Време, 24. 10. 1939., стр. 12

СТРАНА 12

Уторак, 24 окгобар 1939

Пол Сезан 0 стогодншњнцн рођења

Јвдан живот *о]и ]е протекао у сенци сакоће« један великн узлет, револуцнонаран у своме зачетку, завршио је у тишинн, скоро непознат и незабележен у зхелима нсторије. Из свога затишја на гугу Француске, у Лрованси, у дивнсј пркродн ггучој оунца, вина и сочнога воћа, у мору живнх, горућих боја, провео је жнвст, који је нашао одјека само у неколико речи његова пријзтеља Е. Золе у његовим репортажама ,,Салона" са посветом: А топ атј Раи1 Сбгаппе »Ти ез 1ои!е та јеипеззе, је Је ге!гоиуе те16 д сћасипе сЈе тег јоЈез, 4 сћасипе сЈе тез 5ои{1гапсе5. N05 е5ргИ5 сЈап5 1еиг (га1егпЈ1б, 5е боп! сЈ6уе1орреб со!е 4 со1б.« Сезан ннје ни шиљао своје слике излодабама, није нх нн давао у продају. ★ Делеко од Парнза, од кога је рано побегао, живео је са сво;им радовима у своме тиходее родноме месту као са својом децом, заборављен од свакога, он највећн импресионист међу нмпреснонисттима, који су водиди тешку борбу за овој нови ^револуционарни стнл". Сезан је брзо положио оружје. Ннје ни лако било освојити ту публнку> која се тешко одрицала класичнога патоса, аристократске финоће рококо-а и литерарне садруине историјских сцеиа. У тој диоонанси између материјала и отила није лако било освојити францускн авет за једну уметност, која је после историјске анегдоте, после марцијалнога геств, херојског патоса и катонске отрогости, после сибаритске мекушкостн рококо-а, после литературе, приче, иоторије и легенде у сликарству прве поло»ине 19 столећа, и после социјалне драме на платну Домиеја н мистичке религиозности земље и човека у сликама Миле-е, после демократоке уметности Курбе-е није било лако одушевити се за једнога уметника којн је сликао скоро само ломоранџе и јабуке, донце и оервијете!... На изложби бечких сецесиони1^02 године била су заступд>ена дела Бонара и Вијара, његсвих последника оа њиховнм декоративним гобленима и луминистичким орнаментима, ели Сезанових дела није бнло.

— Један забора-вљен уметннк, кога се само још једном »егов стари друг и пријатељ Емнл Зола сетио у „Салону" из год. 1896, жалећи што такав један таленат није дошао до свога изражаја. ★ Али права уметност се не да сакрити. Љубитељи и познаваоци истинскв уметности долазећи нз Париза у разне крајеве Европе, почели су де причају о једноме чуду пиктуралне композиције, о једноме староме сликару преминулом у самоћи роднога краја, који је мрзео борбу. мрзео каријере, мрзео зевист, избегавао утркиван>е н израдио овоју уметност у тишини своје душе, у срцу велике и добре природе — из божје руке. Сезан је био највећи естет међу уметницима новога доба. Естет без књига, естет без теори1а, који је сам спровео свој принцип до краје, чак и онде где је грешио спровео је свој систем, своје гледање верно до крајности, која значи израђивање свога сопственога стила под цену хвале и аплауза, среће, ужитка, љубави и живота!... ★ Сезан је гледео природу са очима естете. Нико није дематеријализовао објекте толико колико он, нико није толико уронио у живу душу боје, у тајанствену мистику боје и светле, која дају лепоту природн, човеку и богу... Он је бојом идеелизовао лииију и форму, кроз његове колористичкв хармоније избија неодољива и несавладнва снага, једна оригинална култура, једно свечано богатство колорита. како још само може да има можда Ел Греко или Тинторето. Француска и цео културни свет прославља ове године сто година од његовог рођења, а у октобру овв јеоени навршевају се три пуне деценије од његове смрти, која је за његову уметност значила живот. Права уметност почиње свој нстннски живот тек после умет"никовог земал>ског жнвота. Послв смртног живота рађа се један други велики живот, који расте кроз векове, као живот Микеланђела н Леонарда, кео уметност Хомера, Дантеа н Шекспира. 2ц. Винка Вшпезиир

Цнм<нс Жи>С1 и умешнижа хумника Камал Ататурк Турске

творац нове

Чија је „Уста ј, устај, Србин е...?" Да пи је Јован Ст. Поповић „превео с илирског или је А. Басташић преписао од Јована Ст. Поповића

ткчке и културнв исторнјв Турсжв. Г. Танрајвр ввли на завршетжу свога увола аа ТомнЛеву клнгу: ,,Мпалп пнсац оаог пепа, којп ин је пружно могуКност аа пред јутосповеасне чнтаоце пзнесем нзвесне нлеје ноје су мн олавно веома драге, заслужује нашу пуну похвалу. „Он јв учннпо вепнне напоре па добро обухватн предмет иојн је телео па оорапн. Он га је дубоно проучно н својпм пелом допрннео бољем разумеваау Новв Турснв. Чнтава једна међународна пнтервтура већ 15 годпнв опнсује нам Нову Турсну. Пнсон, којн са нскреном наклоношћу н правнпкнм разумева&ем хоће да нстакну заслуте турсног народа, нзлажућн са снмпвтнјама велнчнну постнпгутот депа, ретхн су. „Младн аутор овот двлв једал јв пзмеђу анх. „Са својв стране желео сам да му пружнм ону сарад&у у цнлу да послужнм стнарн за ноју нителектуалпн обеју земаља треба да имају нарочнтн пнтерес." Гсраф- Т>. Ш.

Све до свршетка Сввтскога рата, у Србији (и по целом Срп ству) — нарочито по школама — певала се ова песма: УстаЈ, устај Србине, Устај на оружје! Дан те чека. мрак нек бега, Устај, не оклеваЈ! На ноге, Србљи, браћо, Слобода зове! Доста беше невол>е, Доста би н туге. Сад се држн, те се кршн, Душманине, прно име, Кад те Србнн скучи! На ноге. Србљн, браИо, Слобода зове! Ко се страши, кад треба оа свој род умретн. Није Србин, већ је нзрод, Тог ће землл клетн! На ноге, Србљи, браћо, Слобода зове!

Споменнк Победе у Анкарн

Наше позориште ненад и сад КДКО СУ ОНИ ИГРДЛИ... Некопико анехдота из првих дана наше позоришне уметности Д

Под г орн>им нословом изашла је књига од д-ра Зорана Св. ТомиКа. У овом времсну кн>ига је актуелна, јер се о пријатслство данашње Турске отимају и демократске и тоталитарне државе. Храбри турски народ — с којим смо први пут дошли у додир за време Душаново м чији смо д°Цније били суседи, вазали, па робови, а данас смо добри пријатељи — ми не само што нисмо раније познавали, но га још ки данас добро не познајемо. Алберт Сорел, професор на Сорбони, говорио је својим слушаоцима: <ЛО СТОЈИ ДВОЈЕ ВЕЛИКО НЕПОЗНАТО: ПОЛ У ГЕОГРАФИЈИ И ТУРЧИН У ИСТ0РИЈИ.€ У првом де.ту своје кљнге пнсад нзлаже у нратзшм потезнма ток напретка ■ опадан>а Османовв државе од осннвања до краја Европскога рата. У другом дв.ту нзносн св послератна борба напноналнста са унутрашаим кокзерватнинкм влвмвнтнма н са спогкннм непрнјатељнма. Мустафа Кемал, иао нВспектор вој-

скв у Анадолијн н гувернер всточннх провинцнја у којнма )в беснела ревслуцнја, на лнцу места видн расуло у земљн в осећа рад нвпрн атељсннзс агенста на унндЈтеау н нарзда* н дрЖ4бв. То га као нациоиглнсту болн, н са нглолЕко младнх офнцнра отпзчнн>е рад на довођеау у везу свнх нацноналннх срганчзацнја, које су ннцалв на сваком крају државе. У томе успева. Сазква свв једномиш/кеваде на конгрес у Сивасу н Ерзеруму. На вонгреснма износи свв нвдаћв којв су земљу задесилв в позпва конгресиств, да се борв протпв страннх агената ксјв у Царнграду помажу Султана н владу, да омету нацновалвсте у н.иховом петрнотском ралу. После кзвесног времена Претставннчки одбор сазнва велнку народну скупшткну у Ангори, која бнра за свога претседника Кемал-папгу, а у нсто време бнра га н за претседвкка новообразоване турске државе у Аналолнјв. Тако Турска доба две владе: јвдну у Ангорн, а другу у Царкграду. Владу у Царнграду помажу сзвезннчке силе, јер гн

МиЋун Пави

Књига XXI (страна 190) и XXII (страна19б,) Загреб, 1939

Колекција г. Мићуна Павнћв- I вића ,Дрногорци у причама и анегдотама" умножила се и ове ' године двема свескама, књнгама XXI н XXII. Нису ничим обележене као завршне. Биће нх сва»ако још. Колико да је год у Динараца вашнх, специјално у Црногораца, типских паметара н неуморннх причала, ма колико да је непре* сушно врело препричавању свакојаких згода и незгода, јунаштава и нејунаштава, чојстава и бестнлура — и то би се врело исцрпло једном, да га је узео црпсти и у књиге пресипати ма ко други а не г. Мићун Павићевић. Не зна тај ни за умор и одмор, и неће да зна за обзир и одбир. Јер нема у плану само „Чојство и јунаштво" као војвода Марко Миљанов и ранији романтичарским „омладинским" одушевљењем занесени апологети Црне Горе, историчар М. Медаковић, путописци наши: Арса Пајевић и, песник уз то још Љуба Ненадовић и др. Са скромнијом улогом репортера, новинарахроничара, он бележи све, све што се сачувало од „баба-земана" и чува се и ствара данас у вародиој усменој хроници у свима локалностима њеним а о сви* ма личностима удостојеним спомена у тој хроници, о свима, р"цимо кратко: од двора то тора. И ту је заиста све. И више још. У оваквом преобиљу разумљивог понављања, препричавања истога анегдотског мотива у вези с разним личностима према разним локалним редакцијама. И, ван правих анегдота, доста којечега што се ипак дад в обухватнти општом и широком ознаком „прича", и фолклорне и етиолошке каже (о вампирима, здухачима, о постанку неких имена места и др.), и неисториске легенде (у овнм књигама на пр..Ферман Андриј® Иванова , Да евргне Обреновића), па, у овим Лвема Аодгамв сама једно (^Још

једна срамота краља Николе"), иначе рани]в и подужа лична разрачунавања пишчева с бнвшим краљем и његовнм „прнспенцима", најзад, чега је најмањ в требало, више злурада заједања него духоаитости понеког „окњнжевљеног" беспослнчара. Све то, и што је сам чуо и забележно, и што је добио забележено, а све заиста вешто анегдотскн устилнзовано, допунио је г. Павићевић н прозним препричавањем неких епских песама о локалннм догађајима и личностима. На такво тумачење наводи нас, прво, типски „епска" садржина неких „прича и анегдота", које бн заиста могле постојати и као такве поред песама. На пр. само у књ. XXI: „Жнвко и паша", „На силу Турцима", „Каменом и леденицом", „Вулово јунаштво", „Пејова освета", „Погибнја Суље Јусуповића", „Четовање Бањана", па и „Мјесто сјвче побратимство", можда „Одметништво Вука Голубова". Затим, у њима се прокрадају баш и прави стнхови, поред иначв осетне десетерачке стилизације. Један пример само из претпоследње од спом в нутих: „У памет се добро, Црногорци! Немој који пушку опалит(и), док не чује мој цефердар (мога џефердара). Ја ћу знат(и) ђв ћу ударит(и). Ако пропуштимо карван и благо... кућама ни повратишта нема1..." У књизи XXII као да нам се открива још један извор Павићевићевнм „Црногорцима". У прилогу „Како Црногорац мислн о својима", приопштеном као усмено причање писцу капетана Ника Ст. Вујовића из Љуботиња (од стр. 22 до 32), дат нам је управо извод из штампанв књнге капетанове „Гнијвздо спободе. Најстарија Црна Гора — Љуботињ" (Загреб, 1936). Ако јв капетан Нико, р в цимо и пре штампања својб књигв, причао х усмено

и г. Павићевићу све то, ипак је, после штампања, требало напоменути то, ма узгред, те избећи овакву замерку. Њу онда заиста не бисмо чиннли схватајући Павићевићеве „Црногорце" као неку врсту црногорске нсториске и карактеролошке „Народне енцнклопедије", која нам олакшава да на једном месту нађемо све што нас интересуј в , а за чим бк нначе моралн трагати по разннм књнгама, мање познатим и приступним. У последњим даема књигама Павнћевићевих „Црногораца" ис* тнче се једна похвална одлика његова — објективност. Иако је сам „слободњак" н пропагатор народног н државног јединства, „бјелаш", те начелни противник „зеленаша" (присталица „независне" Црне Горе), ипак с онолико нсто пажње и днвљења с колико велича Марка Даковића, с тоднко исто одушевљене правнчности прича на пр. и о Радојици Никчевнћу, не само као одметнику противу аустроугарских окупаторских власти н в го н после као огорченом „зеленашу". ЕВО НАМ, ЗА ОВУ ГОДИНУ. стнже н трећа књнга Павнћевнћевнх ..Црногораца", по броју XXIII. Горњем приказу, хоЈн вредн и за ову, може се додати да Је у њоЈ, као обимннЈоЈ (пуннх ио страна!, приметно више оннх општепозаатих, спецнЈатно не само црногорскнх, легендарних и ромалтнчких. фолклорних и празноверичких ..прнча" (Чобан и змиЈа, Ђулево прнчошће. Утопалап. Звоно. Маћеха н пасторка, у две вариЈанте, н др.). Неке с>- од њпх удешене и као алегдоте" везтЈлњем за познате исторнске лнчностн (Књаз Ннкола н грофнца јвстерхазн, и др.К Међу правнм црногорокнм некатике су већ обЈављиване у раниЈнм ..Црногорцнма" (Две крштенице, Оде! Мехри беЈ Фрашели, Фнлџан I О некнм опет историскнм лнчностнма дате су у нстој, овоЈ, књизн н контраднкторне приче, као на пр. о Фнлппу Ђ\-рахпковићу (стр. 160 н 162) плн ЈТазару Сочици (стр. 124 и 223), што свакако иде на рачун казнвалаца. 2. Иосшић

Послбд &а фотографнја Камал Ататурка је кшло у рачун да је у Тјгрсксј расуло, заузнмаЈу аОЈединв ЈЈОкрајннв потстичу Грчку да акуанра Малу Азнју. Грцн се нскрдавају у Смнрну н стану ваднрагн на Исток. Кемал прнкупл»а растуреав турскв трупе н зауставља Грке. Позива народ да се борн за своју независност н народ се томе познву одазнва. Посло бор&е од двв годнне Квмал успева н прогна Гркв нз Мале Азвјв у Европу. Свршнвшн полнтнчко уређвае државе, Кемал ја гсворно да Отоманска ампернја са теократском управом н предрасудама прнлада прошлосгнк Она нема ннчега заједннчкога кн са новвм добом нн са новнм људнма, стога треба уводнтн реформе у свнма гранама н духовнога н соцнјалнога жнвота. И као што је постепено радно у нзвођењу полнтнчкнх рвфорама, таво сада ради у нзвођењу овнх друтнх. Он укнда мнннстарство за швркјат н ефкаф, н уводи најмодерннјв швајцарскв законе, укнда харем н полнгамнју н оспособл.ава две трећннв раднога становннштва — тенв н дввојкв' — за прнвређнвалв, нзјодначујв наставу у целој земт.11, укжда арапску азбуку н уводн турску латиннцу, која псвећава пнсменост за 50% у земљн, усваја недељу за обавезав дан одмора н Грегорнјанскн валендар. Уводн пороп! на нмена, укнда тнтулв н назнве потпуно демократнзује државу н праву у њој Реформе Кемаловв толнко су унеле новога у турскн народ да с« он одједном осећао препорођен н ослобођен од предрасуда н старих штетннх обнчаја н навнка. У свнма гранама просвотнога н прнвреднога *ш осетно с« јак напредак. Овај рад Кемалов Томнћ у својој КН.НЗН нзлаже поствпено н хронолошкн, да св ин.ига, премда је пуна дата н догађаја, да лако н прнјатно чнтатн. Пренмућство је у томв, пгго јв опширан увод за н.у напнсао бнв. профвсор исторнјв на Царнградском уннверзнтету г. Супхн Танрнјер, садаш*и амбасадор Турсие у Бунурешту. Г. Танрнјвр )« почео са излагваем аолв-

1,анас, када гледамо наше драмске уметнике на позорници, која је својџм стилом и 6о гатим уметничхим декором ста ла у ред највеКих светских позорница, требало 6и да се сегимо некадањих наших уметника, њнхове позорнице м опреме. Они нису имали ни средстаеа ни знан>а, веК само зкарку лубае према позоришту, то) <школи живота оигитег, воспитатељу права и о6ичаја, живој историји, а у нужди и јаком побудителу к одушевл>ен>у за свете жртве према ползи отечеству", како је то стилизовао Одбор за осниван>е позоришта 1850 године. Потсетимо се неколико давно заборављених анегдота, које осим тога што су за нас смешне, па можда и нешто вулгарне, скривају у себи докуменат досетљивости, пожртвовања и окретности наших некадањих позорц шних уметника. „Марко пева, вила му попева" Годпне 1843 у „Старом здању« (недавно срушена зграда Железннчке днрекцпЈе, преко пута Саборне цркве) нгран је комад „Краљевнћ Марко н Дрнн Арапнн". Истн комад нгран је н 1»4в године н то у Новом Саду. Ма да тај драмат ннЈе нмао ннкакве лнтерарне вредностн, нмао Је снлЈн утнсак на публику. Узрок усI пеху бно је сам Краљевнћ Марко, а п песме. ..Позорншнн лнст" коЈн Је нзлазно у Новом Саду у време крнтну^ује претставу у Београду: , ,Пева тн ту у Аралнн н внле н Марко Краљевић, ал' не пнтај за што н дал" одговара мелоднЈа увек садржаЈу песме. Тако, на прн мер, смешно је слушатн како Мар ко пева као какав слепац уз гусле. Та боље му је н не певатн него тако слепачкн нарнцатн. То не доликује народннм Јунацнмаи" Не треба заборавитн да Је оваЈ комад, у коме се Турцн не претстав-љаЈу у лепој боЈн, нгран у време док су Турцн бнлн господарн Београда. Свакако да Је бнло херојскн даватн комаде слнчне садржнне под таквнм околностнма. „Мртви" краљ гаси свеће Педесетпх годнна прошлога века даване су претставе у некадапш>ој „ВелнкоЈ пиварн", недавно порушеноЈ зградн нспод Државног савета. Педесетнх годнна ту Је давала претставе група АтанаснЈа Ннколића. Једнога вечера претстављена Је .»Смрт Стефана Дечанског". На краЈу комада дворска свнта доносн на позорннцу мртво тело Де чанског, кога Је нграо сам АтанаснЈе Ннколпћ. Око мртвог крал>а окупљена Је његова свнта, чело главе два ..дворЈаннка" са упаљеннм свећама. Један нз свите говорн дуго слово мртвом краљу, алн за то време свеће полагано капљу и нстопљенн восак пада на лнце краљево. Краљ ћу тн, ћутн, па мнче обрвама н тнхо узвнкуЈе: — Измакнн се! Измакнн, магар че! Алн „дворЈанн", некп ђаци, нелн се глумцима коЈн држе сло во, н нншта не прнмећуЈу. НаЈзад, краљ шта Је могао друго, него да се пспранн на свом одру н на наЈтеће запрепашћење целе публнке угасн обе свеће, затнм се опет пружн в учннц ,,мртав". Женске улоге играли су мушкарци Оно па шта су нашн храбрн Со лунцн за време Европског рата бнлн прнморанн: да женске улоге играју мушкарцн, бнло Је већ једном на позорннцн. Године 1858, одмах после св. Дв

дрејске скупштнне. образовала се нова трупа београдскнх днлетаната. Поред другнх тешкоћа, нскрсла Је и та, што ннсу нмалн нн једнЈ' глумнЦЈ - . Из те су незгоде нзашлн нашавшн Једног велнкошколца, Светозара Бантнћа, коЈи се прнмно да нгра женске улоге. „Његова младост, његов глас" — велн Малетнћ у своЈим мемоарнма — ,,цела његова спаљашност много Је припомогла, те м>" труд ннЈе био узалудан, Јер Је за нста своЈим улогама велеку нлузнЈу публнпн пронзводно". И тако док су глумцн-днлетанти игралн како су зналн н моглн, доброћудна публнка, жел>на емоцнја н промене, стрпљнво Је пуннла салу не обазнрући се на мно ге незгоде. Тако, на прнмер, сто Је бнло Јавл»ено да ће нз двора доћн кнез са свитом. Алн како Је у то време старн Кнез Мнлош бно болестан н његов се кра) очекнвао сваког часа, то бн публнка чекала чнтав сат, па и вн ше преко заказаног времена, док бн дошао Кнез МнхаЈло са Кнегнњом ЈулнЈом. Завеса би се поднгла наЈзад. н публнка збнјена у малоЈ ннскоЈ салн, знојила као у парном купатилу. Сетнмо се да се онда нису носнле пггофа не хаљнне, већ чохане антернЈе, н слнка ондашње позорншне сале н публнке у њоЈ бнће нам Јасна. Колнко Је позориште утицало на омладнну, како се нграло, чак како су се писалн комадн, вндећемо најбоље нз драгоценог пн сма Једног од тадањнх одушен.ље ннх омладинааа, а доцннЈе пдодног књижевннка и државннка др. Владана лорђевнћа. Огроман утицај позоришта на омладину | Песма се певала свуда, у свима крајевима где је било Ср , ба, и сматрала се као нека родољубива српска „будница". Пе вала се, али је ретко ко знао ко ју је спевао. С њоме се догодило исто што и са песмом „Радо иде Србин у војнике". Међутим, ова се песма налази у позоришном саставу Јована Ст. Поповића „Сан Краљевића Марка" (одељак II, углед 1). Тај позоришни састав давала јв у Београду, 1874, позоришна ДР7 жина Николе Ђурковића из Пан чена. Песму је певао Станојв |Главаш, кога је на позорници Ј претстављао добровољац-глумац Јован Маринковић, доцније пуковник. Главаш је ову песму пе вао са хором, и то тако да је хор певао онај припев сНа ноге, Србљи браћо, слобода зове1>, остало сам Главаш — соло. Маринковић је имао врло леп глас, и та је песма направила највећи ефекат. Од онда она се почела певати и у друштвима, славама и сваком приликом». ^Цимитрије Маринковић: Успомене и доживљаји. Издање Срп. краљ. академије, 1939, стр. 23-24). Пошто се овај састав Јов. Ст. Поповића није после тога кикау позоришту давао, свет је запамтио песму, али је заборавно ко ју је спевао. Због тога Дим. Маринковић и каже у споменутим својим сУспоменама и доживљајима»: <Многи држе, да сна спевана за време Мађарске буне и то у Војводини>. А то, дакле, није тачно — песму је спевао Јов. Ст. Поповић - Бе ограду и ттре Мађарске буне. Овим би било рашчишћено пн тање о постанку ове пе л* . Па нпак као да није баш сасвнм. У заоставштини Вука Ст. Кара цнћа нађена је, на једном листу врло лепо оштампана склирским» правописом, ова Песма Хрвата прама душману Сложно, сложно Хрвате, Сложно на оружЈе! Мрак већ бега, дан те чека, Сложно не оклевај! На ноге Хрватн, братЈо! Слобода зове!

После опнснвања његовог суделовања у овоЈ ђачкој дружннн, велн да му Је ..Велнка пнва, у коЈоЈ Је давала претставе поменута днлетантска дружнна , .бнла ндеална зграда позорншта". ,,Ја данас" — велн он — ,,неам нн пола оног респекта за беч а Бургтеатер нлн за „КомеднЈу француску" у Парнзу. коЈн сам нмао спрам овог позорнпгга, на коме нграху покојни Прапорчетовнћ, Пупче, бивши кмет београдскн, Јокснћ, Панта Бесарнћ, Карамарковнћ н другн. Мн смо то позорнште толико обожавалн, да смо, не нмајућн два гроша свакн дан да платнмо улазак за стаЈање на галернЈи, прнбеглн Једном врло очајном сретству. Мнлош Ан дреЈевнћ бно Је наЈболд цртач ме ђу нама. Он нам је дакле цртао улазннце. а те су биле тако вешта нмнтацнја правнх улазннца. да нас нн Једном ннсу Ј-хватнлн. На тоЈ галернЈн догоднло се за мене нешто врло важно. Ја постадох спнсатељ. Не знам каказ су комад нгралн. алн кад се свршнло. Ја сам дуго, на, днвноЈ летљој месечннн ходао, размншљајућн, зашто не бнх могао и ја тако непгго да напншем? Као за пакост сутрадан професор нсторнЈе говорно Је о жупанима н о сл-д бннн Петра ГоЈннковнћа, коЈа мн се учнннла одмах драматнчна. Од школе до куће моЈ план за драму бно јв готов, увече сам већ почео Да пншем н за три дана бнла Је готова драма у пет чннова ,,Петар ГоЈннковнћ". * НаЈзад. порастосио и до „встаа. с *ог- позоршпт«. Примаше в «с v соЈ« коло, љул» којв су давалв претставе у ..ВелвкоЈ шт.ар,меве в ОтоЈава Новаковвћа прп"НШ' ча * * >• квпскепнв одвор. МоС « Н"«в могао вшпе да ш-рам жевске улоре. које сам страшво мрзео. Сц сам ш-р,о прве л>>бавввке. Војаоду Ивпцу. м „ 0 ! рада у „Ствфану Дечанском". ★ Као што Је в поишпка асторвЈа наше лем.л.е Оогата. бто дог. ђаЈвма ш,в момептвма „ ко н нсториЈа вашег поаорншта пу на Је покрета, усаеха в

Доста бнло невол»е, доста би и туге, Сад се држи, те се пржн, Душманине, црно имв, Ка.д те Хрват скучи I . На ноге... КоЈ одриче помоћи Отечеству своме, НнЈе Хрват. већ Је нзрод Тог ће земл>а клетн. На ноге нтд. Сложно, сложно држте се, Сложно на душмане, Нека внде, па шта чнне ХрватЈанн младн! На ноге нтд. А. — Басташић први тамбураш. Ова Басташнћева песма штампана је у Бечу М15кот ЗегтепаН«, алн није означена година штампања. Вуж је на свом примерку написао 1848, а то би могдо значнтн да је песма штампана те године. Алн, да зш је то баш тачно? Да лн песма ннје штампана раније, а Вук је до бно 1848 године? Између ове две песме разднка је мала — у неколнко речн, а Басташић има једну строфу (ону последњу) внше. Према то ме могло бн се поставитн пнтање: ко је од кога узео песму да ли Поповнћ од Басташнћа нлн Басташнћ од Поповића? А1ил. Л. 3.

НЕПОЗНАТА ПИСМА ЛАВА ТОЛСТОЈА У Москви су недавно пронађена још непозната писма Лава Толсто ]а. То је преписка између н>ега в композитора Тан>ејева, која иде У године 1&97—1910. Ова писла важан су докуменат о браку Лава НиколајевиКа, као и о припрехама за бегство Толстојево из обмтелске куКе пред саму сжрт. ИЗЛОЖБА ПАОЛА ВЕРОНЕЗА При кцаЈу 1е венецнјанска нзложба Паола Веронезе. Пооед Тнзторета н Тнцнјана. Венецнја ^е У овоме слнкару нашла нак'ајннјн нзраз свог раскошног жнвота. свога сензуалног сјаја, своЈе сттастеене лепоте. Паоло Ка.љарн, наззан Веоонвзе. разб>-ктао је последшн пламез раскошног световног чннкзечентнстнчког духа. Својом декоратнвном гметношћу. пуном венецнјанског сунца. злата н беле, оаскошне женске пути. обогатно Је Дгждеву палат\- н венецнјанске \ метннчке доз*ове. ствооене за опојну екстаз** живота. Све богастао мнтолога?«. сва лепота хрншћанске легенде. све господство Венецн^е. сва нстопнза н>ене блештеће славе ожнвелн су под кнстом овога гметннк*. којн 1е под паскошннм лнком Бенецнјанке представно Св. Катапвал " -.зао-чницу небескл-* н Д^*" сто1анствену по1авг Матеое бож»е у кг>\ту сзетнтеља — вптезова кош се клањап- њеној лепотн. — У палатн "БгстннпЈанн остаће ова платна нзложена до 4 нозембра. ВЕРЕШЧАГИНОВИ ЦРТЕЖИ У Кијееу је пронађено двадесе* и шест до сада непознатих цр**" жа сликара Верешчагина. Ки>евс<и музеј руске уметности огкуии ° ј в цргелсв од ]едне ирчватн*