Време, 15. 02. 1940., стр. 2

СТРАНА 2

ВРЕНЕ

ВОЈНА ХРОКИХД

Немачки ратни известиоци

Јевтнна трамвајска вожња Слушапа сам, али нисам веровапа у намерно збуњавање кондухтера у враћању кусура, све док се и мсни нија догодило да ме вожњв од жепезничке станиме до Калемегдана кошта 20 динара. Ушла сам у трамвај к дала кондуктвру 20 динара. Почео је да ми враћа кусур у динарима, па сам га замолила да ми да једну десзтицу, а ја ћу му дати 2 динара. Он ми тада узе из руке осам динара, пружајући ми 10. „Па ви у том случају треба да мн вратите 20 динара, које сам вам дала ', рекох му. Он ми одговорн: „Дзпи сте ми 10 а не 20 динара!" Настаде дискусија ко ( а је трајала до Калемзгдана. Ја снђох, не добивши кусур. Јевтина вожња, зар не, ★ Турнстнчкн бнро — коцкарннца Дошао сам као туриста у једно лепо место у Харцеговини. Хтео сам да разгледам околину, па сам св упутио за обавештења у туристички биро. Није било мало мојв изненаћење кад сам у „бироу"' наишао на нзванредно интересантну слику: за три стсла селело је неколико људи и коцкало се. Као и увек где је коцка, било је и кибицера, а као и увек где су кибнцери, била је и кпаснчна опомена: „§ 13 — кибиц држ' губецГ Нама јв већ у крви да много штошта разумемо (к прогутамо), али каквнм очима гледају на овакав чудни туристнчки биро странци? ★ Школске књнге н скарадна огледалца Реклама је реклама, али један хњижар у варошици К., у Моравској бановини, нпак је претерао. У излог, нзмеђу школских књига, он је ставио лепа огледалца • окренуо их тако да се на пол^ини могу да внде сличицв потпуно нводевених жена у разним позама. Пролазе ђаци из варошице н са села и не могу довоп.но да се нагледају књнжарског излога. Занимљнво би било знати, да ли огледалца стојв у излогу да би привукла пажњу на себв или не школске књиге. Шта мислнш ти о томе, Одјвче? ★ Језнк у трговачкој корес□оденцнјн Од једне „индустрије пића*', нз Пашићева, добио сам пословко пнсмо написано страховито иоквареним српским језиком. Шаљем вам цело писмо као доказ, а ево неколико на дохват кзвучених речвница за читаоце „Одјека": „Примно сам Ваш писмо заједно за Вашем 2 налоге. Али пошто сте није по мојој Вам датв цене продали заопштавам Вам да поручвне роба Вам немогу лифровати. Гледате Ви дачно у моме понуте стане да 1 лнтар Ефер-чај Р и 3 заједно за шољама стаје 39.— а само пез чајним шољама продаво св по 33.—.. „Извештавате Ваше муштерије када желе..."/ „... Даље кад продавате продајте чај пез шоља...*'. И тако даље. све сама пуста грешка.

Шта мислнш ти, Одјече, да лн је најосновннји ред да се зна језик оног с ким се тргује? ★ Немарност бнлетера Отишла једно моја' рсђака у госто у Мостар. На железннчкој станици у Требињу купила карту треће класв до Мостара и села у воз. При преглвду, кондуктер констатује да карта гласи до станице Талежа, удаљене 10 километара од Мостара. Кондуктер није хтео да прими ннкакве разлоге, већ је ултнмативно тражио или плаћање целе карте до Мостара или — излазак из воза у Талежи. Срећом, моја рођака имала је при себи нешто пара, па је узела карту, плативши чак и казну. Питам се сад, какве би све неугодности на том путовању доживела моја рођака, да при себи неким случајем није имала пара? Колико би она имала да испашта грешку билетеоа на станицн Требнњв, који је из немарности дао карту до Талежа, ма да је узео новац за карту до Мостара. Путника, којн полазе на пут са врло мало новаца нма данас доста, па би требало скренути пажњу чиновницима на железничким станнцама, да буду пажљивији у свом рвду, како не бн путнике, нн криве ни дужне, доводкли у врло тешку ситуациЈУ' ★ Рогаткчко ђубре Читам како се Београђани љуте што општински ђубретарн преко цвле зиме не скупљају ђубре са улицв и тротоара. Наша, Рогатичка општина, решила ја ово питање на много бржи и рационалнији начин: општинскч полицајци зашли су од кућв до кућв и нврвдили грађанима да како знају и умеју склоне ђубре са улице и тротоара испред својих кућа и дућана. Да не бн били кажњени, прнлегли рогатички грађани на посао и скупили ђубре са улица. Можда ће сво бити добра идеја н за Баоградску општину, која би на овај начин „најцелисходннје" и најефикасније решила пнтање скупљаља ђубрета са улица без нкаквих трошкова.

НОВЕ КЊИГЕ и чдсоииси ЗЛАТНА КЊИГА. броЈ за Јануар ЖО (9б броЈ од почетка). Чуднова. ти дол<нн.1>ијн девоЈчпца н дечака.. написао Светолик Р. Милосавље-' внћ, ил>хтровао Милорад Ћорић, Београд. 1940, издање Геце Кона, 160 страна 8о. * ЕТНОЛОРИЈА. часопнс Етнолошког друштва Скопљу, год I, евеска 1, за јанчар—март 1940. Садржај: Етнолошко друштво и ње. гов часопис М. С. Ф.; Тих. Р. Ђорђевнћ, Седмовратна Жича; Мнл. С. фи.ишовић. Моба за теигке транспорте; Даннца С. Јанковић, Дебарске народне нгре, н др. * ВЏЦЕТ1Н ОЏ СОМ1ТЕ ВЕ1&Е РОЈИ 1Е 0ЕУЕ1ОРРЕМЕНТ 0Е5 КЕ1.АТКМ5 ЕСО^ОМ^ЏЕб АУЕС 1А У01Ј0051АУ1Е, М 10, 1. Јануар 1940. Брисе.1. * 1И0ЕК5. 10с1Ја1оо->1а11||1Ска геу|Ја. год. XI, бр, 4 од 10 октобра 1939. Загреб. * ВЕ51/МЕ. глешие! сЈе« (гауаих Ое 1а 5ос1е»« сЈе* по Ч опј уо1. XIX, \; 11 поувтбге. 1939

Известноцн, који данас достављају извештаје с фронта, макако оскудне у догађајима, апи допуњвне описима борби и 4 живота на фронту, нису на немачкој страни нсти као прошлог Светског рата. Тада је овај известилац био обавезно цивилно лнце-кореспондент или репортер, стварно веома удаљени посматрач бораца и догађаја, који се у своме лепом „тренчко. ту" шеткао по штабовима у пог задини, опнсујући својом машГ том борое из предњих лннија. г То је било једино цивклно лице, међу толиким војницима на фронту, да је самим тим као »уљезс било мало пожељно у штабовима, а увек мање илн више подозриво и попреко гледано. Овакве »американске репортерес имали смо као још последње примерке у кннеском и шпанском рату. Данас када се с фронта жели сазнати све оно што се може саопштити, и то у правој, верној и јасној бојн и слици, такав известилац мора бити само прави војник. Психолошка провалија између стварних ратних догађаја и цивилисте који оба\ вештава из дубоке позаднне ов\ де је само благо наговештена, Ј међутим је код Немаца данас \ потпуно и онемогућена. Немај чки ратни известиоци пре сво\ га ступања на посао, претходно ' ое подвргава^у потпуној војној Ф настави н образовању. Они се успособљавају да »стоје уз оружје и своје људе« кад буду додељенн као нзвестиоцн у пешаднји, авијацији или ратној морнарици. Они морају пре сввга постати војници у најстрожијвм смислу тв речи. Само тако ће се они успособити да буду не само директни посматрачи догађајв, већ и стварни учесници у њима. Нарочите јединице (чете) известилаца, пре него се распореде на фронту, вежбају се претходно код одговарајућих формација: пешадиских дивизија, авнјације или на бродовнма ратне морнарнце, како би добро упознали средину, којој ће као нзвестиоци припадати. На овај начин, један ратни известилац, који опнсује у штампи оно што се догађало негде на фронту, нли саопштава о неком ваздушном реиду над непрнјатељским линијама, истовремено је н сам био учесник тога догађаја. За време дејства он је. вршио сво«у борачку дуж ност, али после тога он даје аутентичан преглед догађаја, престављен у стручној и дозвољеној боји, било у речи или у слнцн. Ево дакле новог догађаја у е»олуцији ратног извештавања. ј Када се данас гледају биоскоп" ски снимци ратних догађаја, када се чита^ извештаји са каквог извиђања из ваздуха илн расматрају описи поморских бита-

|ка, а коЈе су све дали известио' ци учесннци, онда ће свакоме | бити јесно,# од колике је опште | користи стварање војннка-кореспондената. Јер он не говори само као посматрач, већ као ј стварни учесник догађаја. ЈАПАНСКИ ОКЛОПНИ АУТОМОБИЛИ О јапанском оклопном аутомо бнлу на шеснји од 6 точкова имају се следећи подацн: тежина око 6 000 кгр., јачнна момтора 75 КС, (јрзина 80 км на час, наоружање 3 митраљеза, посада 5 љуДИ. Дебљина оклопа је око 11 м. м. Овај оклопни аутомобнл има то интересантно овојство, да располаже са две врсте точкова, гуменим за путеве и гвозденим за железничке шине. Према овом може се употребљавати н | на правцима железничких пру га, а монтирање точкова чрши се веома брзо и згодло. ШВАЈЦАРСлА ИСПОРУЧУЈЕ НАОРУЖАЊЕ

ЕНГЛЕСКОЈ Према писању италијанске штампе, Швајцарсха је у току ове године испоручила око 12.000 противавионских орућа Енглеској. Поруцбину ових оруђа Енглеска је извршила још прр шест месеци. Већи део ове поруцбине испоручен је енглеском експе днционом кору у Француској. ЈОШ ЈЕЦАН НОВИ АМЕРИЧКИ ЛОВАЧКИ АВИОН одличних ОСОБИНА Лондон, 13 фебруара. — Ваздухопловни стручњак »Обсервера« бави се најновијим пронапасцима америчке ваздухопловне индустрије н каже да су стигли занимљиви извештаји о покушајнма учињеним са најновнјим америчким апаратима. Претставник британског војног ваздухопловства^вођа ескадрнле Ј. Р. Адамс, који се налази у Сједињеним Државама, био је нарочито импресиониран про бама извршеним са једним новим типом авиона. Конструктори овог авнона покушали су да споје огромну брзину са ваздушним хлађењем мотора. Авион је тежак око 3 тоне, ширина крила 9 метара, а дужина је око 7 метара. Мотор развнја 1.600 коњских снага, н на висини од 5.000 метара може да лети браином од 676 километара. Овај ловачки авион спада међу најбрже авионе своје врсте у Америцн. У садашњем рату могу се чуда починнти са оволиком брзином.

РАСТЕРИВАЊЕ МАГЛЕ ВЕШТАЧКИМ ПУТЕМ У војсци С.А.Д. користи се за растеривање магле једна метална цев дужине око 30 м. којв је по целој својој дужини нзбушена са много ситних рупица. Под јаким притиском и уз помоћ једне пумпе, кроз ову цев врши се прскање са једном специјалном течношћу, која се .у додиру са ваздухом потпуно расплнне и дејствује на маглу тако да се иста претвори у ситне капи кише и као таква пада на земљу. Састав течности је тајна. ПОДАЦИ О ГРЧКИМ РАЗАРАЧИМА Грчки разарачи »Ђорђе I« и »Крељица Олга« имају тонажу од 1350 т. Брзина им је 36 чворова на час, а наоружање 4 топа 120 м.м., 6 противавионских митраљеза и 8 лансирних цеви 533 м.м. ФРАНЦУСКИ ПРОТИВ ОКЛОПНИ ТОП 25 м. м. СА ДОМЕТОМ 10 КМ. Противоклопни топ 25 м. м. М. 34, који у наоружању француске војске има следеће одлике: домет 10.300 м., тежина зрна 0.32 кгр., тежина оруђа у бор ном положају 480 кгр. Ово оруђе има велико хоризонтално и вертикално поље дејства, а преноси се на једном коњу. АМЕРИЧКА ЛАКА ПЕШАДИСКА БОРНА КОЛА У америчкој војсци пре кратког времена уведен је у наоружање један нов тип лаких борних копа, који је назван пешадиски. Ова кола имају мотор' јачине 260 К. С. н брзину од 75 км. на час по путевима, а око 45 км. ван путева. Тежина кола је 7 тона. Наоружање им је 3 митраљеза од којих 1 противоклопни. Опити са овим борним колима вршени су пуне две године. за које су време — као и сва оруђа која су у испитнвању — носила ознаку »Тс. КОЛА ЗА ПРЕНОС МИТРАЉЕЗА У МАЋАРСКОЈ ВОЈСЦИ У саставу мађарских пешадискнх пукова постоји н по 1 митраљеска чета на колима са коњском запреком (двоосовна). Митраљез се ставља на средину кола на постоље, тако да се у случају потребе може гађати из самих кола. На колима је н цела послуга оруђа са специјалним носачима за пренос оруђа и муниције на земљишту где се кола не могу кретати. Ове чете имају у наоружању митраљезе 8 м. м. н 7/12 (»Шварцлозе).

Појачана акција совјетског ваздухопловства у Финској привллчи пажњу на напоре извесних земаља да пруже помоћ Финској, првенствено снабдевајући је новнм авионима. Ово се чини на основу обавеза које су примиле све државе чланице Друштва народа у децембру прошле годи не. Ова помоћ Финској у авијацији моћи ће се остварати тек за неколико недеља, иако је сигурно да ће финско ваздухопловство бити стално повећано. С друге стране, нема изгледа да ће сов јетска авијација бити у стању да наставн нападима за дуже време. Рачуна се да је почетком рата Совјетска Русија концентрисала на финском фронту око 1.000 авиона. Овај број достиже четвртину или петину целокупне совјетске авијације, али врло вер^ватно тај број претставља половину укупног бро^а модерних совјетских авиона који се могу употребитн у Европи. Недовољна обука совјетских пилота Искуство је показало да су тачне прве импресије о совјетском ваздухопловству, а то је да је оно прилично застарело. Рачуна се да резерве претстављају само ЗО^о ваздухопловства. Већина апарата који су употребљени сматрају се застарелим за борбу на европским фронтовима. Совјетски апарати не могу се упоредити ни по чему са апаратима британског ваздухопловства, ни по брзини, наоружању или делооугу дејства.

Недостаци совјетског вуздухопловства га акција совјетског ваз- ђђњу бомбардера. Они имају 4 -«. -• послуже за пренос трупа кој«1 спуштају падобраном. ФРАНЦУСКА БОРНА КОЛА Д Ова француска борна кола са моћно наоружање, али имају јј ло малу брзину (18 км. на ч»( и ограничен полупремни* Ј ства (око 100 км.). Јединице о»| борних кола снабдевене су дио-станицама за кратке к тра-кратке тапасе, због 1 претстављају еластичан и мог| елеменат маневра у рукама мандануа велике једннице.

Гу

ПСИ ЗА ВЕЗУ У СЛУЖБа %11

Стари типови авиона и мале резерве Нема изгледа да би совјетско ваздухопловство могло бити снаб девено модерннм апаратима. Већина совјетских авиона израђенн су на основу нацрта добијеннх иа Сједнњених Држава. Ме-Јутим, Сједињене Државе одавно су обуставиле снабдевање Русије нацртима нових типова. Не тре ба очекивати да ће руски конструктори бити у стању да нзраде модерне типове. Совјетски пнлоти немају велнког искуства у далеком летењу у циљу бомбардовања. Исто тако сматра се да Совјети имају врло мапи број великих бомбардера који могу да дејствују на великим даљинама. У Енглеској се верује . да су Финци у досадашњим борбама успвли да оборе 240 совјетскнх авиона. Са своје стране Фннци су изгубили само 15 апарата. Совјетска ваздухопловна индустрија посветила се највнше гра

ВОЈСКЕ Пес за везу је стварни дд борцу — пешаку. његовом чу^ рУ. Он му доноси извештаје."' чествује у стражарској слул&ш служби везе. врши санитетс СЛЈТКбуДо отстојања од 300 м пас чј и најмањи шум. чак н кад неко прикрада најобазривије. стога увек може ж јави прк: ство непријатеља-^Да бн доа извештај пас радо скаче у во и ггрепливава реку ширине 1 500 м- Чим пронађе рањенг! трчи и тражи болннчара говог чувара- Ако му се за сг лицу привеже крај телефонс жице. онда може да изврши с лвга&е линије д>*жине 1-5 км 3 до 4 мннута- На леђима мо; да носи извесне товаре 6—7 км- Ради и са намеште® маском против бојних отрова Све су то многостране услЈ које пси за везу пружају воја» Франц>-зи ннсу заборавили велкке корнстн које су од кг имали у прошлом Светском рач! Зато су их од првог дана објаа

рата почелн употребљавати з Мажино линији. придајући их р» довно >јуришним десетинама* којима је »Времес писалоУСТРОЈСТВО НОРВЕ1Ш ВОЈСКЕ Норвешка је пре две

'јШ К»Р € »1 С2 ввзо; ке * *јетс. № » Т СЈра' »еро! ге, с ђену јемз Со РП5' цсп она I 13 В ГИ ( У

вадЈ вода ч и Са

П]М годи 1 ш заменила пешадиске дивизц мешовитим бригадама, којв с покретљивије и лакше. Укуга бројно стање бригаде нзноси мирно доба 3.100 људн, а наор^ ^ жање нм је 1650 пушака, 96 пј шко-митраљеза, 8 бацача и 8 аз тилериских оруђа. Свака бриг^ да има штаб, 4 пешадиска бал љона, 1 артилериски дивизие 1 пионирску чету н 1 чету вазу. Пук не постојн као оргл ска једнннца. Норвешка има 3 прагунс« пука састава: штаб, пионирсв« вод, 3 коњнчка ескадрона, I мв, траљески ескадрон и 1 оклопнј ескадрон од 9 оклопних аутсш била. Авиација има око 180 авион! прве лнније.

ПОРОПИИА ТАРАНА

У ОЧЕКИВАЊУ НОВОГ ГОСПОДАРА У КУЋИ (Текст V Обрадовом иревоцу/

нАРлве^м, швестер^ОЛЛТУГ и ја <3 еи.е ка шхдцију < ' ДА ВМАИГИ РИ>ЕТ А ; ЊЕ- ) > ГОВО ПОАОВИНме ГБАТеи З1ЛАТДН .' и шг ^ пце . ц р ^ но Ј лотои -тлмно V г©АГУ1 ЗА ГИАЛ^ I \Л&Д,ПА "^ЕМО I «ГМИ ЈУ/Ј I МА (ЗТАНИЦ.У.

ГУ10РАГИ АА алвмгм 1 1 ГИОГУ1Е ГИАТОРОМ А-Л~^Е | и гиоо елтд гиае енА-Ј I ГИА НЛ етДНИЦУ Ј

алту|иаАиц>Аио1 гии ЈЕ ПАигЛ?ив ГИОЈ БАТА ГИЛЕ. Ц и он^е <3 нагиа] НА вТЛНИЦV ДА ВИАИ БЕпдЕ' ]

Бе

сге: шта н=а То ВС1 № Да ,С п ц

усп Т**1 раљ ко 1 *Т I 01 I мдј *е « ма. Веш

бра] в N фН2

РПМАН „ВРсМЕНД"

Доооти Ј1. Са/ерс

Свадбени пут лорда Вимсс|а

65 — Милорде зар се тако доводи млада у очинску кућу. рече Џекззгс прекорно. У утогмк су звонила звона у вашу част и све је било готово за ваш свечан дочек. — Знам, знам, рече Питер. Али ви знате з сами да ја још као дете никад ништа нисам урадио како треба. Како су заши синови? — Врло добро, милорде, хва ла. Бил је прошле недел»е добио нареднички чиз. — Честитам вам рече Питер срдачно. Он даде гас и кола кретоше кроз широку букову алеју. — Изгледа ми да од капије парка до замка има читав километар ? — Тако од прилике. — Има ли дивл»ачи у парку? — Има. — А има лз и паунова на терасама ? — Бојим се да је тако. Као на лепим дописним картама На крају алеје уздизала се велика кућа са широким фрон том Тагина и заспала у праскозорју. На прозорима су биЈШ затворени капци. — Кућа није сувише стара,

рече Питер када завише пред перон. Нема палисада ни рово за са водом, ни покретш« мостова. Стари замак је срушен још одавно, хвала Богу. Ипак зато имамо по неколико уметничких примерака за сваку од епоха. ★ Хариета је посртала сањиво за једним огромним лакејом који је водио уз пшроке мраморне степенице. Одозго са галерв.т# вачу се радостан усклик. Велики лакеј се прилегга уза зид да пропусти госпођу херцогињу кбја је трчала низ степенише у шареном широком шлафроку. Њен мачак, Ахасвер једва се држао на раменима своје господарице. — Драга децо моја, како се ужасно радујем што вас видим!... Мортон трчите, пробудите Франклина и пошал»ите га код миледи. Ви сте сигурно страшно уморни и изгладнели. Мој је син грозан човек! Руке су вам као лед, драго дете моје! Ја се надам да Питер није прешао свих сто педесет километара лудачком брзином, као што му 1е то обичај... Мортозе. глупачино једна, зар не зидите да ће ме Ахасвер

сву изгрепсти? Скините га одмах доле! Ја сам спремила за вас собу са гобленима, тамо је топлије. Господе Боже! Чини ми се као да вас већ месецнма нисам видела. Мортоне, кажите да се одмах спреми доручак. А ти Питер хоћеш ли једно топло купатило? — Доиста ми је потребно купатило, и то право купатило, рече Пнтер. Сви троје пређоше преко ши ооког трема и уђоше у једзу пространу одају која је била намештена у кинеском сталу. На вратима собе са гоблени ма ста.јао је Бунтер... Он је си гурно много раније устао или уопште није спавао. Франклин је изгледао исто тако прилично уморан. Када се отворише врата гобленске собе до ушију Питрозих допре шум воде из купати ла... На његоаим уснама зан. ра осмех задовољства и олакшања. ★ — Овај овде, рече Питер то 1е најстарији лорд Вимсеј: лорд Роџер. Био је Сиднејев пријатељ и писао је песме. Умро је врло млад од тропске грознице. Ово је као што видиш Краљица Јелисавета. Долазила је врло често у замак и проводила читање недеље у њему. То њено гостовање скооо је упропастило богатство Вимсеја. Кажу за ову слику 1 1'у је радио... заборазио сам ко ... али то није истина. Она слика с друге стране доиста је

оад чувезога Антониа Моро. То је уосталом најбоља слнка у колекцији. На слици је Херцог Вимсеј који је чувен по томе што је био страшан прождрљивац. Она матора вештица до њега то је његоза сестра, леди Ставесакр. која ,е Францису Бекону опалила шамар. Она наје за ово место али пошто је њеза породица врло сиромашна то смо је мн ;ели под своје.★ Поподневно сунце је улазило кроз широке прозоре галерије и његови зраци осветљаваху час орден подвезице, час пурпурни плашт или метални шлем. Неколико Вандајкозих слика изазваше дивљење млаДе леди — Овај намрштени господиз овде то је Херцог Взмсеј, заборавио сам који по реду. Звао се Тома и умро је године 1775. Његов син оженио се против воље своје породи^е удозицом једног продавца чарапа. Погледај, то је она. Изгледа да јој је досадно међу овом господом. А овај овде то је једаз ззгубљени син. опет Херцог Вимсеј али нз за њега не знам који је по реду. Лнчи мало на Џерн-а, зар не налазиш? — Доиста лзче. А који је овај овде са овим благим и сим патнчним лицем. — То је млађи сзн Мортимер. Он је био потпуно шашав и образовво 1е 1едну нову верску ^екту чији је он био н

једини члан. Ово је доктор Жерве Взмсеј декан универзи тета Сзетога Павла. Он је био погубљен за владе Крваве Марнје. Ово је његов брат Хенри. Он је бно шеф странке Краљице Марије у Норфолку и помогао јој је да дође на престо. Наша породица је увек умела да се држи подједнако добро на обе стране. Ово је мој отац. лзчи на Жералда, али је био много лепшн. — Колико ти је било година Питер, када ти је умро отац? — Двадесет з једна. Био сам пун нлузија и жеља да стекнем што више искуства. Ово је Џералд са коњем рад сликара Фурса. А тамо у једноме простору који он назива сво10м собом за рад зидећеш једну слзку на којој је коњ са Џералдом, од Мунинга Ово је мо1'а мати, разуме се из мла дости. Иако је слика пршшчно стара ипак је сличност необзчно велика. — Ја налазим да је дзвна. Кад сам сишла после доручка овамо затекла сам је како маже јодом Бунтеров нос који му је Ахасвер изгребао. — Овај мачак гребе све људе. Видео сам Бунтера он је био врло рђаво расположен због тога, рекао ми је од речи до печз: „Срећом те боја овога лека не остаје вечито на сзоме месту." Моја мати никако не може да се одвнкне од ситннх домаћих брига. Послуга у замку увек стрепа од ње

али је и необнчно воли. Прича се да је она својеручно, вре лом пеглом лечила простреле маршалу нашег замка. Моја мати тврди да то није бзла пегла већ да му је само прилепила слачицу на леђа. Јеси ли се сад нагледала ових стра шнзх слика? — Ја врло радо гледам ове слике али ме нарочито интере сује удовица онога продавца чарапа. Ја бнх хтела да о њој дознм нешто внше. — Онда се мораш обратити госпођзци Сзит. Она водн рачуна о целој нашој кући и зна историју сваког члана наше породице напамет. Сад ћу да тг покажем библиотеку, ма да зије у најбољем реду. Пуна је непотребних ствари док добре књнге још нису нз уведене у спискове. Нн мој отац ни мој дед нису хтелн да јој обра те довољно пажње. Ослонзлн смо се на Џералда алз не верујем да ће штогод учинити По неки пут долази један матори момак који овде завуче сво1 нос. То је мој брат од стрзца у трећем степену срод ства. — То ннје онај лудак који жнви у Ннцн, већ његоз млаћи брат. Он нема ни пребијене паре у џепу з долазн овамо да се мало поткрепи. Он чини што је могуће, н разуме се прнлнчно у књигама. Само је кратковнд з нема никакве методе. Поред тога он ннје V стању ца се концентрише на једну ствар. Ово је велика балска сала. Одавде и

маш врло леп поглед преко терасе на басен са водоскоком. Она смешна грађевина међу дрветима то је пагода коју је саградио један мој предак. Онај црзенн кров то је стаклена башта... Ох, ево з њих, погледај, ено твојих пауна. Немој рећи да нису једино теби за љубав набављени. — Имаш право Питер. ово је прави замак из бајке. Они сиђоше ннз главне степенице, па кроз једну галернју са вајарскнм радовима, в напослетку кроз један кружни ходннк у источно крило замка. Један лакеј је ишао за њн.ма у стопу. Питер се заустави пред једним вратима са великнм мра морним стубовима. — Ово је библнотека. Шта иманово Бапе? — Овде је мистер Лег, мнлорде. — Шта хоће? — Желн са његовнм лордством лично да говори. — Хм... — Ја сам му рекао да сте на путу, али он зна да сте овде. Моли само неколико тренутака да говори. — То је сигурно због хипотеке — али му ја ништа не могу помоћи. Нека разговара са мојнм братом. — Он желн са његовим лордством да говори. — Добро. — Да га уведем, милорде? ( Наставићб

КО • пра Тгнз ше аа I тев В: ао нвјј На гра; П Р*г ^г. 80ЈЈ ?по *РН »00 Б< Изг 80С С«г тр а *РТ Да, До У Чет