Време, 24. 10. 1939., стр. 3

Уторак, 24 октобар 1939

ВРЕМЕ

СТРАНА 3

Италија и пројевт стварања неутралног блока у Југоисточној Европи

(Од нашег сталног доиисника)

Рнјека, Јз октобра. — Поспв не успела »офанзивв мирас и пред изгледима да ће се рат Францускв и Енглескв против Немачке наставити, нако локализован, уомв са внше снгурностн да се одреди држак>е Италијв и данаш в>ој снтуацији. Неутралност Италнја јв, противно оиомв што св могло очекиватн, остала изван сукоба, а по свим знацима намерава да изван њега и остане. После прве ратне узнемирености, данас у земљн влада мир и рад. Све већим и интензнвнијим радовима режим хоћв да укаже народу на благодатн неутралности. Италијанска штампа такође истиче ову мнрну и плодоносну радиност у земљн н са задовољством преноси вести из иностран ства- у којима се о н>ој говори. О седамнаестогодишњици марша на Рим и почетка осамнаесте године фашистичке ере — 28 октобра — биће инаугурисано мно го јавннх радова, а говори се да ћв тог дана влада поново дозволити својим грађаннма да се возе аутомобилом и да ће битн поново отворене дворанв за нгру. Осамнаста годнна треба дакле да почнв у знаку рада и благостал>а, насупрот несрећи пустошвн>V на западу Европе. Почетком новембра отпловиће 20 000 н талијанскнх колониста у Либију, где их чекају нова села и плод *а земља. настала на песку ц \устин>и. За четнри године насељено је 80.000 колониста у Пнбнји. Радови на »Е 42с Светској нзложбн у Риму напредују нормалним темпом. Учињени су великн пројекти за валорнзацију Апбаније н већ се приступило радовима. Велики јавни радови изводе се по целој земљи: канали, путеви, железнице, бонификације земљишта. Грађевннска делатност је врло жива. Приступило се систематској лнквндацији великог поседа на СицнлијА, где ће лати фундисту коначно да замени сељак. На Сицилији изводе се јзвни радови у изузетним размерама, јер је ово била једна од најзапуштеннјих провинцнја у Италији. Завршава се н огромно делобомификације понтинских мочвара крај Рима, где ће поред Питорије, Сабауднје и других насеља г. Мусолини инаугурисати н последњу: Помецију. Отвара се велихи рударски центар Карбо V Рад ва унутрашњем подизању Италијанска нндустријска продукцнја повнсила је свој капацитет на макснмум, да бн на страним тржиштнма надокнадила робу коју су до сада лиферовалв зараћене државе. Италијанска трговачка морнарица вуче огром не користи од европског рата и итанјалнске неутралности. Италијански бродови врше несметано саобраћај са европским лукама, Америком и целим светом. Ввл»и трансатлантик „Рекс»» полази на свако путовање за Њујорк са 2.000 путника, колико највише може да примн. Енглези врше на нталијанскнм бродовнма само „благонаклонн» претрес, док Немци поштују за ставу пријатељске земље. Министар правде г. Гранди из неће доскора пред Комору и Св нат нову коднфикацију грађанског права, у коме су нови фашистнчки поинципи државе- по родице и сарадње класа везани за стару традицију римског пра ва Рад на унутрашн.ем подизању. зазнрање од сваке међународне авантуре, чување неутралностн — свн ови прннцнпн нзгледа да су данас посталн дефннитнвнн у италијанској политнцн. Због чвга јв дошло до заузима аа оваквог става и ако се, према спољној политици Италије од абисинског рата до данас, могло очекивати обрнуто? „Мирна ревизнја" Данашнл ситуација открила је коначно свету праву политику г. Мусолиниа. Он се налазно пред )едном ситуацнјом без пре седана у својој државничкој кери]ери Радило се о питању е^ропског рата. Показало св да јв, и поред свега, превагнуо његов познати »реализам«, да јв г. Мусолини знао да постави граннцв свом рввизионизму. Дучв је рецао да сва питања у Европи могу да св реше мирним путем. Очиглвдно он јв и војни савез ко-

)Н )«

потписао са Немачком сма-

т рао као инструменат за мирчу ревизију Европв — коликогод то парадоксално звучило. Ревизионнзам г. Мусолиниа до нео му јв два знатна успвха: Абисиннју и Албанију. Али св увидвло да због релативно ситних захтева, као што су Џибути, Суез н Тунис, не вреди улазитн у рат и да би цена, чак н у случају успеха, била сувише скупа. »Прнроднв аспирације италијанског народас постојв још увек. Оне у јвдној повољној ситуацжи ^огу без великих твшкоћа да буш/ задовољвив. ИталиЈа ниј « без разлога посл*

ла свог амбасадора у Лондон. У многим круговима св верујв да ћв Енглвска н Француска и на конкретан начин умети да цене италијанску неутралност. Италијанска штампа још увек пише прилог европског ревизиончзма који није напуштвн ни у зва ничним круговима. До сада нису познати двтаљи дипломатских саветовања између Рима из Бврлина од састанкв измвђу грофа Ћана и фон Рибентропа у Салцбургу до послвдњег пута грофа Ћана у Берлин. Ови детаљи би унелн много више светла у ову послвдњу фазу италнјанско - немачких односа. Избор нзмеђу једне непотребне политике свеликог стила» и врло корисне полнтике неутралности ннје могао да буде тежак. Оваква политика, бесумње, наилази на пуну подршку италијанског народа. На крају, Италија има за собом два рата, абисински и шпански, који су је стајали много жртава у људима и у новцу. Неутралнн блок У данашњем ратном стању цела днпломатска актнвност Рнма

Мусолннн Једино моћни утицај Итапије може да епиминише размирице I које постоје на овом подручју. I У Риму кажу да је ово за сада један пројекат, који међутим

усредреднће се, по свнм изгле- врло брзо може да уђе у фазу

дима, на Југоисточну Европу. Службено су демантоване све ве сти о неком мировном посредовању Рима у Лондону, преко но вог италијанског амбасадора. У западним престоницама Италија ћв се за сада ограничити на то да подржава коректне дипломатске односе, у складу са својнм ставом неутралности. Међутим, после прекнда турско - руских преговора, очекује се да ће италијанска диппоматија појачатн своје напоре за стварања пројектованог неутралног блока бал" канско - подунавских држава.

конкретног остварења. У Риму са задовољством исти- ј чу да се југословенско-нталијанско пријатељство н сарадња још једанпут указује као снажан фак тор консопндацнје у овом делу Европе. Итапнја се данас налазн на Бапкану н сматра да је њен утицај на овом сектору доминантан. Она је решена да брани своје познције протнв сваког страног утицаја н у томе рачуна на сарадњу свнх држава на Југонстоку Европе. 3. Матетнћ

Фипс верује у победу Енглеске и Француске Париз, 23 октобра. — Агенција Авас јааља: Досадашњи британски амбасадор у Паризу сер Брик Фипс, пре но што ће напустити Париз одржао је преко радиа говор у коме је подвукао значај срдачног британскофранцуског пријатељства, па је затим рекао да Париз напушта са великим узбуђењем. „Добар део моје дипломатске каријере, рекао је сер Ернк, протекао је у Парнзу, где сам вазда радно на зближењу оба народа н не само на зближењу већ на томе да се што бол>е упознају. Са радошћу могу да конСтатЈ-јем, да је пријател>ство нзмеђу Велнке Брнтаннје н Француске, између обеју влада и оба народа. лрисннје и срдачннје него што је нкада било." На крају сер Ерик Фипс дао је израза свом уверењу да ће Велика Британија н Француска победити. Протест ИНДИСНОГ НОНГРЕСД против британске Р1/-Ч ТТ(4ТЧ % 1-Ј Иначе с друге стране нема 11\ЈЈ1г1 1 х1г^^ нниаквог знака нз кога бн се „ , _ могло конкретно закључнти да Бер.тнн. 23 октобра. - Бер- се предуз / ма 6вл<Ј „„. а мн . лински Радио - **" "* 1

Берлин неће предузети нову офанзиву мира

(Од нашег сталног дописника) Берлнн, 23 октобра. (Телефонскн извештај). Затншје које је настало у Берлнв у даје могућности комбинацијама које се крећу нзмеђу крајности: рат или мир.

Према мишљењу париских политичких кругова, овај пакт је уништио вероввње Берлина да су Велика Британија и Фрвнцуска спремне да обустеве непријателгства или да их ограниче на канимум. Та околност изазвала је у Немачкој ревкпију, уперену нарочито против Енглеске. Говор г. др. Гебелсв против г. Черчила познат је. Сутра ће преко радиа говорити и г. фон Рибентроп. Очекује се жесток говор н од њега.

ће фон 'Рибентроп у свом говору ра Јдвојити Енглеску од Францусже у погледу третирања као што је то учинио и г. Хитлер. Јучер-чшње говор г. Гебелса на радну и његова питања упућена г. Черчилу исто тако прави с®у разлику у погледу третирања Енглески и Француске. Тако се од сутрашњег говора у Данцигу могу очекивати објашњења и изјаве о послед-1 >»!»».. ............ њим догађајима, о немачко-ру- фернсањима између Фирера и

Лондон посвећује велику пажњу конферисањима г. Хитлера Лондон. 23 октсбра. — У владиним круговима посвећује се нарочнта пажња берлинским кон

Јавл>а да Је, р ОТЕОрна акцнја од стране Берсоред протестних телеграма лнна Ј. | које су британској влади послали Ганди и прваци индијскога конгреса, послао телеграм и прегседник конгреса Јавахарлал Не??ру. Г. Нехру каже да одговор британске владе на претставке индиј-

ДА БИ МАЛИ ОСТАЛИ ИЗВАН СУКОБА ВЕЛИКИХ...

Будимпешта сматра да Југославнја треба да настави своју благотворну акрју на зближењу држава Д^набског басена (Од нашег сталног дописника) Будимпешта, 23 октобра (Те пснхолошког момента којн лефонски извештај-. — У ди- захтева да Југославија наста-

пломатским круговима у Будимпешти посматрају рела-

ви свој рад на посредовању по.мирењу, који је рећ показао

тивно примирје које злада већ тако срећне резултате. Одлнчнеколико дана у Европи као| ни односи којн постоје нзмеђу

тишину пред буру. У добро обавештенпм круговима данашњу ситуацију окарактерисали су вашем , ',опи снику на следећи начинх

Југославије и њеннх суседа обећавају у томе 3'спех. Зато у Будимпешти верују да ће врло брзо доћи тренутак када три велика центра Рим, Београд и Будимпешта

ског конгреса значи одоиЈање демократије и слободе, да је Енглеска одбила руку коју

Државе Дунавског базена — треба да кристалишу гледии Балкана до овог тренутка шта у погледу једне нове заостале су нзван заплета, а оне Ј једнице, која ће бити погодће бити у стању и убудуће да нија да одржн мир и европску остану на тој лннији ако се цивилизацију. ослањају једна на другу. Кад тако поставимо ствари, које с друге стране у великој мери интерегују и Мађарску, поставл»а се као неминовно да заинтересоване балканске др-

др. Р. Санто

ОТВАРАЊЕ МАДРИДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Агенцн-

Мадрнд 23 октобра. жаве пораде свим снагама на ј . Ав * с јавља одржавању мира у југоисточ- • ној области Европе. Истина је, да мале и средње државе на југо-истоку нису у стању да ма шта учине у сукобима између великих сила, али оне у сваком случају могу да нзбег ну да ови сукоби узму још теже и опасније облике. Та

чињешша доводн до

Енглеска се још уоек интвресује заНлександрету Цариград, 23 октобра. — Агенција ДНБ јабл,а: Енглеско интересовање за Александрету није се смањнло ни после присаједињења области Хатај Турској. Енглеска себн задржава пра во да својим капнталом и својим ннжгњерима лоправн н прошири александретску луку. У овдашњим политнчким круговима потсећају на изјаву познатог енглеског маршала лорда Киченера, који је за време Светеког рата изјавио да александретска лука претставл»а за Енглеску најбољу базу за обезбеђење источне обале Средоземног Мора, а тиме и пут ка Индијн.

Приликзм отварања мадрнд. ског универзитета. минисгар народне просвете г. Ибањез подву. као је у свом гсвору да ће мадридски универзитет поћи трагсм своје велике историје. Универзитет. казао је г. министар, наставиће да ради у духу полнтике нове Шпаније. На Јтга. верзитету владаће исто унитарно начело кео и У држаЕи; дру. штво и црква мораће да живе у тесној сарадњи. Униаерзитет ће примати све Шпанце без икаквих разлика друштвених слојева, ау омладини ће подржаввти национални дух, јер. еко је лажна докгрина. која нас је довела до руба пропасти, изашла нз у. ннверзитета, из исте средине извшла је и студентска омладин. ска фаланга. у чијој су крви ислашгааи греси.«

У овоме знаку биће свакако и сутрашњи говор фон Рибентропа у Данцигу. Фон Рибентроп не иступа често као говорник и утолико пре у дипломатским и новинарским круговима влада велико интересовање за овај говор који ће министар Трећег Рајха одржати сутра у Данцигу. Међутнм ма колнко чнњвница, да фон Рибентроп узнма сутра реч.нзгледала важна н чудна, у овдашњнм полнтнчкнм круговнма не очекује се да ће он у своме говору нз| нетн бнло какве сугестнје које бн могле да утнчу на умнрење снтуацнје а још ма&е да да донесе какав новн предлог од стране Немачке. У том погледу не може се #чекнватн да бн говор фон Рибентропа прешао оквнр говора г. Хитлера пред Рајхстагом, али се може очекивати да

Велике поплаве

панији

ском споразуму, ратовању у Пољској и враћању Данцига Трећем Рајху. Али, како немачки политички кругови уверавају говор не може донети ништа сензационално што би донело обрт и нове моменте у данашњој ситуацији. М. ТОКИН ШТА ЈЕ ИЗАЗВАЛО САВЕТОВАЊА У БЕРЛИНУ Парнз, 23 октобра. — Париски рвдио >авл»а: У парнским политичким круговима сматра се да је склапење британсхо-француско-турског у1"0вора >-брзало у Берлину саветовања која треба да коначно одреде став Немвчке. Може се рећи без претеривања дв је овај уговор скоро свуда примљен повољно. Скоро у свим европским држааама штампа Је правилно оценила циљеве и значај Анкарског пакта.

обласних воћа националсоцнјалисгичке стралше. Сазкаје се да је г. Хитлер упу. тио апе.т обласннм вођама у ко. ме их мо.ти да н дал* имају пуно вере у њега и Провиђење које је и досад било нзклоњено Немачкој. Према искуствима стеченим у Пол»ској. Фирер је >*верен да ће успети да брзо извојује победу над Енглеском и стога ће ојачати екцију против британских острва на мору и у Еаздуху. Никакве жртве не могу битн сувише велике. путем којих би се Немвчкој обезбедило оно место у свету које јој по праву припада. Фирер је најзад поднео извештај о разговорима са висскнм војним преставницима и нагове. стио значвјне догађаје за озу не: дељу. На крвју конференције, Фирер пошто је саслутпао*примедбе појединих обласних вођа, одговорио је да ће о свима овим прнмедбама повести рачуна. (Екшченџ Телеграф)

Анкарски пакт може само да дооринесе учвршћењу солидарности Берлина, Москве и Рима - пише Берлииер Берзекцајтунг (Од нашег сталног дописника) Берлнн, 23 октобра. (Теле- 1 Лист каже да постојв доказн Берлнн, 23 октобра. — ДНБ фонски извештај) — Данашња подозрења Руснје, Немачкв и

Г а н д н јој је пружила Индија и тиме јасно показала да се бори ка одржавање империализма и империалистичког система. Оставка чланова ин_ диске владе Вардха, (Нндија) 23 октобра. Агенција Рајтер јавл>а: Претстааници конгреса у вла. дн добн.ти су упЈ -гства од својих прнсталица да крајем овог месеца поднесу оставку. Влвде централннх покрајина и. мзће. међугнм. да поднесу оставке после састанка законодавннх тела у тим крајевима, који ће бити одржанн почетком новембра. Међутнм, претседништво конгреса и чланови законодазннх те. ла звдржаће и дал.е своје положзје. Одлука о подиошењу оставке претставл.а последнцу неповољног пријема дерларацнје внпекра.ља Нндије о' спровођењу британске полнтике у Инднјн.

Одбрана фргнцуског неба

јавл,а из Мадрида: Услед провале облака набујале су реке и потоци у про винцији Картагене. Сам град Картагена делимично је поплавл»ен. Настрадало је око 40 лица. Из Мадрида. Аликанте и Мурсије послата је помоћ поплављеним крајевима. Штета од поплаве веома је велика. * Мадрнд, 23 октобра. — Агенција Авас јавља: Уцелој покрајинн Картагини пада јака киша, која је проузроковала велике поплаве. Све реке су набујале. Досада нма око 40 људскнх жртава. Помоћ је стигла из Мурсије, Аликанта и чак из Мадрнда. Помоћне екипе раде убрзаним темпом на спасавању становника и снабдевању жнвотним намирницама. Зграда шпанске народне банке, болница Црвеног Крста и папата шпанскоамеричке банке скоро су потпуно под водом. Материјална штета је веома знатна. Слична

штампа поново се бави анкарским споразумом. У ннзу новнх коментара, ко-

Италије проткв анкарског пакта. Својом опцијом за западне снле, Турска ће довестн у пгс-

ји су се појавилн у поподнев- тање неутралност Балкана сае ним листовима свакако да је дотле док праве балканске дрнајинтересантнијн чланак, ко- жаве не повуку последице који је објавио »Берлинер Бер- је Турскн став намеће.

зенцајтунг« из пера свога дипломатског уредника г. Карла Мехерлеа, а под насловом »Проблематични уговорс. У чланку се каже да овај тројни пакт спада у ред оннх уговора у којима је свакн од потписника нешто друго мислио. Енглеска желн да тнме протегне свој фронт заокружавања, а Турска је желела да се заштнтн од евентуалне намере Италнје, прн чему су је западне снле уверавале да јој отуда не претн опасноаст, јер се н Руснја налазн у енглеском табору. То је бнло маја месеца ове годнне, а од онда се снтуацнја знатно нзменнла. После тола дошла је Пољска, ко]а претставља неуспех за западне демократнје н оне су желсле да овнм пактом направе један днпломатскн успех, који нм )е бно преко потребан. Чланак констатује да се турска спољна полнтика не може

поплава у тој областн не пам- више сагласити са циљевима

ти се од 1909 године.

1 политике Балканског пакта:

Румунска штампа о образовању Балканског савеза

Француско ваздухопловство на Западном фронту располаже авноннма најмодерннјег тнпа

Букурешт, 23 октобра. — Агенција Стефанн јааља: Румунски листовн баве се образовањем новог савеза Балкан. ских држава. „Курентул" велн нзмећу оста. лог да је познцијв Италије на Балкану једннствена већ већ н по томе што је она и балканска сила. Лист затим говори о повољ ном утицају Италије на Балкану. па каже да стев Италнје наилааи У Р>"м>*нији на потпуно сразумевање. »Романнја« каже да ће Италнја моћи да створи на Бвлкану атиосферу поверења и сарадње између Балканскнх држава. »Уннверзул« велн да је Р>*муннја веома расположена што се тиче стварања споразума ндмеђу , Балкенскдх држав^ 4 ._ I

Даље се у чланку каже: »Ако је овај споразум миротворан, као што се ТЕрдк, он не може да узнемири Не - мачку. Алн, ано он нма н РЈ>уге цнљеве онда Немачка, све у свему не може да буде незадовољна. Посматрајућн овај ошпти утисак који је уговор изазвао, он ће немачка досадашња пријатељства само још внша продубити, т.ј. не само учврстити осовнну Рнм—Берлин и сарадњу Берлина и Москве, него ће допрннети једној прнродној солндарности свнх трнју сила против поремеће: ња равнотеже у подручјнма која предвнђа турски пакт. Не само у Рнму него н у Москвн прозрелн су енглеск е намере са овнм уговореннм маневром н одговорнлн су на то једннм подвлачењем прнјат&д,скнх односа са Немачком. Услед тога бнло ]е најтеже Италију и Совјетску Русију убедити да се ово не налази међу редовима турског споразума. О томе су реклн потребко >Известиас и »Ђорнале д' Италијас. Остало треба препуститн непромењеним геополнтнчким захтевима и оцењнвању животних интереса триЈу великих сила, ко)е су надлелчне у овом простору. Турској остаје да своје помућене односе према трнма снлама н према Балкану поново васпосгавн. Поподневнн »Дојче Алгемајне Цајтунгс у уводном чланку под насловом »Изазивањес нзмеђу осталог каже да је једнни елеменат мнра који садржи овај споразум, његов последњи део који спасава Турску од опасности једног оружаног сукоба са Совјетском Руснјом. Лист подвлачн да је овај једини елеменат дошао протнв воље Енглеске. »Овај додатик протоколу једино је што је на Балкану 6нло поздрављено као извесна заштита од британске во]не ннтрнге с — закљ г чује лнст. М. ТО лИН