Време, 24. 10. 1939., стр. 9

Уторак, 24 октобар 1939

послЕпти мис

Лретстоје преговорн ТокиасаВашингтоном и Лондоном

Токно 23 сктобра. — 1® изјавио да је »егова изјава била у првом реду намењена амернчком јавном мнењу, где преовлађују у првом реду сентименталнн моменти, који спречавају правилно схватање стварног положаја. Претставник мннистарства спољннх послова је уверен да би

Два села уБасојевићнма применила прастари закон да крешила спор око међа сбојих комуна

ВРЕМЕ

Села у срезу Андријевачком имају своје заједничке планине, у иијИм про-

и у Америци настале привре- планцима иреко лета изник^ дне тешкоће ако би се према Н У њихови катуни. Забеле се

Агенција ДНБ јавља: Лнстовн наговештавају нову дипломатску акцију Јапана. Мннистар спољних послова г. Номура отпочеће ових дана разговоре са амбасадорнма „ . , __ Степнњених Амепичких Јапану применила забрана из-, под огромном Јеловом гором Чедињеннх Америчких ^ ^ матернјала 1К0вц сга кови, и мала стада Држава И ћнглеске. у п0гл ед т преговора са Ру- запливају кроз велику траву. Претставннк мнннстарства снјом, претстаЕннк мнннстар- Велики комилекси гиума су спољннх послова тнм пово- ства спољннх послова је нзја- заједничка својина појединих дом је нзјавно да ннје р&ч о вно да пакт протнв Комннтер- села, оихитина или илемена, конференцнјн међународног на не смета преговорнма нз- такозвани комуни. Ти комуни значзја, већ да ће се водптн мећу Јапана н Совјетске Русн- С У ЛО скоро изгледали толиједнно поједнначнп преговорн је. Потврдно је чак н да су ко иространи и неисцрини, о још нерешеннм пнтаанма. ве ћ нанменоване погранннне З а скоро нико Поводом нзјаве америчког комнснје чнме амбасадора, претставннк ми- све верзнје о прекнду номоннистарства спољних послова хамскнх преговора.

Сеоски ттрваци повепи су акциЈу за укидање овог строгог, неписаног закона...

Турска добија у Лондону

Лондон, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља: У добро обавештеним лондонским круговнма сазнаје се да су вођени преговори између британске, француске и турске владе у вези са давањем финансијске и привредне помоћи Турској. Аранжманн у томе погледу | Истовремено Велнка Брнтаостваренн су н остварују се у ннја нзврхпнће велнке куповн-

духу уговора закљученог недавно нзмеђу Велнке Брнтаннје, Француске н Турске. У вези са нзвештајнма о тнм преговорнма, којн потнчу нз Анкаре н нз Царнграда, поменутн круговн изјављују да до сада ннје утврђена внснна фннанснјске помоћн Турској од стране Велнке Британнје н Француске. 60 милиона фунти Лнкара, 23 октобра. — Агенција Стефани јавља: Потврђује се вест о зајму којн је Турска закључнла у Велнној Брнтаннјн н Француској у внсннн од 60 мнлнона фунтн стерлннга. Енглеске куповине у Турској Цариград, 23 октобра. — Агенција Рајтер јавља: Према вестима из Анкаре постоји нада да ће Турској бити у најскорије време исплаћен кредит од 60 милиона фунти стерлинга за који је британска влада преузела гарантију.

не разне робе нз Турске. Преговори по том креднту вођени су истовремено са преговорима о потписивању анкарског споразума. Анкара задовољна резултатом посете генералаВегана Анкара, 23 октобра. — Агенција Стефанн јавл»а: Начелник главног генералштаба маршал г. Чакмак нзјанио је претставницима штам пе да је потпуно задовол>ан резултатнма разговора, које је имао са генералима гл\ Веганом н Вевелом.

демантују <У на ° међама између иоједи1 них сеоских атара, а сељаци су, кад год им требало штогод од ,лрвенарије", одлазили у комунску хиуму, бирали дрво које им се чинило најбоље, и секли онолико колико им је било потребно. По старом обичају очеви су казивали међе синовима Мапе нспарцелисане њиве у селима, која су као јата дивљих јаребица разбацана по пристранцима поред Пнма, строго су одво јене једна од друге н вредни сељаци искорншћавају сваку стопу свог приватног нмања. Сваког пролећа и јесени крче они ситно жбуње и врбове шумице, и дивље, запуштене лединице великим радом претварају у плодне н.ивице. Алн о међама сеоских комуна није се никада водило много рачуна. Према обичајима и старим, неписаним законима виђенији људи из села или племена састајалн су се с времена на време да расправе пнтање спора између својих села, и увек је на миран и леп начин стваран компромнс. Као и све друго, и ти обичаји, и знан>е граница сеос-

је нова стабљика, баш као да је ј Пошто је свестрано испитао израсла нз истог корена, на го- стање ствари, Суд је овај спор лом чукару ветар је нанео мало око међа решио у корист села земље н лишћа н ту су почеле 1 Трешњева. Апелациони суд је да ничу мале букве. дао сагласност са овим решењем. Људи нису у тим променама Али, спор је дошао и пред Касацију, која ће, на крају донети последњу реч. Док се чекало на то решење, на последњу реч правде, однос између два завађена села постајао је све затегнутији и горн. Да ше безвредне дошло је бн се ипак знап ° на чему је ко, I нашта ко нма право и да не бн ДО СПОра било оправданих неспоразума, Али, времена се мењају. Та сељани су одлучили да у конбезвредна велика шума више ни кретном случају примене старн, је безвредна. Јаворова, јелова, неписани закон, такозвани незер, смрчева и букова стабла, која и- на основу којега ће лако решити мају често више од метра у сваки нови спор. пречннку, пала су у очи вели- Јвд „ ога „разничног дана саста ким компанијама, стручњацнма ли су св на позив з абр ђ ана прва .

гледали ништа нарочнто важно: — Има шуме горе доста1Ко ће правити пнтање за неколико стабала около међе1... Пошто шуме ннсу ви-

великих предузећа, посредници- [ ци т рвШ њева ма, адвокатима... Нека села су ' продапа своје шуие, в«м су твк 1 трв „„„' „ еБсму што се п ОВО „ ои примнла капаре, а ве«а сада тот , 0 исћа „ а оаитн „„„ шт0 С6 водв прсговоре о иупопрода,«. , , уло од С1 а р „ јнх , тр аа, и ™ веног

Забрђа. Разгова; рали су подуже о спору, пре* '

Из шекуларско - ровачких шума

начина да се споразумеју и слотога није до-

нзвучено је преко 50.000 кубика же , и _ кад већ до горе, која је тракторима довучена до Лима, а одатле се на сплавовима преноси до Дрине. Сада су и остала села дошла до закључка да се велики сеоскн шумски комуни могу добро уновчити. Истина, искуство оннх који су данас остали без горе, з и без пара, није баш утешно: кад су разни последницн узели оно што су сматрали да су зарадили, сопственици шуме ннсу добили ни десети део од оне суме којој су се надали. Суседна села су почела да одређују тачне границе појединих комуна. При томе се почело па-

шло, одлучили да успоставе незер, који ће регулисати њнхове поремећене суседске односе, н који ће се морати стриктно примењивати. Незер се од тога дана стриктно прнмењивао. Тај закон су прваци саопштнли својим сељанима, и сутрадан су га знала и сеоска деца. Он је био кратак, јасан н неумитан: Ако стока којег становника из села Забрђа пређе у атар села Трешњева, или пак стока неког Трешњевца у атар села Забрђа, онај који ту стоку ухвати има

иа право, и дужност да захтева од јер сопственнка стоке да му овај

зити на сваку стопу земље, свако стабло велике шуме, су сада билн много бољи изгледн платН: за овцу или козу 10, за

да се све то претвори у вредност, у новац, за који се доле, у паланцн, можејцупити соли, гаса, дувана, об^ће, платна, па и

,н* воиуна н сва права и ду»- стовв ности која су са њима скопчана ] — све је т о превошено с »одева Ето, баш у то,време н Јбог тих ва волево, с генерација ва гене- старих мећа, гф су времеиом рацнју. ("типн с. псзивапи нс- 1 взбпедепв и непаг

НЕМАЧКИ ПЛАН О КОНТИНЕНТАЛНОЈ БЛОКАДИ Лондои, 23 октобра^ — Агвнција Рајтер јавља из Ос1а: Норвешки лист «Дагбладет> сматра да немачки план о конти ненталној блокади не би могао СЛОВАЧКА ЋЕ СЕ ПОВЕ- 6уле 6а се та ефикасност остварнла сто ЋАТИ ЗА 550 КВАДРАТ- на сто, јер је Велнка Британија . независна у погледу снабдевања них километара I са континента.

Стари су позивали ис- • нзбледеле и нестапе, дошло до замршеног спора између села Трешњева и Звпфђ?, недалеко од Андријевнце. -ТрешњеБци се нису задовољнли међом, коју су показали и одредили стари људи из ^абрђа. Они су говорили: — То су Забрђани »на сунце« вукли меће, онако како је за њих најбоље. Ето, нека се скупе стари људи, који одавно памте па нека кажу куда су пролазиле старе међе.

такнутије сељане и племенике, водили их у простране шуме и уз дим луле или цнгарете, показивали-. — Ево, видиш, ово ти је међа између сеоских комуна. Одавде, од овог шнроког јаблана, па право на ону криву, трокраку букву, затим доле до голог чукара на Јасиковицн, а одатле право на извор ријеке Требишнице... Млађи су то памтили и то је била светиња за њнх и за друге. Обичаји су и даље остајали | неизмењени и чисти, као што су I остајала и племена и нови њихо- , ви потомцн, али међе између пространих шумовитих сеоскнх | комуна нису увек могле остати суседна села, која су од вајкада исте. Време је чиннло своје и живела у најбољој слози и међу његов неумнтни ток је оставио ссбном помагању, овога пута нитрагове и на самој природи.- ве- су могла да сложе. Спор је долики јаблан је почнњао да се су- шао пред Окружни суд у Бераши, поред трокраке букве никла нима.

Суд је дао реч, алн сељацн су применнли стари закон Тако је и урађено, али се два

ПРОБЛЕМИ НАШИХ ВАРОШИЦА

Берлин, 23 октобра. (Телефонски извештај.Ј — Јуче је Јављено да је канцелар г. Хитлер обећао словачкој влади да ће вратити словачкој држави све оне словачке територије које су досад припадале Пољској. Ради се о једној тернторији око 550 квадратннх километара са 45.000 становника. Ови крајеви су били уступљени Пољској разним уговорима закљученим у току послератних година између Прага и Варшаве. (Тел. комп.)

саветовања о обраЗОВАЊУ НОВЕ ЦЕНТРАЛНЕ ВЛАДЕ У КИНИ Токио, 23 октобра. — Агеиција Стефани јавља: Министар војске посетио је данас пре подне миннстра претседника са којим је разговарао о новој централној влади у Кини, која има ускоро да буде образована. Да ли ће Мионица бити осветљена или ие, зависи од једног човека

„дејли телеграф" полемише са г. лојдом џорџом Понден, Ч овтобра. — Агенци- Ј 1 ттпвтлтатохт! ја Рајтер јавља: „Дејли Телеграф" полемише у свом уводном чланку са последњим говором г. Лојда Џорца. Лист вели да г. Лојд Џорџ такође нкје хтео да преговара са Кајзером, док су немачке трупе држале Белгију и Румунију. Лист Подвлачи да Лојд Џорџ није објаснио какве гарантије биа могла да пружи Немачка у садашњим приликама.

у риму откривена два паганска храма Рнм, 23 октобра. — АгенциЈа Стефани јавл>а: За време рвдовв који се врше #лизу Капитола откривени су »гтаци два пеганска храма од фликог нсторнског значај*. _

У Мннистарству трговине и индустрије ради се на оснивању Днрекције за спољну трговнну Јуче пре подне одржана је у Миниггерству трговине и индустрије конференција која се бавила питањем оснивања Дирек. Ције за спол>ну трговину. Овој гтрис\-ствовали су претставници свих заинтересованих установа. Од стране Мини. старства трговине и индустрије присуствовалн су помоћник министрв г. др. Сааа Обрадовић са немолико виших чиновника Министарства, од стране Министарства војске и морнарице генерал г. Рајковић, од стране Министар. ства финансија начелник г. Ога-неревнћ. Такође су присуствовв. ли вицегЈ'вернер Народне банке г. др. Белнн, директор Народне банке г. др. Будисавл.евић. затим г. др. Луначек. професор университета из Загреба, др. Бичанић, шеф Института за при. вредна и научна питвња из Звгреба. Овој конференцији присуство. вао је мииистар трговине и индустрије г. др. Иван Андрес. Конференција је прекинута у 13.30 ча сова, с тим да се наставн ових

Мноница, 23 октобра. — Мионица је већ месец и више дана у мраку. Електрично осветљење заменили су црвени^ењери по улицама, петролејске лампе по кућама, а радио-апарате на струју апарати на батерију. Машина, којом може да управља само један човек Мрак у Мионици није проузроковао ни дефект машине, што иначе није редак случај, ни недостатка угља, већ не што треће. Централу је напусгио њен главни машиниста. Изгледа можда невероватно да због одласка машинисте. варопгаца остане у мраку, али такве су „ћуди" мионичке централе, Њом може да управља само један човек, који по професији није ни електрнчар, нн машиниста. већ ковач. Од како је Мионица добила електричну централу, са њеном машином ради Станимир Кременац, сопственици су се мењали, па и машиннсте. Алн, чим оде Кременац, Мноница остане у мраку. Долазили су многи квалификовани мајстори и електромашннисги, доказшзалн своју стручкосх најоо-

љпм дипломама и радом у наЈ већим централама. Узалуд. Сви су они „падали на испнту" пред мионичком електромашином, и напуштали је са уверењем да Је то чудо од мотора и да ту никаква стручност не вреди. После свих њнх долазио је ко зна по који пут ковач Кременац. Радећи дуго са овим „чудом од мотора", он је открио и све његове тајне. Пали је једним покретом руке, крпи њен кајиш старим џаковима. прогорелу пећ затвара хартијом. И ради по целу ноћ на највеће задовољство Мионичана. Та његова „стручност" створила му је популарност код грађана, које најбоље карактерише крилатица: „Има Кременца, нма осветљења; нема Кременца. не ма осветљења". Њена тачност доказана је и овом приликом. Кременац се наљутио на неколико грађана, пгго нису положили претплату за осветљењ? и демонстратнвно напустио посао Мионица је остала у мраку Покушај да се машина пустн у рад, остао је без успеха. По свему судећи, Мнонпча ни ће бити принуђенн да умоле ковача Кременца да схупи поново на дужност и осветлћ варошнцу. Иначе Мионица ће остати у мраку, доклегод се не набави нова машина. д т-

кокошку 20, за говече 50, за сви' н.у или коња 100 динара, н овај му то мора платити. Ко је имао право на хватање туђе стоке у сеоском комуну? Сваки становннк Трешњева и Забрђа. Плаћање се мора извршитн на лицу места, а у случају^ да сопственик ухваћене стоке није у сткњу или неће да нспуни одмах ову обавезу, онај који је ухватио стоку има право да задржи од ње онолико колико је довољно за намирење казне, утврђене незером. Примена незера траје дуже вре мена. Једно село је предложило да овај нрзер траје 5 година, али друго је тражило два пута више. У овом пнтању прваци ових двају села нису могли да се сложе, и оно је остало отворено, али незер између Трешњеваца и Забрђа ступио је још истог дана на снагу и од тада се стриктно примењивао, иако о њему нигде није запнсано. Отада, има више од годину дана, у смислу обог неписаног закона извршена су многа хватања и наплаћивања због прекршаја донесених одлука. И једнн и други су од дана, када је незер ступио на снагу, са много више пажње чували и своју стоку и своје атаре, али у томе ннсу увек успевали. Незер је донео многе нздатке сељацнма Откако је заведен незер. све је постало другачнје. Хватања су бнла узајамна и сзе чешћа. а казне осетне за сиромзшне сел>аке. Један дечко из Забрђа, док је чувао стоку ухватио је у атару села Забрђа пет коза Срећка Чукића из Трешњева. Сопственнк је увече дошао н пошто наје имво да на лицу места платн 50 динара. мали Забрђаннн му је. сходно прописима незера, задржао једно јаре. Други пут је становник села Трешњеза, Љубомир Вукнћевнћ ухватно у трепгњеввчком атару 72 овце Спасоја Бакнћа из Забрђа. Кад је дсшао зв своје овце Спасоје је одмах исплатио 720 динара на име казне. Затим је једна Забрђанка ухватила шесторо говедн. која су била својина неког Трешњевца, и овај је морго за свако да положн по 50 динара... Те квзне сУ за протеклу годину изнеле много више него што се у почетку мислило. Данас после више од годину дана није тешко увидети, да је наплгтв овако великих хазна утипала врло неповољно, како на материјално ствње снромашних сељака, тако н на њнхове међу. собне. пријатељске, комшнске н суседске односе. Виђенији људи, сеоскн прваци опет су размишљалн о овсме и дошли до закључка. да је боље укинути незер који је њихова села стао тако скјтто . Онн су покушали да поведу акцију за укида. ње незера. Незгодио им је бнло да то сами предложе. него су зв посредовање ангвжовалн прваке трећег. савнм незаннтересованог села. Ови су преузели посред. ничку акцнју. Али та акција за садв није успела. Мкло Радошевић

МАЛЕ ВЕСТИ 113 ЗЕМЉЕ Хтела да се лечи у сумпорном ЕЈгелу ла се од онесвестила и удавипа

• Сарајево. Јуче се у познатим минералним изворима Клокоцима, код Бусоваче, удавила ^О-годишња Петра Танасић. Петра је јуче отишла да се купа у једном од Ј,0 врела ове познате народне бање. Како никога није било у близини, Петра се удавила у најјачем сумпорном врелу, јер се од јаког мириса сумпора онесвестила за ереме купања. # Сремска Мнтровица. — На годнну и по дана робиЈв осуђен је данас у Окружном суду у мнтровици драгомир Јовановип, из Јзечмена, којн је септемОра месеца убио свог брата од стрица ВоЈУ Јоваиовића. • Сарајево. — Ноћас је изгорела зграда Шумске управе у Сјетлинн. Лада је пожар избио у згради се налазио само послужи- ј тељ Бећир Косић. Пожар је настао од димњака и како је згра- 1 да била дрвена зачас се упалила ; и изгорела заједно са иамешта- ј јем. Штета је велика. # Загреб. — У Звоннмировој улицн број 11 извршила је самоубиство домаћица Марија Грандић, стара 25 година. Разлог самоубиству изгледа да је неслагање са мужем, због чега је Марија често пута бежала свој'ој мајци. У очајању, Марија је синоћ узела револвер и испалила себи један метак право у срце, тако да је на месту остала мртва. За собом је оставила опроштајно пи смо у коме, међутим, изјављује да њен муж иије крив за њену смрт. 9 Славонска Пожега. — Да бн спрао љагу са породнце, мајку ]е | претукао, а њеног љубавннка убио 18-годншњи младић Јоснп Маутнер, из села Тренгова код Славонске Пожеге. Јосип је најпре претукао своју мајку Марију, а затим сачекао и ножем убио њеног љубавника Ев

гена Корнбанда, старог 44 годинв. Корнбанд, иако ожењен и отац троје деце живео је већ вкше го дина у љубавним односима са Маријом, која је имала мужа и двоје деце. Ту своју љубав Мари ја и Евгеи су вешто крили, па су ради састанака често долазили у град, где је Марија обично играла улогу каваљера и обнмно чаш ћавала свог драгана. Када је пре три године умро Маријин муж, љубавници су постали слободчији. Једина препрека био је 15-годишњи син Јосип. Марија се међутим и њега брзо ослободила, тиме што га је послала на занат. После тога Евген је врло често долазио у МариЈ*ину кућу- Ових дана Јосип се вратио кући као ко вачки помоћиик. Када је сазпао за неморални живот своје мајке одлучио је да опере срамоту. По* звао је Евгеновог сииа 20-годишњег Иваиа и у његовом присуству испребијао своју маЈ'ку, задазши јој тешке озледе по телу. После тога обоЈ 'ица су изишли из куће, али су се одмах сусрели са Евгеном, кога )"е Марија позвала у помоћ. Евген их је напао, али га је Јосип дочекао великим касапским ножем право у срце, тако да Ј "е на месту остао 1*ртав. Јосип се приЈ*авио жандармерији. # Сремска Мнтровнца. — Беже ћи од деце, која су је јурила јуче је пала у воду и удавила се двогодишња Вера, ћерка једног радника. Њен брат је почео да дозива оца, који се бацио у воду за дететом, али га није могао про наћи иако је ронио пуних 10 минута. У Ђевђелији је откривена проневера општинског новца Висина проневерене суме још се тачно не зна Ђевђепнја, 23 октобра У Општини ђевђелиској открнвене су велнке проневере општинског новца. Према резултатима досадатњих извиђаја, које води Оиштинска управа, проневерена сума износи око 60.000 динара, али, како се сваког дана наилази на нове злоупотребе, претпоставља се као сигурно да ће се ова цифра знатно увећати. Проневере су углавном извршили благајник Атанасије Никнћ и бивши писар Финансиског отсека Ставра Хаци-Митровић. До сада је утврђено да је НикиЛ проневерио око 50.000 дннара, а Хаци-Митровић око 10000 динара. Док је Никнћ вршио утаје нов ца наплаћеног на име општннског и утринског приреза, ХаџнМитровнћ је, поред приреза, проневерио и новац Семенског фонда Вардарске бановнне којнм је руковала Општина и наплаћивала дужне суме од поједнннх земљорадника, којнма је бнло дато семе на позајмицу. И Никнћ н Хаџн-Митровић вршнли су, као овлашћенн органн, наплату општинских дажбина и издавали странкама уредне признанице. Међутим, наплаПенн но вац нису књижнли, ннти уопште предавали општинској каси. Тако се ц може об)аснити што њихове махинације годинама ни су могле бнти откривене. Поред ових проневера, утврђене су, пре неколико дана, и проневере општннск^е трошарине, које је извршио вршилац дужностн командира општинске стра же, Тодор Стојчевић. Чнм су утврђене злоупотребе, Стојчевнћ је отпуштен из службе. Пнред редовне дужности, Стој I чевнћ је био овлашћен да врши) наплату трошарине на млеко. Да би на лак начин дошао до свакодневног џепарца, који му ј ннје дозвољавала скромна плата ј десетара општинске страже, он; је прибегао једној вешто смиш- I љеној махинацијн, фалсификују- | ћи дупликате признаница, који служе ради контроле. Тако је, 1 на пример, од једног лнца зв 240 кгр. млека наплатно на име трошарнне 24 дннара, колнко је | написао у уннкату признанице, | коју је дао дотичном. На дуплика ту, међутим, уместо 24 написао је 4 донара н толнко предао општннској каси. Што се тиче проневера Ннки- ј ћа и Хаџи-Митровића, оне датн-1 ра)"у од 1935 год. па све до по-: четка марта ове године. Тада ]е Никнћ смењен са положаја благај : ника и одређен на другу, споредну, цужност, док је Хаџи- , Митровнћ, чије су малверзацнје још раније обелодањене, уклоњен из општннске службе. Општинска управа наставља нс Ј трагу. У томе циљу позванн су сви грађани да до 24 овог месе- ј ца поднесу признанице и друга документа о плаћању општнн- ј ши ддмбии*. I

јуче је нови пазар прославио дан ослобоћења од турака Новн Пазар, 23 октобра. — Данас је Нови Пазар на свечан начнн прославио традициоЕал ни дан ослобођења од Турака. Јутрос рано цела варош осванула је окићена државннм заставама. Око 9 сати грађанство је са претставницима друштава н органнзација, н ђацнма свкх школа прошло градсним улицама до православне цркве, где је обављено благодарењег - - _ На благодарењу, поред велнког броја грађанства, запаженн су многи претставннцн војних и цнвилних власти и корпорација, на челу са командантом места мајором г. Полићем н претседнкком Општинв г. Душаном Давидовићем. После благодарења грађанство се упутило у зграду Градске општине, где је са балкона Ошптине претседннк г. Душан Давидовкћ одржао леп прнгодан говор о значају дана. Затим је прнређена закуска у згради Општнне за грађанство н званичне претставннке који су претседнкку честиталн прославу ослобођења.

Ускоро к јјити оправљен пут Врање-Гопњи Вртогош Скопље, 23 октобра. — У техннчком одељењу Банске управе одржаће се 29 о. м. лицнтацнја за оправку пута Врање Горњи Вртогош. За нзвршење овнх радова предрачунска сума нзноси 169.151 динар. Истог дана одржаће се лицнтацнја за подизање армнраног бетонског моста преко реке Прнштевке. За подизање озог моста предрачунска сума нзносн 226.980 динара. Унапред прнмљенн нзносн уколнко се за два месеца не нскорнсте за нзвоз робе враћају се у клнрннг Мннистар финанснја докео је следеће решење: >1) Све домаће фирме, које приме унапред путем појединнх клиринга новац у циљу доцнијег кз. воза робе у односну земл.у нз које је нсвац прнмл>ен, дужне су да аутоматски без икаквог одлагања врате примљенн новац у клнринг нстим путем којим су га примнле. уколико у року од два месеца рачунајући од дана пријема новца не буде извршен нзвоз робе из наше земл»е: 2) Фирме које су пре доаошења овог решења прнмиле динаре нз клиринга. а у току трн месеца од дана пријема новца нису извршиле извоз, дужне су прамл>ене износе вратити у клнринг најдаље у року од десет дана по сбнародовању овог решењ* 3 : 3) Овлашћује се Дег дерек ција да изда потребн - југстез < <Из Бпнковног и Валутнчг оделск*а лихисхцрс^Ја финансија/