Време, 24. 10. 1939., стр. 4

СТРАНА 4

ВРЕМЕ

Уторак, 24 октобар 1939

Пр^или^ом напада на Енглеску НЕМДЧНД ЈЕ ИЗГУБНЛД 16 бомбардера — јаЕл =а Лондон

Пет ГеОелсовкх лнтгњз Чгрчиду о пропасти,,Атеније"

Лондон, 23 октобра. — Агенцијв Ра]тер јвзља: Дооро обавештенн поморскн нруговн располажу сада са подацнма којн поназују да су Немцн у току прошле недеље нзгубкпн најмаае 16 бомбардера прнлнком својнх ваздухопловннх напада на брнтансве луке н прнстанншта н ка брнтанске бродове. Исти кругсуви додају да {е стзарна цифра веровагао и већа. На брнтанској страни било је 30 нфтава. Ни једак британски брод није кзгубљ&н, већ је само оштећен стари бојни брод «Ајрон Дјук". Напад на конвој У прошлу суботу у 12,14 часова немачки авиони учествовали су у нападу на један конв<ој на пучини према приморју Јорхшира. Бродови — ххратиоци и обалске батернје осуле су паљбу на авконе, погодавши бар четири неРрЈгјвтељака авиона. Приликом овог првог напада из ваздуха извршеног на конвој, нн један британски брод ннје опгтећен. Према тврђен>у очевкдвца, британски бродови пловзшн су у јужном правцу у два низа, уз пратњу бродова — пратнлаца. Прилкком пловидбе са северне стране примећен је долазак кзвесног броја немачких извиђачких авиона, кој« су се, с времена на време, лојављивали иза облака. Када су се сасвим појавили, бродови — пратиоци одговорилн су на н»ихоб напад плотуном. Око 12.30 часова исгога дана трк бомбардера појазета су се кроз маглу, али су се затим поново изгубили у маглн, будући да су наишли на „топао рријем" од стране ратних бродова пратилаца. У 13 часова појавио се : међутнм, већк број непријатељсних авиона високо у облацима, у Правцу Југокстола, а ускоро затим две ескадриле, свака од три авиона, напале су на конвој. Глевке еоиортни-брод осуо'е врло оштру паљбу, у^олед које су нападачки авнони били принуђени да промене правац. Нападачи су се по други пут приближили хонзоју, а бродови пратноци поново су осулн ватру. У исто време једна есхадрила британских ловачких азиона долетела је са копна и примећено је хако се дала у гоњење напаДвча. Непрнјатељскн авиоки нису га ђали уопште конвој, нити је услед аиховог напада било жртаЕа, те је хонвој стигао на одређено место без сметњи. Што се тиче других напада, са ззтаје се да је она бомба која је погодила крстарицу сЛаутхемптом» 16 октобра ове године, пала на командни мост а затим склизнутта у море, не причннивши ни хакау штету самој хрстарици, хо ја је одмах била спремна за пповидбу. Утврђено је да су Немци прилихом својих напада, извршених 16 и П7 октобра ове годиие, изгубили 8 авиона. Вероватно је такође да су два немачка авиона о борена, а да један неупврђел број немачкнх авиона није могао да се врати у Немачку. Британски губитци Што се тиче обнављања нетензивне акције немачпих подоторница, добро обавсштени паморски круговн изјављују, да досадашњн губитак британске морна рице према рајућем перноду 1917 године, да су британској морнарнцн Лфичињени губитцн. Постоји уверење да је Немачка хоначно изгубила своју впрсву руиду» похушаја да води ваздушни рат против британске ратме и трговачхе флоте. Ваздушаи напади, извршени над облашћу Ферт он Форта, претстављали ау први случај да модерно ваздухх) пловство бије отворену битку против модерних бојних бродова, наоружаних савременим про) тивавионским топовима, а потпо-< могнутих најнознјом врстом ловачких авиона. Тешки губитци ианесени непријатељу за време његових напада на бојне бродове, с обзиром на њихову жестоху одбрану. Поморски и ваздухопловни

стручњацн убеђенн с^ да јв Ве лнка Брнтаннја сада уавознала мо гућности дејства бомбврдвра и да је спремна да одговори на сва ко изненађењв. Предв:вЈ)а св, да Немачка може да предузме и ин тензивније нападе, алк преовлађује чврсто уверење да ће жртвв на нападачкој страни бити тако велике, да ће се они предомишљати пре него што почму са масогним нападима. Неутралнв државе још св жале на »Лстој због контроле кријумчарвња. Мвђу тим, у Лондону се наглЈашава да је тај застој умањен, с\ обзнром на сарадњу неутралних бродовласника. ПОТОПЉЕНА ДЕА ЕН-' ГЛЕСКА БРО^ЈА Лондои, 23 октобра. —' Агенцнја Рајтер јааља: Ових дана потопљена|су н два мања брода, и то обалски паро. брод »Венчер« (од 1.37Ј*- тона) и пароброд »Уајт Мвнтл< који је потонуо после експлозиЈе. Брод »Венчер« тонјо « је пунв три часа, а посада тога брода ис. крцала се на једноз» острву до кога је довеслала у једном малом чамцу, а после тога ,транспор тована је у једно мало прнстаниште у ееверном делу Епглеске од стрзие брода за спасав!ш>е. Што се тиче посаде «а »Уајт ЗХеЈгт.та«, сазнаје ое да је> нестало 14 чланова посаде. 31ећ>тжм, прет постаљлл се да је ову посаду мо. гао да укрца неки брод који је на н»у наишао. Пет ч.танова по. саде спасао је један »реморкер«. Два члана посаде су гашређена. Опаоени бродололпш ннсу зналн да кажу да лн је експлознја нзазвана акцнјом непрцјате.-вске подморннце нлн експ.тозијом мнне. Узбуна у Ферт^оф Форту Лондон, 23 октобра. — Агенцнја Рајтер јавља : У областн ферт оф Форта дат је данас око 13 часова после подне знак за узбуну, алн ја 15 мннута доцннје дат спгнал да |е опасност проапла. Мнннстарство ваздухоплојства саопштава да је до узбуне дошло због тога што су се прнблнжнлн тој обласгн авио. нн, чнје порекло ннје утврђено, а да је знак о престанку опасностн дат када је установљено да над поменутом облашћу не летн нн један нецрнјатељскн авнон.

Берлнн, 23 октобра. — Агенција ДНБ јавља: Министар Рајха г. др. Гебелс упутио је синоћ преко радиа неколико питања британском министру морнарице г. Винстону Черчилу.

Г. др. Гвбвлс рекао јв између осталог: сНа прецизна питања ми тражимо прецизне одговоре. Господнн Чврчил је оптужен. Он стојн пред судом светске јавности. Г. Черчил покушава да једним покретом руке побије масивне нападв немачке штампе и немач" ког радиа. Али, на реч једног немачког министра он ће морати да одговори, сем ако не жели да ћутањем прнзна. Ои је главни

ХОЛАНДИЈА И ШВЕДСКА УВОДЕ СИСТЕМ КОНВОЈА Амстердам, 23 октобра. — Холандска н шведска влада одлучнле су да заједннчки спроведу снстем конвоја за своје бродове. На тај начин постала би беспредметна толнко хритикована понуда британске владе да се неутралнн бродови послуже британским ховвојима за безбедност својих трговачхих бродова. ((Ексченџ Твлеграф)

ПРИЗНАЊЕ НЕУТРАЛНИХ БРОДОВЛАСНИКА НЕМАЧКОЈ Берлик, 23 октобра. — Агенција ДНБ јавља: Истовремено дох стижв све ве ћи број жалби због спорости хојом британске власти првтресају неутралне бродове, стигле су нв мачкој влади изјаве признањв претстасља само 10 од сто на У 7 Р алних бродовласника, чији ; висник губитка у одгова- б Р°Д° вн пролазв каналом, којн спаја Северно и Источно Морв. Нвутрални бродовласнипи подвлачв да су иемачке власти тако експедитивне, да св првтрес већвг дела бродова обавља у року од пола часа.

Код људи који често пате од затвооа усдед чега гааЈу врења у стомаку н цревима, поспешуЈе се тенељито чишђење целокупног пообавчог прибооа 1едном чашои прнт>олпв Ргапг-јовеЈ-о^е горке водв узете ујутру напгт« срце. Употребом Ргап2-[о5е?-оте гот>ке воде отклања се брзо тало> са језиха, коЈв Је настао услед затЕора, а т &кође се поотнзава н бољи алетиљ Огл. рег. С. бр. 30.744 од 28-Х1. 4017

ји у ^11

СЕР СТИВАРТ СИМС ОСТАЈЕ НА ДУЖНОСТИ Лондон, 23 оитобра. — Агенција Авас јавља: На тражење британске владе, египатска влада, имајући у виду садашње изузетне прилике, дала је пристанак да се у служби и даље задржи сер Стиварт Симс, генерални гувернер Египатског Судана, кое крајем ове године требада иде у пензију.

> ЈАПАНСКО ВАЗДУХО71ЛОВСТВО ПРОШИРИ"^Е СВОЈУ ДЕЛАТНОСТ НА ЕВРОПУ Токно, 23 октобра. — АгенШЈЈа Стефани јавља: Лист »Миако« каже да јапанскјо цивилно ваздухопловство нсемерава да прошири своју делаггност и на Европу, где би упЈоалчљавало вездухопловне лииије, цоје су сада обустављене јуслед рата. 1

Г. др. Гебелс потстрвкач овога рата. То јв њвгово дело. Народи га оптужују. Он је постао права европска опасност. Трули изговори овдв више не важе.. Ви, господинв Черчиле, веровали сте, ваљда, да бисте потапањем сАтение* могли опет да успете, као 1917 године, да увучете Америку у вртлог догађаја. Међутим, Америка се одупрла вашем пропагандистичком удара њу у добош. Мн смо јуче кроз немачку штампу нзнелн јасан н одлучан доказ на основу исказа једког беспрекорног неутралног сведока, у кога се не може ни најмање посумњати, амернчког држав љаннна Андерсона — да сте вн, господнне Черчиле, самн потопнли сАтеннув ватром са трн внглеска разарача. Мн нмамо, дакле, право да тражнмо од вас одговор на следећа пнтања: 1) нако сте моглн, господнне Черчнле, да говорите у вашим саопштењнма уопште о неком немачком торпед^, ма да сте као првн лорд брнтанског адмир^лцтета »знддн н . моралн знатк да су «А*енну» потопНАа три енглеска разарача? 8) Како можете да убеђујвте свет да је оАтеннав остала над водом још четрнаест часова, по што је, хако ви тврдите, бнла торпедована од стране једне немачке подморнице, док је ваш енглескн џнновскн бојкн брод кРојал Окв, дејством немачког торпеда, потонуо за цигло неколнко минута? 3) Зашто ннсте досад нншта говорнлн о ватрн са три енглеска разарача на сАтеннуж, ма да сте бнли начисто с тим да је ватра са трн енглеска разарача на вАтенну« најважнији доказни елемент за изналажење извршноца потапања вАтениев? 4) Где сте, госопдине Черчнле, погоднлн дотичне сведоке, којн су, одмах после потапања аАтениеп, преко енглеског радна тврднли баш супротно ономе што се сада показало нстином нсказима које је под заклет вом дао неосумњичени сведок Андерсон. 5) Зашто покушавате сада, го споднне Черчиле, ви, који сте одмах после пропастн «Атенне» билк толнко говорљнви, да упорно ћутите? Вн иначе ннсте такви. Прнбојавате лн се, можда, последнпа, хоје су сада постале неизбежне? Да сАтенну* није потопила немачка подморница, доказано је сада целом свету. Ваш ударац намењен нама остао је, дакле, ударац у празно. Али, тиме ствар није лихвидирана. Свет тражн сада да сазна ко је потспио сАтенну». Немојте веровати да ћемо мн изјавнти да смо задовољни, ако ви, као пре неколико дана, објавите преко Рајтерове Агенције да су наша учестала питања већ заморила британскн адмиралитет у толикој мери да је он одлучио да више не одговара. То је празан изговор.» Затим г. др. Гебелс објашњава да одговорност за потапање сАтение» пада на г. Черчила, који је желео да на тај начин увуче Сједињене Америчке Државе у рат, па наставља: сИсказ којн је под закпетвом дао грађаннн Сједињеннх Амернчкнх Држава Андерсои у међувремену је необорнво потврђен нсказима још једног прежи* велог, за којн се тек данас сазнало. Наиме, према писању сЊујорк Уорлд Телеграфа>, који припада концерну Скрипс-Хауард, америчка држављанка Хелен Макдоналд изјавила Ј 'е већ два дана по сле потапања сАтение> да је бри танскн разарач, који је овог сведока спасао, испалио нвколико граната на сАтвниу*, како би тобож уклонио олупину која јв наводно омвтала пловид6/. Ви ств, господинв Чврчиле, измислилн овај празан изговор. Јер, да је сАтениу> заиста торпедовала јвд на немачка подморннца, хако ств вн тада тврдили, онда би се могли .да утврде трагови немачког торпеда, а на трагови вксплозијв

путничког бродв сАтение«, који јв пуних четрнаест часова био над водом протнвно свима предвнђањима и свима плановима. Експлозију сте ви припремилн. Да је био по среди немачки торпедо, ви бисте нареднли да се сАтениа* под добром ст хажом од вуче у неку енглеску |1ли неутралну луку, а не да бујЈе потопљена од једног брнтанс^ог разарача. Ми чекамо на одговор, а не на изврдавање. Ми смо се већ побринули да ова оптужба буде још вечерас саопштена кроз етер на свима језицима свима народима на кугли земаљској. Оптужени, први лорд британског адмиралитета Винстон Черчнл, има сада реч.» Г. Черчил неће одговорити Пондон, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Како је познато министар Рајха г. др. Гебелс одржао Ј "е синоћ врло оштар говор на радку, у коме је тврдио поново да сАтениу» није торпвдовала ниједна немачха подморница. сДејли Мел» сазнаје да Ј 'е г. Черчил, на чију адресу је био упућен оштар говор г. Гебелса, још у тоху ноћи прочитао тај говор и да је изјавио да је то пропагандистичхи говор на хоји он неће да одговори. Уместо г. Черчила одговара ,Дрес Асошјешн" Лондон, 23 октобра. — Агенција Авас јавља: »Прес Ассшијешнс одговара г. др. Гебелсу на његов јучерашњи напад на првог порда британсхог адмиралитета г. Черчила и одбија наводе немачког министра да је први лорд адмиралитета спречио неиачке држављане. да се укрцају на »Атениус, хахо би отстранио кежељене сведохе. »Прес Ассшјешнс потсећа да је од 1.194 путника на »Атениис ка да је брод био торпедован, 28 њих бнло »-емачки држављани, 6 Аустријанака, 23 Чеха и 5 Данцижана. Оужбена листа са 93 жртее, фбвнљеца 9 октобра, - садржала 4 НеМца. Н>ихова имена сбгавило ■ је паробродско друштво, сопственик брода »Атениес, Доналдсон Атлантик, и то су: Хајнрих Брауншвајгер, 33 го дине стар, правник, Хилдегард Ерлих, 16 година стара, Поти Нинстлихер и Едита Лустиг. »Прес Асошјешно потсећа, противно> тврђењима г. др. Гебелса, да су путницн »Атеннеа нзјавнлн да су јасно вндели када се подморннца појавнпа на површинн када је брод бно погођен торпедом. Подморннца је затнм учиннла круг око брода, нојн је мало доцније потонуо, алн тек пошто је подморннца погодила брод грана | том, која је експлодирала на палуби »Атенне«. То потврђује дванаест бродоломннка са брода »Атенна«, којн су под заклетвом дали такав нсказ. „Ствар већ објашњена" Лондон, 23 сктобра. — Агенција Рајтес јавља: Јутрошња штампа осврће се на поновно тврђење немачке вла де да су »Атениус потопили британски разарачи. Листови подвлаче да је та ствар већ објашњена и да накнадна тврђења не могу ништа да променр. I Амерцчки лист о говору др. Гебелса Њујорк, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља: »Њујорк Хералд Трибјунс полемише против јучерашњнх изјава министра Рајха г. др. Гебелса по питању »Атеииес. Лист вели да јв то био чисто пропагандистички говор, који неће наићи на добар пријем у Сједињеним Америчким Државама. Париски радио одговара г. др. Гебелсу Париз, 23 октобра. — Париски радио јавља'1 По мишљењу француских политичких кругова ховор др. Гебелса, који претстевља жучан напад иа Првог лорда британског адмиралитета г. Черчила, треба да припрема нову пропагандну кампању и дв легнтимише нову формулу подморничког рата. Као што је познато, у свом говору г. др. Гебелс тврди да је брод „Атениа"' торпедован од стране три британска разарача. Г. др. Гебело доказује предумишљај британских власти изјавом да су оне одбиле укрцавање Немаца на поменутн брод. Најзад г. др. Гебвлс твди да се „Атениа" одржавала на води 14 пуних часова док су свн бродови торпедованн од немачких подморннца тонули већ досле неколкко минута. У авзи с тим, у Паризу истичу да је већи број бродоломннка са „Атение"' — све амерички грађанм — под з&клатвом изјавио да

! су п риликом торпедовања приметили подморннцу, а не разораче. Што се тиче забране немачким грађанима да путују овим бродом, утврђено је да је „Атениа"' носила 28 Немаца, 23 Чеха, 6 Аустријанаца и 5 Данцижана.

Г. Черчнл НаЈ'зад, треба нагласити да, вхо се проучавају немачхи подаци о тонежи торпедованих савезничхих бродова, мора се урачунати и тонажа „Атение", да би се дошло до немачхе статистихе, пгто значи да су немачки статистичари већ урачунали тонажу „Атение" хао брод потопљен од њихове стране.

ЕНГЛЕСКИ КРАЈБ ОДРЖАЋЕ О БОЖИЋУ ГО ВОР ПРЕКО РАДИА Лондон, 23 октобра. генција Рајтер јавља: Њ. В. Крал> Ђорђе шесги одржаће о Божићу, на закључку империјалног програма британског радиа, говор пред микрофо. т ом. Постоји нада да ће се, ипоред тешкоћа насталих у радво-трансмисијама у доба рата, м оћи да се прикључе еми сији и остале радио станице из појединих доминиона и колонија са оригиналним програмима, без употребе плоча на којима су снимљене тачке програма из доминиона. Сматра се да би се приликом ове специјалне мисије, м огао емитовати и програм из Француске, савезнице Ве лике Брптаније.

ИРАК ПОЗДРАВЉА АНКАРСКИ СПОРАЗУМ Багдад, 23 октобра. — Агенција Авас јавља: Ирачка штампа поздравља анкарски споразум. Листови доносе такође крупним словима телеграме које су том приликом измењали миннстрн претседници Турске и Ирака. С тим у вези лнстови подвлаче срдачан тон тих депеша.

УСПЕХ АКЦИЈЕ ЗИМСКЕ ПОМОЋИ У БЕРЛИНУ Берлнн, 23 октобра. — Агенција ДНБ јавља: Провизорни резултат јучерашњег сакупљања за зимску ратну помоћ у Берлину износи преко милион марака. То значи да је јучерашње сакупљање дало за 80 од сто витпа него сакупљање у прву недељу месеца октобра 1838 године.

САХРАИА ГРОФИЦЕ ЋАИО . МАГИСТРАТИ Лнворно, 23 октобра. — Агенцнја Сгефанн јавл>а: Грофица Ћано-Магнстрвтн са_ храњена је данас у породнчној гробннци. Поред мужа покојне грофице били су присутнн њена мајка, гђа Мусолнни, гроф Ћано, главни секретар Фашистнчке странке г. Стараче. немачкн €1Л1басадор у Риму г. фон Махензен н многе друге личности.

СЛУЖБА БОЖЈА ПО КОПТСКОМ ОБРЕДУ У ПАВИЈИ Рим, 23 октобра. — Агенција ДНВ јавлл: Прва служба Божја по коптском обреду у Италији служена је јуче у катедрали у Павији. Служно ју је кардинал монсињор Салоти као претставник Конгрегације за Источну цркву уз асистенцију велнког броја коптскнх свештеника из Италијанске Источне Африке. Служби Божјој присуствовали су мно гобројни претставници. државе и фаишстичке партије.

Савремена дрнч&вна орун-сана сила Ваздухопловство

ш Оперативно ваздухопловство Авиација делом припада војсци, делом ратној морнарицн, а главиа снага ваздухопловства образује оперативно ваздухопловство, које је непосредно под врховном командом. Војсци припада извиђачка ави јација, противавионска артилерија и обавештајне ваздухопловке трупе. Ратној морнарици прнпада из виђачка аоијацнја, ловачка авиецијз (за гон>ен>е непријатељских авиона) и бомбардерска авиација за нападе на непријатељске бродове из ваздуха бомбама и торпедима, било надлетањем (хоризонтално) било обрушавањем (стрмим налетом). Оперативно ваздухопловство обухвата највеђи део авиације, балонских јединица, противависнске артилерије и обавештајних ваздухопловних трупа. Задатак је оперативног ваздухопловства да у самом почетку рата постигне надмођност у ваздуху. Оперативно ваздухопловство је мођно, његов најважннји део обухвата авнацију која може бити извиђачка, бомбардерска и борбена или повачка. Оно стојн непосредно под врховном командом од које добија и задатке у оквиру општих ратних циљева. Ови задацн могу носити карактер самосталног ваздухопловног дејства или садејства са војском или морнарицом, при извршењу њихових бојних задатака. Као специјалани део ваздухопловства, и то веома ■ значајан, сматрају се данас и специјалне падобранске трупе које се у раз ним земљама разнолико називају: парашитистн, падобранци, ваздушна пешадија нтд. Поред трупне организације ваздухопловства врши се к територијална организација н»егова, што условљава предузиман>е разноврсних мера за најпоповољније његово дејство у односу на државну територију, ка ко у смислу напада са ње, тако и у погледу њене одбране. У овом циљу државна територија се дели у зоне или регионе, на којима се уређују елементи и за напад и за одбрану. Поред многобројннх сталних и постоје ђих аеродрома уређују се и обепежавају и многн мођни и резервни авродроми. Ради заштите територије и ста новништва у првом реду служи авиација, апи ње не може би ти свуда и у довољној јачини. Услед тога постоје многобројне противавнонске трупе, чијн је задатак да најважније тачке и делове државне територије заштите прн непријатељском нападу из ваздуха од бомбардовања, паљења, тровања нли спуштања помођу падобрана. Против авионске трупе наоружане су спецнјалним оруђима, топовима и мнтраљезима- начелно аутоматскнм, као и прислушним апаратима. Неке од ових трупа су стално постављене на одређеном простору ради заштите појединих означених тачака од важности, а неке су моторнзоване н служе као брза покретна снага за употребу у одређеном реону, на местима према правцу налета непријатељских авиона. Објекти које треба заштити углавном су поједини градови, раскрсннце и чворови важних комуникација, железничке станице јачег саобрађаја, фабрике, ин дустрнска места и покрајнне уопште, електрична и хидротехничка постројења итд. У погледу поступка у случају непријатељског напада из ваздуха војска је обучена у духу својих правила и прописа, а тако исто у свима државама обучава се и цивилно становништво, како би у том случају поступило н што корисннје и у највеђем реду.

Исељавање веђих градова такође је предвиђено код свнј * др» жава. Као и код других родова војске. тако се и код авиације пред виђају губитци за време рата, који према искуству могу бити око 30 до 40 авиона месечно. Услед овога свака држава још у миру спрема потребну резерву, како апарата, тако и летеђег особља: пилота, извиђача, бомбардера и стрелаца, а и потребног техничког особља. У број ра зервних авиона убрајају се и школски и специјални авиони, као и цивилнн. Осим аога у свакој индустрнјсној зешви предузимају се мере да се производња авиона у време рата повеђа до што веђе мере како не бн број апарата подбацио у току самог рата. Многе државе предвиђају производњу авиона и у фабрикама, које се баве време мира производњом неког сличног артикпа, само да би се мођ производње попео ка потребан степен. Тако је познато да Велнка Британнја има оспособљену производњу авиона до тог степена, да је загарантовано дневно око тридесет авиона илн месечно око 1000. Број авиона једне државе теш ко је сазнати, с тога се само може процењиватн са вероватнођом према подацима мирнога до ба и према напоменама, хоје су напред изнесене. Према томв ратни број авиона вероватно је око три пута веђи од стања које се цени за време мира. Према овако начелно изнесеннм подацима организацнје и са става војске, морнарнце в вазду хопловства, јасно је да св ору« жана сила једне државе не може процењиватн само према бро ју њених дивизија, веђ је потреб но процењивати сваки део оружане силе понаособ, да би се добила што вероватнија слнка о снази и јачини те државе, при чему се не сме занемарнти ни процена њене индустрисхв, финансиске и економсхе мођи. Појединн деловн оружане силе цене се: Војска према броју бораца хоји начелно износи охо 10* < броја становништва, а при чему вредност оаих бораца расте у хо лихо је у земљи јаче унутрашње уређење, хао и индустрија, финанснје и економско стање. Морнарица према величини то н»же, како укупне, свих ратних \единнца, тако и поједнннх јеТЈИНИца. Ваздухопловство према мирно допској јачини хоју треба рачунати око три пута веђом. На овој основи изнеђемо најновијв податкв о јачинн оружане снаге свих великих сила. Л. Љ. М.

СВЕЧАНА САХРАНА ГЕНЕРАЛА САНХУРКА Мадрид, 23 октобра. — ДНБ јавл>а: Генерал Санхурко, који је, као што је познато, несрећним случајем погинуо у самом почетку грађанског рата у ГТТпа нији у тренутку када је авноном пошао из Португалнје за Шпанију, сахрањен је данас на свечан начин у Пампелуну. Смртни остаци генерала Сан хурка пренесени су пре неки дан из Португалије, а данас сахрањени у Шпанији. Међу присутнима били су генерали г. г. Цварела н Аран да, претставници дипломатског кора и друге угледне личности. По извршеној сахрани гене рал г. Гварела прочитао је декрет генералисима г. Франка, којим се покојнику додељује титула генерал - капетана. Ч /ј^-

— Шта то шаљете у иностранство? — Стару робу која иам виџсе не треоа-.