Време, 24. 10. 1939., стр. 6

СТРАНА 6

Уторак, 24 октобар 1939

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

Данас ће шефови група, заступљених у влади, донети одлуку о заједткој кандидатској листи за избор сенатора

Данас пре подне одржаће се седница шефова група које су заступљене у владн народног споразума. На овој седници решаваће се о саставу заједничке листе за претстојеће сенатске изворе, жоји се имају обавити 12 новембра. Према добијеним обавештењима свв групе, заступљене у влади народног споразума, донеле су начелну одлуку да са заједннчном кандндатском листом иступе на сенатским изборима. Према томе на овој седници имао би да се утврд:1

Претседник владе г. Драгиша Цветновић посетио је јуче по други пут Сајам у Београду

Јуче је био последн>н двн овогод«га1н>ег Међународног јесењег сајма узорака у Београду. И јуче је сајзм био врло.посећен. а пред вече је на Сајмиште дошао и саз! претседннк Крал.евске владе г. Драгиша Цветковић. Претседник владе г. Цветковић посетно је Сејам пре неки дан. али је тада разгледао свмо ино. стране изложбене павиллне. Јуче по подне претседник владе г. ЦзетЈ-и>вић посветио је пажњу домаћим изложбеним павиљонима. 172 БИРАЧА ЗА СЕНАТОРЕ У ВРБАСКОЈ БАНОВИНИ Баља Лука, 23 оитобра. — Окружнн суд у Бањој Луци завршио је данас списак бирача за сенатске изборе у Врбаској бановини. Врбаска бановина бира три сенатора и у свему има 172 бирача, од којих 139 претседника општина и 33 банска већника. СРЕСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ЈРЗ У ПРИЈЕДОРУ И САНСКОМ МОСТУ Бања Луна, 23 октобра. — У току јучерашњег дана у Приједору и Санском Мосту одржане су шире конференције присталица ЈРЗ за ова два среза. Конференције је сазвао и на њима био главни говорник министар на расположењу и претседник Бановинског одбора ЈРЗ г. др. Бранко Миљуш. У својим говорнма г. др. Миљуш-оппшрно^е^гзноо снољну трашњу политичку ситуацију. После Приједора и Санског Моста мннистар г. др. Миљуш посетио је неколико већих села у ова два среза где је са партијским и личним пријатељима одржао састанке. Синоћ је г. др. Миљуш отпутовао за Београд. КОНФЕРЕНЦИЈА Г. РАДОСЛАВА ВЕСНИЋА У КРАЉЕВУ Крал>ево, 23 октобра. — Овде је одржго ужу конференциЈу својих партисккх пријателуа г. Радослав М. Ветакћ, који се прошлих избора кандидовао у Срезу жичком. После дискусије и ошлирног излегања пслитичке ситуације, г. Веснић је од својих пријатеља добио одрешене руке н одобрење за његов досадашњи рад. Пријатељи г. Веснића почели су већ и живу вкцију у срезу, те ће овкх дана сазвати Једну ширу конференцију. ИЗМЕНЕ У ПОГЛЕДУ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ НАДЛЕЖНОСТИ ЦАРИНСКИХ УСТАНОВА

однос и кључ по коме ће поједине групе бити заступљене на заједничкој кандидатској листн. Како се сазнаје на територији Бановине Хрватске, поред кандндата Хрватске сељачке стра ке, Срби ће бити претстављени са два, а муслимани са једним кандидатом. Исто тако сматра се да ће Хрватска се-1 љачка странка добити једно ј Поетседник Краљевске владе кандидатско место на заједни- Драгиша Цветковић дошао је чкој лнсти у Дринској банови- На Свјмиште нешто после 1" ча. ни. I сова. На улазу у Сајмиште прет— РЕЗОЛУЦИЈД ГЛДВНОГ 0Д50РД Самосталне демократске странке

седника владе г- Цветковића дочекали су директор београдског СаЈма ннжењер г. Милосав Васиљевић. као и неколико чла х>ва управе Свјме. Разгледајућн домаће излсјКе. не павиљсне ггретседник КраЈревске владе г. Драгиша Цветковић посетио је најпре изложбу књига и сајам слика. а затим је обишао друнггвене изложбене п^виљоне, интересујућн се зв све гране до. маће прнвреде и њихов напредак. Претседник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић задржао се на Сајмипггу скоро два часа. ПРВАЦИ ЈНС КОД ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ Г. ЦВЕТКОВИЋА Прваци Југословенске на ционалне странке гг. др. Коста К>т.1ануди, Илија Михаиловић и Јеремија Протић, јуче су посетили претседника Крал»ев ске владе г. Драгишу Цветковића. ГЛАВНИ СЕКРЕТАР ХСС Г. ДР. КРЊЕВИЋ КОД Г. ДР. МАЧЕКА 3&гр<4), 23 октобра. — Потпрет седника Краљевске владе г. др. Влатк а Мачека посетио је јутрос у 8 часовв, у његовом ствну на Прилазу главни секретар ХОС г. др. Јурвј Крњевић. Г. др. Крњевић задржао се код г. др. Мачека до 11 часова. РАЗГОВОР Г. ДР. МАЧККД СА БАНОМ Г. ДР. ШУБАШНТкЕМ Загреб, 23 октобра. — После разговора са генералним секретаром ХСС г. др. Крн>евићем, потпретседник владе г. др. Мачек посетио је данас лре подне у 11 часова бана г. др. Шубашића и с њим се задржао у разговору преко једног сата. За време разговора г. др. Мачека са баном г. др. Шубашићем довезао се у банске дворе и министар социјалне политике и народног здравља г. др. Срђан Будисављевић. РАДИКАЛСКИ ПРВАЦИ У КУМАНОВУ И ПРЕШЕВУ Скопље, 23 октобра. — Радикалски прваци г.г. Крста Милетић, Милош Бобић и Милан Ст. Протић, који су као деле-

Око захтева дисидената Демократске странке да се важност законских прописа о заштити сељачког поседа прошири на целу земљу

Главног одбора јуче,,ства на зомљишту »оја је ииу-

„Наша је мисша сложан рад, духовно усклађивање народних индивидуалитета, одбрана Југославије и независност и слобода Т ^Ј ПРИМИО ФРАНЦУ

присуствовали бановинској конференцији Народне радикалне странке у Скопљу от-

Једна од првих уредаба Бановине Хрватске као што је познато односи се на заштиту минимума земљорадничког поседа. Ова Уредба, објављена 18 о. м., по своме социјалном обележју и одредбама, које пружају законсну заштиту одређеном минимуму земљорадничког поседа и спречавају принудно отуђивање извесног неопходног дела земљорадничке имовине, наишла )е V јавности на на)бољи пријем. Уредбом је, у првом реду, одређена величина поседа, која се сељаку не може пописати и рачунати пао обезбеђење за његове обавезе. То су кућа са окућницом, затим обрадиво земљиште у површинн од пола хеитара по једном члану породице, а најмање три хектара у породнци. Не могу се исто тако пленити земљорадничке зграде, потребне за уредно вођење домаћин

зето од пописа по овој Уредби Најзад се у Уредби тачно прецизира појам земљорадника и по њој је сељак свако физичко лнце, коме је пољопривреда

Бапкана" каже се у резопуцији Загреб, 23 октобра. — Вечерас' знања о прекој потреби те ндеу 17 часова секретаријат Само- је, ма да није та мисао остваресталне демократске странке пре- на у оном обнму како су га садао је за јавност резолуциЈу, која мосталци замишљалн, ми самоје једногласно прихваћен на си- стални де?лократи у самој чињеноћној седници Главног одбора; кици да у В лади државне заједСДС. Резолуција гласи: ј Н ице сарађује и вођа Хрвата а »Самостална демократска стран да ј в делом остварен програм ха прожнвела )« до сад две глав- Сељачкодемократске коалиције не фазе свог развоја и рада. Пр- од , августа 1928 године, стварава је фаза од стварања државе њем и изгра ђ иввн>ем Бановине 1918 до 1927 годиие, друга )е од Хрватске, видимо триумф мисли 1927 до даи.с. О.о прво р.здоб- Све10Ј Прибиаћвића и Стјвокарактернсано |. нашн« ра- | пт дом 0»0 формнра&а ноа. др»,. ј и ^ ^ „ 0 . а угдажом формираа.м дн. аоте, |.дн. душ.. Поко|ии , Р * С.тоЈ.р ПрнбнКе.ић сматрао ,. г>стаЈ „ још МОГОС1р} . ко - П0 Ј„ Ш > д. с. т.| аи» д. постнћи Н.ЈЛак- 1>атии) , догаЛаји>|а , који око И1и . ше и на)брже уннтарнзмом на бесне >1 нсн ј а сложног рада и дуа .1?Ч?Х-РЈ*Р демократи)^, где 6" , ховног-уоклаћивања иародних нн Еладалн најбољи, подједнако из днвидуЛлитета Срба, Хрвата н свију крајева. Како је нова др- Словенада у државпоЈ целипн, жава створена из крајева којн у одбране Југославије п независнонсторијн ннкада ннсу били заје- ст „ и слободе Балкаиа. дно, томе настојању одупнрале Лзвршни и Главнн одбор СДС

су се углавном две тенденциЈе:

На основу Закона о организа. цији концеснске управе и чл. 2 Правилника зе. рачунско-благајннчко пословање код централних церинскнх благајаица и царинар Еица. Министар финансија решио је да главна царинерннца у државом,

ку са царинским одељком у Доњем Миу_ол>цу. као и царинарница I реда у В>*ковару са својим одељком у Винковцкма потпадну под надлежност централе царин. ске блегајнице у Загребу; да главна царинарница у Дубровнику и царинерница I реда у Кор■чули потпадну под надлежност централне царинске благајнице У Сплиту и да парински одел>ци у Белом Мане стиру. Барањсксм Летровом Селу и Кнежеву. који су досада припадали главној ца. /рннарници у Осјеку, потпадну под надлежност царинарнице I реда у Бездану. САСТАНАК „СЕЉАЧКОГ КОЛА" У БАЊОЈ ЛУЦИ

Г. Сава посокоЕић, главнн сеиретар СДС

На једној страни хегемоннзам, а на другој сепаратизам. Кад је Стјепан Радић довео снаге хрватског народа на терен позитивнв државне политнке, а на другој страни Светозар Прнбићевић, кроз искуство борбе стекао сазиање да је хегемонизам у сво«ој суштини заправо сепаратизам,

створили су заЈедно 1927 године Сељачко демократску коалицију, да најпре на основу видовданског Устава остваре демонратизацнју у целој држави. Догађаји и борба која је настала од тога часа дала је за право у пуној мер и н Светозару Прибићевнћу и Стјепану Радићу, њиховој генијалиој идејн што су удружили своје две странне у једиу заједницу, >о|а |с постал. | нер4лн^"секретар"г."СавГ Ко. попатид тачка н гнага ча оР1пеп.р

у свом позитнвном и одговорном раду према идеологији Сел>ачке демократнје н дал>е ће се залагатн за правилно и праведно решен»е невоље села н сељака. Аграрна реформа, пореска реформа, општннока кредитна, социјална и економска политика, морају се водити према интересима селлчког радног народа. У спол>ној политици заогупаће гледиште међународне сарадње, а у овом часу строге неутралности. Самостална демократсжа стратса по евојој прошлости н по свом саставу и схватању поборник је сарадње и солидарности Срба, Хрвата и Словенада, те тако од споразума очекује демократизацију целе наше државне заједнице у коначном њеном преуређењу. Главпн одбор СДС на седннци од 22 октобра 1929 годние, уважавајући оставку г. Адама Прнбићевића на претседнинггво странке, изражава му братеке симпатије и призпан>е. Главни одбор једногласно бнра за претседника странке г. др. Срђапа Будисављевнћа, за претседника Пзвршног одбора г. др. Већеслава Вилдера, за потпретседнике_ г. др. Милана Костића, г. др. Хинка Крнзмана и Јову Ћорковића и г. др. Дуду Бошковнћа, за генералног секретара Саву Н. Косаиовића". СЕДНИЦА ПРЕТСЕДНИШТВА СДС Загреб, 23 октобра. — Данас око подне одржана је седница претседништва Самосталне демократске странке под претседништвом новог претседника г. др. Срђана Будисављевнћа. Седници су присуствовали претседник Извршног одбора г. Већеслав Вилдер и г. г. др. Милан Костић, Хинко Кризман, Јован Ћорковић и ге-

1 путовали су јутрос у 7 часова МИНИСТАР Г. ДР. ШУ- за Куманово и Прешево, где главно занимање, које обра .)уЈе ће одржати неколико саста- ' земљу само или са члановима СКОГ И АМЕРИЧКОГ ПОСЛАНИКА Јуче у 10,30 часова министар финансија г. др. Јурај Ш>теј примио је у своме ка-

нака са својим при]атељима. КОНФЕРЕНЦИЈЕ Г. ЂУРЕ ЧЕЈОВИЋА Рашка, 23 октобра. — Минибинету француског посланика стар на располодаењу и претна нашем Двору г. Ремона седник Бановинског одбора Брижера. ЈРЗ за Зетску бановину г. ЂуИсто тако г. министар при- ра Чејовић одрлчао је данас мио је у 12 часова америчког са претседницима општина, посланика на нашем Двору банским већницима и угледг. Артура Брис-Лејна. ним грађанима конференциј" т.тппишшпмшШИШШШШШММИМит«"""'—""„Формирање и организовање БАНОВИНЕ ХРВА7 СКЕ благвтворно к утицати и на друге крајебе пише „Хрватски дневник

своје породице, а у случају потребе и са плаћеном радном сна гом. Ова свакако значајна Уредба, која ће се примењивати на територи)и Бановине Хрватске, нашла је одјека и на српској страни. Тако су дисиденти Демократ

селу илн варошн. пет дана земље. рач\-на1ући дан на 1600 квадратннх хвати. бнло земл.а чнста, под гог>ом. воћем нли вннигралом. за1едно са небраннм њеннм плодом. Исто тако н кућа са згоадом н плацем до 1едног дана ооал.а. Но. ако бн се што од^овога нмања прода.1о земљоделцу з4. наплату пореза, прнреза и другнх општинскнх трошкова као и крпвнчннх ос\-да. па бн по нзмнрењу суме. за кој\- 1е V овнм случа1евима ппода|а извршепа. нека с\'ма преостала, онда се та1 преостатак не може Vпотребнтп за намнрење доугнх поверилаца но ће се поедати земљоделцу. чн1е 1е нм&ње продато н то тек онда када властн донесе доказе да 1е за та1 новац купно друго такво имање". Новела од 14 1ула 1898 године, гласи оваког • Имзње свдв побројвно не можо пи сам земл.оачпвц продати, вли ма иојкм качином отуђиватн. Аио би св звмљодвпац у нужда ивлвзно због капвог елемвитариог случаја као што су: поплава, пожар, нпи неродична годнна, или ако би му стзда угииула, илн би му потрвбовво но-

он се можв задутнтн.али само вод (авних васа н у овом случају ие мото задужвтн два дана звмљв н кућу са плацем. Аво бн земљоделац више од пет плуга земље нмао, остајв њему да одредн чоја ћв му св земља про датн.с НОВ БАНСКИ ВЕЋНИК У БОСАНСКОЈ КРУПИ Бан>а Лука, 23 октобра. Министар унутрашњих

ске странке г.г. др. Иван Рибар, слова сменио је данас са ПО-

II

полазна тачка и снага за решење целокупног државног проблемз. Стјепан Радић гнне а Светозар Прнбнћевић у изгнанству умире, обојнца због спровођења ове идеје, која је од тог часа морала да тражн друге путеве за своје

ј диле, него настављале дело сво- ! Бања Луна, 23 октобра. У Јосавки код Бан>е Луке, јуче по подне одржан је састанак чланова »Сељачког кола« коме је присуствовао велики број сељака из околних села. _ ___ Овоме састанку присуствовао видели своју мисију, крунисано је и делегат Сељачког кола из је у два заједничка избора Бање Луке. Састанак је отво- мократске опозиције 1935 и 1938 рио претседник »Сељачког ~

сановић. ИЗБОР Г ДР. БУДИСАВЉЕВИЋА ЗА ШЕФА СДС ПОВОЉНО ПРИМЉЕН У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ Бан»а Лука, 23 октобра. остварење. СДС н ХСС кроз овик Јучерашњи избор министра дванаест година ннсу друго ра- ј социјалне политике и народдиле, него настављале дело сво- ! /-• и г. ног здравља г. др. Срђана БуЈИХ оснивача и само тако е мо- ~ и ^ к ' 1 ћ ' дисављевића за новог шегло доћи до окупљања демократ- , п ских снага протнв тендеиције хе Ф а Самосталне демократске гемоннстичке и сепаратистичке, странке, код организација СДС која је нашла свој израз у шесго У Босанској Крајини примјануарској диктатурн. Ово окуп- љен је са нарочитим задовољљање у коме су баш самосталци СТВОМ. Тим ПОВОДОм НОВОМ

колас * из Јошавке г. Радисав Радић, па је после тога одржао предавање о циљевима и раду »Семчког кола« професор Учит -чске школе у Бањој Дуод г. ^о Иванчевић.

гсдине дине.

споразуму до 1937 го-

шефу странке, министру г. др. Будисављевићу упућени су од стране организапиЈа СДС многобројни поздравни ге, .леграми. Исто тако и органиав ° ПР*""" пробл.и , , ације Хсс Врбаске бановини)е решен иа основу тога спо- . 1 разука Ц.ле опоЈииијв, ». д „!-в једиогласио су поздравилв . ■'»' су требали још једни насилни, ИЗ "°Р г - ДР Будисављевића за избори и судбоносни догађаји да ј претседника Самосталне десе дође у свим круговима до са-1 мократске странке.

Загреб, 23 октобра. — Сутраш-1 н>и »Хрватски Даеввикс у уводном чланку коментарише јуче. -рашње заседање Свмосталне демокретске странке. па констатује да се још једном показало да самосталцн н ХСС иду и дал»е •заједно. У вези са извесннм жељама поједиаих делегета изнесеннм у говорима на јучервшњем заседању, лисг између осталог вели: »Оно што вреди уопште за Хрвате и Србе. вреди и за поједине сРезове у којима они живе. При томе нарочито мислимо на Босну. Бачку и Барању где ће темошњи народ требати питати и послу. шати његово мвшљење о томе камо жели ићи. То ннје никекво цепање него организовање државне заједнице. Њему нкје цнљ привилеговање , једног народа или једне конфесије и фаворизовење планова зја међусобно изигравање. јер нова и коначне организација државне заједнице треба да буде таква да се успо. стави потпуна хармоније.« Двље се уводничар осврће на резолуцију СДС и вели: >Историски део те Резолуције жели нстакнути и идеолошке мо. тиве у првој фази политике те странке. То Је несумњиво било потребно учинити са страначког стзновишта. За будућу политику. међутим, је много важније што се истиче потреба организеције државне заједнице уз поштовање захтева и воље хрветског и српског народа у складу са целом линијом политике СДК која се оцртава у читавом низу полнтичких декларацнјв 'последњих неколико година. То су проблеми рада за будућност. каде се буде ксначно уређивала државна за. једчица. Међутим, и пре тога биће при. лике за солидаРносгг и серадњу. Ње ће бити особито сада. кеда се ггреносе послови на Банеку власт V Загребу и када се припремају избори за Хрватски сабор. Уверени смо да ће законодавпа делатност Хрватског сабора оставити добар утнсак на онај део државне заједнице који ће се налазити изваи Хрватске. Силни одјек који је у Србији побудила хрватска Уредба о заоттити сел>ачког поседа, сведочн да Хрват ска може бити својом здравом социјалном, културном дарскои политиком.

„Обзор" полемише са професором г. др. Ђорђем Тасићем

своЈим слободарским духом. лу. <1оноша и путоказ другнма. Тако завршава лист, формирање и ј органнзован>е Хрпатске благо. творио утнцати и на друге кра1 јеве.с

Загреб, 23 октобра. — Данашњи »Обзорс, у рубрици »Страначко кретање«, полемише са г. др. Ђорђем Тасићем, професором Београдског универзитета и једним од тројице београдских стручњака који су радили на редиговању споразума Цветковић — др. Мачек. »Обзор« побија многа тврђења г. др. Тасића, па између осталог вели: »Г. др. Тасић прихвата погрешну тезу интегралних идеолога, која је двадесет година била главна запрека да се правилно уреде односи између Срба, Хрвата и Словенаца. Искуство је међутим, потврдило да се ни Срби, ни Хрвати, ни Словенци, неће одрећи своје народне индивидуалности«. »Обзор« такође тврди да не могу да постоје националне странке, и вели: »У Југославији су, напротив, све странке ,основане на бази јулословенства, биле у ствари српске станке. У њима су увек водили главну реч србијански политичари. Тако је у радикалној, Демократској, Земљорадничкој, па и Социјалистичкој странци. Ново стање створено споразумом Цветковић—др. Мачек, само по себи противи се оснивању општих националних странака«. На крају лист вели: »Потребе живота ће показати пут којим треба ићи у страначко-политичком раду, али је ^Г„о- сада већ сигурно да се страа нарочито | начки живот неће развијати у правцу формирања опште јединствене странке, већ да ће Хрвати имати своју, Срби своју, а Словенци своју страначку организацијус.

Чедомир Плећевић, др. Драгослав Смиљанић, Живота М нлојковнћ и Стеван Васић прекјуче дали једну заједничку изјаву, са намером да означе свој поли тички став. У т осталог вели се: »У вези наших познатих предлога од марта месеца 1938 године сматрамо као особнто хитно да се одмах прошири важност законских прописа о заштити сељачког поседа на читаву држазну територију. Међутнм цитиранн закључак днсидената Демократске странке изазвао је јуче коментаре у београдским правничкнм круговима. Правннчкн круговн подвлаче да је овај део изјаве дсмократ скнх дисндената свакако омашком нарочнто потенцнран, када се зна да је заштнта мннимума земљорадннчног поседа код нас спроведена још у другој половнни 19 века н да је пре неколнко годнна стекла право на свој седамдесетгодншњн јубнлеј. Заштнту мнннмума земљорадннчког поседа предвнђа дооро познатн § 471 Законнка о поступ ку судском у грађанским парницама, којн је обнародован 20 фебруара 1865 године, а прнликом ступања на снагу новог Грађанског парннчког поступка одредба § 471 Законнка о поступку судском у грађанским парннцама остала је на снази. Заштита мнннмума замљорадничког поседа била је у више ма хова предмет оштрих парламентарних дискусија и питаље, које је често расматрано на разшм правничким састанцима. 'Гако је на правничком конгресу у Скопљу 1931 године, када је бнла реч о новом Грађанском парничном поступку, заштита минимума земљорадничког поседа узета у расматрање и испитивање њене оправданости са гледишта социјалних и државних интереса. Познато је да су се тада прет ставници адвокатског реда у Хрватској изјаснили противу зашти те минимума земљорадничких поседа, из разумљнвих сталешких разлога. Али и поред свих критнка и одбрана заштнта је углавном код нас остала до краја на снази. Прома томв, велн се у правннчкнм круговнма, демократскн днснденти учнннли су свакако у најбољој намерн један иеумесан захтев, тражећи да се код нас заведе оно што се у праксн већ одавно прнме Њ уј е и што је могло чак послужнтн као ннспнраЦија за мере, које пружају зашти ту сељачког поседа на тернторији данашље Бановнне Хрвагске. Одредбе, садожане у § 471 Законика о поступку судском у гра ђанским парницама гласе« „Извршне пвесуде не могу се Vзетв у попнс: 1) туђе ствари. женин мираз. на. кит. и уопште дечнје стварн и на.1нужније дужннково покућство преобука н одело; 2) заЈедничке ствари (5 б 510 и 515 Грађанског законика) део осуђеног неизостави; но међутим може се и на то забрана ставитн: 3) стварн кнра1џн1е нли закупца, V добро господарево унесене (Грађанскн законик { 686). које бн за безбедност кнрнЈе н\*жне бнле; 4) рукоделство — наЈну-жннЈн алат; 4а» земљоделству — 1едан плуг. | 1една кола. два вола. или два бнвола или два теглећа коња. коби. ла са ждребетом до годнне дана, крава нли биволнца са телетом односно биволчетом од годину дана. десет оваца, пет свиња. пет коза. мотика. секнра. будак. коса. и толико хране. колнко 1е за њега, поооднцу и стоку потребно до нове хране. Поред тога на сааку пореску главу. бнла оиа од даика ослобођена илн не. ако 1е само главно занимање земљоделство. жнвела она у

лоткеја банског већника за Босанску Крупу г. Илнју Симоновнћа, н на његово место аоставно г. Триву Неколића, земљораднике из села Бањана код Босанске Крупе. У септембру дато је на име помоћи неупосленим радницима преко 1,500.000 дннара Др°ма извештају Средншње упра**е за посредовање рада у Бео градУ у септембру трежило је у. послење код свих јавних берза рада у земљи 58.964 мушких и 8.438 женеких радннка. укупно 67.402 лнца. Са преостелим из прошлог мегеца овај број неЈ-послених пење се на 71.635 мушких и 11.719 женских радника. односно на укупно 83.354 лица. На креју месеца остало је не. упослено 13.727 Јгушких и 3.300 женских радаика, укуггно 17.027 лица. У овом месецу бнло је код јавних берза рвда понуђено места за упослење за 1269 м\тпких и 1184 женских радника, укупно за 2.453 лица. Помоћи је примило укупно 8.461 лице. а исплаћено је 1,509.799,25 динаре. 1 октобра 1939 г било је у свим јавним берзама рада пријављено неупослених 13.727 мушких и 3.300 женских радннке. укупно 17.027

ЛИН. 520.-

„Ц Е 11 Т Р А Л" иануфактурнц радн.а Вука Карарнћа 11

ДИН. 880.одличан знмски калут — св лом постављен — у ношњн ; губи фазон добнЈете код ,.Д Е Н Т Р А Л" мануфактурна радња Вука КараџиПа 11

ДИН. 1.100.врло добар знмскв капут свнлом аостављеп одлнчан у ношњн добиЈете код „Ц Е 11 Т Р А Л" мануфактуриа радња Вука'Караџнћа II

4387, 34

ОдржаваЈте хигијену - онв вам продужуЈе живот зато сваки културан повек треба Д«- поручи: Гарнитуру .ЈКо. лумСиЈ:*" коЈв садржи: 200 кои. жнлета 0,10 ии. 1 апарат за бријање, 1 четкицу за брнјаље, 1 сапун за брнјање. 1 кутнју аудера. 1 крем за лпне за дан. 1 флашу ко .101ћСке воде. 1 флашнцу мнриса. 1 чепсу за з>-б©, 1 наоту за зуб«-. в 10 ком. ирелерватпва. Ову комплетну гарнитуру шаље уз доплату 108.— ди. еара радв рекламе своЈе првоклаоне робе фирме: КОЛУМБИ.ЈА. Веоград, Кнеза Панла 81. 3249