Време, 24. 10. 1939., стр. 14

ВРЕМЕ задакии!!

Уторак, 24 октобар 1939

СТРАНА 12

ПОЛ 0 стогодишњици рођ

Звдан жквот жоји јв протекао у сенци самоће» један великн узлет, револушсонаран у своме зачетку, тавршно је у тишинн, скоро непознат и незабележен у делима историје. Из свога затишја на југу Франдуске, у Лроваиси, у дивнсј пркроди пуч - ој оуица, вина и сочнога воћа, у мору живих, горућих боја, провео је живст, којн је нашао од)ека само у неколико речи његова пријатеља Е. Золе у његовим репортажама ,,Салона" са посветом.А топ атј Раи1 Сбхаппе »Ти ез 1ои1е та јеипезбе, је 1е ге1гоиуе те1е д сНасипе сЈе тез јоЈез, б сћасипе сЈе тез бои*Јгапсез. N05 езргНб сЈапз 1еиг 1га!егпН6, зе боп! сЈеуе1орр6б со1е д соЈб.о Сезан ннје ни шиљао своје слкке изложбама, кије их ни давао у продају. ★ Далеко од Париза, од кога је рано побегао, живео је са својим радсгвкма у своме тихоме родноме месту као са својом децом, заборављен од св&кога, он највећи импреоиониот међу импресионистама, који су водидк тешку борбу за овој нови „револуционарни стил". Сезан је брзо положио оружје. Није ни лако било освојити ту публику' која се тешко одрицала цласнчкога патосе, аристократске финоће рококо-а и литерарне садруине историјских сцела. У тој дкоонанси између материјала и отила нкје лако било освојити франдуски свет за једну уметност, која је после историјске анегдоте, после марцијалнога геста, херојског патоса и катонске строгости, после сибаритске мекушности рококо-а, после литеретуре, приче, историје и легенде у сликарству прве поло»кке 19 столећа, и после социјал* ке драме на платну Домиеја и мксткчке релкгиозвости земље и човека у сликама Мкле-а, после демократске уметности Курбе-е н«је било лако одушевити се за једнога уметнииа који је сликао скоро само поморанџе и јабуке, докце и оервијете!.«. |На згзложби бечких сецесиони1902 године била су заступд>~ена дела Бонара и Вијара, његових последника оа њиховим декоративним гобленима и лумкнксткчким орнаментима, ели Сезанових дела није било.

— Један заборављ кога се само још јед стари друг и пријат ла сетио у „Салону" жалећи што такав јс није дошао до свога ★ Али права уметнск сакритн. Љубитељи и познах ске уметности дола. риза у разне крајеве чели су да причају чуду пиктуралне : о једноме староме с минулом у самоћи } ја, који је мрзео бс каријере, мрзео зав, вао утркнвање и из уметност у ткшкни у срцу велике и до' — из божје руке. Сезан је био најве ђу уметницима новс тет без књига, естет који је сам спровео I до краје, чак и онд<шио спровео је свој ; је гледање верно ц. која значи израђива!' ственога стила под и аплауза, среће, у ви и живота!... ★ Сезан је гледао пј чнма естете. Ник^ теркјализовао објект лико он, нико није 1 геио у живу душу (' ствену мкстику бо' која дају лепоту пј

"Л

лизовао лииију његове колористичЈ' избија неодољива и снага, једна сригин ра, једно свечано С лорита# како још с« има можда Ел Грек рето. Француска и ц* свет прославља ове година од његовог . октобру ове тесенн се три пуне деценк смрти, која је за 1 ност значила живот Права уметност истккски живот тек 'никовог земаљског сле смртног животј дан други велкки расте кроз векове, Микеланђела и ЈТео! метноот Хомера, ДаЈ, пира. 2јг. Винкл I

Ми^ћун

Књига XXI (стра (страна19б,) 5

Колекцкја г. Мићуна Павиће- I внћа „Црногорци у причама и анегдотама" умножила се и ове ' године две?ла свескама, књигама XXI и XXII. Нису ничим обележене као завршне. Биће их свагахо још. Колико да је год у Динараца наших, специјално у Црногораца, типских паметара и неуморних лричала, ма колико да је непресушно врело препричавању свахојаких згода и незгода, јунаштава и нејунаштава, чојстава н бестилура — и то би се врело ксцрпло једном, да га је узео дрпсти и у књиге пресипати ма ко други а не г. Мићун Павићевић. Не зна тај ни за умор и одмор, и неће да зна за обзир и одбир. Јер нема у плану само „Чојство и јунаштво" као војвода Марко Миљаков и ранији романтичарским „омладинским" одушевљењем занесени апологети Црне Горе, историчар М. Медаковић, путописци наши: Арса Пајевић и, песник уз то још Љуба Ненадовић и др. Са скромнијом улогом репортера, новинарахроничара, он бележи све, све што се сачувало од „баба-земана" и чува се и ствара данас у народној усменој хроници у свима локалностима њеним а о свима личностима удостојеним спомена у тој хроници, о свима, р в цимо кратко: од двора то тора. И ту је заиста све. И више још. У оваквом преобиљу разумљивог понављања, препричавања истога анегдотског мотива у вези с разним личностима према разним локалним редакцијама. И, ван правих анегдота, доста којечега што се ипак дад в обухватити општом и широком ознаком „прича"/ и фолклорне и етиолошке каже (о вампирима, здухачима, о постанку неких имена места и др.), и неисториске легеиде (у овим књигама на пр.: Фермаи Андриј® Иванова , Да свргне Обреновића); па, у овим ввеиа №*>згама само једно 1, ( Још

ше ; овит ног" 1 усшшш-

једна срамота кра^ иначе раније и г 1 . разрачунавања пиш, ' шим краљем и н* спенцима"; најзад, мањ в требало, више Ч 1 једања него духо! ког „окњижевљеног' чара. Све то, и што је сам чуо и забележно, и што је добио забележено, а све заиста вешто анегдотски устилизовано, допунио је г. Павићевић и прозним препричавањем неких епских песама о локалним догађајима и личностима. На такво тумачење наводи нас, прво, типски „епска" садржина неких „прича и анегдота", које би заиста могле постојати и као такве поред песама. На пр. само у књ. XXI: „Живко и паша", „На силу Турцима", „Каменом и леденицом", „Вулово јунаштво", „Пејова освета", „Погибија Суље Јусуповића", „Четовање Бањана", па и „Мјесто сјече побратимство", можда „Одметништво Вука Голубова". Затим, у њима се прокрадају баш и прави стихови, поред иначе осетне десетерачке стилизације. Један пример само из претпоследње од спом в нутих: „У памет се добро, Црногорци! Немој који пушку опалит(и), док не чује мој џефердар (мога џефердара). Ја ћу знат(и) ђе ћу ударит(и). Ако пропуштимо карван и благо... кућама ни повратишта нема1.. У књизи XXII као да нам се открива још један извор Павићевићевим „Црногорцима". У прилогу „Како Црногорац мислн о својима", приопштеном као усмено причање писцу капетана Ника Ст. Вујовића из Љуботиња (од стр. 22 до 32), дат нам је управо извод из штампане књиге капетанове „Гнијездо слободе. Најстарија Црна Гора — Љуботињ" (Загреб, 1936). Ако је капетан Нико, р в цимо и пре штампања својв књиго, лричао м усмеио

Божићне играчке за децу

Иако нас од Божнћа одвајају још два месеца, у Енглесној се већ увелнко прнступнло нзрадн дечјнх нграчака. Све нграчке ове годнне носе печат рата. Највнше се нзрађују, вао што се вндн на спнцн, тенковн н авнонн.

Какве романе читају војници фронту

ПЕДЕСЕТ ЧАСОВА БОРБЕ СА КИТОВИМА Норвешки рибари уловили одЈедном 170 китова

на

Парнз, октобра Лретседник. националног књижевног савеза г. Жорж Диамел, позвао је целокупно француско становништво да скупља књиге, које ће слати војницима на Западни фронт. Војвицн су склонн екстремнма Упоредо са позивом г. Дивмела, појавило се питање каква врста литературе интересује војнике на фроту, који са гранатама и пушкаПознате личности као војници наЗападномфронту Париз, октобра. — Жан Борорта. познати тениски ас, са да је артилериски капетан у француској војсци. Он командује једном батеријом на фронту. Морис Леман, позоришнн директор из Париза, сада је обичан војник француске вој ске. Славни днректор цнркуса «Медрано> у Паризу, Жером Медрано, авијатичарски је наредннк и налази се на Западном фронту. Муз9 згмрачују ГРАД КалКута, октобра. — Сваке јесени и у току целе зиме нека врста мува, зелене боје у огромним ројевима преплаве КалкЈГгу и још нека инднјска места. Ове муве, привучене светлошћу, озкупљају се у мнлионима око градских светиљкк тако да град још пре ноћи остане у тами.

ма у руци очекују непријатеља. На ово питање одговорило је неколико војних стручњака, а један од њих изјавио је следеће: — Војник на фронту воли екстреме. У Светском рату војници су најрадије читали филозофске књиге и лаку литературу, док се оне са љубавним садржајем међу војницима на фронту нерадо чнтају. Оваква литература једино у време мира има највише читалаца. У последње време у Француској се читају и полициски романи — који по некима спадају у »револверску литературус — икако ови романн не заслудаују ово име. По овом одговору претпоставља се да ће француски војници у рововима најрадије читати полициске романе, који ће им надокнадити полициске, детективске и гангстерске филмове. Тжерка ВИСТОНД ЧЕРЧИЛД игра у позоркшту Пондон, • октобра. — Мис Сара Черчил, кћер првог лорда Адмиралитета Винстона Черчила, почела је да игра у позоришту. Она је играла у дворани Вимблдон главну улогу у најновијем комаду Ро берта Марлеја сГуднис, хау Сед». Лондонски критичарн и стичу да Сара Черчил заиста нма таленат глумице н да не треба да се ограничи само на обичне позоришне игре.

Ласта лети брзином оо 176 нм на сат Рим, 21 октобра. — Познато је да је ласта једна од нај бржих птица на свету и њена брзина каткад је заиста фантастична. Ових дана у једном малом месту Италије вршени су интересантни опити, у којима се установила велика брзина ластиног лата. "^о се учннило на тај начин што је из једног гнезда од напол^ с-драслих младунаца одвезена њихова мајха аутсмобклом далеко 132 километрл, где је пуштена. Посае 43 минуте ла ста је поноео седелп у своме гдезду. При попратку она је летела брз шом од 176 иилсме тара на сат.

Пре неколико даца у једном малом месту Норвешке, аласн су ул°в и - 1И иеобично велики број китова. Неки рибари приметили су да велике грЈТЈе китова плове према северу, па су их поти-

Фргнцуска филмска продуицнја наставиће са сннмањем филмова Париз, октобра. — Кад је избио рат, рад француске филмске продукције скоро је сасвим обустављен. Најглавнији је разлог мобилизација многих глумаца, као и технич ког персонала, а такође и власника биоскопа. Сада је поведена акција, да се рад на филмовима не само продужи, већ и да се, по могућству, прошири. Нарочита ће се пажња посветити новостнма, те ће на тај начин филм постати идеално сретство за пропаганду. Ова идеја је већ дала одлич не резултате.

ЕКСПЛОЗИЈА НА БИНИ Брисел, овтобра. — Необична несрећа догодила се ових дана за време једне позоришне претставе. Један двадесетогодишњи глумац морао је према својој улози да испали на свог партнера револверски метак. Оружје је наједном експлодирало из непознатих разлога и нанело младом глумцу неколико тешких рана по лицу и рукама. Одмах је пренет у болницу, али нема наде да ће остати у »ивоту. сли према фјорду Селветер. Уплашени буком мотора китови су све више долазили ка копну, док није рибарима успело да их затворе у мали залив помоћу бродовв и мрежа. Кеколико китова насукало се на копно, а остали били су побнјени. Борба се водила око педесет часова. Три рибарска брода потпуно су унииггена, а један велики моТОРИИ рибврСКИ 6РОД био 16 том приликом пробијен. На тај н".чин уловљено је око 170 китора, које рибари називају ,,гриндхвал". То су китови малих размера: око 3 метра дужине и око 300 кг тежине. Такве китове рибари лове нарочито код острва Фер Ер. До саде У Норвешкој на овакав клчин никад није ухваћен оеглики број китова, који се иначс могу да лове преко целе године. КАКО РАСТУ НОКТИ За 70 годкна нокти се обнове 186 пута Нокти расту лети брже него зими. Та појава је готово мало коме позната, а уствари претставља једну од многих необичности, које лако опажано при рашћењу ноката. Тако се на пример иокти на десној руци развијају брже него на левој руци, а ни два нокта не расту једнако брзо. Време које је потребно да потпуно нарасте нокат је четири и по месеца, тако да се нокти до 70 године обнове 186 пута. Ако је попречна ду»ина нокта 12 милиметара, тада би износила његова дудеина до 70 година 2.30 метара, тако да би седамдесетогодишњак када никада не би резао нокте, нмао на обема рукама укупно 23.5 метара дугачке нокте.

В „ПНЈЈУДПВ СП циклопедије", која нам олакшава да на једном месту нађемо све што нас интересујв, а за чим бк иначе морали трагати појзвзннм књигама, мање позиатим и приступним. У последњим двема књигама Павићевићевих „Црногораца" истиче се једна похвална одлика његова — објективност. Иако је сам „слободњак" и пропагатор народног н државног јединства, „бјелаш", те начелни противник „зеленаша" (присталица „незааисне" Црне Горе), ипак с онолнко исто пажње и дивљења с колико велича Марка Даковића, с толико исто одушевљене правичности прича на пр. и о Радојици Никчевићу, не само као одметнику противу аустроугарских окупаторских власти н в го и после као огорченом „зеленашу". ЕВО НАМ. ЗА ОВУ ГОДИНУ. стнже и трећа књига Павићевићевнх ..Црногораца", по броЈу XXIII. Горњем приказу, хоји вреди и за ову, може се додати да Је у њој, као обимннЈоЈ (лгуних страна), приметно више оних оппггепознатих, специЈално не само црногорских, легендарних и романтичких, фолклорних и празноверичких „прича" (Чобан и змиЈа, Ђулево причошће, Утопалац Звоно. Маћеха и пасторха, у две вариЈанте, и др.). Неке су од њнх удешене н као аиегдоте везивањем за познате историске личности (Књаз Никола н грофица встерхази, и др.). Међу прапим црногорскнм неколике су већ обЈављиване у ранијим ,.Дрногорцнма" (Две крштенице, Оде! Мехри беЈ Фрашели, Филџан). О неким опет историским личностима дате су у истој, овоЈ, књизи и контрадикторне приче, као на пр. о Филипу Ђ\-рашковићу (стр. 160 и 162) и .и Лазаро' Сочнцн (стр. 121 и 223) свакако иде на рачун кази-

валаца.

2. Косшић

је ишло у рачун да јв у Тјгрској расуло, заузнмају поједннв докрајинв н потстнчу Грчку да олупира Малу Азнју. Грцн се искрцавају у Смнрну н стану наднратн на Исток. Кемал прнкупл»а растурене турске трупв н зауставља Грке. Позива народ да се борн за своју независност н народ се томе познву одазнва. После борбв од две године Кемал успева и прогна Гркв нз Малв Азнјв у Европу. Свршнвши политичко уређвње државе, Кемал је гсворно да Отоманска империја са теократском управом и предрасудама припада прошлостнк Она нема ннчега заједничкога нн са новнм добом нн са иовнм људнма, стога треба уводнтн реформе у свнма и духовнога н соцнјаллога И као што је постепено радио у извођен.у политнчких рвфорама, тахо сада радн у извођењу ових другнх. Он уккда мннистарство за шеријат и ефкаф, н увод« најмодерније швајцарске законе, укида харем и полнгамвју н оспособљава две трећнне раднога становннштва — жене и девојке — за прнвређиваље, нзјодначујв наставу у целој земљи, уквда арапсжу азбуку н уводи турску патнннцу, која поввћава писменост за 50% у земљи, усваја недељу за обавезаи дан одмора и Грегорнјанскн калвндар. Уводн породнчна нмена, укида титулв и називе и потггуно демократнзујв државу н управу у »ој. Реформе Кемалове толнко су унеле новога у турскн народ да се ог једном осећао препорођен н ослобођен од предрасуда н старих штетних обнчаја и наввка. У свнма гранама просветнога и привреднога жиаота осетио се јак напредак. Овај рад Кемалов ТомиК у својој књнзи излаже постепено н хронолошки, да се књига, премда је пуна дата н догађаја, да лако и прнјатно читатн. ПреимуКство јв у томв, пгго је опширан увод за »у написао бив. професор исторнје на Цариградском универзнтету г. Супхн Танрнјер, садаш, и.и амбесадор Турскв у Букурешту. Г. Танрнјер )• почео са нзлогааем аолн-

комад, у коме се стааљаЈу у лепој боЈи, игран у време док су Турци били господари Београда. Свакако да Је бнло хероЈски даватн комаде слнчне садржнне под таквим околностима. „Мртви" краљ гаси свеће Педесетих година прошлога века даване су претставе у некадашњоЈ „ВелнкоЈ пивари", недавно порушеној згради нспод Државсавета. Педесетнх година ту Је давала претставе група Атанаснја Николића, Једнога вечера претстављена Је ^Смрт Стефана Дечанског". На крају комада дворска свита доносн на позорннцу мртво тело Де чанског, кога Је нграо сам АтанаснЈе Николић. Око мртвог крал»а окупљена Је његова свнта, а чело главе два „дворЈаннка" су са упаљеним свећама. Један из свите говори дуго слово мртвом краљу, али за то време свеће полагано капљу и истопљени восак пада на лнце краљево. Краљ ћути, ћути, па миче обрвама н тнхо узвикуЈе: — Измакни се! Измакнн, магар че! Али ..дворЈанн", некн ђаци, занели се глумцима који држе сло во, н нншта не примећуЈу. НаЈзад, краљ шта Је могао друго, него да се исправи на свом одру н иа наЈтеће запрепашћење целе публике угаси обе свеће, затнм се опет пружн н учини „мртав". Женске улоге играли су мушкарци Оно па шта су наши храбри Со лунци за време Европског рата бнлн прнмораш!: да женске улоге нграЈу мушкарцн, било Је већ једном на позорници. Године 1858, одмах аосло св. Ан

мам ни пола оног респекта за беч ки Бургтеатер нли за „КомедиЈу француску" у Паризу, који сам имао спрам овог позорншта, на коме нграху покоЈни Прапорчетовнћ, Пупче, бнвши кмет београдски, Јокснћ, Панта Бесарнћ, Карамарковић и други. Мн смо то позорнште толнко обожавали, да смо, не нмајући два гроша сваки дан да платнмо улазак за стаЈање на галернЈн, прнбегли Једном врло очајном сретству. Мнлош Ан дреЈевнћ бно Је најбољн цртач ме ђу нама. Он нам Је дакле цртао улазннце. а те су биле тако вешта имнтација правих улазница, да нас ни Једном нису ухватили. На тоЈ галернЈи догоднло се за мене нешто врло важно. Ја постадох спнсатељ. Не знам какав су комад играли. алн кад се свршнло, Ја сам дуго, на, дивноЈ летњој месечнни ходао. размншљаЈући. зашто не бнх могао и Ја тако непгго да напншем? Као за пакост сутрадан професор истори. Је говорио Је о жупаннма и о суд бинн Петра Гојниковнћа, коЈа мн се Учиннла одмах драматична. Од школе до куће моЈ план за драму био Је готов. увече сам већ почео да пншем н за три дана била Је готова драма у пет чинова „Петар ГоЈннковнћ". у НаЈзад, порастосмо н до „истин ског" позориагга. Примише нас у своЈе коло, људи коЈн су давалн претставе у ..ВеликоЈ пнварн". па мене н СтоЈана Новаковнћа прнмнше чак н у књнжевни одбор. МоР^ 001 " 51! Сад ннсам могао више да играм женске улоге. коЈе сам страшно мрзео. Сад сам нграо прве љубавнике, ВоЈводу Ивицу, Малорада у „Стефану Дечанском". ★ Ј * И П0ЛИТ1Г »ка нсторив0Гата " ви1 ° догађаЈнма или важним моментима та ко н исторнја нашег позорншта пу н.Јв П01(р „ к усп«»

Мил. Л. 3.

НЕПОЗНАТА ПИСМА ЛАВА ТОЛСТОЈА У Москеи су недавно пронађена још непозната писма Лава Толсто ја. То је прсписка између н,ега и композитора Тан>ејева, која иде У године 1897—1910. Ова писма важан су докуменат о браку Лава НиколајевиКа, као и о припрелама за бегство Толстојево из обитељске куКе пред саму смрт. ИЗЛОЖБА ПАОЛА ВЕРОНЕЗА Пон кпаЈу је венецнЈанска изложба Паола Веронезе. Пооед Тнвторета н Тнцијана. ВенецнЈа је У овоме слнкару нашла најсјаЈнијв изоаз свог раскошног жнвота, свога сензуалног сјаја, своје страстеене лепоте. Паоло Каљари, назван Веронезе. разбуктао 1е последњн пламен раскошног световног чинквечентнстнчког д\-ха. Својом декоративнои уметношћу. п\-ном венецијанског сунца. злата и беле. раскошне жезске пути. обогатио је Д\ждеву палату и венецијанске уметннчке до* мове, ствовене за опоЈну екстазУ живота. Све богаство мнтологие. сва лепота хрншћанске легенде, све господство Венецнје. сва нстоРиЈа њене блештеће славе ожавели су под кистом овога уметннка. коЈи 1е под раскошннм ликом ВенецнЈанке представно Св. Катарннл* — ..зар>-чннцу небеску" н Д^* сто1анствену појаву Матере бож)в у кругу светнтел»а — витезова 1и се клањају њеноЈ лелотп. — у палатн ЂустиннЈани остаће ова платна нзложена до 4 ноиембра. ВЕРЕШЧАГИНОВИ ЦРТЕЖН У Кијеву је пронађено два десет и шест до сада непознатих ЧР те жа сликара Берешчагина. К^јевски музеј руске уметности отку,нио јв цр*еже од једне прчватно осабА.