Време, 24. 10. 1939., стр. 8

Уторак, 24 октобар 1939

ВРЕНЕ

СТРАНА -

-Ш Трговински преговори с Италијом налазе се пред завршетком Ускоро ће започети преховори са Швајцарском и Мађарском

Трговински преговори, који се већ неколико дана воде у Београ ду између наше државе и Италије толико су напредовали м"а је вероватно да ће данас или сутра доћи до потписа новог трговинског споразума. Изгледа да Ита лија много полаже на то да обезбеди себи веће контингенте неких нашнх пољопривредних производа, нарочито цереалија и про извода сточарства, а затим и нених руда. Са своје стране Италнја жепи да повећа свој извоз извесннх индустријских производа, нарочито саобраћајннх сретстава у нашу земљу. Она ће веро ватно бнти у могућностн да нам лиферује и извесне количине текстнлних сировина. У сваком случају може се рачу нати с тиме да ће се југословенско - италнјанска трговинска раз мена после закључења новог споразума у знатној мери повећати. ★ Што се тиче наших трговинских односа са Швајцарском они су регулисанн трговинским споразумом од 27 јула 1938 год. У границама тога споразума праве се с времена на време специјалне погодбе о извозу извесних ко личина наших пољопривредних производа у Швајцарску. Тако је 7 јуна о. г. закључена погодба о испоруци 5—10.000 тона кукуру за Швајцарској. Једна швајцарска трговинска делегацнја, која је недавно била у Београду, налази се сада у Букурешту. Она ће вероватно за 14 дана, на повратку из Румуннје, опет доћи у Београд. Да ли ће том приликом бити закључена нз ка нова погодба о извозу наших пољопривредних производа у Швајцарску, зависи од тога да ли ће наше цене конвенирати. * Клиринг нзмеђу наше државе и Мађарске већ дуже време не

функцнонише како треба. Мађарска нам дугује у клирннгу око милиона динара. Сада се извесне мађарске нндустрнје, наро чито фабрике машина и саобраћајних средстава труде да добију неке поруџбнне у нашој земљи, како би се на тај начин изравнао наш клириншки салдо. Извесне наше сировине, нарочито руде, ми смо до сада извозили у Мађарску изван клиринга, за девизе. Изгледа да ће у томе погледу доћи до пошто ће се за извесне руде тражити лиферовање готових индустриских производа који су нам неопходио потребни.

Мннистар фшмисија одобрио Београдској општини да занључи зајам Миинстар финансија одобрио је оддуку Градског већа којом св даје овлашћење претседнику београдске општине да закЕ >уни 'зајам од 250 милиона дизсара.

„Југочелик" лифероваће Београдсној општини во,доводне цеви

Из Париза преселила се у Београд дирекција „Ла Далмасиен"

Јуче је Београдска општина склопила уговор са Дирекпромене цијом »Југочеликас да јој лиферуја водоводне цеви и арматурв. Вредност ове набавке I прелази 13,700.000 динара. јКрајњк је рок лиферације 18 Пошто наш трговински спора- месеци:, али ће се већа пар- | пан искључиво француски капи зум са Маађрском истиче крајем Ј тн ј а цеви испоручити одмах, започети пошто »Југочеликс има већ прилиман лагер водоводних цеви и. арматуре.

Из разлога који се односе делом на данашње међународне прилнке, делом на ново унутрашше стање, а делом на пословне интересе, у пос едње вре ме се запажа интереаЈнтна чнњеница да многа н^|устриска предузећа у унутрашн^Всти преносе своја седншта у Београд. Треба нарочнто подвући да се та преселења не врше ни под каквим званичним сугестијама, иего потпуно спонтано. Најзначајнији од свих је свака ко пренос седишта великог металургиско-хемиског предузећа ,Д1а Далмасијен" из Париза у Београд. Управа фабрнка остала је, разуме се, и даље у Шибенику, пошто се тамо и у најближој околици налазе фабрична постројења. До сада је, међутим, генерална дирекција била у Парнзу, пошто је у предузећу засту

ове године, ускоро ће преговори о закључењу новог тр говинског споразума.

ИЗ ТРГОВАЧКОГ СУДА

Затражено је отварање стечаја Прометној задрузи с. о. ј. у Београду

Јаков А. Коен, трговац из Бео- | међутвм да г. Коену не дугују града поднео је Трговачком суду у Београду предлог да се отвори

_ Саопштење Централног претставништва Савеза трговачких удружења Цвнтрвлно претставкиштво Савваа тртовачких удружеав којв св првкјучв састапо у Бвограду, »асвдавало јв и јучв. За то врвмв првтставнипггво у комв су заступл.ени свн савезн трговачлн* удружеља из жашв аемље, сем Загребачксг, Осјечког и Сплнтсиог, која нису послали своје лретстажхжке, претрвсло јв млога вжтуалка шпа»а нз областн трговиае. Првтседник г. Недељко Савић том прилином попнео је опшврав реферат о раду Лретставништва од марта месеца до ове ееднипе, који су прнеутни претставннцж Савеза трговачких удруже&а пропратнлн одобравааем. После тога нздвто је саолштен.е у номе св каже ■ Констатоваи јв фажат да нису присутнн претставнипн савеза иј Загреба н Осијвиа, као ни претставнвж савеаа иј Сплита, који јв савез аитом од 20 вприла о. г. нступио из Централног претстажннпгтва. Смвтрајући да су н сажезн жз Загреба н Осијежа тажође првстали бнти чланови Централног претстааннштвв, прнсутни претставнион савеза решвлн су да за овај свој поступаж савези у Загребу. Сшшту н Оснјежу сносе пуну одгонорност, пошто су тако поступнлн противу решења жокгреса трговада нз целв земле, У поглвду сопнјалиог оснгурааа ревтено је да се тражи територијална подела окружннх уреда за осигураље радинка, с тнм да са имовина Сузор-а поделн пропефцноивлно према уд .:знма чланства. Исто тако да се" ттодели деложруг рада приватннх богтннчкнх благајиа, па да чланство блвгвјни, које с« повлаче с једне територнје, остане бпагајнн ноја на тој територијн продужује рад. У пнтан.у тешжоћа насталнх у погледу плаћаља тргоначжнх обавеза жо'• потичу из послован.а од пре 1 септшмбра о. г., решвно је да с« апелујв на меродавнв да се дужницима по рачунжма зв робу узету до 1 свптембра о. г. у поглвпу отплвта олажша ппаћањв до жрај&нх могућностж. Ујезно се чини апел на пожерноце да у случају спора сва питања нсти решввају посретством надпежклх трговачних узружем. У поглвду давзлв у зажуп великопродај« соли н дувана учнннће св кораци код Управе Државних монопола да се садашњн систем преиначи н да се великолродаја даје у закуп не по бановинама веК по срезовимв. Због нејвднажв примене пропнса Уредбе о сузбнјању скупоћв у појвдиним жрајеаима, решвио је да се умоле меролавни дв се у спорним случвјевнма тражн машљењв иадлежног трговачжог удруже!

стечај Прометној задрузи с. о. ј. — Коларчева 9, због дуга од 106.173 динара. У образложењу г. Коен наводи да је по пресудн сталног изабраног суда Трговинске коморе у Бе ограду, Прометна задруга с. о. ј. дужна да му плати горњу суму. Исто тако, ради покрнћа, предлагач тражи да се отвори стечај и одговорним пицнма, члановима задруге, који су, по његовом тврђен»у, уновчипн видљиву имовину задруге и исплатили извесне веровнике, на штету других. Г. | Коен чак тврди, да су задругари, по његовом сазнању вероватно један део имовнне прикрили. За одговорне чланове наводи г. г. Будимира Стевановића, Љубомира Јелића и Цветка Петровића, и тражи да се над њиховом имовнном исто тако отвори стечај. Прво рочиште одржано јв 7 септембра о. г. Предлагач г. Коен остао је при свом захтеву. Претставници задруге, изјавнли су

апсолутно ништа. Од 7 септембра, рочишта су не колико лута одлагана, јер је увек недостајао један члан Прометне задруге с. о. ј. Трговачки суд, у циљу праведног извиђања, тражио је од Прометне задруге с. о. ј. да му поднесе биланс. Интересантно је напоменути да је на једном рочишгу један од чланова Задруге изјавио да Прометна задруга с. о. ј- моментално не ма никакве имовнне. За такво ста ње, углааном криви бившег управннка Задруге г. Цветка Петровића. У вези са овим предлогом о евентуалном стечају, још ни до сада није могла бити донесена дефинитивна одлука. На тражење Трговачког суда у Београду, да поднесе биланс активе и паснве, Прометна задруга с. о. ј. из јавила је да је у немогућности да то учини одмах јер је посао Задруге разнолнк. Следеће рочиште заказано је за 31 октобар о. г.

Протоколисана су два новаакционарска друштва

Трговачки суд у Београду протоколисао је јуче два акционарска друштва: 1. Основаио је индустрнјско друштво „Крека" а. д. за индустриску производњу шпири та, квасца и угљичне киселине у Београду. Основни капитал акционар-

ФАБРИКА ЦЕЛУЛОЗЕ У ДРВАРУ НАСТАВЉА РАД Према обавепггењпма из Одељенл за управу државних шума, државна фабрика целулозе у Да. •рушру обновљена је и реновирана -«ак дана фабрика ће наставдтћ ..д са пуниц капацитетом.

Картели "ће бити подвргнути ревизии Већ у Уредбн о сузбијању ску поће н несавесне спекулације садржана је једна одредба (чл. 5), према којој ће се сви спроразуми по уредби о картелима подвр гнути ревизији, уколико се односе на цене и услове продаје. У уредбн су предвиђене строгв казне за прекршаје против те одредбе. Сада је Мннистарство трговине и индустрнје, у »ези са тим прописом уредбе о сузбијању скупоће, пропнсало Правилник ревизији картелних споразума. У смислу тога правилника сви картели дужни да поднесу десет дана пре решавања Министарству трговине и индустрије све предлоге измена и допуна картелних уговора, којима се мењају цене тарифе или условн продаје, набавке илн услуга Одлуке о тима нзменама могу се доносити само на седницама које су прнјављене Мннистарству трговине и нндустрије. У Министарству трговине и ин дустрије образоваће се Комнтет за ревизију картелних споразума. Чланове тога комитета постав ља и разрешава Миннстар трговине и- нндустрије, и то по јед-

Разлози преноса генералне дирекције „Ла Далмасијен" из Париза у Београд леже првенствено у међународној ситуацији. Пошто француско друштво нма сва своја постројења у нашој земљи, а нема нх нигде дфугде, указало се као много целисходније да седиште предузећа буде у Београду. На тај начнн отпадају пре свега све техничке сметње у раду предузвћа, нарочито штс се тиче одржавања пословних веза са иностранством. Југославија је неутрална, тако да пошта одавде у све остале земље иде много брже него нз за* раћених земаља. А „Па Далмасијен" набавља извесне сировнне из иностранства, а исто тако извози у стране земље велнки део својих производа.

Фабрична постројења Ла Далмасијена раде сада са пуним капацитетом. Пре неколико дана запаљена је једна иова пећ за фероманган, чија је производња сада подвостручена. У обавештеним круговима се тврди да и фабрика алуминија у Лозовцу преноси своје седиште у Београд. И та индустрија ради са пуним капацитетом и стално се проширује. Најзад, фаб рика шпирита, угљене киселине н квасца Фишл, у Креки код Тузле, претвара се у акционарско друштво и преноси своје селиште у Београд. Услед блокаде онемогућен је нзвоз нашега бокснта Боксит се до сада нзвозио нз наше земље искључиво у Немачку. У прошлој годинн тај је нзвоз нзносио 37.960 вагона у вредности од 60.6 милиона динвра. Од почетка рата, услед енглеско-француске блокаде, нзвоз нашега боксита у Немачку морским путем сасвим је онемогућен. Енглези су већ запленилн 2 наша пароброда са бокситом. »Јурко Топлић<с и »Сенкас, са 15.000 тона бокснта. Могућностн извозв боксита у Немачку сувим путем врло су мале, попгго за то нема ни довољно вагона, а транспорггнн трошкови били би и сувише велнки. Од 2.000 радника који су бнли упослени у производњн бокснта већ је отпуштено 1.400, е изгледа да ће се рад на производњи боксита морати ограничити на минимум, тек колико је потребно за нашу домаћу вндустрнју алуминијума. Нв офввтној бврзи в даље влада ■гарста твнденција. Само су обвезнице шумског аграра пале за 3 поена, док су еглучкв скочиде за 1 поен, обвезнице далматинског аграра за 250 поена а ратна штета за 7.50 поена. Акпије Паб-а ситни комади достигле су курс од 200. За акције Народне банке постојала је тражња по 6925. Промет је бно мали. На девизној берзи тенденција је лабава. Само је Нзу^орн остао непромењен. У приватном клирингу тенденција је непромењена Промет је био необично велики. Прешао је 10 милиона динара. Званични курсеви Лондона и Париза били су јуче лабавији, а једино је Њујорк био чвршћи. Остали курсеви су непромењени. Садашња слика развоја наших привредннх прилина не даје повода за песимизам

Новн Сад, 23 октобра. О привредним прнликама у нашој земљи у октобру, после скоро два месеца рата у Европи, г. др. Слав ко Станић, главни секретар Трговинско-индустриске и занатске коморе у Новом Саду дао је данас за штампу следећу изјаву: Крајем другог месеца рата у Европи, уколико се уопште већ у овом кратком периоду времена може и сме нешто рећи, сви објективни знаци говоре да смо нзашли из првог периода поме-

салећу, нарочито последњих дана, са свију страна хитннм на лозима. Особито је велика тражња свих наших аграрних пронзвода. Пласман аграрних производа, и то свиња, пшенице, хмеља (за С. А. Д.), кудеље, крупне и снтне стоке и сточних производа, безусловно је обезбеђен. То доказује склопљени трговинскн споразум са Немачком, повољни ток преговора са Италнјом и мере Краљевске владе за стварањем I резерва хране у земљн. Чнњени-

ДЕВИЗЕ ГТРОМЕТ: Дин. 10.400.000 (У заградама промене ш>ема ппетхолном састанку) Рађено по курсу: Колнчина: ЊуЈорк 5600— (=) 31-301Понуда Тт>ажња Средњи Лондон 221.84 218.64 ( 220.24) Жснвва 1238.18 1228.18 (1233.18) ЊУ|ООК 5620.— 5480,— (5500.—) — Париз 126.— 123.30 ( 124.85) — Врнсел 929.28 917.28 ( 923.28) Амст. 2938.55 2900.55 ( 2919 56) У прнватном клнрнлгу Рађено по курсу: Колнчина: Берлин 1430.— (=) 567.000.СОЛУН 32.50 (=) 1.000.000 Понуда Тражња Средњи Берлнн 1440.— 1420.— (1430.—) Солун 32.85 32.15 ( 32.50) улт. окт. 32.50 —.— ( —•—) ТенденпиЈа: Берлин — непромењена. Роба остала 1430.Солун — непромењена. Роба остала 32.50 ЗВАНИЧНИ КУРСЕВИ Понуда Тражња Њујорк 100 дол. 4463.— 4408.— (4-) Лондон 1 фунта 180.20 177.— (—) Женева 100 фр. 1005.— 995 — (=) Мнлано 100 лнра 226.56 223.45 (=) Амст 100 фор. 2386.50 2348.50 (=) Парнз 100 фр. 102.40 100.10 (—) Берлин 100 мар. 1788.88 1771.12 (=) Брисел 100 бечга 754.70 742.70 (=) Долар за обрачун 4438.— (4-)

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА ЕФЕКТИ Прив. агр. банка 196. трал. 71г Блеров 87—03 6% далмат. агр. 73. пон. 4 '"с аграрне обв. 51. траж. 4^ севернн аграрн 60. пон. 6Гс шумске обв. 79.50. пон. Ратна штета 425. траж. Промета нема. тенд. непромењена АкциЈе нндустрнјскнх предузећа Шећерана ОсЈек 85. траж. Осјечка љеваона 150. траж. Трбовље 190—195 ТипографиЈа 100, пон.

ЕФЕКТИ ПРОМЕТ: Дннара 500.000I у заградама промене лрема претходном састанку) Рађено по к>"рсу: Колнчина: - - - * 50.000 25 000.—

бегл. об. 79.— (4-1.—) по зв. 79-50 6% далм. аг. по зв 75.50 (-Ј- 2.50) шум . агр. 70.50 и 71.50 (— 3.—) Ратна штета 429 — н 433.— (4- 7.50) Паб (ситни) п. зв. 200.—

30.000.25.700,— 964 ком. 60 ком.

7% Блер 8% Блеп 6Те бегл. обв. в^е далм. агр. б^с шум. агр. 7% инвестицнонн Ратн-. штета Народна банка Паб <снтни) Паб (крупни)

Пон. Траж. 90.— 88.50 —91.80.— 79.25 76— 75.25 74.— 73.101.— 99.—433.— —6925.200.— 196.—199.— ЦИРИШКА БЕРЗА

Београд Парнз Лондон ЊуЈорк Брисел Милано Амстердам Берлин Штокхолм Осло КопенхаЈ*ен СофнЈа Б удимпешта Атнна Парнград Букурешт Хелсннкн

10.10.12 1/2 17.87 4.46 74.90 22.50 236.75 178.106.22 1/2 101.35 86.10 5.50 понуда 80.— понуда 3.60 по-~лда 3.50 понуда 3.40 понуда 8.85

Стање нашег клиринга са Грчком Солун, 23 охтобра. — Салдо Југословенских грчких бонова износио је 19 о. м. 48,640.984 драхме.

Продуктне берзе

На продуктној берзи јуче се трговало само са кукурузом. Промет је једва прешао десет вагона. НОВОСАДСКА БЕРЗА

I

Кукуруз: 10Н в. 100.Укупан поомет 104 вагона.

тености н да се привредне прили ке почињу да нормализују, али ј ца да је Призад већ отпочео са — што је уосталом и потпуно ; преузимањем купљене пшеннце.

ског друштва нзноси 5 мнлиона динара, што је распоређено на 10./000 удела по 500 дин. Свака акција гласи на доносиоца. Уплата акција мора да се изврши одмах. Акциокарско друштво ће узетп или откупити сву непокретност и фабрична постројења фирме ',М. Фишл и синотворница и рафинерија угљичне киселине и творннца квасца у Крека. 2. Кредитни завод за трговину и индустрију из Љубл»ане, отворио је своју подружни цу у Београдз". Основни капитал фирме у Љубљани износи 12.500.000 динара. За директора подружнице у Београду постављен је А>туст Пиван, бивши директор банке из Београда.

природно — под извесним измењеним условима рада н пословања. Требамо нарочнто да подвучемо следеће чињенице: Данас све више проднре уверење и у шнроке наше народне масе да ћемо остати и даље у ставу неутралности. Иако су зараћене стране и неутралним државама наметнуле извесне стеге у међународној размени робе, нпак, имајући у внду нарочито географски и саобраћајни положај наше земље, на ша спољна трговина неће бити подвргнута таквом режиму' који би довео до битног смањивања увоза и извоза. Док су транспортне прилике на копну готово потпуно нормализоване, дотле л прекоморски сао браћај опет оживљава, те се, слет ствено, немају очекивати битније сметње нашој спољној трговинн са те стране. Тражња за нашом робом упадљиво је велика и наше нзвознике

Пшеннпа: Код пшенипе Приза-" дове цене. Зоб: бачка. спемека н славонска 140—142.50. Раж: бачка 127—129. Јечал: бачкн и сремскн 64-65 кг. 142.50—145. Кукуруз: бачки. бачкн парнтет Инћија 113—115 Брашно: бачхо н банатско Ог Огг 237.50—247.50. бр. 2 217.50—227.50. бр. 5 197.50—207.50. бр. 6 177.50—187.50. бр 7 152.50—162.50. бр. 8 120—125. Сремско н славонско Ог Огг 235—245 бр. 2 215—225. бр. 5 195—206. бп. 6 175—165. бР. 7 150—160. бо. 8 120125. Птсуљ: бачкн белн без воећа и сремскн 312.50—322.50. Мекнње: бачке и соемске 105—106. банатске 103—105. Тенденција прнЈатна. промет средњи.

Стране берзе Чнкаго, 22 октобра Пшенппа: депембар 8518, маЈ 84 3'8. 1 улн 82.75. Кукуруз: децембар 48 5/8, маЈ 5158, 1улн 52 5 8. Впнипег, 22 октобра Пшеннца: октобар 70 7(8, децембар 72.25. мај 771«. Буенос Анрес. 22 октобра Пшгапиа: новембао 6.40. децембао 6.40. Фебруар 6.58. Кукуруз: новембар 7.07. депембао 7.16. Јану&р 7.23.

Е-чАНААлсм-ф-инаисисне бесиш Шећер за заслађивање винске шире

Нв предлог министра финансија, Министарскн савет прописао је Уредбу о давању шећера без наплате државне трошариле за заслађиввње винске шире. Према тој УредЈ&и, за заслеђнвање вннске шире у 1939 г. може се да. тн шећер бео наплате државне трошарнне у сврху појачања ше. ћераог садржаја шнре, ели само у местама где грожђе није могло због нзузетних временскнх прилнка довол.но свзрети, или где је због елементарннх пггета морало ног члана на предпог Министра оОрано. о^е услове пољопривреде, Министра социјал ихају утврдити под сопственом

не полнтнке н Бана Бановнне Хр ватске. Поред тога, Министар трговине н индустрије нменује претседника и секретара Комите та. Комитет може чинитн предлоге Министру трговине и индустрије радн предузимања мера за сузбијање штетннх одлука кархела.

одговорношћу м°снн пол>опривреднн референти. Овај шећер.се ослобађа исто тако наплате бвновннске н ошитннске трошарЈше. Шећер мора бити денатурнсан. За ову сврку може се набавити ■шећер без наплате трошарине тгреко Продајне централе за шеу Беогрвду.

У смнслу прописа §2 Закона о внну н чл. 4 Правнлннка за из. вршење Закова о вину може се одобритн набавка шећерв без плаћаша трошарине за додввање винској ширн у количини од нај. више 4 кгр. шећера на 100 лнтара винске шнре. Одобрења за издвваље шећера без наплате трошарине радн заслађивања вннске шире издазаће надлежне финаноиске днрекције. Услове за издавање одобрењв за набавку швћера без нвплате државне трошарнне ради заслађивања вннске шнре као и кон. тролу нед употребом издатог ше. ћера за ту сврху пропнсаће Мнннстар фшшнснја. Ко шећер употреби у друге сврхе или се огрешн о услове прописане на основу овог овлашћења, казниће се по одредбама чл. 33 и 34 Закона о дРжавној трошарнни.

врло повољно је утицала на широ ке масе произвоћача и оспособљава жнтарску трговину за дал>њв нормалко пословање. Снабдевање наше производње погонским материјалом у чврстом стању (кокс, угаљ-антрацит) н основним металургијским сиро винама — сем нзвеснкх изузета ка — обезбеђено је. Снабдевање текстилне индустрије сировим памуком и памучним преднвом на путу је да се повољно решн (нарочито из С. А. Д., Грчке и Италије). Још је у питању снабдевање иаше хемијске индустрије извесним неопходно потребннм снровинама (на пр. лој за продук Цију сапуна). За сада ће се си| гурно моратн прибећи извесним ј стегама у производњи, нарочито у погледу квалнтета, но временом верујемо да ће се н ово пнтање повољно решнти. Кредитно пословање почнње по ново да оживљава и рад банака пружа све внше нормалну слику. Улагачи и сами увиђају да нема разлога за неку нервозу. Свакако, биће потребно да Народ на банка Кр. Југославије, поред интервенцијв масивнијнм срвтствима коју је извршила у првим данима месеца септембра, обезбедн специјалнв крвдитв за нашу домаћу индустрнју, ради снабдв вања сировннама, као и нашу нзвозну трговнну. Што брже уновчавање клнриншкнх упутница трвба да омогући ликвиднбст наше извозне трговнне, што ће врло повољно двј ствовати на ожнвљавање промвта. Трговина на детаљ и занатство мораће ускоро да освте ово побољшање у сектору креднта и спољне трговине. Садашља слика развоја нашнх прнвредннх прилнка нв даје повопа за песнмнзам. Наша прнвреда бнла је сувнше под утнском крупннх догађаја којн су се однграли у Европн, алн данас св у доста велнкој мерн крнсталншу односн. За нас је меродаван нарочнто развнтак прнвредннх прнлнка у суседној Италнјн, а тај развнтак течв нормално. Раднти н пронзводнтн, то је једннн мудрн н практнчнн закљу. чан којн треба да нзведвмо нз , свнх поменутнх околностл.

Бродска имовна општина продаће на лицитацији за 6 милиона динара храстовине и другог грађевног дрва

Дирекцкја Бродсие нмовне општнне продаће 18 новембра на јавној дражбн у Вннковцнма велнку колнчнну храстовнх, јасеновнх, брестовнх, тополнннх н црногоричннх стабала у 18 разннх сечнна свога шумског поседа. Свега се нзлаже продајн: храстовнне 5.413 стабала, са процењеном дрвном масом од 10.608 кубннх метара, јасеновнне 1.332 стабла, са дрвном масом од 1.760 кубннх метара, брестовнне 18 стабала, са дрвном масом од 17 кубннх метара, тополовнне 383 стабла, са дрвном масом од 460 кубннх метара црногорнце 208 стабала, са дрвном масом од 235 кубннх метара. Сва ова дрвна маса продаће

се најбољем понудноцу, а нсклнчна цена је утврђена са 6,099.094 дннараЛродаје се, оснм два нзузетка, само дрво за грађу, а купац јв дутан да нзрадн н горнво дрво н преда га Бродској нмовној општинн. Купопродајнн уговор .важнће само до 31. августа 1940 годннв, а сеча, нзрада н нзвоз се може вршитн само од 1 октобра до 1 апрнла.

ТРАСИРАЊЕ ПРУГЕ НИКШИЋ - ПОДГОРИЦА Сарајево, 23 октобра. — Спе цнјална комнснја, под воћством ннжењера г. Жиравца, већ дуже времена радн на тра сирању железннчке пруге уског колосека Никшић Подгорица. Према информаци јама. које су послате Сарајевској железничкој дирекцији, нова пруга биће нзграђена од Ннкшића до Подгорице са постољем за широки колосек, попгго се сматра да ће Јадран ска пруга од Колашина до Подгорице нћн истим постољем са леве стране реке Зете. Уједно би се и од Никшнћа изградио широкн колосек. Према проценн, нзградња ове пруге копггаће око 300 милиона динара.

Основано је Удружење извозника

Пре кратког времена основано је Удружење извозника перја Краљевине Југославнјв. За претседннка изабран је г. Александар Аксин, директор Српске банке у Панчеву. Ово удружење основано је на темељу правилника о контроли извоза перја у коме је предвиђено осннвање удружења извозннка перја. Извоз перја подлежи контроли, а контигентн ће се депитн у Заводу за унапређење спољне трговине, на предлог Удружења нзвозника перја. Перје је врго важан и врло скуп артикал. Један вагон перја стаје 700.000 динара, што значи да у извоз перја треба уложитн велнкн капнтал. За секретара удружења нзвозннка перја нзабран је г. Божндар Милошевић, секретар удруже^а нзвозннка Краљевн,не Југославнје.