Време, 15. 02. 1940., стр. 3

Четвртак, 15 фебруар 1940

ВР1ЕМЕ

ГТПАНЛ 3

0?ш

СОВЈЕТСИО-ФИНСИИ РАТ Финци одлучноодбнјају огорчену совјетску офанзиву

Губици совјетских трупа за последњих 14 дана достижу 40.000 војкика

- Хапаранда (на фннско-со-1 вјвтској границн), 14 фвбруа•Р а - — Агенцнја Авас јавља: | Бнтка која се сада водн на Карслиском фрои^у прс.схавља само другн чнн фннско-со-1 "

рн. Међутнм, ннје прнчин>ена велнка штета. Северно од Ладошког Језера совјетске трупе дожнвеле су као н претходннх дана вн, ше неуспеха. На северном П1Г30П\' о оииовп *т° ,СДН ^ С * I сектору Н.НХОВН нападн такоР Ра " 0,Н с ? одбнјенн. ће Фннцн н даље пружатн со-1 _ " 1 Град Борго

Вјегском нападу. Нако Сов)етн ннсу успелн да у току децемђра догЈу до | манерхајмове ллније велнкнм с.ратегнскнм покретима североЕСГочзо од Језера ЈЈадоге, совјетскн главнн штаб покушава сада да разбнје у.врђену лнннју на Карелнском Земљоузу. Совје.ска офанзнва, која је отдонела пре нзкнх 12 д<*на, достнке сада свој максимум. она је прнпремљена методнчкн н најооље колнко су то моглн сов)етс1ш генралн. У борбн на Карелиском фронту узело је учешћа у пов^тку дванавст днвнзнја пешаднје, којнма је доцнијв при додато 10ш пвт нових дивизнмосковскв војнв области. Са овнм појачањима совјвтске сваге на Карелиском фронту, г.ојв нападају Манерхајмову лннију, износе око 4 &О.СОО људи, док ту линију бранн само један део мале фннске војске. Бесумње, како је фронт узан, око стотину кнлометара свега, то совјвтскн генералштаб не може да баци у напад у исто време све трупе. То је, поред фннског утврђеног снстома и њихове храбђдстн, врло значајна чнњеница за Финце. Совјетске трупв су осуђене на то да врше нападе без заустављан.а, увек на истим свк ^орима н на терену на г.оме напредовање постаје све теже и теже. Чак ако бн совјетске трупе успеле н да пробију финску ^Јврђену линију, онда бн морале воднти цео ннз нсто тако тешкнх операцнја на фрон ту нсточно од Внјпурна, којн бн бно још ужн, на коме се сада операције воде. Центар те области је место Кекнсалмн. Терен је оштар н каменнт. Велике стене н каменн блоковн чнне прнродну одбранбену лнннју и велике препреке за борна кола. Поред свега, Манерхајмова лннија може се браннгн још недељама, па чак н месецнма, под условом да фииске трупе дсбнју помоћ. ЗС0.000 граната на једном сектору Хелсинки, 14 фебруара. Агенцнја Авас јавља: Врхозиа совјетска команда ангажовала је на фронту Сума све своје резерве. Исго тако упућују се у борбу непрестано нове трупе н новн тенкозн. Употребљено је внше стотнна разних борних ко ла и теикова, а мсђу анма и тенкова од 70 тона. Внше стотнна авиона летело је јуче над финскнм лнннјама. У току само једног дана испаљено је преко 300.000 граната на једном сектору. По тврђењу фннског генералпгтаба већ је погннуло на сектсру Суме 4000 совјетских војннка. Финцн и даље дају упораи отпор. За последња трн дана Фннци су уннштили 200 тенкова. Борбе се воде дању и ноћу. Изгледа да Совјетн настоје да постигну извесне рзултате на сектору Сума. Ту се концентрише главнина совјетских трупа. На том сектору изгледа да је ступило у акцију пет до шест дивнзија. У току јучерашњег дана совјетска тешна артнлерија гађала је гранатама град Вијпу-

бо|)бн код Суме изгубиле 14 хиљада људи. Број раљсннх је такође веома велЛки. Материјални г>'бици совјетске војске такође су веома вслнки. Уништено је преко 200 тенкова, не говорећи о топовима и митрал>езима. Сто подесет породнца без крова у Боргу Лондон, 14 феируара. — Рајтеров спецнјални дописник са финског бојишта јавл>а: Жестокн напади нз ваздуха совјетских авијатичара на место Борго у Јужној Финској изазвали су велике пожаре у том месту. Само на локалну! болннцу пало је око 80 бомби. Око 150 породица остало је без крова, пошто су им бомбе за време синоћњег бомбардовања порушиле домове. Фннска апелује за помоћ Хелсинкн, 14 фебруарт. Агенција ДНБ јавл>а: У званичном саопштењу финске војне команде каже : се: „Битка код Суме, с обзиром ! на веома мали простор на ко- | ме се она сада води, превази-! лази све нападе које су доса-! да вршиле совјетске трупе на I фннске положаје. На целом | сектору мање кралем од 10 км. ' сов Ј етскнх лцвитрационих месовјетске трупе употребиле су "* » Р"»»« «,. Р ,. н .о Р «ј...». Ј снн 6омбж Р а« рн бомоа Р по.атн ст целу своју огромну надиоћ- Лахти х . јн „ у 0р , т Н ненолнио НОСТ, како У поглед^' брОЈа ^ с е ла у тој об) 1 *СТИ. По градожима војннка тако И по КОЛИЧННН ј су избипи па жарн од запал.Н1их матернјала. ' бомби. У ра тиој зони бнпа ј« .Отпор Финаца није досада првко обнчаја врпо жни авиација. Између о стапих места бомбардован је > < град 6н|пури.

и ннје стављв/ко у дејство толнко војника }<а један квадратнн киломвтар. Он описује свктор код Суме као жомад земљишта највиш в натопљено крвљу.с (Екшиенџ Телеграф) Саопште:ње фннске команде Хвпсннки, 14 фвбруара. Агенцнја Рајивр јовља! Саопштењв фннске врховне команде гласн : у току јучо рашњег дана ивпријатељ је цаставио са жестокнм нападнма на Карепнјском Земљоузу. Једмно на сектору код Суме, непрнЈ атељ је успео да заузме неке ц а нашнх помоКннх попожаја, апн су непрнјатељсхн одреди дочвк: |нн на попожајима који пеже поа ади. На свнма остапнм фронтови ма непрнјатељскн напад н су одбнјени са тешким губнтцнма п о непријатеља. На хнљаде мртви: к и на десетнке разореннх тениова пеже нзмеђу нашег н неп| знјатеп,ског панца. Борба се наставља. Северо-нсточно од Језера Ладоге наше трупе су разбнпе св!» непрнјатељске похушаје да пр одру напред. Некопнко тенкова је уннштено. На остапнм сект« »рима жнва патропна актнвност. Наше батер цје код Коивнста осупе су паљ 6у на непрнјатељске одреде, којн су нвступапн преко леда н том прнпнком нанепн велнке : губнтке н уннштип н иекопнко твнкова. Северонсточно од Језера Ладоге наше обапске одбр жбоие снаге одбнле су све пок ушаје немачкнх одРвда. Наше вазд ухопповие одбранбене јединицс јуче су нмапе некопнко ваздулЈИнх сукоба са непрнјатељскнм апаратнма и наставнпе успв| лно бомбардоваље

Зкачај немачно - совјетског НРИВРЕДНОГ СПОРДЗУМД Предвиђа се заједнички привредни гшан

Верлин. 14- фсбруара — ДНБ ј нн.гац у сукобу којн се прнпремајавља: | Он за сада нма само морално »Немачка ДипломатскоЛолн- ! значсњс. јер онемогућује да ентнчка Кор1Ч?лонденција« пнше да глеска блокада буде и надаље еје нопнм немичко-сопјетским ири. фикасна Прнмсном овог уговор!

Сем тога ве|>ује се да два апарата оборена.

авноиа. су још

Је у пламену. Ценн се да је на тај град до сада бачено у току јучерашњег дана 250 великнх бомбн. Свн ватрогаспн из околннх места раде на гашен>у пожара. Борбе на Карелнском Земљоузу Хелсинки, 14 фебруара. Агенција Авас јавл>а: Борбе на Карелиском Земљоузу још Ј-век трају. На многим местима фронта дошло је и до борбе прса у прса. Финске трупе повратиле су све оне положаје које су ч биле раније изгубиле. Реч је о истакнутим положајима између Суме и Муолајервиа. Совјетске трупе задржале су се, међутим на положајима који се налазе јужно од реке Таипале. Четрдесет рускнх дн. внзнја ... Хелсинки, 14 фебруара. Агенција Стефани јавл>а: На Карелиском Земљоузу Совјети су концентрисали 40 дивизија, међу којима се налази и днвизија сибирских смучара, као и девет батал>она тешких борних кола најновијег модела. У офанзнви учествује много већн број авиона, који бацају на хил>аде тона експлозива иза Манерхајмове линије, како би спречили долазак појачан>а финских трупама. Хелсннкн: Не може бнтн речн о продору Хелсинкн, 14 фебруара. Агенција Авас јавља: У вези са вестима које се односе на операције на Карелиском Земљоузу, овлашћени кругови изјављују да су Совјети, разуме се, за време жестоких борби тренутно запосели извесне утврђене положаје, али су их Финци затим делимично поново заузели. Како борба још није завршена, не може бити речи о продору совјетских трупа у Манерхајмову линију. Совјетн нзгуонлн 200 тенкова Хелсинки, 14 фебруара. Агенција Рајтер јавл>а: Финци дају н даље најјачи отпор на Манерхајмовој линнји. Совјети су изгубили на Карелиском Земљоузу 200 тен кова у року од три дана а у- — —' „_ ипн Клегнље Пеосилв купни губици совјетских тру- леграфас јавља вечерас, дасу уу ~ р па у току последњих 14 дана ! у току данашњег дана Совјетц ломе 6и1 :Ј на чел У г - Д Р ^°" на том делу фронта цене се на 1 ставили у бсрбу сто хиљада Банн Мавв Р'!» редовнн профв| војника на Манерхајмову ли- со Р словенс :кв фнлологије на универзитет *у у Риму, а на коСнатним притиском успепи " в Пе Р али ги неколицнаа нтасу да задрже своје јако исту 1 лијанстн* 'ирофесора, упућерене позиаије на самој утвр- ' и " х V Т У С| >Р Х У V Веоград; отђеној пинији. почеКе од.Лах по свечаном о' Озај дописиик, који је вао ; "ара:*у са извођењем свога војник учествовао у биткама I програма к/јји предвиђа курсекод Вердена, на Сомн н у ј ве италијалсвог језика, поедаФландрнји, ва.-ке да у најве" | ваља из ,ласти игалијансте ћим биткака Љетског рата ни- | »У» т УРв ("а српско-*рватском н на нталц јанском језику) и концертв а.а којима ћв се изј водити итЈзлијанска музичка ј дела. ^ Институт! Ј ћв располагати и I обимном бЈлблиотеком италнјанских на^чних н књижевних дела која ]1е бити приступачна београд 1 ској публици. МинистаЈ) г. Ботај ће такође присуствов ати отварању Института за италијанску култу" ру у Загрв бу, који ће бити исто тако ур еђен као и београдски инстит*ут. У Љубљани ће се ускоро отворити ку рсеви италијанског језика и ку лтуре, као и италијанска библ[нотека.

још сломл>ен. „Већ неко.тико дава совјет- Р „ т „ с . д , д , н1 ска артилерија врши плот>*н н .копнко с1 отнна Н «прнјаг в1 ж ску паљбу у највећим разме скнх авнона лвтвпо нзнад Фин рама на финске одбранбене ске. Према потарђеннм нзвешположаје. Изгледа да су ово ј тајнма, наши ловцн су оборнга пута Совјети послали у | пн п Р ил н к <>м ваздушинх сукоборбу знатно боље опремљене - а 17 нвп Р" чатеаскнх трупе. „У ноћи између понедељннка и уторника дошло Ј "е у више махова до борби прса у прса. У току јучерашњег дана запажено је да је и активност ј V \АТР \ П\А I^ 1-4 1^*\7 совјетске авиЈациЈе била знат- <->0 К11С1Ј1к1|иП^Г\у но већа н^го раннје. На стотине авиона летело је на малој висини изнад финскнх положаја." На крају саопштења се вели да совјетске трупе добијају непрестано нова појачања. Финској је потребна више него икада помоћ из нностранства. Она верује да ће ова потребна помоћ бити у најкра- ] ћем року указана.

прсднкм опоразумом ОД 11 фо бруара прннрод1Ш с«ктор рата. | који западне плутократнје иоде | прогнн Рајха на начнн којн се коон са одрсдбама меНународног прана. прстрпсо нон. тежак ударИскуства која су оба велика континентална народа стекла у дугом ннзу година. допринела су дв су оба та народа дошла нај. зад до сазнан>а да је веома по. требно да се пјтом целисходно органнзоване сарадње ослободе оннх који врше у свету контролу I над расподелом добарв и над трговином појединнх земал>а- Те силе које ту контролу врше нмају | у првом реду у виду властнте | капиталистичке и политичке ин| тересе а понајмање се старају о ј блвгостању народа- Требало је. ј дакле. ослободити се пре свега | те зависности која је веома че. сто омогућавала разне уцене. ј смншл>ене у цнљу политичког I потлачивањаВојкоти. разна царннска шика. нирања. такозване црне лнсте итд.. промашили су свој цил> већ и због тога што су дали потстрека вођама густо насељених земаљв. свесних своје одговорности. да прихвате системе којима ће ослободити властите привреде од лабилних. па стога н веома опа. сних сфера ^либералних« трговин ских односа- Применом ових но. вих система. отпорних у случајевнмв великих привредних криза. водило се без резерви и све. сно рачуна о потребама и безбед. ности властитих народннх прн. вреда и свмих народа»Ивго тако као н са Евроискнм Југо«огоком. пише дал>е »Кореспоцдешшја«. Нсмачка је оклопнла н са вслнком земљом на Лстоку нрнвре.ит споразум. којн ће н једној и другој уговарачкој страин пружнтн сва опа пренмућ. ствјј која су потребна за опста. нак. благостање н панредак њнховог становннштваНемачка. кво н Совјетска Унија решене су и вол>не да при. текну другој уговорачкој страни у њеним потребама у помоћ. да у корнст другог партнера пове. ћају производњу важних артиквла. па да. по потреби и у оквиру могУћности. сами себе подвргну извесиим ограничењима и да по- ' тисну властите потребе. како би помогле другој уговорачкој стра.

Немачко.совјетска

блокадв би могла да буде најве. ћим делом неутрализована и Немачка би у том случају добила нове снаге за своју одбраиу. Ноеие веотн о закључењу економског уговооа нзмеђу Немачке н Руонје у Риму с« кажс да се оа врло мало оптнмнзма мфке глсдатн на опе нннднјативе за мнр. о којнма се тако много гово. рило баш ових дана-

Јвз измећу зараћених страна на западном фронт^ све се више повећава и могућности за посредовање све су мањеТо треба да забрињава све оне који су се још надали да ба се могло доћи до једног мирног решења- У Риму се истиче да Италија остаје у свом ставу. али са Још већом пажњом жели да прати односе силв и ситуацију која се све више прнблнжује расплету који Италнја у овоме часу ни ма. ло не желиМ. ПОПОВ1ГБ

Париз о руско-немачком привредном споравуму Парнз, н фебруара. — Аген- I скнх кзвора, морају сами поћи ција Авас јавља : на пнце места радн анхове екФранцускк обавештенн круго- сппоатацнје н транспорта. Не вк не нду за тнм да потцене радк се овд е о клаузулн «кеш значај немачко - совјетског прн- енд кернв (ппатн па носн) н»го вредног споразумам од 11 фе- о кпаузупн «меннфектјурн енд бруара, апи сиатрају да ће самд кернв (израдн па носн). егова примемна омогућитн да

се констатује у којој ће мери моћн одговарајуће испор^ке бнтн занста и остварено. У смиспу одредаба московског споразума немачко - совј^тске размене у току прве године применв овога споразума треба

/г Далекосежни смерови" Бсрпнн, 14 фебруара. — ДНБ јављв! Јутрошњи листови посвећују уводне чланкв совјетском прибуду бар равне максималним оа' 3 Р в Л" ом споразуму. змвнама измвђу Немачке и Со- «*«"«ишер Беобахтерв вепи да вјетске Р.усијв т. ј. оиим р.Јмв- ! но,и »"I« обиии тргои.м. ,о,. су постигиуте 1951 I •»■«» У"«»Р =» одредб.м« с. године. Те раЈмеие 1931 годиие в«Р*«=»»« ставо.им. ,а поједик. даиас с. иеие иа мимлијарду 203 »Р'"""«- ° »онтингентима илк умилиоиа марака. 1 "овима плаКвња. Напротиа, о»а| У сти.ри иемаике н фраицуске I =п°Р«?м 1« ■»»»» израз солкдстатистиие од прошле године по- "" при.р.дм полктии. с далеказале су и.што мак.у цифру т "»'=•»»»•■'. смеро.кма- У Соај.тј. милицрду 65 мклкока Али, к.ј ! Р У С »'» »•»„ » Немаи.о) позквиајккје ј. то д. је том цифрои " 0| " отрого »°Ч°« 0 ■ У "Р»»Р» обухваћен к.маиии и 3 воз према 1 «"■ мада « 0 »овано на р.1кнм иа Совј.тсво, Рускји воји ј. био I ,в " ииа » м <;'Одама. много већк од у.оза из Совј.тс.е ' Захвал.у,ућн ек.ргиином вођРусиј. у Немаиву гд. ј. ср„м. ! 0ТЗ У У "Р»»Р««« ием.чиа к сор. 762 мнлиона пр.м. 303 «илио- : Ч ет0 » а »ривреда изр.диће з.,.д к. марака. Аио ,е иста сраам.ра 1 """»« "Р от Р а ". »°1« Ј« " оћ " узета у обзир у погл.ду спора- , ■"•?"•« У »»!••*•» опсгу. зум. од 11 фвбру.ра онд. 6к то Уо " вд ""• от >°Р« 1« °»"» »»" з. Немачку пр«ст.вл..ло ,е».н ' »км спор.зумом оргаиизам ко,и спаран губит.к. пошто Н.м.и- 1 6 " т " од ои»УНУ1Ућ.г зк.,.,. кој француско - бритакск. блока " по «Р»»Р« Д "У обиоау Европ. по д. ок.могуИуј. да с. скабд.аа «»Р—«У кепри,.т.л.с,ав.пр.ко мора .Хсеиер Нациоиалва|туиг. т.рУ с.о вш ,. 1 «у^ а .„, 1 е»иђ. да д " " »•"«"» " со.ј.тск. пр»ћ. у.о, битн' комЈензиран „з.о- »Р» дн « одо Р«У« зиачн и з.Н. зом К јто <&и пр.тстаот.аајо гб«< о "»•'"* •« шо "» го д °6»1»«» 6« т " на. Он значи отсутну пооеду. Овај споразум претставља за не-

ко 600 мипнона у једном н у дру гом правцу. Међутнм, ту цн-

< v« и^аоцу. 1'1си v i пм. i у цп- . фру никада киј. постнгла Со.,.т «" »° » ође».. рата пр.диост коска Русија у своме извозу пре- ° принрсдна ј ма Рајху. Цнфре тога извоза, у повезатост нде пре.ма то.ме за маркама, бипе су спедеће: тнм да упапреди безбедност оба Ј 436,300.000 у 1930 годинн, у 1931 1

партнера уто.гнко како би се нај- | 303,500.000, 262,900.000

ј ја омогућује Немачкој да и даље у овоме рату држи у својнм | рукама контролу над трговнном. Немачко - совјетски уговор

1932 го- ништио је блокаду, коју Енглези

ОТВДРГНјЕИНСМУТД

нултуру у Бс а ограду Рнм, 14 фебруара. — Агенција Стефалн јавља: У четвртз 1К, 22 о. м. у Београду ће св свечано отворнтн Инстнтут за нталнјансну културу. Све- »аностн отварања прнсуствов! 1ће нталнјансин мн „Комад земљишта на- нпстар прс< ;вете г. Ђузепе Бо" топљен крвљу" тај. Хелсннкн, 14 фебруара. — ° ва ' проа.втни завоп, који Војни дописник .Екшченџ Те- ћв бити смгптен у једној вили

40.000 људи. Изгледа да у сектору Суме оперише пет до шест совјетских дивизија. Совјетски губици Стокхолм, 14 феоруара. Агенција Авас јавља: Дописиици шведских листова у Финској погврђују велике губитке совјетских трупа. Истиче се да су совјетске трупе приликом последњих

НИЈИ.

е утрошено толико муницнје !

за.х Једнош за свагда учшгно у највећој могућој мерп крај завнсноотн од западни* плутокра. тнја-« На крају. пише >Кореспондеи. ција«. овај обзир безбодности није. наравно. био једини обзир којим су се руководиле обе угова. рачке стране при стварању ове прнвредне сарадње- Чнњеница да је важење овог споразума дугога рока. показује да је овај споразум конструктивно смишл>ен и одређен да у овом просто. рУ омогући сигурну међусобну са. радњу. која неће бити условл>ена коњунктуром него ће доприиети да толики милиоин људи. који живе У том простору, постану до. бри кјтши и снажнн потрошачи. као и добри лиферанти за оствлу светску привредуОво органоско обухватшкс знат ног дела привредних сиага у све. ту појављује се. како за сада тако и за будућност. као драгоцен

днни, 194,100.000 у 1933 годнни, сматра|у сво]нм нацачим оруж209,700.000 у 1934 години, у 1935 ем У борби протнв Немачке. годнни 215.000.000, 93,200.000 у

1936 годнни, 65,000.000 у 1937 годнни, 47,000.000 у 1938 години. Ци фрв за 1939 годину нису објављене апи оне ннсу престале да опадају све до начелних споразума од месеца августа који су претходипн походу на Пољску. Трговински споразум од 28 септембра прошле године утврдио је созјетски увоз у Немачку у висинн од 180.000.000 марака. \ Ако данас Совјетска Руснја пот- ; писује споразум којим се пред- ' внђа трострука копичина произ- 1 вода којима може да распопаже у циљу извоза за Немачку, онда то значи да су се могућности ! производње у Совјетској Русијн у вепикој мери повећале у току неколико месеци или пак да су | процене нзвршене на некој другој бази. Ни сам споразум од септембра

и конкрстан допринос за доцпнју мвсеца није био прнмењен због поноину уопоставу сређеннх прн- I недостатака транспортних сред вредних односа. драгоценијнх , става, и потрошње добара у весвакако од покушаја да се н на ! зи са финским ратом, добара котрговннско.полнтичком пољу вра ј ) а су била потребна Немачкој, ати сказа.1>ка уназад, те да се на тај начнн понова конструншу нзпеоки патожајн отеченн у доба осошвања Нмпернје. а на штету целнне-

Слнка несреће: један совјетснн бомбзрдер погодио је бомбом боппнду у предграђу Внј ВЈрна. На ооложајнма пред овом вароиш вод« са оговчене боров.

ЗАБРАЈ *>ЕН КОМУНИ| СТИЧКЈ1 ЛИСТ У БЕЛ ГИЈИ ј Брисел, 1 4 фебруара. — А генција Ав ас јавља: Службен! ј новнне доносе уредбу иојо м се забрањује ко4 иукигтичш 1 шст мЛв ТралаЈ.и

РИМ О ЗНАЧАЈУ СПОРАЗУМА (Од нашег сталног дописника) Рнм. 14 фсбруара- (Телефонскн извештај). — Италнјанскн нолнтнчки кругови примн.|н су са велнком пажњо.м вест о закључе. њу немачко.совјетског трговиноког уговораИтелија као једнна велнка с нла која је остала ван сукоба. у Европи. према изјавн министар. ског савета од септембра месеца прошле године н говора грофа Ћана пред скупштином. изјаснила се за нератујући ставНо истовремено наглашено је да ће Италија са пажњом да по. сматра развој снтуације у духу тих емерница- Италијанска полнтичка јавност са интересовањем је пратила вести о економскнм преговорнма из-међу Немачке и Совјета- У италијанској штампи забележено је да се у демократ. ским земљама надају неуспеху у овим преговорима- Италија је чекала да види стаарност. каже се у Риму. Прип|>еме које се сада чнне за будућн рат Јсмаће свакако н утн. цаја на њсгов крај н једна велнка еила као Итплнја која је ду боко зашггересована за будућн развој операцији не може да пропуотн нн један детаљ у тнм прн. премама- Новн екоиомокн уговор нзмеђу Немачке и Совјета у слу

ли се зна нз сигурног нзвора да је највећу тешкоћу ' ма вођеним у Москв

Комонтарн бугарске штампе Софнја, 14 фебруара. — ДНБ јавља: Закључење немачко - руског приврсдног. уговора сва бугарска штампа опшнрно коментарн« ше. «Вчера> н Днес>, лист врло блн зак владн, подвпачн да је овај трговннски уговор внајзначајннји догађај између Немачке и Русије од времена закључења пакта о ненападању.» •Вечер» наглашаза, да овај уговор показује у историјн прнвредннх развоја ; единствен случај. Остапн листови доносе чланка у везн са немачко - руским трго винским уговором са насловима> сБлокада Немачке разорена* н сНемачка није изолирана.* Мађарска мншљења Буднмпешта, 14 фебруара. Агенцнја Стефани јавља: Мађарскн лнстови са ннтересо-

преговори ; вањем коментаришу нови совјвти првтстав- | ско-немачки споразум. љало утврђивањв купођног курса | «Пешти Хирлап* сматра да ће марке, као што је то случај и с<х привредни споразум учврстити •већим делом земаља Средње Е- односв нзмеђу обе земље. вропе са којима Немачка прего- «Мађаршаг» вели да је нози нв вара, Рајх је настојао да се усво ј ммачко-совјегски уговор уништио ји један специјални курс њенв ј илузије западних сила о ефикасмонете, алн су се Совјетн у то» ; ности блокаде против Немачке. ликој мери томе противнли да , Тај споразум јв утолнко значајма да је вредност од мнлијардо | нији што сепривреде обеју зв200 милнона франака означена | маља употпуњују. као минимум немачко - совјет- скв размене, то ипак у ствари н е ■злтодрдтгг ТТРКДВД првтставља нешто одређено, по-[ Јпшлглго! цгплвл но ввопуирала. С другв стране коментарн нвмачке штампе по споразуму зд 11 фебруара садрже у себн внше одушевљења него доокументацнје. У тнм коментарнма с» међутнм доказује да је споразум у пнтању само један оквир, т. ј. да контннгенти нису утврђени не зато што званичио саопштеае препази преко тог пнтања, него зато што прегопарл

што је марка од 1931 године знат ( Ц ШКОЈ1А У СТОКХОЛМУ ЗБОГ НЕСТАШИЦЕ •УГЉА Стокхопм, 14 фебруара. — Тиднингарнас Телеграмбнра Јавља: Свв веђа несташнца угља намеће владн нова ограничвња у потрошњи горива. У ннзу м е ра наређено је прнвремено затварање појоднннх

чн ннсу моглн да предвнде тв ДРнава у Стокхопму. контннгенте. Евентуални недостаци од стра не Совјетске Русије били су предвиђени у Немачкој пошто је она себи задржала право да сама врши контропу на совјетској територијк под условнма који, додуше, садрже у себи много не кознатог. У овом погледу споразум је много значајнији него у поглвду обима размене. Овај споразум нма међународ ни значај внше као привреднн споразум него као трговннскн

чају његове потпуне примене> ка. ј споразум. Изгледа да Немцк, да же ав ц 1'шц. диач^ам чи-1 6а извушш мори&хи вовј««-

ДБЦА задају много брнге родитељима када греба да вм се даје средство за чишћење. Лаксит

она радо узимају, јер име укуо чоколаде. Добија се у свима апотекам^. Огл. рсг. Сп. бр. 760 од 19 V 1934 6063, 1-0