Време, 10. 03. 1938., стр. 7

Буџетска дебата у Н

СТРДНА 7

тшшнпПШПШШшмтшиии

„Мир никада није био толико угрожен и тако тешко поремећен као данас"

- каже г. др. Кумануди који је као говорник ЈНС критиковао спољну политику

(Г тавак са шесте стране) Г. лр. Кумакудн дал>е говори оопово о аалпш односкма са Италијом па каже: — Поред ових недостатака и врвзнина споразума еа Италијом од 25 марта 1937 године сама чив>ввица да је тиме између наше две земл>е учињен крај сумњичењима, оукобима и трвењима, даЈе довол»но ваде да се може очекивати и за једиу и за другу плодннја сарадил у будућшости, вод условом д» <* тај гпорааум лојалио изврихи. Ита.тнјани су 6аји иаши савезкиии у једиом дугом, тешком и к;»наном рату, вз кога смо кзшплн као побсдни№ и прнродло Је да пријател,ство, прекал*»но на таЈсо светои пламе1г>. мора да буде Јаче од гвнх другвх осећаЈа. М јсолипн. којн Је несум н,кпо Један велики човек, морао Јс то оНе улазећн у оцсну фантствчког режнма и унутршпи»ег уређеља ИтвлвЈе, аваки парод чува онај режнм који најбол>с одговара 1МТОННМ тсжњама н опредвЈаењима. Као суседи, са многострукнм везама н потребама, ми смо упућени да живимо у мнру и врнјателству. Народии послаиици упадају у реч г. др. Кумаиудија. Претседавајућги г. Ћирић их опоииње На крају г. др. Кумануди хаже: — Јсдац од глаташ гопортаса Ј вачс.тооЈ буџстској дсбати калао Је да Је с*10л.на по.тнтика опс владс патрнотска. Ја њој патриотоке побудс пе одрнчем. Ове што саи говорно бн.10 Је ипван окпнра Једне партијс нли Једног опознпвоног става. Таквн обзнри не смсЈу и ие могу однстн преоагу, када пред очима стоје само опиггн интсрсси ЈутослаонЈе. Г. др. Кумануди изјављује ва краЈу да не одобрава споллту полвтику. Г. др. Јанчнћ о нашнм мањннама ** После г. др Кум«шудиа поворио је г др. Иван Јанчвћ у име Радаог клуба. Он је опширно говорно о словеначкој мвлћинн у аустријскоЈ Корушкој. Нлпомиње да је о овоме пигању говарио већ у Фичансијеком одбору, прнликом дебате о оеоору Министарства просвете О овоме питању не би више говорио дв иије његов говор у Финпнсијском одбору објввл,ен нетвчно у отраним новинама ..Фраје Штимен" н тумачен у свсвим другом смислу Словеначкој мањшги звгврантовлнв су прввв Сен-Жермеиским утовором Говорник цитирв одоедбе које се односе иа словеначки део нвоодв у Аустријској Корушкој и жали се на њихово теипсо стање — На крају, каже говорник, остаје да расмотримо пнта&е да ли може наша држава нешто да уради у прилог словеначке мањине у Корушкој и на то питан.е одговор иора да буде нотврдан. Реч г. Мнлнвоја Перића У кме Независног клуба говорао Је г. МвлмвоЈс Перић из Омедерева. Он додирује многа питањл вз сполле политике Осврће се на емапозе г. др. ОгоЈадштовкћа и каже: — Ммгастар слољиих послова ивјс нам об>јасзтио како је ввогућс да мв сачувамо своЈу неутралност и пцла је и у којоЈ прилици нвапе кљусе могло да извуче кола вз блата. Ми звамо да Је нашв држава резултат Једног велнког ратвог стредузећа, у коме ни-

је само нвше клусе бнло упле- | тено. Потом г. Перић говори о у- ! лози Друштва народа и напомиње да је изнео све његове мане и њсгове иеуспехе. — Претседник владе и министар иностраних послова и сам је сукривац што се Друштво народа налази у оваквом стању. Г. претседник владе у својим' говорима ретко помиње Друпггво народа. Уговор који је закључен са Италијом није у складу са Пактом Друштва народа. — Потпуно је у складу! Каже претседник владе г. др. Стојадиновић. — У томе уговору каже се да Крал, Југславије закључује уговор са Краљем Италије и царем Етиопије, а Друштво народа ннје признало етиопско царство, односно Крал>а Италије за Етиопског цара. — А да ли је признао г. Чемберлен? Добацује неко из центрума. — Г. Чемберлен неће прнзнати, пре него пгго прнзна Друпггво народа. После г. Перића седница је у два сата прекннута, с тнм да се настави у 5 по подне.

НАСТАВАК СЕДННЦЕ У 6 часова поподне Скупштина је наставнла рад. Продужен је претрес буџета Миннстарства иностраних послова. Претседннх г. Ћирић отворио је седннцу, у присуству

галерије су јуче биле пр епуне. Публика је са велнким нлтересовањсм еаслушала експозе г. др. Стојадиновнћа

После тога прелази на цитате разннх листова из ностранства о нашој спољној политици. — Море, шта ти мислиш, то кажи! — добацује му г. Михајло Крстић. — То ћеш чути, алн свакако нећеш разумети! Г. Димитрнјевнћ претпоставл>а опасност од германског надирања на Исток, па напомнње да је потребно имати одређеност према нашнм суседима. Верује да наша спол>иа политнка може бпти добра ако будемо нмали добру унутрашњу полнтику. — Створимо могућност за

Г. др. Косга Кумануди јуче говорп

претседника владе г. др. Стојадиновића и већине мннистара. Прво је добио реч г. др. Артур Махник. Он одаје претседнику владе г. др. Стојадиновићу прнзнање на вођењу сползне политике. Г. Махник опшино говорн и о хрватском питању и напомиње да је оно чисто политичко питање. Г. Мита Димитријевић члан Радикалног клуба најпре говори о спол»ној политици покојног Пашића и цитнра разне друге државнике и мишљсња појединих личности.

братски споразум између Срба, Хрвата и Словенаца, који је много значајнији од сваког другог спољног споразума Г. Јоца Георгијевић, који је недавно приступио Посланичком клубу ЈРЗ изнео је како привредници гледају на спољну полнтику. Осврће се на говоре појединих предговорника, који траже да се продужи политика пријатељства и традиција, па доказује да у по.штпци не постоје никакве традиције, већ реални правн интереси. ДискусиЈа Је настављеиа и траЈала до касно у ноћ.

Тужним и жалоспим срцем јав.здмо свим еродннцима и приЈател>нма да јс валп супруг, отац и дед Јаков Л. Каријо бивши житарски трг. — извозник нгчтуство своју племениту душу, ју трос 9 о. м. у својој 83 годинн, после дугог и тсвпког боложмка. Погргб нашсг никад иопрежал. еног покојннка биће данас, у чствртак 10 марта о. г. у 2 часа по подие, иј капеле на Јеврејском сефардском гробљу.

9 марта 1958 у Београду

ОЖАЛОШЋЕНИ: Супруга: Всза; синови: Леон, Јоснф и Алберт; кћи: Клара; снаје: Луна, Перта, Букпца, Маргит; унучад и остала многобројна родбина.

Нови сенатори

ЗШЛУТИН С. СТЕВАНОВИЋ Г. Стевановнћ је снн угледног н имућног београдског трговца, Сласоја М. Огевановнћа, члана главнаг одбора некадашње либералне стрвнке н дугогодишњег народног послагннка за град Београд. Рођен јв 23 јула 1888 годвне у Београду. Осноашу школу н гимназиЈу аоршио је у Београду. Мнтурнрао Је 1907 годнне. Од 1909 до 1914 студкрео је права и камералне науке у Цкриху, Мннхену в Берлвну. Пред почетак рата 1914 године ступио Је као добровол>ац у четнички одред мајора Војина Поггосвнћа — Војводе Вука у коме Је бно аве до краја 1914. Као под наредннк преведеп је у 14 пук друтог позива, где је доцније Оио авредпсвнс - зодшгк. На солун сасом фронту, као резервни потпоручник, бво је на служби у ВрхозноЈ командв, а почетком 1917 годнне одређен је за делегата Врховне команде код енглескнх тругга. Годино 1921 са своЈим приЈатељима Добром Митровићем. Влајком Коцнћем и Ненадом Ђорђевнћем, основао Је Штампарскоиздавачко предузеће ,,Време" а. д., у коме је до 1926 био главни акционар, односно власник, н претседник управног одбора.

Г. Мплутнн Стеванови11 После уттиса новог акционог капнтала остао Је у управи као члан и пославл>ен је за генералног директорв „Времена" на коме се положају налази и данас. Г. Сгевпловић Је у рату одликован многим раппш одличјнма, међу коЈима Златном медаљом за ренносну службу, Сребриом медаљом за храброст, Фра»гцуС1сим ратннм крстом са палмом и другима. Од грађанских одлтгчја носи орден Светог Саве четвртог и петог степена н Југословенску круну. Г. ХУСЕНН ЧИИ1ИТ, Г. Хусејшг Чишиђ, претседник огпптине у Мостару, припада угледном кругу босанско - херцеговачкнх муслкмаЈта. Рођен Је 1879 годгаге у Мостару. Осношту школу свршио је у родном месту и већ у младостн актнвно Је учествовао у политич ком животу. Водно Је некомпромисну борбу, остајући доследан у опозициЈн. против непрнЈатељског режима у Босни и Хорцеговини. Тада Је сарађлвао у напионалним листовима у ..Српској ријечи« и „Самоуттравтг". Гон>еп непопггедно, за »реме рата Је ухапшен и дуже времена био у затвору, а ондч у тгтернвциЈи. Извесно време бно Је таоц. После рвта г. Чишић иеколико година ниЈе >"чествовао у актнвном политичком животу, после чега Јв ступио у Југословеноку муслиможжу оргаЈШзацнЈу

г. да. Мехмеда Спахе. Као члан ЈМО изабрав Је за обласаог посланика и био члан обдасве скуи штнне Мостаросе области. После 6 Јануад>а пооукло се ооново нз политнчког жнвота. У апстннонцији провео је све време до 1935 године, када се кандидовао на пеггоахаЈскнм избо рима на листи г. др. Влатка Мачока за Срез мостараш. По образоваа>у Југословеоске радикалне заједннце он је са осталим присталицама бшипе ЈМО ступио у ЈРЗ. Крајем 1935 године поставл>ен Је за претседнизса Мостарсме ошштае, на геоме га Је положају затекло именован>е за сеиатора. Г. ХусеЈин Чиптић ужива поштовање својих суграђвна и н>е-

борба дала му Је велики ауторитет и популаргаост. Г. ФРАН КУЛОВЕЦ Новоименовади сенатор, г- др. Фран Куловец, рођеи је 8 Јануарв 1884 године у Доњим Оушицама, код Топлнца, крај Новог Места, у Дравској бановинн. Нижу гимназнју поеећнвао је у Кочевју, а вншу у Лзубл>ани. После свршеннх теолошких сту дија у Л>убљвни и у Бочу, 1910 године поставл>вн је за профвсора на преој и једнноЈ потпуној словеначхој гимназиЈи, у Аустроугарској. у Шент Внду. где је цровео 4 године. Време свегтског рата провео Је на фронту. Активном политиком почео се баинти после светског рата н вођ ство СЛС постввило га Је за генералног секретара партије. На том положаЈу г. др. Куловец развио је све своје ванродне организационе способностн. које су га ускоро ставнле у прве рвдове словеначиог Јавног живота. На положаЈу генералног секретара бивше СЛС г. др. Куловец израдно Је и статуте бнввпе СЛС Лично је г. др. Куловец образложавао Словенцима програм страл ке, на безбројним зборовима. При томе раду гтратио га Је извеиЛвн штаб задрутара. Код скупштинских избора 1922 године, г• др. Куловсц је кзабран први пут у Народну скуттштшр', као посладтнк за срез Ново Место. ТаЈ мендат г. др. Куловец задржао је све до 6 јануара 1929 године. У Скутшгпшн је водио увок Јаспу и начелну полнтнку. Највише Је радио у финансијском и законодавном одбору. Прн своме раду показво Је велико познавање привредиих проблема. Јула 1924 године, г. др. Куловец Је именован ттрви пут за миннстра пољопривреде, у владн г Л>убе Давидовића. Ма да Је таЈ положој заузимао само до новембра исте године, у корист поллпривреде много Је учинио. Фебруара мосеца 1927 године поново Је постао министар пољопривреде. у влади г. Нисоле Узуновића, и на томе положају остао је до априла 1927 годинс. После 6 Јаиуара г. др Куловец је апстиннрао од политике, алп н>сгоеи противници у СловеначкоЈ сматрвлн су га, као опаспог зв њих. те су га 1933 године, заЈедно св г. др. Корошцем, са г. др. Натлачвном и г. др. Огризоком, иптвршфалн. ИнтернациЈу, г. др Куловсц про вео Јо у Боснн. Вратио со краЈем 1934 године. Када Је у Јулу 1935 годнне саставио влиду претсодник влаОгоЈадЈаговић, г. др.

код свију листовв коЈе вздаЈо у ЈБубљани Католичко-тптампарско друпггво. Сенатор г. др. Куловец познат "јо и као задружни ргадник, те Је члан свих задругарских центра-

Г. Фран Кулов ла. Нарочито је органнзовао сел>ачко задругарство, а затим Је бзо један од главних оргавнзаторв Селлчког савеза у Словетгаји. наЈјаче сталешке организациуе у Дравској бановнни.

Јуче је у Дубровннку НА СВЕЧАН НАЧИН БЛАГОСЛОВЕНА ЛАЋА „ДУБРОВНИК" Дубровник, 9 марта_ — Јутрос је стигла у Дубровник, дочекана пуцњавом топова. нова лађа ДуОровачке пловндбе .Дубровник", коЈој Је у Глазгову кумовала г-ђа Касвдолац, супруга нвшег послаишса у Ловдону. Под командом капетаиа г. Јака Барборе, по старом традиционалном дубровачком обичају. лзђа је нвЈпре приспела у сгару дубровачку луку, а одатле је у 11 и по кренула за луку Груж успореном брзином. Лађа Је сиреном поздравила Дубровник, док Је маса света са градских сидина поздравл>ала своЈу нову лађу. Пред капелом Св. Влаха брод се зауставио и спуштемом заставом и свврвње сирене одао почаст дубровачком заштнтнику. У 4 часа тто подне у грушкоЈ луци лађу Је благословио дон Ђуро Кречак. Благослову Је кумовала г-?>а др. Миличевић, а кум Је био претседник Савеза бродоплјо..-Н1гка г. др. Стјепо Кнежевнћ. Као изасланик Нз. В. Краља Петрв П присуствовао Је командант места генерал г. Лукић. Од стране бана бао Је присутан начелник г. Фран>о Луковић. Благослову су присуствова^ ли и наЈугледнији дуброваткн граћанн. На звкусци после благословв госте Је поздравио кум г. др. Кнежевић. Затим је гоеорио директор Поморског саобраћаЈа Сллитске дирекциЈе г. Визин, а онда претседкик Јадранске страже г. Бо-

„Дубровник" грушку луку

ноћас напЈИгта

Дутовозом на врх Двале

Јуче у подне прошао је велнка аутобус са приколицом који Је стаЈао на Београдском сајму и коЈег Је изложила љубл>анска Аутомонтажа, иазван «Аутовоа" кроз центар грода и ттродужио гтутем за Авалу. Аутовоз Је на том путу побуђивао свеопште чуђен>е н када Је сгнгао до подножЈа Авалс, стао Је, Јер чланови градске комнсиЈе нису могли да веруЈу да овако Један велпкн аутобус може да свла да окуке до врха Авале као и стрми и уски друм на спуштаљу. Аутовоз Је са великом лакоћом и у потпуно нормалпој вожњи прошао све окуке и иа опште задовољство комисиЈе траг у Веоград.

Патент овог а>товооа лежи у његовоЈ приколицн. коЈу је конструисао инж Амброзио Баратели и на коЈоЈ су точкови аутоматсхи спојени са задн>нм делом гтрвих кола тако, да прпколица иде тачио трагом кола. Аутовоз Је с»оЈина АСА, Р»иЈека која Је позаЈмнла таЈ воз за изложбу. Раћеи Је у наЈвећоЈ итали>аискоЈ фабрици каросериЈа Браћа Маки. Варезе а н Аугомонтажа ради а>товоз по истом ттатенту. У павнллну б»р. 3 кзложила Је Аутомонтажа један ванредно лсп аутобус за међЈТрадски саобрађај, откупљен ост фирме Благоза- ј иир М. Ћукшшвиђ за линиЈу Бистигао на- | јсљтт — Тузла. а то Је вођ тређн примерак за всто предузоће.

Кулоеец Је одмах приступно ра- ; ду за опу владу, те Јо после | Аутомонтажа д. д„ ЈБубл»ана, ј КаросериЈа тога аутобуса рађепа оогиванл ЈРЗ. постао главни со 1 ггриреднла Је са тим аутоволом јв исто онахо као и кпстур коЈи кретар за Дравску бановгату'. а праву сензашгЈу у погледу ттут- | стоЈи на штанду поред а>тобуса. доцниЈе Је нзабран и за члана | ничког саобраћпЈа Аутовоз са- ј ТаЈ костур Је челичне конструк-

ичког Главног одбора ЈРЗ. који поло- стоЈи се нз жаЈ и даиас заузима. Р. др Ку- исто тако в ловсц много Је радио и као но- Ја Је еданд вкнар, то Је 1920 годиие био лазом,

ко

цратко времо главни уреднн псллнн вагони, а има мес .Словонца". ДоцниЈе Је основао , особа. у Л»убл>шш „Слоионски лист" и |

1утобуса коЈи нма ј циЈе из затвореиих профила I тику приколицу ко- I љегова Је предност изваиредиа а првим колкма про лакоћа. јачи^т н отпорност. Усу н на жслгзиици | -лед лакоће оамс каросеријв омо-

» за 150 | гућено Је тиме на шасију монтнI рити воћи броЈ седшпта.