљену одлучпост и недвоотнслено заузимап>е ј^дИог одрећеног стаНа. Наша земља нвЈе ни смвла, Ни могла, остатн В тгиЈе остала нвактнван посматрач. увучен у себе еамог, коЈн би ее ограничио да догаћаје равнодуШно нроцеН>5*је н мерн. ЗлоЧИн би био кад се не би пиптта предтзело бд евега оног Нтто би НогЛђ да послуЖН тчвршћељу н појачан>у »♦ећународног положаЈа лржзве н нациоиалног о^збеоенл. Такв+ оптужбу код пас ннко н не поди*р, Јер ЈоЈ не бн бн.ло оправдањаАлв, господо спвљвв политВка се. премв послервтннм мвнириаД&. спрозодн ив двв нв*!И9<а Јвдвн је нзрежен у пролвзним раЗгл>воркма, повремени* ошптен>има и брзим вићењвма. нвчНн ЧИсто вербвлвв и огрвннчен на погрЛНна претресвнл мећувННодних ситуациЈа. приликом. више Илв ман>е. сзечвнкх сасгенак^ и лријемв. Незспорно дв није без корнста измеав гледипгта н узвјнмно обзвеШтеље. елн. у већипИ случвЈевН сежо мало и НрОлвзног ттега од свегв тога Остије Не требе забооввити ии то ла се и министри спољних пословв често мењају, в св њимв н Н>ихов9 схввтвн,а СлужНтН се веуворно [ твкзим методамв бнло би и по| гзешзО. и опвсно. н штетвој Потгебно је внше стварног рвда. звто се не сме огтатн само ! нв твм спољним м«знифествција' м° Им4 и лптп и^тинл лН:^-'.^^Лијн вачин, алН Н реаЛнији. То Је онвј квда се у дтхт пвктв Друпттвв нвоодв утвНћтје в вбележвва положај једне земље т односнма премв другнм земљвма. помоћт писвних и рвтифичоввних повзннх ичугогм а чвте. кв'Н НовлаЧе одрећеие обавезе н дужности в. колико ^е то у озом добу јквгтћчс* »језт'«- тт>^§по»че т *елну сталну и заједничк>* сарадњу. \-нвпред обележент и пропнсвлу. Ту лежи још једнв гвовнтија мећународне сигурзогги Од кабинетске полигике квква св пре рвтв првктнкозвла пв д«? блистазих доекв н сјШ(п деквра. кеквн се прноећују у наШе време, контрвст је с\-внше великн н осећа се потребв једае гв-

зуНљиве средиие ИаНе^у И д§1 крвЈв^сти.. Г- др. КостИ Куиануди. ОиГОВ. лрелвзи ив пгиказизва^ одН^с! измећу ЈугогЛвИИЈе И ав каже: — Уговор о вечвгом вскг«4НвИ прајвгељству И иеИатЈуНЈИвв# М& ру с ВутирсвоН првсЛв§Ио Ј& Н§ИЖгтТИ Ш& згеме зв пптпечт гтзвгие КвИИгги коЈу он тгебв аа доИвсв. 91; то и југословенскИ И 6ут^86И нврод мс»ра]т жел^тИ дв с^ ва егзистеицвјв продузНИ М М одговорио и своме ивз#§у 1 Јој нвмечн >ег су у немт по-тв"љеве већ све освове ГЈа њу Једног доброг д^Л1 о«о бтде И 0?^§врМЛ8 Ч ^ввввј нвНегв 5 говор са Пта.1нЈн* >0 лпамеННтН «Ие!<уН*рв^ нн акт Нв де« 25 мартв 1957 гОДИве. ? Београду је з^кључ^в Из*#0у Ј*гославнје н РГгаЛИјв в добром суседству н политичкој св.рвдн>и. звједно св допунским споразумом о тргозинн н пловидби Тај зпаменити мећународИи акт пије доНгао ни неочекнвапо ни нзИеИадв-'* У двЛем излегчЛу г ав Нтмавтдн опшврвв приказтје рвзбГК: Нелског уговоое. звдгж^мЈуЂв гг 4\~ке На НрИказив'Ал* слогвзт^в са Ителијом из 1Л7 гсдиИе. ЗвтрМ прелвзВ нв в^ше слчс-е ее МеМвчком. петввтои Ичмвћт осталог: — Пут х Верлнн бно е зв г _г Мвланв Стојвднзови^а : едт« врста триумфвлног похода. В? зз^г дв ли за н>ега лично. или з- тлтжбеног првтста*Ви«» Ј**г»Зе. Сзаквко 7едно н др^г". хЈ - д никвкви ви ^тбзо^и И« 1 гЧг%з\*ма, том прнлв*-*ом ни - з чеИН. НеотлпрВо Н Н ?ихолОпгчи ефе«гет вр 1 Ј е ИвЛо ве.лвгв " Онда сволшгвет гуче гледетпта нв пут г. др Сточ5и.-овића У Нем^чку пв -е звДМЕ?« Ч* саком бОпввНт Нб5тееааи*в влчае V НрмрчиоЈ Ти* ПОВОДОМ ГОВОРИ г ч-титву нвоодв које 1е. т!оред :Р6'е зесввршеноств. ..поред нетгпехв" Кеже х ДР. К\*м1нтди п-Рев о~УГг8Н С А*§вНч*Рк Дрзччва, Нем ч ч 1 *е и : "иша светскИ сНзгИ у чтИвАУ угоззоа о мвру: — Квд г др. (1^ЈИдИ^в1Нћ одговврвјући на здравицу г фон НоЈрвту т Вердннт квже дв је . мИр зв Нвс ИзЈвгае И НајдЖгв"деННЈе довоо, је* Нвм Рарв#гуЈ§ св^ естНЛ". оН |е ^И^ И? абввом луту. јео. мислећв бвш на таЈ мнр ко<в је створво ЈугбслвввЈт. изрвжвва једио осећан>1 у^65§ч>е9о т Не.лбМ НИшев ИвВ85> *.Пријател>етво са Немачком ннје гарантнја мнра" Г др Нуманудн ондв изрчжИав мишљење да се не би требаЛ ослвн>атН нв Немвчкт е обзВ9в|| на н>ене овЗ^ве двнвшЛе Нр^ т 1Взије Јгр прИЈа+е.-Нбтво ва Д;в* ииЈе гарантнја ИИра. 9«т1В» ее О^ сврће нв п6следч>е дЛ^ћеЈе у Аустрвјв гледвјући \- њнма поТребт дв ЈтгославНја сдмврн вз65 а .§ зет те сНгУНћИ^ м — Птт т Не^-^Нкт за Лг да водН ловко ФраитЈтсКв А -Л зиачи: иека се нвЈире спорвзт^еЈу .Фовнцусив н Немвч -*«> измећу себе . — Мн нм ^о, са радоШћу, дозвољавамо! — >*п&да г. др. Чаелав Ннкнтовнћ. — Стога докле год не буду пружена јемства не бн смо смелн да прнхватЈЈМо Н о^ брпмо овај део наше спо.%М§ полктћке. (Наставан на седиој с+равн)

1 . и опет је успоставио чистоћу ШИХТОВ 3 Е Л Е К