Време, 15. 02. 1940., стр. 7

Четвртак, 15 фебруар 1940 1 ДВА ВЕЛИКА УМЕТНИЧКА ДОГАЂАЈА

ВРЕМЕ

Франнфуртсна опера и Францусна номедија гостоваће у Београду у току марта

Београд ће у току ндућег Уесеца имати прилике да види две стране позорзшне трупе, који својнм уметннчкнм квалитетнма сладају у ред најбол>их у Европи. Почетком марта долази у Београд Франкфуртска опера, а крајем марта чувено француско позораште .Француска комедија". франкфуртока опера приказаће цнклус Вагнеровнх опера франкфуртска опера долази са пелохутгним анслмблом Поред и. стакнутнх солиста долвзи велн.

Гђа Руе кн хор ове остере као и н>ен орке. стар. Франкфуртока опера доне. ће свој декор. в такође и своје костиме. У ансамблу који ће до. ћи налазнће се многи чланови. које је београдска пз-блнка већ имала прнлике да внди и чује, прилнком прошлог гостовања, Овога путв Франкфуртска спе. ра долази нам с оннм репертоа. ром, којн је код нас врло мвло гајен из разних техничких раз.

лога, али који наша публихв во. ли. Гости из Франкфуртв прика. заће нам један цнклу с Вагнеро. вих оперв. Тако ћемо 5 марта ви. дети „Рајнско злато6 марта „Валкире", 8 марта „Сигфридв", а 10 марта оперу „С>-мрак бого. ва." Истакнутн чланови Франк. фуртске опере доћн ће у Беогрвд већ 2 марта, квда ће узетн учеш. ћв на бал>' Знмске помоћн зајед. но са ч>*веним балетскнм пвром Сахаровнма. .,Комедн Франсез" нграће „Андромак" од Расвна У вези св прославом Раснна. којој је посвећена скоро цела ова позоришнв сезона у Француској. позориште »Комеди франсез« ста вил 0 је с*бн у задатак да напрв. ви већу тЈ-рнеју на којој ба прнказало Ргсинову „Андромаку". Тако ће >Комедн фраисез« доћи у Загреб Из Загребв ће ићн у Будимпешту. Букурепгг па онда у Београд- После Београда нћи ће у Атину. Истамбул и АнкаруУ Београду »Комеди франсез« гостоваће само један двн н при. казаће исто вече »Андромаку« од Расина н »Ла карос дн сен сакрман« од Проспера Меримеа Мећу члановима „Комеди Фрвн сез" који долазе у Беогрвд нала. зн се н чувена псзорншна н филмска гл>-мнцв Марн Бел. О. на ће у „Андромакн" игратн уло. гу Хемионе, док ће Андромаку играти иствкн>та уметнкца Жер. мен Руе Остале значвјне роле у ова два комада нгрвће од дама Катрина Фонтне, Жана Сили н Фрвнсоаз Делил. Од мушкарвца појавиће се на нвшој спенн г. г. Жан Ионел. Ене Кларионд, Пјер де Ригул, Луи Сењер, Жерар У. ри и Жан Денен. Ростовање и Франкфуртске о. пере и „Комеди Франсез" прет. ставл»аће за нешу публнку вели. ке уметннчке догаћеје.

Преми'ера у Народном позоришту ,Без мираза"

?Г

Драма у четири чина од А. Н. Островског

Јадно решеше, одговор на Једно питан»е. А има нх безброј. Гете је у „Фаустз" ' одговорио афнрма. цијом жи»ота у раду као спасе. а,у; ДаиТв у пјту до нвЈсавршенн Јег бића; Шекспир је антачку о>*д бину, којоЈ с>" и оогови подложнл. превео у саввст човечанстау, која Је одговорна вечноЈ Празди; Иб. зен Је оставио животу да суди над самим собом; Лав ТолстоЈ Је у библиЈској старозавегшоЈ рнгоросшости осветлно плоче Јехознног Зв_ кона; ДостоЈевскн Је Хрлстовнм араштањем завно раае човечанства. Руски реалнсте, међу н>нма О"стровски, на домаку РеволуциЈе ироаиЈом и сарказмом оретстааља. Ју голотнн.у жнвота у последнлм трзаЈнма душе која Је на нздисаЈ ј пред материЈализацнЈом свега. Онн о}-, борећи се за Истнну н Правду, унелн у литературу про. блематнчног човека, откри.ш д%-. бнне његове ра^ривене душе. ,,Може лн човек да проводи цео своЈ век у глнбу овога живота?" — пнта ДостоЈевски — Скоро сва рЈчаси писцн одговараЈу Једно нсто: Живот води у лудило илн у смрт!... ВеЈихн модернн западни мис.гиоци Ниче, Стриндберг, ВаЈЛд Анатол Франс — сви проловедаЈу илузи Ју. вар»:у жнвота, Јер је и. стнна одувек била тнранин људ. скога рода. Словенскн пнсци, напротнв, претставл>аЈу дЈ шевна лутан»а. Руски пнспи нарочнто про. диру дЈ-боко у л»удску душу и безобзирно нзносе на видето све оне Језнве таЈНе коЈе се скразаЈу у д>-бини дј-ше, вечита и >-залудна питаља на коЈа ни философиЈа ни теологнја не одговара. Н>ихов одговор Је — Језовита слика садаш. н>нце. То Је решење, Један одговор какав читамо често у иЈвештаЈима крнмнналшгх часописа, а.1и одго. вор постааљен у оквир изра))ен од оолндне уметничке р) - ке. ★ Драма Је завршена. А љен пут

са, без жел>е за СЈнцем, за даном заслуженог рада, за наградом вер не љу&ави. Али Јавл>а се д>тпа, жел>а за миром. за човечЈнм доСтоЈанством. за тнхом срећом у скромностн зас.туженог живота. ЈааљаЈу се сукоби нл коЈих се само ослобађа убиством: безнзлал. ним решен.ем Једног младог жи. вота коЈн Је постао ствар, гола ствар коЈа ов купуЈе и продаЈе; нн играчка светла кроз замагл»ене прозоре запрл>авог живота. — Јав л>а се уОиство као доброчннсгво, као спасеље!... Зар жнвот нема друхчиЈег ре*пен>а.' — Зар душа Једне младе девоЈке доја Је постала стаар не мо. же да нађе свога спасеа>а друкче него ли уништен>ем жнвотдТ... Островскн нам Је претставно беду нашега модернога живота. За њега нема другог решеша. Ларнса ДнмнтриЈевна Је спасена убиством из руке н>еног последњег у ннзу толикнх вереннка, презреног ма. лог чиновннка ЈулиЈа Керавднше. ва, коЈн ипак ннЈе био 5ол>и од оннх који оу само њено тело тра. жнли, Јер Је она н за н»ега бнла само ствар, добнтак коЈим Је хтео да лихуЈе над својнм неприЈате.

— Егонзам, коЈн се У н»ему силом претворио у л>убав, али касно, посве касно — хад већ ннЈе бнло

шка, унутарн>а оорба, једно отиман>е душе коЈа хоће да живн. . Младоот и лепота пред понори. ма мрака, без снаге на дну жнво. та, без светла у замраченим сводовима корумпнраног друштва. Живот необуздан, навикао на ужа так без рада, на лесоту и мла. дост коЈа се куп>Је, на љубав коЈа се продаЈе — А живетн треба! — Вереннци долазе и иролазе као дани. као разуздане ноћи, као сати преспаваног дана, вереннци ко. Ји се заклнн»у новцем место богом. хоЈи се одбиЈаЈу када приступе боттиЈи... Све без стида, без поно

Уживање је слушати музику са квалитетиих плоча На плочама снимл>еним етек. тричним путем доноси ТЕ1ЕР1Ж. к1н стално најновнЈе шлагере, забавну и класичну музику. Тражите бесплатне каталоге! ЈУГОСЛ. СИМЕНС 0. Д. Београд.пошт.фах. 243

Ванредном техничком спремом Остјхжски Је састаено и свео • у сукобе и у борбу елементе десгрук тнини са оним невидљивим -пто се нспочетка ти*о, алн доцннЈе све Јаче Јав-ка н буди у душн девоЈке коЈа тражи С1 .асен>е. У поЈавн оутуЈућег глумца Ро. бинзона уметннк Је напослетку, у кулмннациЈи свих негатнвних ком. понената овога живота, изрекао ооуду над тим шл»амом модернога друштва. У њему наЈннжем од свнх осталих, Јааља се човек који се гнуша тнх развратних и нод. лих људи. — Уметннх, вереница и сиромашни вереник на.1азе се на окупу на ивицама Једног и дру гог света. — „Ох волихо си мн доброчин. ство учинно!" — проговара умирупи Ларнса ДимитриЈевна. Иб -еновсхи пушта остоозслн по. &те ове огорчене борбе да нас за_ пл »усне татас Једног пропатог жнвола, да нас потресе и присилн на рдшит илиЈ " Истина гола, горка н бездушна, хоја нас преноси иј гнушан>а у самилост, нз самило. сти у Један смех коЈи гралнчн грозом и Језом. 'Го Је пут хр ^з пакао жнвота који нема свога краЈа. Јзе.ткк руски писцн, од 1урген»ева и ТлЈСтоЈа, па до ДостоЈевско1-а, Горкога, АндреЈева н Арци. Оашева, сви оу палоЈ жени пок .10иили своЈу сами-10ст н да.ги јоЈ право наЈЈачет етичког патоса, да Је опасе ио н»ена пакла. Остроаски Је њнхов ученик, а-»и не у сажал>ен>у и у оном дозиву ДостоЈеаског Јеван1>еоског опасења. ова драма Је Једна етичка стуДИЈа у којоЈ деструктивно материЈалистичко друштво триумфуЈе над свим поривима што се ЈављаЈу из духовнога света. ..Доброчннстзо" коЈе Је несуђе. ни вереник учинно Ларнси Јест наснлно прекидан>е л;нвота. Смрт — Ови» ех тасћјпа — спасава ову душу жељну љубави, мира и лепоте; спасава Ју од живота. Сам живот Је за то неспособан !...

У изво&сн>у драме Јасно се осетио колико у ш ри, толи.40 у сцени, плод Једног озбиљног рада. Овога п\та гђа Греч н г. Павлов, два одлнчна уметника ступили су пред нашу публику и као редите. љи и као глумци на сцени. Ми поздрављамо н>ихоз рад н надамо се да ће им се датн прилике да нам приреде чешће по Једно уметничхо вече кахво смо ово. га пута имали. а можда н Још бо. ље и усделиЈе! Д-Р в. ВШЈкЈИЦА

Заједничка вечера претседника и већника Београдске општине

Са синоћне вечере: у среднвн претседнип Општнне г. Војнн Ђурнчнћ, десно од н>ега г. Јован Радоанћ, лево г. др. Жнван Лукнћ, градскн већннцн н сенаторн

После пет месецн рада нове општинске управе, осетипа св потреба за ннтимннјим контактом нзмеђу претсадЈгика н градских већника радн измене миспи у поглвду даљег опровође.*а комуналног проблема. Стоп је синоћ у Клубу резервних официра, у »Ратничком дому«, претседник Београдскз општине г. Војни Ђуричић приреДио вечеру градскнм већницима, својим сарадницнма, који су се одазвапи у пуном броју. Бипн су такођв присутнн градски већници г. г. Милоје Рвјаковић, шннстар на распопотењу, др. ЈоЛн Радон.нћ сенатор и др. Живан Лукић сенатор. Пра вечере претседник Општине г. Ђуричић, заједно са ввћницима, у пратњи претседника Удружења резервнн хофицира г. Никодија Богдановнћа, већника, и главног секретара г. Констан.ина Саватијевнћа, такође већни ча, обишао је свв просторијв но водозиданв- зграде »Ратничког дома«, чију јв нзградњу он, као миикстар финансија, омогућио. Градски већници провепи су ово вече са претседником Општине г. Ђуричићем у пријатнзм расположењуЗа врема вечере претседника Олштнне г. Ђуричића поздравио јв, у име градских већника, г. др. Јован Радоњић, сенатор и акадвмик. Том прилнком упутио му је неволико топлих и срдачнмх речи, истичући Л г. Ђуричића познаје већ дуги низ година, да веома цени његов досадашњи рад н да верује да ће и на овом

новом послу, под његовим воћ-1 ством, бити постигнути одлични резултатн. Г. Ђурнчнћ је на овој првој заједннчкој вечерн, изазван лепим речима говорннка, такође узио реч. У своме говору г. Ђуричић је истакао да је срећан што има одличне сараднике. Његово уверење је да Београд никад није имао боље градске већннке, што је изразио и претседннку владе г. Цветковићу. — Мсжда нн јецан од градова, којн су нама познати, рекео је г. Ђуричнћ у своме говору, ниЈе се нашао пред таквом околношћу звдатака. Билн смо свн предмет оштре крнткке, а нарочито ја, због иеуредног саобраћајв. због рђавог снебдевања водом и због другнх отворених питања, која ми имамо да решкмо. Београд се разија све брже. Порвст становника нзноси 4^**«, а пораст всде 9—10 г «. Такоће се осећа н потреба за порастом е. лектрике, што доказује да се Београд све внше модерннзује. Данас се свакн граћанин корн. стн трамвајем само 148 пута го. дишње. Ипак, далеко смо од то. гв да можемо зедозол>нтн потре. I бе свог саобраћаја. Снтуацнја је | таква да Олштина морв озбнл»но да мис-ти, јер ће све то за 2—3 | године битн недсвољно да по. крнје потребе беогрвдског сао. брвћгЈ'а. Престоннца је огледало земље. Она треба Дв покаже на. шу ннтелектуалну, радну н ор. ганнзацнсну опоссбност. Ј>тч).. славија је извшла из рата са 12 милионв, сада имв 16 мнлнона становника. Значн да се осећа пораст од просечно 200.000 ста. новннка годишње. Већнном овај порвст нде на градове, а углав. ном на Београд. Звто је н важно привредно поднзање Београда.

Ускоро ће бити узвто у рашавање питање искоришћавања реч ног саоораћаја. Београд је на ватној р^чној раскрсницн и мн морамо да идемо у корак са својнм напредним суседима. У завршетку свог говора г. Ђуричић је поменуо и питање желвзничког чвора, којв мора одмах да се реши, као и питањп развитка саобраћаја у Београду. На крају је г. Ђуричић рекао да је само додириуо ова два три питања, ко)а треба да потсвта већнике на заједничке бриге. — Мука је и невоља, рекао је г. Ђуричић, што све то има да се реши у ово мутно врема, кадв не владају нормалии успови у погледу кредита. Да се сва ова питања реше помоћу уштвда, то је схватање врло наивно, јер Београђанн, на пример, не могу да чекају 30 годнна да добију воду. Присутни су говор г. Ђуричића поздравили топлим аплаузом. На крају су говорили: г. г. др Стеван Поповић, Бора Стојанкић, Влада Марковић и други.

Мајка и жена цара Душана биле су Бугарке Предавање 1. Душана Јанковића, апелационог суди/е

Апелациони судиЈа г. Душан Јан ковић, потпретседних Југословенсхо-бугарсхе лиг е у Београду, одржао Је снноћ предааање о зблнжењу Срба и Бугара хроз зехозе. У своме предавању г. Душан Јан. ковић подвлачи да Је у одиосима Срба н Бугара било поред ружног н много чега лепог. — Ја имам намеру да говорим о односнма и зблнжељу Срба и Бу. гара кроз векове. Међутнм. прек. Јуче ме Је Један брат Б\та ?!ш по. колебао: зашто би имало да пропагирамо зближење, када смо јед. но. Треба пропагиратн не зближе. ње него да смо Једно. После тога г. Јанковнћ прелази на излагање историскнх момзаата и подвлачи. да Је у нсторији првн додир НЈмеђу Бугара и Срба био за владе бугареког цара Борнса Првог и нашег владара М>тимнра. Шнх двоЈица били оу оклопи. ли опоразум о прнЈатељству. Чах се говори да Је и Часлав рођен од Бугархе. Затнм предавач прелази на ело. ху Самуиловог царства и на везе Бугара" са Србнма, хоЈн су указали помоћ Бугарима у борбн про. тиву ВизантнЈе. Исто тако значаЈ на Је сарадн>а Срба и Бугара у обиови бугарсхе патриЈаршнје. По знато Је' да Јс на молбу Асеза Другог светн Сава ишао у НнхеЈу да порадн на обнови бугарсхе па. триЈаршиЈе. ПоменувшII са внше примера женидбене везе измећу Срба н Бу. гара у Средњем веку, г. ЈааковиП говори о Стевану Дечанском који Је од Бугара добио понуду о уЈедињењу. Стеван Дечанскн био Је ожењен Бугарком, ћерком бугар. • ског цара, а из тога брака ;хзђен ; Је Дар Душан, коЈи Је такође био • ожењен Бугарком Јелгном. се- ■ стром бугарског цара Александра 5 Другог. Пошто се задржао на двтатно- I сти Константнна филооова, коЈи ! је дошао из Бугарске на двор Де. ј спота Стевана Лазаревића, г. Јав. ■ ковнћ Је завршио са пернодом ■ Средњег века па Је говорио о; епољно-по.гитнчком програду Илн-; Је Гарашаннна коЈи Је радно на I зближењу свих стовенских племе-; ва, а имао специЈалан програм у | односу на помоћ Бугарима н њи.; хово зближење са Србнма. Епоха ! Кнеза Миханла, коЈн Је помагао; бугарску лепгЈу у Београду за о-! слобођење Бугара, затим делат-; ност Љубена Каравелова, конгрес ■ у Софији од 1886 године, посета А- ; лександра Обреповнћа Софнјн 1897 ■ такође су важни догађаЈн у одчо-! сима Срба и Бугара. ; Г. Јаиковнћ помиње и уговоре; Пашић—Ризов, Пашнћ—Гешов н ■ Пашнћ—Стамболискн, коЈи су и. ! мали за циљ уску сарадњу Срба и ; Бутара. Најзад као Један од наЈзначаЈни- ; Јих аката у зближењу нашет и бу- ! гарског народа г. Јанковић истн.; чв садеанке Краља Ачехсандра н ■

Краља Бориса н пакт о вечном при јатељству нзмеђу ЈугославиЈе и Бу гарске, коЈн треба да створн нове и боље односе за добро оба народа.

МЛАДА КРОЈАЧИЦА ПОКУШАЛА ДА ИЗВРШИ САМОУБИСТВО Зато што није могла да пронађе новац за стан, да би настазила заједнички живот са својнм мужам, покушала је јучв да изврши самоубиство Наталија Чоловић, осамнаестогодишња нројачица. У кући својих роднтаљв, V Грчнћа Миленна улицн 44, испипа је раствор камене соде. Наталија св удала за г. Симу Чоловића пре пет месеци. Он је као чиновник Дирекцијв трамваја и осветљења имао лепу плату и заједннчки живот је текао лепо. Осамнаестог јануара ове године, после једнв свађа, Наталија јв напустила мужа. Отишла је -од својих родитвља у Грчића Мипенка улицу 44. Пре три дана супружници су се нашпи поново. Договорено је да св настави зајвднички живот. Г. Снма Чоловић је обећао да ће св исепити из стана својих родитеља. Али је зато нагласио: — Остављам ти у дужност жено, да нађеш нов стан н новац да га платимо... Жена је пожурнла да нађе новац, али кад у томе није успела, она је очајна, испила раствор

СТРАНА 7 ПРОПАГАНДНО ВЕЧЕ СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА Венеричне болести и њихов социјални значај Професор г. др. Кићевац у свОЈИ предавању истиче потребу увођења обавезног претеда пре ступања у 6рак

ЗБОГ ПОЛЕДИЦЕ ИЗГУБИО ЖИВОТ камене соде. Због поледице изгубио је про- в шле ноћи живот Лазар Милоше-! внћ, бивши трговац, родом из; Смедеревсхе Паланке, са стансм; у Његошевој улци број 71. Он је! пролазећи улицом, стао на једно! парче леда, изгубио равнотежу; за'Земун синоћ је дошло до су.ј же СИП у РНО утврдитн

Снноћ Је у великој дворанн Ко. лврчеве задужбине поновљено пропагандно вече у борбн про. тиву веиеричних болестн, које је приредило Српско лекврско друштво. Пред препуном двора. ном г. др. Мнлан Кнћевац, про. фесор Универзнтета и потпрет. седник Српског -лекарског дру. штва, одржао је врло уопело пре давање о венерн«гним болестима и њиховом социјалном значеју У своме предавању проф. г. др. Кнћевац је нзмеђу оствлсг рекао: Полни жнвот човеха Је појава, која доминнра људским баћем за све време а>еговог жнвота. Он Је ј нарочито V своЈо1 господарећоЈ у. лози нзражен V оним годниама. ка- ј да се човек ствара човеком н када наЈвише даЈе од себе. Ни1е случаЈност. да на]]ача актнвност човехова пада н нде упоредо са времеиом V хоме Је његова полност Нај]ача. Не смемо претазитн ћутхе преко ове чин^еннце. Потребно 1е V полном живот\- имати встинлпред собом. И зато и наш ..Закон за борбу против полиих болестн" предвнћа обавештавање омладнне о полном жнвоту почев од 15 го. дине. Међутим, као што ]е то често у прнроди. и полност човека 1е праћена читавом свитом нежељених пратнља. међу коЈима 1едиу од нај знача]ннјих улога има!у полне или венеричне болести. Ове су. кахо то нзванредно добро каже Један наш познати стручњак, наЈвећа трагедиЈа човекове полности. И тахо полазећн од чвњеница, да полнв живот домнннра човековим бнћем. н податачећи потребу упознавања са њиме. одмах долазимо и до полннх болестн. И као што ннсмо хтелн да затворимо очи пред истином полности човекове. тако 1ош мање то већемо и не смемо. да чннимо пред истнвом веких његових послеанца. Јер. ове последице у виду полних болести могу бити судбоносне и то не само за оболело лице, него н за његову околнну и његов пород. Зато 1е Јасно. да се о тнм болестнма треба н мора да го. вори. Упознавањем полвнх болести човек. нарочито омладнна. умеће се од њих да сачува У меаипини увек важи. да Је боље ..спречитн него лечитн". А. ако се иекоме десн. да 1е добно полну болест. треба да зиа шта има да чнни. тј.. да се прегледа н лечи. Што пре. то боље. И да веруЈе. да се може и снг>-рво, да излечн. Систем реглементације и систем або.тиције Да би истакли соцнЈални зиачаЈ полннх болести. пружићемо следећн пример. Према податцима Једве земље, коЈа нма 40,000.0)0 становника. губитци. коЈе правв сифилнс годншње следећн су: ^О.ООО деце Умнре од сифалиса, 80.000 смртннх случаЈева од снфалисг н 40 .000 побачаЈа, које проузрокуЈе сифилис. Као што се нз овога прнмера видн снфилнс косн внше него н најкрвавији ратови. Тражио се начлн да се ставе ва пут Једном оваквом друиггвеном злу. Како Је прнмећено. да постоЈв одвос између полннх болести с Јвдне стране и проетнтуцнЈе са дру. ге. пови покушајн законодавства упућенн су у томе правцу, да се предузму мере упућеве нскључиво контроли простнт\тке. Отворене су прве Јавне куће. а затим развиЈањем овог старог система. такозвавог система реглементацнЈе простн-пцнЈе, предвнћене су и друге мере у намерн. да оваЈ систем до. ће до повољних резултата. Реглементација проституциЈе захватила Је постепено све земље Европе. па пренета и код нас, ма да ниЈе одговарала нашим прнликама. Међутнм. резултати коЈе ]е дао снстем реглементацнЈе проституциЈе ниЈе задовољаваЈући и учињен Је велнкн бро] прнговора против овог система. Разлозн. ко]и су го. ворили неповољно за мере ове врсте, б.чли су с Једне сгране чнсто лекарске прнроде. а с друге соцн. Јалне природе. Лекарски разлози. ■ коЈн су говорилн протнв овог за; старелог снстема. били су следећи: ;на првом месту прнлике и начнн. ! како ]е у погледл- лекарском вршев ! преглед ннје одговарао ни издале.

СУДАР„ЗЕМУНЦА"Н „ШЕСТИЦЕ" На полазној станнцн траз1ввја! ка савремеаоЈ медицнни. Ми зна- да се Једно полво оболење мо.

. . .— — , Једнво брзо и прилнком пада разбио главу.; дара измеђУ трамваЈа на лнннјн ; помоћу микроскопског прегледа. Несрећног човека су одмах!број 14 н јгинији број 6- Пуким ■ Међутнм, тако првглеаи ннсу чнпренели кућн. Био је онесввш-! случајем није бнло људскнх жр-! њенн. а свакн другн вачин даје ћек. Кр.ј »вго.. посљ. био ј.ј тав^ма да су иноги стајали на | ™ његов син Светислав Милоше-; платформи кола. !гледа болеснице голнм оком она вић, такође трговац, коме је о-1 Још није утврђено ко је кривац; огласи за здраву. док Је у стварн тац изјавно да се оклизнуо и; за трамвајску несрећу- Моторна I болесна и опасна за своЈу околјпју. м .. ј кола број 28 пошла су у олрећено | ВроЈ*мтопИ1раЈца сЛо.тмих^од^оолЛазар Милошевић )е одмах по-. вре ме за Зем>-н- Са скретннце ; Н нх болестн је \-век н у свим зем. сле тога поново изгубио сввст.! прешла су на пругу- У том тре-;љама већи од броЈа оболетих жена. Хитно је пренет у прво хирур-; нутку кочничар није видео да му ! А - н међу жевама Је најмањн броЈ шко одељење болнице, где му јв; у сусрет нанлазн шестица- За то; оболелнх простнтуткн. Тако на при ^ _! !мер, у нашо] земљн та! однос 1е указана лекарска помоћ, али ]в. време кочничар на моторннм ко. ; вцо оболелнх мушхараца поеускоро издахнуо. ! лнма број 109 приметио је опа- ■ М а 35Гс оболелнх жена, од коЈнх Је У вези с овим случајем Кри-; сност и пожурио је да се скло-!било само З^е проституткн. вична полнција још једном опо-! ни. алн није Ј-спео. Земунски ; Из горњнх чнњеннца Јасно Је. миње грађанство да пред својим! трвмвај ударно га је свом снагом I да. ако Једно заководавство. у покућама и радњама уклања снег; у бок- Вгледу борбе прогив полннх боле' , с ■ ог„„ ^г.„; „„ ■ сти има за цнљ да постнгне повољ. и полвдицу, како би се избвгли; Због овог судара саобраћаЈ нв • в резултате> онда се мооа ВОД1ГГИ слични несрећни случајеви. ! линнји броЈ 6 б .чо Је четврт сата . рачуна не о томе. да се обратн паж обустављен- ; ■■•■■•■ .

ња V оогледу здравствене коитроле над матнм бооЈем 1авних проститутки. већ се мора обратитн пажња на лечење оног другог велнког дела оболелих мушкараца и жена. С друге страие врло зиача]мн социЈални разлози говорнли су против система реглементациЈе. У првом реду подвучен 1е са правом однос. коЈи Је постоЈао између Јавннх кућа н одржавања н развиЈања трговине белим робљем. Ова жалосна чнњеница. коЈоЈ падаЈу као жртве велнки бро! младих девоЈака, изазвала Је реакциЈу од стране друиггва тако, да Је на почетху поста-та н предмет. коЈим се бави Једиа нарочнта сехциЈа Д руцггва народа. ОвоЈ трговини мора се стати на пут . 1ер занста престааља |едан предмет о коме савремено друштво мора да водн рачуна и мора да укине. Систем реглемеитахшЈе 1е нсто тако са своЈе стране допупггао развиЈање про. стнтуциЈе под окриљем властн. 1ех> су оне заанично понзнааале проствтуцаЈу као професн1у. те на таЈ начин, сигурно нехотице. подржавале развнЈање проституциЈе, као и трговнну белнм робљем. Свн ови горњн разлози навели су да се тражн нешто боље V погледу предузимања мера за борбу протнв полних болести. Те нове мере су се састоЈале V Једноме читавом добро смишљеном снстему. коЈв Је обратио пажњу ие само на лекарску страну, одговараЈући савременоЈ медицинн. него и на све социЈалне моменте, на коЈе наилазимо у пн. тању полних болестн. Из тих разлога нови снстем тражн ухндањв снстема реглементације и зато јв назаан аболициЈа реглементације, уводећи собом следеће мере: 1» У погледу лекарсхом: затвалаље Јав. них кућа и укндање Чвне простнтуциЈе: 2> Стварање могућностн лечења широких маса становништва: 3» Обавезно лечење свих оболелнх, као н обавезиа приЈава оних, коЈи не би уредно долазнлн на лечењ« Зашто је потребно увести обавезан преглед супружннка У другу групу овог еистема аболнциЈе спадаЈу соцнјалне мере. хоЈе уводећн Један морал за људе и за жене. раде на сУзбиЈању про. ституциЈе као социЈалног зла, тражећн нстовремево и лечење соци1алних узрока њених. Обаветтавању широкнх маса станозништва. а нарочито омладане. обраћена Је нарочита пажња. да би се учннв. ло што 1е више мог\ће V предохрани од полннх болестн. У мере пре. дохране с-пада обавезан пре>*лед лнца. која ступаЈу у брак. М нмтј би лехар могао да каже. колико ]е видео оазочараља. разрушених домова болешћу, смрћу, наслеђеннх оболењима са тетесним и душевним неиостацима. као последнцу оолскпс 4Јопеет»? V* бМ*' Vнете. А. всло често би се еве то м*л*ло~«*»бећи еамо. да се пре ст>". пан.а v брах извршн потребав преглед. Колихо се роднтеља похазало. да ни]е воднло рачуна о здрављу овога. хоме предаЈу своЈе дете. Налредак људв тражи да сваки поштен човек нма дужвост в моралву обавезу. да се прегледа пре ступања V брак. Обавезни преглед Је постао предметом, кога траже ечтеничари у свима земл>ама, а међународни ховгрес за пропагавду соцнјалне медипиве. као н конфе. реицнЈе о наследном сифнлису одржане V Паоизу. траже да ..поро. дице буду обавештене о времену склапаља брака своЈе деце. о интересу. који постоЈи. да се будућн супружннци лекарски прегледаЈу, да бн се осиг>-рало. да лн не по. стоЈи каква зараза. ко1а би могла. да се пренесе на потомство". Ко 1е сиг>ран у себе нема чега да се боЈн и да буде протнвал. а ако се ипак покаже приликом прегледа, да ни1е здрав. сигурно Је боље. да се прво излечн. па да онда склопн брак, него да зарази свога супруж ннка и пренесе болест на невнну децу. Ова законска одоедба 1е нажалост привремено с\спендована. На краЈу овог предавања сматрамо од* нарочитог звача1а да подвучемо неколвко понмедби које иду са пнтањем предохране од полне болестн. „Воље спречнтн. него ле. читн". НаЈбол>а Је предохрана здрав полни жнвот. Зато Је и бнло потребно: 1) Васпитање деце, омладиве. па в одраслнх у смнслу Једког морала за мушхе н женсхе особе у погледу полве чедвоств. као в у схватању полностн као Јед. не прнродве појаве. 2) По.тво уздржавање. Јер оно снгурно ве шкоди. Оно преставља 1ачање моралне снаге и овахвнм се васпитањем добнЈаЈу морално 1акн људи. коЈн преставља]у нарочиту снагу и вред ност нашег друштва. 3) Склапање раниЈих бракова. у којнма би др. жава тоебала и мора.та, да орулан своЈу помажућу улогу. Наши данашњн појмовн по овим питањима су другојачнЈн, те се овде налазимо у пралнчно нерсалвом положају Да би се међчтнм остварн.ти горњи захтеви. који о. бухватаЈу нарочнто васпнтање. потребно Је' промевитв цео наш садашњн ментатитет. и оно. што 1е увеис-но н живн у пог.теду полног жнвота. После предавања гр\иа старвх чланоза Академског позорншта нзвела Је комад ..Страдалннцн" од Е. БрнЈеа, \- преводу др. ВоЈе МнхаЈлопнћа. У комаду се на врло згодан начнн третнра питање сифн.

Одгојисвоједете да ујутро, а нарочито увече чисти зубе! САРГОВ

Ва днцу иеста деа мннута носле судара