Време, 24. 10. 1939., стр. 5

Уторак, 24 октобар 1939

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

СКУТћРИ

шдап1

тнпк-иплЕхи

лШШ

ћВХИ ,

Ворба око мореуза

(ППЈИПНПЈИЈПНЈПНШЈПИННИНПННШИПШПШМПппитшншш

Бесфер и Дардаиели

Према прнлично нвјасннм №4 вештајнма, пре некопико дана прекннути су преговори нзмеђу Руса и Турака, н то због неких — ннје јасно којих и каквих руских захтева у погледу мореуза Босфора и Дарданела. Русн су, свакако, тражили да Турцн пропусте рус.че ратне бродове кроз ове мореузе, а да то, опет, не доп^сте другнма. Ако је око ^ачно, онда би н ово био знак да се »исторнја понављас и да ново време ннје било у стан>у да смн слн ништа ново. А то би био опет доказ да ннје тачно оно мишљења савременнх мислилаца да се може тако лако раскрстити са прошпошћу. У пространој области Средсземног Мора постоје три места на која су упрти погледн свега европског света. То су: Гибралтар, Суецки канал н Босфор и Дарданели. Између ова трн места, Босфор и Дарданели као да најзначајнији, и њихов значај јако отскаче од значаја она л два. Ова два мореуза назвал је 1809 гроф Румјанцов, рускн миннстар спољашњнх послова, »мачјнм језиком« због кога никако не може да буде слоге н мира нзмеђу Русије и европског запада. Једво од три најлепша места на куглн Босфор (турски Истамбуп Богасн — цариградска врата) је узак мореуз којн везује Црно Море са Мраморним. Дуг је охо 30 км., шнрнна му је између 550 и 3000 м , а дубина 30 до 40 м. И с једне и с друге(европске и азијске) с^ране нма пуно утврђења која оране пролаз лађама, али су утврђења с европске стране слаба и без вредности. Нешто су боља она с азнЈске стране, нарочито утврђење Маџијар - капеси (»калесис — град, утврђење). Апи је европска страна лепша, те јв зато и много више насељена. Ту су дворци и виле богатих Турака и богаташа других народности (нарочито Грка). Знатнија су места: Бујукдере, Тарабија (Терапија), Јеннкеј, а с азнјске стра не: Скутарн, Канлнџа, Паса бакча н т. д. — Каже се да су на зем љивој кугли најлепша места: Рио де Жанеиро, Бока Которска в — Босфор. Утврђеша Дарданела Дарданвпн су 1:ореуз којн везује Мраморно Море са Белим (Јегејским). Дужкна им је око 70 хм. ( ширнна у нјавећем делу 5 до 6 км., а у једном делу (код чувеног утврђења Чанак - калеси) 19П0 м. Дубина му је разпична и■ .чатно већа од дубине БосфорН. Дарданелн су далеко значајнији од Босфора, па су и знатно боље утврђена. Има утврђења још нз времена Бизантије, али су га Турци (којн су га прешлн 1356) знатно јаче утврђивапи. Још султан Мехмед П (1451 до 1481) подигао је и данас знатна утврђења Седуп - бахир - капеси на европској (на улазу из Мра корног Мора) н Чанак - капеси (Кале Султани) на азијској страни. Велнки везир Ахмед Ћуприлић подигао је (1659) утврђења Кипид - бар (на европској страни према Чанак - капеси) и Кумкалеси, на азијској страни, на улазу из Мраморног Мора према Седул - бахир - аклеси. Временом појачавано је и утврђење Галипољ, где су се Турца први пут утврдили, прешавши у Европу (1356). И доцније су ^еђала и друга, јача или слабија, утврђења с обе стране, те их данас има велики број. Нека су од ових утврђења снабдевана обилатим сретствнма за одбра-

ну, а нарочнто Бурну и Седулбахнр, а затим Чанак - калеси. Пет острва нспред улаза у мореуз Ова многа утврђења веома добро бране улаз у овај мореуз. Поред овога, Дарданели, у погпеду одбране, имају још једну добру страну. Испред улаза у мореуз налазе се у Белом Мору пет острва (Светн Страт, Лемнос, Самотраки, Имброс н Твнедос) коЈа су такође прилично добро утврђена н која служе као нека претстража Дарданелима. Али има и једну незгодну. Са европске стране налази се уско и прилично дугачко (око 80 км.) Галипољско Полуострво чијн је свверни део шнрок само око 10 км. А то је баш место, одакле се мореуз шири у Мраморно Море и није добро утврђено. Па ипак, то досада ниЈв много сметало одбрани улаза у мореуз, јер је азиЈска страна веома добро обезбеђена (нарочито у току Свет ског рата). Ови мореузи, а нарочито Дарданели, били су значајни и чувени одавно, чак још и у старом веку. Али њихов међународни -нача) скаче тек од времена када је руски цар Петар Великн (1682—*1725) проширно Русију на северну обапу Црног Мора н завладао Аззвским Морем. Руснја тражн слободну пловндбу по Црном Мору Познато је да је Русија пре впаде Петра Вепиког била потпуно континентална држава и није имапа везе с морем. Петар је потиснуо Швеђане са обале Балтичког Мора и тамо подигао своју престоницу Петроград. Апи је одмах видео да од Балтичкога Мора не може иматн вв лике користи, јер је то ипак затвооено море. Стога је настајао да Русија прошири и на Црно Море. Освојивши Азов, желео је да отворн руским бродовима пловидбу по Црном Мору, а тако исто да омогући и излаз у Средо земно Море. Пошто је тада највећи део обале Црнога Мора био у турским рукама, Петар Велики је желео да у том погледу закључи са Турском уговор, па је 1699 упутно у Цариград свога посланика Украјинцева. Овај је отпутовао у Цариград на првом руском бојном броду »Крепостс (1699). Украјинцев није успео да дсбије од султана такав уговор, по коме би руске лађе могле пловити по Црном Мору, а још мање да би могле слободно пролазиги кроз Босфор н Дарданеле. Султанов тајни секретар Александар Маврокордато изјавио је тада Украјинцеву да је султан непокопебиво одлучио да не допустн ичијнм туђим бродовима да плове по Црном Мору (у априлу 1700). За Турке је Црно Море »чи ста и непорочна девицас. И то начело вредело је за Турску све до данас, а у том погледу она је још од онда нашла и помоћи код Француске н Енглеске које су баш од тога доба обратиле већу пажњу својој трговини са Певан том (источни део Средоземног Мора). Кучук — кајнарџ ^1јскн мнр Русија је морала оружјем да извојује право да њенв лађе могу слободно пловити по Црном Мору. Ратом од 1868 до 1774 руска царица Катарина П нагнапа је Турску да закључи знаменити Кучук - кајнарџијски мир (1774). По уговору о томе миру (чл. 11) Русија је добила право да њени трговачки бродови могу сасвимј

слободно пловити по Црном Мо-)У, па и пропазити кроз Босфор I Дарданеле, као што могу пролазити и трговачки бродовн других држава. Тиме је углавном било решено питање о пролазу трговачких бродова и оно доцније у начелу није никада било спорно/ али је настало питање о праву да н бојнн бродови могу проћи. Источно пнтање Ово питање је билоЉеома значајно не само за Турску него и за Француску и Енглеску па н за Аустрију. Из тога се питања развило и оно чувено »Источно Пико опасније откако је (17 новембра 1869) отворен и предат саобраћају Суецки Канал. Енглеска помаже утврђење Дарданела Међутим, Руснја је стално н упорно настојавала на томе да добије пролаз кроз Босфор и Дар данеле" (доцније пнтање „Блискога Истокас за разлику од питања »Даљњега Истокас које се тицало средње и источне Азије). Отуда је постало и оно начело о одржању целине (ннтегритета) Турске Царевине кога се све до

краја 19 века, па и поспе, држала Енглеска нарочито. Западне 6вропске државе никако нису моглв допустити руском ратном бродовљу улаз у источни део Средоземног Мора, јер је то било веома опасно за њихову трговину. А то је постало још даледанеле не само за своје трговачко, већ и бојно бродовље. Због тога су н Француска и Енглеска потстицалв Турску да утврђује Дарданеле, па су јој за то давапе и вепика новчана средства. Оне су најзад у начелу пристајалв да св пропусти руско трговачко бродовље, али никако нису пристајале да се пропусти и бојио. О Босфору и Дарданепнма постоји некопико уговора и у свима је углавном заступљено начело: да ничији ратнн бродови не могу пролазити кроз Босфор и Дарданеле. Само је Једренским уговором (од 2 септембра 1829) н Ункијар • искелеским (од 26 ју на 1833) Русија била добила право да пролази и са ратним бродовима, али јој је то првво одузето Лондонском конвенцијом (од ЗЛ5 јула 1841). Ова јв конвенција ушла послв н у Париски уговор од 1856, па јв тада Црно

Море проглашено као неутрално н Русији одузето право да у њему има ратно бродовље. Ту обавезу збацнла је са себе Русија чувеном Горчаковљевом нотом од 19/31 октобра 1870. А то јб опет био разлог што је Енглесча на Берлинском конгресу (лорд Биконсфилд) онако одлучно настојала да уништи користи на које је Русија имапа права по својим победама у рату с Турском 1877—1878. Борба Руснје н Енглеске Па и за време Светскога рата није Енглеска пристала да Руси заузму Царигррад, већ су освоје ве Цариграда узеле на себе она и Фрнацуска (чувена »Дарданелска експедицнјас од новембра 1914 до краја фебруара 1915). Из истога су разлога и после Саетскога рата ови мореузи остали у •/оској впасти, заједно са Царнградом. Босфор и Дарданели, у погледу међународних веза у Европи, имају дакле данас исти онај значај којн су имали и до данас, па ће га свакако нмати и у будоћности. Карта Дарданепа

На Западном фронту скоро потоуоо затишје

Лондон, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља из Париза: На Западном фронту као целини преовлађује скоро потпуно затишје. Спроводи се само редовна активност на борбеној линији, и врши се камуфлажа, полагање бодљикавих жица и копање ровова. Једино на нстакнутом по- > У току наркн ноје претставложају код Орентала артнле- л,ају једнну актнвност на рнјска паљба бнла је прнлнн- фронту, нојн је сада мнран, но јака. заробљено је неколнко немачМеђутим, ма какву одлуку , кнх војннка. донели немачки војни круго-1 На целом фронту у области ви, нарочито после већег бро-' Рајне и Мозеле влада потпун

ја војних и дипломатских конференција, француска војска спремна је. Местимице чарке Париз, 23 октобра. — Агенција Авас јавља:

мир. Све операције свеле су се у току последњих дана на упућивање патрола у простор који нису заузеле противничке трупе. Неке немачке патроле биле су изненађене и доведене у француске линије. Немачки војници махом су резервисаништа не причају, осим

БРИТАНСКО-КАНАДСКИ ПРЕГОВОРИ Отава, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Капетан Балфур парламентарни секретар за ваздухопловство и Г. Хилс, генерални директор авионског предузећа »Хевилендс стигли су јуче у 14 часова на овдашњи аеродром. На станици их је поздравио лорд Ривердејл шеф британске ваздухопловне мисије. Г. г. Балфур и Хирлс имају задатак да са канадским властима спроведу у дело све припреме за обуку пилота Британског Царства у Канади. Лорд Ривердејл изјавио је да преговори са канадском владом напредују повољно. Дефинитивни план обуке пилота биће одређен кад стигну у Кана« ду мисије из Аустралије и Нове Зеландије.

Према званичном бероонском саопштењу Пољаци суупотребљавали бојне отрове

Берпнн, 23 октобра. — (Телефонски извештај) Пре неколико дана издато је у Берлину званич но саопштење у коме се, између осталог, кажв; »Још у првој половини рата у Пољској добила је немачка врховна команда обавештења да пољске трупе употребљавају отровне гасове. С обзиром на велики зна чај који ова чињеница може н* мати у међународномд праву, би ло је потребно детаљно испитати и утврдити овај случај. Као што је познато све цивилизоване државе примиле су на себе обавезу специјалном конвенцијом од 17 јуна 1925 године да неће у случају рата употребљавати отровне гасове и да неће водити бактериолошки рат. Поводом поменутих вести установљено је да је још 8 септем бра употребљен бојни отров од стране пољских трупа приликом напада једне немачке чете на град Јасло. Због тога је 13 септембра образована војна комисија под воћством једног вншег немачког офицнра н једног лекара из Врховног штаба. Ова комнсија је посетила бопннцу у којој су пежалн ра&еницн којн су задобилн ране приликом експлознје једне гасне бомбе код града Јасла. Комиснја је извршипа нспитивање на лицу места, прегледапа рањеннке и накнадно хемнско-аналитички испнтала и утврднла да се занста ради о бојном отрову. Ове вести демантовала је агенција Рајтер, после чега су на

немачком меродавном месту позвали стране дописнике неутрал них држава да се на лицу места осведоче да су пољске трупв употребиле бојнв отрова. Швај« царски професор г. Рудолф Стехелин нз Базела позван је такође да посети Јасло и он је установно да се ради о тровању вој* ника са бојним отровима. На основу даље нстраге установљено је да је ове бојне отрове лиферовала Пољској Енглеска. Енглеска )е непосредно пре почетка рата лиферовала Пољској велике ноличине ратног материјала и у једном арсеналу који се налазио у близини Гдиње нађено је, поред осталог ратног материјала који је лиферовала Велика БоитачиЈа, и неколико хк љада гасних бомби. На основу пољских нсказа потврђено је да је цео овај материјал који је нађен у арсеналу последњих недеља пренет енглеским бродовима у Гдињу и ту истоварен у му нициске депое. Тако је несумњиво утврђено да је ове отровне гасове које су Пољаци употребили против немачких трупа лифвровала Пољској Енглеска и да су енгпеског порекла. На основу накнадних испитива ња проиађен је код места Млаве још један огроман лагер са неколнно хиљада гасних бомбн такође енглеског порекла, а исто тако су нађеие ове бомбе н прнпикои рашчишћавања једиог пољског артнлериског положаја код Блозна и у једној шуми истсчно од Островјеца као н у многим другим местима.

Лондоп де.иантцје оести о .шиферовангу отроаних гасова ЧО.ТгСКОЈ

Лондон, 23 октобра. — Британско министарство за информације јавља: Немачке оргенизације за про. паганду преплавиле су многе неутрелне земље летцима упуће. ннм поштом из Берлина у којима се каже да је Велика Британија снабдела Пољску отровним гасом »Жути крстс. Тај гас имао се употребити од стране пољских трупа за време немачке инвазије Пољске. Овај начин пропаганде од стра пе Немачке изазвао је оправдано негодовање. Потребно је још једном категоричкн демантовати овакве немачке опт>*жбе ма да је британска нлада већ једном то ралије учннила. У британском првом демантнју

бнло је наг.ташено да су Немцн употребнли сличан маневар 1915 године, после кога је следовала употреба од њихове страме отров них гасова против француских колонија. шид тРупа н прве канад ске днвизнје.

о материјалним условима под којима жнве. Мирна ноК Парнз, 23 октобра. — Агенција Авас јавља: Извештај француске врховне команде од 23 октобра ујутро гласи: »На целом фронту мнрна ноћ.а Делатност артилерије Берлнн, 23 октобра. — Агенција ДНБ јавља: Врховна команда саопштава: »На западном фронту ннје било борбн сем делатности артнлернје н извнђачкнх одреда.« «На дан 21 октобра, у 12.45 часова, појавно се један тромоторнн британски авион долазећн из источног правца над железннчком станнцом Концен, 25 км. југонсточно од Ахена н ишчезло је преко белгнске граннце у западном правцу.а Адмирал Даулан код г. Даладјеа Париз, 23 октобра. — Агенција Авас јавља: Миннстар претседник г. Даладје примио је данас пре подне едмнрала г. Дарлана. Узбуна у Шкотској Лондон, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Данас пре подне дат је знак за узбуну због опасностн од непрнјатељскнх авнона у области југонсточне обале Шкотске. ,

ПИТАЊЕ СИАБДЕВАЊА НЕМАЧКЕ ИЗ РУСИЈЕ

НОВА НАРЕДБА О СТРАНЦИМА У НЕМАЧКОЈ Према- -једиој - нож>ј наредби Министарства унутрашњиз»~а«слова Рајха, оваки странац старији од 15 година, који није држављанин земље која се налази у непријатељству са Немачком, мора имати специјалну дозволу 1 надлежних впастн ако жели да се задржи дуже од 48 часова у Немачкој. Према овој наредби, немачка посланства и конзулати у нностранству могу приликом визирања пасоша издавати одобрења

Парнз, 23 октобра. — Париски радио јавља: У Паризу се сматра да помоћ Совјетске Уније Немачкој тре-, нутно нв може да буде велика. странцима, ко]и иису држављани

Све зависи од времена, а у првом реду од побољшања саобраћајних прилика у Русији које ће ове зиме бити знатно погоршане. Упркос томе, немачко-руска ко мисија у Москви покушава да изради опширан план снабдевања Рајха. Није вероватно да ће Руснја, ради задовољавања војних потреба Рајха, напустити свој трећи петогодишњи план, а ако, рат буде трајао дуже поставља се пи тање како ће Немачка са своје стране надокнадитн руске потребе. По мишљењу француских политичних и привредних кругова, немачно-руска привредна сарадња претстављала је комбннацију која се заснивала на офанзиви мира. Сад после неуспеха ове офанзиве, влади Немачке н Русије приморане су да реализују овај план на много скромнијој бази.

СТРАХОВИТА ЕКСПЛОЗИЈА У ДАБЛИНУ Даблин, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Јуче је у затвору у Маунтџоју дошло до експлозије, која се чула у целом Даблину. Постоји сумња да су експлозију намерно изазвали политички кажњеници, који се тамо налазе. Међутнм, ниједан није успео да побегне. Експло. зија је изазвана џелинитом, I који су осуђеници успели да | прокриумчаре у затвор.

земаља са којима је Немачка у непркјетељству, за извесно бављење у Немачкој. Ако би се неко и прежо ове дозволе хтео да задржи у Немачкој, мора благовремеко тражитн дозволу полнцијских властиОни странци, који се нв би придржавали ове наредбе биће кажњени затвором и новчаним казнама. Према наредби може се, у јавном кнтересу, свакоме странцу ускратити боравак у Немачкој.

РУСКО-НЕМАЧКИ ТРГОВИНСКИ ПРЕГОВОРИ Москва, 23 октобра. — Сазнаје се да ће руско-немачки трговннски преговори бнтн настављени у четвртак. Шеф немачке делегацнје г. Ритер, који је отпутовао у Немачку по инструкције, враћа се одмах у Москву где ће учествовати у даљем раду кон« ференције. _ _ _ (Ексченџ телеграф)

Поглед иа Дарда нелслм МореЈ!

ДАНАС Г. СПАК ГОВОРИ ПРЕКО РАДИА Брнсел, 23 октобра. — Агенција Авас јавља: Министар иностраних послова г. Спак одржаће сутра говор преко радиа. Како се сазнаје, г. Спак ће том ^^^^^^0^ |јоновити одлуку Белгије да и даље остане строго неутрална.

Бнглескн покретџи топ тецшог налнора