Време, 15. 02. 1940., стр. 1

-м 4

[ТОШТЛР1ША ПЛАЋГНА Т ГОТОВУ

*****

_| Метеоролошнн...

ДАНАС: У Ввогрпду: Оста1в хла дно. претежно облачно и магловито. Мало снега. Остали крајевн: Хлално. Р»Јведрапан.е V запалннм крајевнха. Облачно са снегом поврешено на већем' нсточном делу. На Ј>г\- кнша. С>-нце нзлази V 6.40. залазп V 17.05. Миннма.ша темпер.: Купрес —10, миксниплна темне. пнтура: Мостар -1 -14 ст.

ДИРЕКТОР: МОМИР НИКОЛИЋ

ВРО.Ј 6488

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК,. 15 ФЕБРУАР 1940

ГОДННА XX

...извештаји ОУТРА1 ПоетоЈеПа дечтресија на Јалрану прећи ће блнже Црном Мору. Налта земља остаћв под -\-плнвом жладног вазд\-ха нз Среа н.е Еврсше. Почеће нзвесно разведравање у северним н западним кра. јевима. док ће у источннм и К-жним ктзајевима преовлађивлтн облачно са нешто снега.

ХИТНА ПОМОТУ ФИ НСКОЈ У ЕНГЛЕСКОЗ СЕ ОРГАНИЗУЗЕ добровољамкн корпус за Финску У Финску ће, изгледа, бити упућене три дибизије: канадска, францусва и пољска

ЈТондон, 14 фебруара. — Аген. ■н)а Анс јављв: У политнчннм круговнма о ч е■уј« се да ће впада још данас можда дати одобрење за црнјавл.и«а»е британскнх држав љ ана )■ фннску војску. То пнтаае биће нзнвто данас носчв поднв у Дон.е м дому. С *р Џо н Хендерсон нмаћв да о6)КСнн попожај доброво љ а Ц а у савтпу постојвКвг закона доне. тв г 1170 годнне. Тај заион забрањује у начелу брнтанскнм држављаннма па уг«ствују у рату у комв Вепииа Еританија ннје ангажована Али *»1 исти закон дозвољава Колл.у да потпишв урвдбу којом се брн т |нски држављани овпашћују да сттпе у редове добровољаца у к«ком одрвђеном сукобу. Та уродба дозволнпа би одлазак многобројннх добровОл.аца, који су ее авћ уписали у Лонпонт, <? редОвв финскнх добровоп-ацп. Дозвола за одлазак добровољаца Лондон, 14 фвбруара. — Агенди|? Рајтер јављ«: Званнчно св саопштава да ј е (ританска впада дала општу до. аводу свим брнтанскнм грађаниин да *огу ступати као добро■огкцц у фигску војску, а исто та ко да св *огх пријављивлти Ре гругној момнснјн Фннаца, поја I* всноаана у Лондону. Три дивизије? Њујорк, 14 фвбруара. — Агенонјв Рајтвр јавл>а: Опдв сталко круже гпасови дч ћв Ввликр Брнтонија и Франг.уска упутити у Финску трч дивиЈијв, и 70 по јвдну фран!1уску, вападску и пољску. Добровољци одлазе ва рачуи финске владе Лондон, 14 фебруара. — ЛгенПија Рајтвр јављв; Између фннсне впадв н брнтан скиж добровољаца скпопгвен ) е авћспоразум на основу кога ћ* добровогкци бит и опремљ в ни и транспортиранн у Финску, на р« чун фннскв впаде. Прикупљање добровољаца у Данској Копенхаген, 14 фебруара. Атенција Рицау јављв! Нордиска организацнја — Слобсдвн Севвр, која нма зацатак ца шири сввст код данског народа као нордиског иарода, изабрала јв данас на оснивачкој скупштини за првтсвдник генврало В и та. Истоарвмвно, удружвњв јв додело одлуку да потпомажв слањв данских добровољаца за Фин ску и да путвм прилога помажв иивилно наоружање. Друштво има даљв намеру да оснујв фонд, и) кога ћв св давати помоћ онима, који св кући вратв као иивалиди. Исто тако првдвиђвно јв оснивање пензионог фонда и фонда >а осигурање. Управн удружвња припадају многв углвднв лнчноети. Хопандска санитетска мнснја за Фннску Амстердам, 14 фебруара. А .Н.Е.П. јавља: Далегат хопандског Црвеног врста г. др. Винквл вратно св даиас авионом из Хелсинкиа, где )• водио преговорв са шефом фиисне војнв мисијв г. Суолактивм о снабдевању и саставу ховандск* санитвтскв мисијв за финску. Холандска санитвтска мисија бићв смештена у јвдном свлу иа свввру од Јвзера ЛадоГв, у кући где је ранијв била болница. За време отсуства г. др. Вииквла доиесвна ј« динитивна одпува да се упути из Холанднјв потпуно опрвмљвиа санитвтска миоија у Финску. Фннскн извештај о бомбардовању вароши Хелсинки, 14 ф«6ру»р«. — Агвнција Авас јавља: Министарство спољних послова Фнискв упутило је изввштвј минмстарствнма ииостраних послова свих цивилних звмаља, у воме св изиосе појвдиности финсио • совјетспих преговора, њиховог прекида, почвтка рага и прекршаји међународног права од стрвне Совјета. У том извештв|ју нарочито су •сцрпио МЈлотена бомбардова-

ња фннбкнх незаштнћених градова од стране совјетске авиације. Белгиски студенти за помоћ Финској Брнсе л , 14 фебруара. — Белгкска Телеграфска Агенција јавља: Студенти бриселског универзитета образовали су одбор за помоћ Финској. Претседннк одбо ра је финскн посланик у Бриселу. Од сакупљених прилога купиће се санитвтски материјал и послати у Финску. Данскн радницн одлазе за Фннску Копенхаген, 14 фебруара. Агенција Рицау јавља: Пре извесног времена Финска је тражила стручно радно особље. До сада је стигло из иностранства око 9000 мопби. Пошто се Финска искљу^шво интересује за механичке и машинске раднике, отпутоваће у најскорнјем времену за Финску око 400 данских радника свих бранжа. Г. г. Чемберлен и Да ладје за помоћ Фин- | ској Парнз, 14 фебруара. — Агенцнја Авас јавља.Осврћући св на сталне совјвгскв нападе управљене на Манбрхајмову лннију париска штампа нарочнто подвлачи јуначки отпор Финаца. >П ТИ Паризјенс коментарише догађаје на северном фронту и вели да Совјетн још немају победу у својим рукама.

Саопштење од 12 фебруара из Москве тврди да су совјетске трупе заузеле 32 финска утврђена положаја. Немогуће је ту вест проверити, вели лист, јер је ситуација, према званичним извештајима, и даље нејасна. Огромни прнтисак који су Сов јети вршилн са пет нових и свежих дивнзија омогућно је да се на више места убаце у финску одбранбену линију. Ову чињенн цу не одрнче фински главки штаб, али јавља да су протнвнапади, извршени у току ноћи, дали срећне резултате. Борба која је вођенв 9. 10 и 11 фебруара, а која је. како је изгледало. привремено завршена ноћу између 11 и 12 фебруара. највећа је борба коју сУ Финци морали да издрже од почетка не. пријател.гтаваСовјети су нападали великим ефективима пешадије уз помоћ моћне артилерије и великог бро. ја авиона и тенкова- Не само да је овај напад био најјачи од свих које су Совјети предузели од 30 новембра. него су такође ове борбе биле и најбол.е организоване. Попматрајући фгспскн пробелм под углом односа нзмеђу Фннске и оавез1гака »Журнал« доносн чланак под ласловом »Финска н ми«» у коме измсђу оспитог вели да је Чемберлен први нмао храбрости да јасно укаже на потребу помоћн Фннокој од стране Велн. ке Брнта^шјеПо попратку са седшп^с Врхов. лог ратног сивета ЧелЈЛерлеп је у парламент>' нзјавио да је срећан шт 0 моисо рећи да ће и нова помоћ Ф1тској бити ускоро упућена- Сличну изјаву дао је и Даладје поторћаЈЈ-ћн на новн анел Дру. нггна народа-

Јсдан добровољац који се у Фиисној неће борити пушном јер је сувише млад, али се јавио за даваоца крви, да бар на тај начнн помогне храбром народу којн се очајничкн борн за своју слободу. Лмерички сенат је усвојио закон о давању кредита Кини, Шведској, Норвешкој и Финској Вашингтон, 14 фебруара. —I Сенат је са 49 протнв 27 гласова усвојно законснн нацрт којнм се отварају кредити | Кини н Фннској. Предлог је упућен претставннчком дому. Предлог је поднео демократскн сенатор г. Браун, а у аему се, као што јо познато, Увозно-извозној банци даје капнтал од сто мнлнона долара. 1

Фннска и Кнна добнјеним нредитнма моћн ће да купују само оне артикле којн не служе ратним циљевнма. После гласања у Сенату и за случај да претставничкн дом потврдн одлуку донету у Сеиату, Фмнска, Кина, Шведска и Норвешка моћн ће добнтн кредит за куповину пронзвода у Сједињеним Америчкнм Др/кавама з* грађанско

потребе, сходно статуту Банке за извоз и увоз. У току дебате вођене у Сенату избиле су несугласице између извесних чланова сената. Сенатор г. Џонсон, творац закона о забрани давања кредита државама које нису извршиле уплату ратних дугова, истакао јв да би он више желео да се Финској отворе кредити на начин који не би тражио повећање капитала Банке за извоз и увоз, т.ј. директно. Сенатор г. Баркл оспоравао је то гледиште и тврдио да не треба пружити кредит на директан начин, који би омогућио куповину оружја и муниције. Сенатор г. Баркл изјавио је да је он. наклоњен давању кредита Финској, али да се противи отварању кредита државама Јужне Америке, које нису исплатиле своје дугове америчким држављанима. На крају седнице сената г. Баркл је подвукао да би за Сједињене Државе било од велике користи када би отвориле трговинске кредите у садашњем периоду, јер се у овом времену трговина са Јужном Америком може веома лепо да развија. Говорннг. је тражно начнна да отвараае креднта Фннсто) не повреди међународно право као нн неутралнн став који су заузеле Сједнаене Америччке Државе. Дебату су пратиле многобројне угледне личности нз политичког света, које су заузеле места на јавним трибинама. Међу осталим примећен је на днпломатској трибини и г. Прокоп, фински посланик у Башингтону.

КЕРЕНСКИ СЕ ВРШ V Ебропу Вашингтон, 14 фебруара. Агенција Авас јавља: Бивши претседннк руске владе Александар Керенскн изјавио је претставннцима штампе да ће ускоро кренутн за Европу где ће конфернсатн са савезницима о будућностн демократске Русије. Попгго је подвукао да постоје дубока размимонлажења нзмеђу Стаљинове владе и руског народа, вођа русннх социјалдемократа подвукао је значај којн бн за стар мнра нмала отворена изјава савезника о проширењу демократије на Источну Европу н Русију. Додао је да ће пре свога одласка посетнти амернчке полнтнчке личностн као н днпло' матске иругове у Вашннгтону.

Мусолиниев лист критикује метод тајних седница Милано, 14 фебруара. — А" генција Стефани јавља: »Пополо д' Италиа«, осврћући се на тајну седницу француског парламента, вели да понеко рубље не само да мора бити опрано у кући, него чак и тајно. Лист вели да демократска доктрина изгледа савршена на хартији, али у својој примени доводи до контрадикција. Француски законн о организацији земље у време рата предвнђају да влада води рат, а да одговара само парламенту. Ако парламент закључава своја врата ,то значи да земља не сме знати шта се догађа. Народ, дакле, сме имати нлузију своје сувереиости само када се не рвди о његовој кожи. Изјава потпретседника владе софиском „Утру« Г. Мачек за потпуно јединство свих Југословена од Јадрана до Црнога Мора

Софнја, 14 фебруара. — Сутрашњи број листа „Утро" доноси изјаву коју је дао специјалном дописнику /,Утра" г. На>тиову Круну потпретседник владе г. др. Влатко Мачек.

Г. др. Мачек У почетку своје изјаве, г. Мачек је нагласио да сви која припадају Југославији желе од свег срца искрезо спора зумевање са Бугарском. — Лично ја ашслим , на-

ставио је г. др. Мачек, да у савременој међународној си туацији никаква жртва није узалудна, ако је она за то да се наирави потпуно једин ство и једна вол>а у срцу н разуму свих Југословена од Јадрана до Црног Мора. То нам налажу како географске и етнографске околности, тако исто и политички обзири. Даље је г. Мачек подвукао велики значај оснивања Југословенско - бугарске привредне коморе, која има да одигра велику улогу и истакао да латинска пословица каже: ,,Прво живети, па тек онда филозофирати и политизирати". Када је стомак народа и државе задовољан, онда се остали проблеми лако репгавају. ГовореТш, на крају евоје пзјаве о споразуму, г. Мачек је рекао да се споразум, који је дошао као последица уклањан>а свих неспоразума и трвења, развија нормално у духу договора од 26 августа 1939 године. ВраНања натраг нема. Ма да је сваки почетак тежак, ипак тај споразум ће бити темељ за једну нову Југославију, за с.чнрење и међусобно разумеванве унутра н споља, са свнма братским народима.

дала могућност да будем активан сарадннк на том ве.лихом делу бугарско-југословенске привредне сарадн>е«, — завршио јв миннстар г. др. Андрес. 5,

Идн ће посетити Анкару Анкара, 14 фебруара. — А* генција Рајтер јавља: Сазнаје се да ће брнтанскн мннистар домнннона г. Идн,

Министар г. др. Андрес о привредној размени са Бугарском

Софнја, 14 фебруара. — Вечерашњи бугарски листовн, јављајући о повратку миннстра трговине г. др. Загорова и бугарске привредне делегације из Београда, подвлаче да се сви члановн најлепше изражавају о указаној пажњи и гостопримству у југословенској престоници. Листови такође подвлаче извештај Аваса из Београда, у коме се каже да се у југословенским полнтичким круговвма придаје велики значај разговорима бугарског министра трговине г. др. Загорова са претседником владе г. Драгишом Цветковићем, министром иностраних послова г. др. Цинцар-Марковићем и министром трговине г. др. Андресом. „Мир" доноси телефонски извештај свога дописника из Београда, у коме каже да је имао разговор са министром трговине г. др. Андресом, који му је том приликом рекао: „Осшнван>е Југословенскобугарске трговинске коморе у Београду јесте један нсторискн догађај. Тнме смо ноставили основу широј сарад 1БИ међу 1НрИ1ВрСДВИ1ИЦ11Ма нашнх 31 'ма.н.а, која ће иматн за последицу ефикасннју за штнту наиншх ииривредних ннтереса. Незавнсно од тога, 3' развоју блнске нрнвредне сарадње наша два братска народа нмју могућности да с« осетно нрнб.шже један другоме у мнру н споразуму за благодет својнх зема.1>а. Та сарадни>а, тако нрнродна. јесте једна нсторииска неоииходност н она треба да завлада у свнма и раииална државииог, соција.1ног н привредног живота ииаиних зема.и>а. »Новн развој нашнх младнх нндустрнја налаже прнвредно днференцннрање, које ће немнновно довестн до већнх нзгледа н могућностн за размену нзмеђу Бугарсне н Југославије. Привредна сарадн>а већ н са тога гледншта је благодетна пошто ће се на тај начнн створнтн условн да се програм за ншдустрнјалнзацнју поставн на много ширу н рацноналну основу. Овог момента је важно да наше зеииље удружо снаге тако да бн претстављале једну целину у односнма са трећим земљама. Разуме се да је немогуће да се тако брзо израдн план за пуну прнвредну сарадњу, пошјо

је ово везано са оСновннм проучавањем поједнннх прнвредннх грана и нзгледа које оне немају. То, међутнм, треба да нас спречн да маннфестујемо вољу за блнжу прнвредну сарадњу. Ето, због чега сам мишљења да треба да се прнступн, по могућству што скорнје, осннвању сталног бугарскојугословенског привредног комнтета, који је уосталом предвнђен трговннскнм уговором од 1934 годнне. Тај кометет бн нмао за цнљ да органнзује ову сарадњу н да излази са конкретннм предлознма пред две владе н са мерама које би биле у стању да заштнте ннтересе двеју земаља како у областн пронзводње тако н у областн спољне трговине. Нарочнто сам срећан што мн се

Г. Идн на свом путу нз Египта, гдв је у понедељак дочекао трупе нз Њу Зеланда н Аустралнје, за Лондон, посетнти Анкару. Верује се да ће се он састати са водећим лнчностнма турског полнтичког живота.

Снег је поново пао у целој земљн. Знма нам се вратнла са вејавнцама. Београд је опет — бео. Народка скупштнна на нашој слнцн једва се вндн од пахуљнца, в заклдоа је и један вснециш браг.а