Време, 15. 02. 1940., стр. 9
4
Четвртак, 15 февруар 1940
ВРЕМЕ
СТРАНА 9
КОНТРОЛД ЦЕНД И СУЗВИЈДЊЕ СКУЛОЋЕ Поред макси.чирања цена извесних артикала новом уревбом ;е предвиђено и рациони• ање потрошње
Изјава претседника Југославенско-бугарске привреоне коморе г. Владе Илића о раау заједничких комора у Београду и Софији
Ратнн заппвтн у Европи имвли су у свима, па и у неутрапннм земљама за последкцу талас свупоће. На пораст цена утицали су у првом реду пснхолошви, а затим н економсни моменти. Страх пред неизвесношћу, пред скупоћом и оскуднцом хоје прате свакн рат, натерао је многе потрошаче па нагомнпа^у резерве. Гу појачану тражњу искоришћу)у и трговцн н пронзвоћачн н .дижу цене. А и после, када проле то ужурбано куповање, цене оствју внсоке. често без објектнвног разлога. Има и економских разлога скупоћи нзвесних артикала: )ача траж н>а н успед тога внше цене за разне произвоое ко)и се извозе у иностранство, и унутрашње цене се радо прнпаголуЈу повишеннм извозним ценама> тешкоће охо увоза пронзвода који се на6авља)у из нностранства, техничке, саобраћв)не, девизне. и пораст цена тнх пронзвода. Ако је немогуће спречити у оваквнм прилнкама пораст цена извесних артикала, ипак )е могуће и потребно да се тај пораст ограничи на оправдану меру, не само из економских него н нз социјвлних разлога. Скупоћа се ие састојн толнко у порасту цена колико у дисхармоиији цена и прнхода широкнх потрошачких маса. Наћн пута и начина да се цене држе у скпаду са куповном моћи потрсшача, значи успешно решнтн проблем схупоће. Исхуство је доказало. нарочито у време после светског рата — када су узроцн схупоће нмалн свој гпав ни разлог у оскудици робе, што сада није сдучај, да се скупоћа не може ефнкасно сузбијати само механичким, полицнскнм мерама. Без ск.ладне економске и социјалне политике не може бити успешне борбе протнв скупоће. Тим начепнма руководн се, иарочито откад су у Европн наступиле нзванредне прилике, иаша привредна н социјална политива. Упоредо са мерама за сузбнјање скупоће и несавесне спехулације иду трговинско-политичхе мере. у циљу свабдеван>а наше земље свим неопходним производнма из нностранства, н социјално - политичке мере, регулнсање надница у сразмеру са кретањем цена, о лакшање пореских терета екоиомски слабнх итд. Већ 20 септембра прошле године донета је уредба о сузбијању скупоће и несавесне спекулације хоја је имала за пнљ да спречи неоправдани пораст цена и прикривање и гомилање робе у сврху спекулације, нарочито животних намирннца, пољопривредних справа. алата и
I других производних сретстава за земљорадњу, погонског н гра ђевннсхог матврнјала н свих других предмето преке потребе. За станове и локале унета је у уредбн нарочнта одредба (чл. 11) да се до доношења спецнјапне уредбе (за коју се досада није указапа потреба) не могу повиситн цене станова и покапа преко цена које су биле на снази 1 септембра 1939 године. V уредби је још бипо предвнђено (чл 9) да ће се донети, у случају потребе, уредба о контроли цена жнвотннх намнрница и остале робе, за коју важе одредбе уредбе о сузбијању свупоће н несавесне спекулације. Уредба о контроли цена коју је »Време« објавнло, а коју доносе и јучерашње »Службене Новннес је допуна уредбе о суз бнјању скупоће н несавесне спе кулааије. Потребно је подвућн да се њоме не предвнђа само контрола и максимнрање цена извесних артикала. него се уреду за контролу цена ставља у дужност и нннцијатива и сарвдња са осталим надлежннм устаиовама у питању снабдевања са појединим артнкпима, као и рацнонирање потрошње артикала код којих се појављује оскудица у већој мери. Списак артикала којн ће потпадати под контролу цена бнће ускоро објављен. Тај списак ће садржати засада 25 главннх артикала из група предмета за које важи уредба о сузбијању скупоће и несавесне спекулацнје. Не улазе у тај списак сопствени производн земљорадника, затим монопопски аотикли, па ни они којн су већ под државном контропом. Као петролеј, бензинска мешавина, шпирит. цемент, шећер, квасац. Сарадња уреда за контролу цена са одбором у коме ће бити претставници надлежних Министарстава, проиввођачн, трговаца н потрошача, пружа довољ но гарантнја да ће рад тог уреда бити у складу са општиј ^ интересима земље водећи равномерно рачуна о интереснма при вреде и потрошачких маса. На тај начнн биће обезбеђен нормални рад и развој прнвреде, а ипак очувана социјапна хармонија хоја је данас, више него икад, потребна свакој земљи.
Поводом оснивања заједннч- I него ких привредннх комора у Бео- | гарско
од наше посестрнме БуИ-._ г • југословенске прнвредграду и Софнји претседник Ју- ; нв коморе у Софији, која ће се, гословенско - бугарске прнвред ' као што вам је познато, свечано не воморе г. Влада Илић дао је основатн 25 о. м., пошто ће ове нашем уредннку следећу нчј*. ' »V«
из|в- ' две наше установе потпуно пв Iралелно радити на нстом вели— Иако сам дубоко уверен не иом д «лу по оној бугарској насамо у жнвотну потребу, него, ' родно) пословици: вСојединвнисрећом, н у могућност тесне I* 10 прави силата«. прнвредне сарадње нзмеђу на- ј Већ 25 о. м. даклв, мн ћемо, ше две брвтсве земље ипвк свм нвдам се, утврдитн свој зајед-
се тешко прнмно попожајв претседникв наше новостворене Југосповенско - бугврске привред не коморе. Тешко свм се прнмио ове нове дужностн бвш зато, што ја схватвм кво дужност у пуном смнспу те речи, пв свм
нички прогрвм рвдв и посла, тога моћи ћемо ввм и ја н мој будући софиски колвгв двти исцрп на обввештењв о томе. За сада све што вам могу рећн то јв да на обема странама постоје пуна свест и арло веанхв аоља за о-
Годишње скупштнне акцнонарскнх друштава I 8 мзрта: Прекоморска пповид: ба д. д. у Сушвку. I 17 марта: Генерално трговач1 ко а. д. у Сиопљу/ Едиција а. ду Београду. 28 марта: Привипеговано а. д. за силосе у Београду.
Пораст наше рударске производње
се бојао да је нећу моћн вршн- вај рад, да ћемо у иајкраћем ти онако, како то захтевају жн- времену удруженнм (угосповенвотнн интереси наших народа. сно - бугарсхим снагама приАпи када сам у току ова два ступитн својој мисији, н да иедана видео искрено одушевље- ћемо дозволнти да овога пута ње н мојнх компвтрнота и Бу- овв стара тежња наших народа гара за овај посво н када сам остане мртво спово на хвртнјн. видео одлучност мојнх сврадни- , ка у Управи да истрају у њему. ја сам се ипак примно овога ла- ГраЈ^ење Треће деонице скавог али и тешког положаја, подвпачећи прн томе не само своју, него и одговорност свих мојнх сарвдннкв пред нашнм народнмв зв будући Коморнн рад. А тај рад треба да почне од>
пруге Чачав — Бан>а Лука У Одељењу за грађење желеI зница Миннстарства саобраћајв ј одржвће се 4 марта офертална »м » .мргичко. у"||оГ« и »Р«1« св. пр.вцнмв он рвЈБНјвти, јв то леоик0 » "Р *'В Чвчв«—Б.Н .В Лу}ош не знам, јер то не завнси I иа ' У Дужинн од 12 вилометарв. свмо од мене, пв ни од мојих ! Предрвчунскв сумв нзноси дидруговв у Коморниој управи, I нарв 34,258 545.
НА ВАНРЕДНОЈ СКУПШТИНИ УДРУЖЕЊА ЗАНАТЛИЈА ИЗМЕЊЕНА СУ ПРАВИЛА После прекидв ввнредне скупштнне у надељу, 12 о. м., због бурне дискусије, звказан )е наставах за јуча по подне у шест часова. Пошто у то време није било довољно присутних делегвтв скупштинв )е почелв тек у свдам часова. Отворио је претседник удружења г Милв Трпевнћ. Пошто је опомеиуо делегате на ред н правилник скупштина, г. Милан Коввчевић наставно ја св чнтвњем предлога о изменн правилв Удружења. Г. Коввчевић читао ја члви по члвн, в делегати по^еднних браи жа у звнвтству, у име својнд секцијв стввљвли су нвпомен* Дискусијв ја вођенв у мирхо) втмосфери и нв крв)у, са извесним примедбамв и изменвмв, прааилник ја усвојен. Измењвни правилннк даје ктру чннм секцијамв извесна админн стративив н мвтеријвлнв прааа, квко би онв могле одговорнтл својим задвцимв. У дисхусији су учзствоввли: г. Г. РвНВС ЖиВКОковић, Михајло Стеввновић и Дввидоввц, потпретседник удру-
ПРОСВЕТНО - ХУМАНО ВЕЧЕ У КОРНСТ ЂАЧКЕ ТРПЕЗЕ Бесгредско ж«иско аруштио прнрвђујв панас на Срвтвње, 15 фебруара у 18.50 часова на Коларчввои Ун1 Јнтету просмтио хумано мчв на н> ме ће гпа Милена Атанацвовић, шеф Мнннстарства соцн;»пнв полктнхв аржати предавам. У срограму судвлују нааЈн прваци — члановв балвта, арамв и оперв Бвоградсхог поаорншта: гђв: Наташа Бозиовкћ, Цара Ми лошвавћ, Аната МвЈвтожа, г. Мипан Пнхлер, гђа Бранна Бо)оажћ, гае. Ди на Раджћ, Љвља Колвсннжова, Ира Кушнерова, Мартвнна Гврдвн, г. г. Бузнмнр Брадолнћ, Ђорђв БлажеснН. С. Сухн н Рафахалв. Надата са ;е да ћв се прн|ате/кв овв хумана ■ кори снв установв, ноја постојв већ 40 го-нна, радо одазвата н овом прнлнжсм и на тај начнн потпомоћв ■ омогули тн нсхрану снротнвх ђака у Ђачво1 трпеан, Улазннпе св могу аобнта на И ва јучврашњвм бврзанском састанву код ефеката владала Јј 1бпага ' и Копарчввог Уннвер>жтвта по тр — зени од 3 до 30 цннара. )в нвпромењена тенденцн]а. У послвдњв време обрт стално ва-јј; рнра. Час је веома малн, да другн пут дође до мнлнона. Јуче | се радило са 4% аграра из 1934, 6% беглучкнх обвезница, 6 С '< ПРППЛ 1Л 9ЛППГЛ далматннског аграра, 6°/с шумског аграра н ратном штетом 11Г1ШмЈМ ЈИЈ|(]| Ц Јучв су рађенн н лозовн Црвеног крста. Промет је малн. I! На девизном тржншту Лондон н Парнз лабавнјн, Брнсел 1 3ала " оница ^Р алске пгтедиоиичвршћн, све остало без променв. У прнватном клнрингу Бер- 1 це 7 овом ВЗЛ0ЖИ е зав " лин је непромењен (1490—1470—1480). После звона рађено је термннскшс марака по 14.775 за медно н ултнмо март. Бнло је термина: медно март — тражња 1480, медио март н ултнмо март у понудн по 1480. Боновн грчхе банке су готово непроме- ј 1 ! ^лвксандра ул 13. Апелацковн њени. Бугарскв клирнншкв упутннце не нотирају. Промет ос" 1|1 суд) све оне залоге ' к °Ј нма Ј е редњи. Код дввиза фунта и француски франак лабавнји, бвлга чвршћа, све остало без промене. ДЕВНЗЕ I ЕФККТII
БЕОГРАДСКД ОПШТИНД води преговоре са милансвим фабривама за 15 нових трамваја
Јуче су допутовапи у Београд претставннци итечијанских фабрика: Марепи, Браун БовериТехномазија и Бреда. Као што јв |ављвно, Београдсна општина упутипа |в једну комисију да обиђе ове мипанске фабрике те да испита могућиост да се под истих наруче трамваји за Београд. Комисија је преговарапа о испоруци 15 трамваја. Фирме су спремне да испоруче само 6 трамвајв одмах. Међутим, изгледа да ће бити у могућнссти да нспоруче одмах 10 нових трам ва)а. Остала иола била би готова у току нехопиио кесеци. Београдска општина носн се мишљу да, поред ових 15, наручи поспе још 15 трамваја ,«пи не комппетннх, него само шаси;е Ова нтапи|анска копа, која тре ба да добије Београдсха општина, поспедаа су реч техннке н може се рећи да такве трамваје нема ни Америка. То су четвороосовна
копа, 13.5 метара дужинв, по нацрту чувеног италијанског воаструктора доктора ннжвн.ери!в Ђузепв Ферарнја. Кочничар а кондуктвр оеде у колима. Врата су аутоматска и путницн морају да прођу поред кондуктера и да у;му карту, кад упазв. Кола нмају 28 свдишта, потпуио засебна и окретна. Међутим, у овим трам^ејима има места за 120, а по потребн н за 150 путника-
БЕОГРАД ДОБИЈА 10 НОВИХ АУТОБУСА ИЗ НЕМАЧКЕ И ДВА ИЗ БЕЛГИЈЕ Као што је познато, Бвоградсиа општнна ваћ јв наручипа 10 комада комплетних аутобуса марке »Манс Испорука овнх немачких аутобуса, као и 2 бепгнска, очекује се за који дан. Досад су стнгле само четири шаснјв маркв Ман н Саурер, за које су одмах поручена каросернје.
ној дражби на дан 28 фебруара 1М0 год- у 3 сата после подне у звводским просторијама (Крал»а
дал агр 70.75 6% ш. а. в к 65 50 Рат. штета 4^.Паб (снтнш 19/.Лоо Цр. кр 22.—
У прошлој години наша рударска пронзводн»а бвлвжи знатан напредак према ранијим годинама. Пораст пронзводње постоји у свим гранама рударске производње, сем у пронзводњи оловно-цинканв руде која је у прошлој години била нешто слабија него у претходној. Производн>а угља нзнела јв у 1939 години 4,7 милиона тона, према 4,4 милиона тона у 1938 и 3,9 милиона тана у 1937 години, а производња лигнита 1,3 милиона тона, према 1,2 милиона тона у 1938 и 1,0 милион тона у 1937 години. Гвоздене руде је произведено у 1939 години 667 хиљада тона, према 607 у 1938 н 629 хиљада тона у 1937 години. Бакрене руде је произведено у 1939 години 987 хиљада тона, у 1938 години 761, е у 1937 години 651 хиљада тона. Оловно-цинкане руде пронзвели смо 775 хиљада тона, у 1938 години 878, а у 1937 години 817 хиљада тона Бауксита је произведено у 1939 години 414 хиљада тона,
Љубљански сајам Љубљанскн пролетнн велеса јам, под покровитељством Н> В Краља Петра Другог, одржаће се ове годинв од 1 до 10 јуна. Оснивање новог акцио нарског друштва Министар тргозине н индуетрије одобрио )в осниван.е акционарског друштва сТргооачко акционарско друштво* са седиштем у Панчеву. Друштвена главница износи |вдан милион динара. Упис акција се врши код Пучке банке V Панчеву Конетитуирајућа главна скупшгина #држаће се 15. фебруара у Пан-
| у 1938 години 404, а у 1937 годинн 354 хиљада тона. Једнаки напредак као у рударско! постигнут 1в н у то_ пионичкој производњи. Желвза је у прошлој години произ- 1 ведено 61.004 тоне, према 59.262 тоне у 1938 и 41.006 тона у 1937 годинн. Бакра је у 1939 години произведено 41.658 тона, 1938 години 41.993 тоне, у 1937 годинн 39.410 тона. Олова ]е произведено 10.251 тона. у 1938 години 8.619 тона. у 1937 , години 4.038 тона. Цинка |е ј произведвно прошле године 4.882 тоне, у 1938 години 4.639 V 1937 години 4.912 гона. Производња земног шхини I (у Бујавицн) досегла јв у про- ј шл01 годинн 2,6 милиона кубних метара, према 2,4 милиона у 1938 и 1,8 милиона кубних I метара V 1937 годнни. Извоз рударскнх пронзвода I У прошлој години извоз бпвра )е изнео 27,3 милнона килограма, у вредности од 441,4' I милиона динара. према 31,6 милиона кг. и 407,1 милиона | динара у 1938 години. Извоз о.лова у прошлој години изнео јв 7 милиона килограма у врвдности од 36,7 милиона динара, првма 5,6 милиона кг. и 26,8 милиона динара у 1938 години. Извоз руда и копова нзнео је.у прошлој години 1172 милиона килограма у вредности од 327,4 милиона динара. према 1.398 милиона килограма и 405 милиона динара у 1938 години Иако је извоз руда не што смањен услед поремећа ја у спољној трговини који су настали V другој половинн године и услед саобраћајних тешкоћа. ипак су за извесне рударске производе постигнуте знатно повољнијв иене него у оретходној ГОД1ШЦ.
ПРОМЕТ: дин. 7,21ШХХ>.(У загралама промеае пре. ма претходном сагтанку| Рађено по к\-рсу: Колпчнна: ј Ра!>ено по курсу: Њујорк 5500",— 1=) 60.725.— 4<* агр. 1934 51.Понуда Тражња (Средњн' 6<% »ег. обв 77. — Лондон 219.62 216.41 (218 02: — Женева 1238.1& 122« 1ђ 1233.14.1 = Љ\Јорк 5520—. 5490 - — | — Парнз 124.68 122.38 1123.53) Брисел 933.35 921.35 «927.351 = Амст 2941 63 2903 63 '2922 63' 7% Блер > прнватном клшравг, , &% Бле ^ Рађепо по курсу: Колнчнна. ' 7°о Селигман Берлнн 14&Ј — (=) 198 хнљ 7% стабнл мед. март 1477 50 20 хил». 4% агр&р 1921 г. улт. март 1477.50 20 хиљ аграр 1934 г. Солун 30-75 н 31.— 700 хнл>. 6Гс бегл. обв. Понуда Тражља (Средн»н) в% далм. агр. Берлнн 1490.— 14ао.— (—.—> 6% шум. агр. мед- фебр. - 1480.— (—.—) 7% ннвест мед. март 1480.— —I—■—) Ратна штета улт. март 1480.— ' —(—.—) ј Народна банка __| Паб (сптни) | Лоз Црвеног крста ЗАГРЕБА 4а.А БЕРЗА
11] рок исте«сао закључно 30 вов I 1939 год а Још до данас ннје об. ј новљен'] На стродају ће се нзложити разне драгоценостн. вредноснн ПРОМЕТ: дин. 880-000.-- „ ■ (У заградама проме^е пре- | пвпнри н остала роба- Сви појема претходном састанку* ј дани заложени предметн који се
К< дЈ 1 ^' јј| нзлажу дражби. налазе се у тре. 50 хнљ. СО ру и складнпггу завода V КраI ља Александоа ул- бр 13Позивају се залегачи да своје обавезе благовремен« регулншз" Нови Сад. 8 феб 1940 447. 1-1 УПРАВА
30 хнл>. 250 ком. 22" ком 589 ком Понуда Тражња 89.50 98.-
97.100 97.50 53 — II 50.50 | 76.75 '! .0 50 I! 69. — Ј| -.— ЛЈ.50 | 428 50 427.50 /550,198.— 197 "1.50 51.25 7771,- в#кктв пародна банка <450 тра.«. ирна. аграрна банка 197 граж. д 1 ,« Блеров Ј&Јам »7 траж. 1% Блероа .ајам в» 1ра.а 7Ге ХДиот. банка 100 тра-к Тк /лрж инв зајам »в грнж. стабнл. у 1харнзу 95 граж. 6% Беглучке ебаез. 77.25— 7в 177 75» 6 с л А&-»*"4Тнаснн аграрн .'0- 71 4% Аграрне обвезннце 5).оО—52 4Ге Севернн аграрн 50—52 6% Шумске обвеоннце «7—70 ^атна штета 425- -42« 1425) Д кцнјг иидустрнЈСКил пред>зећа 1'утман 52—60 ШеДерана исек 100—17и Осечка -веваона 60 пон 1 *оивл>е 240— 245 ДКВИЈк. у СЈиОидним иромету Амстердам 2-ОЈ иЈ—т1 и 12922.63) Брнсе -1 9-1.35—5*311.35 (927.35) Жеиеаа 12Ј8.18 — 123а. 1ћ (1233.18) Лондон 216.42—217.62 (218.02) ЊуЈорк 6400—5520 (5500.—) Париз 122.35—1-4 6в (123 53) Ириамтин к.шрипг Берлнн чек 1470—1490 Грчки бонови 30.40—31.10 Промет 4.19ђ.ЗсО дннарз Генденција неиромењена.
ЗВА НII411II КУРСЕВИ Понуда Гражња 1 Н>уЈорк 100 дол. 4485.- 4425 — (=) Дондон 1 фунта 178.40 175.20 (—) Женева 100 фр 1005 - 995— (=) | Мнлано 100 лира 226.75 223.& ( = ) > Амст. 100 фор 2389 — 2351.— (=) Парнз 100 фран. 101.32 »9.02 (—) Берлин 100 мар. 1796.38 1778-62 ( = ) Брнсел 100 белга 758.— 746.— ( + ) Долар за обрачув 4455.— (=)
ЦИРИШКА БЕРЗА
Београд
10.—
Оарнз
10.00 1/2
Лондон
17.66
ЊуЈорк
4.46
Брнсел
75.20
Мллано
22.52
Амстердам
257.-
Берлин
178.75
Штокхолм
106 30
Осло
101.53
Коиенхаген
86.12 1/2
СофнЈа
5.50 поа.
Булимпешта
7* 1/2 пон.
Атина
3.30 пон.
Дарнград
3.53 пон.
Букурешт
3-&> ион.
Хелсннкн
7 50 '!он
Буенос Анрес 1.04
Јапан
1.04 Л/4
Пролуктне Оерзе -На продуктној берзи стање је и даље непромењено Промет мали Тенденција за пшеницу н кукуруз непромењена. Ншеинци: 50 в СрбНЈа главпа Кукуруз: 12* в. ИнђнЈа повреме иоуга 19о--195 а <> сушен 125; Банат поврем^но су шен 125. Кукол.: 3 а. Сава —Срем 125. Мгкни.Г: в Банат 110, вагон Београд 119. ОваС: 1^ а. СрбнЈа 155. □ асул>: 5 в. СрбнЈа глаан« пруга 400. Укуиан промет: 754 вагона
НОВОслДСКА БЕРЗА Пшеиица: бачка околина Нови Сад 199 -201. сремека 196 19ч. сла. ионска 19« 199. гори»Јоачка 2оО202. Оачка чађа Гнса А»Ј -"Оо Зоб: бачкн. сремска и славонска 151153 Гаж: Оачка 15> -157 50. Јечам: бачки и сремскн («Н--«Ј5 кг.) .72 50 -175. К>к)Р)>: бачкн 12о—127. бач кн иаритст Ин1)НЈа 125- 126. 1>рашно: бачко и банатско Ог 0П 102-50 -312.50. бр. 2 262.50 292 50, бр. 5 262 50- -272.50, бр 6 242.50--252.50, бр 7 212.50 ^2.50, бр. 8 137.50140. Нису.и. бачки белн без врећа и сремскн 3'Л>--400. Мекнн>е (у вреПама од Јуте): бачке 127 50 -130. сремске 127.50 130 банатоке 125 127 50. 1 енденцнЈа нен^>омен>ена. Про Ш>1
Нашем мнлом н незаборав л.еном оцу. супругу. стрицу н тасту
Длександру Костићу трговцу н велепосединку нз Мездре даваћемо трогодншњн по. мен на гробљу у Мездрв на дан 18 фебруара 1940 године у 10 часова пре поднеОжалошћенн: Супруга Ћнрипа уд АКостић. снн Мнхајло АКостнћ. .бив народнн посланик. сестрнчнна Очка Н Костић и зет Никола Костић н многоброЈна породица. 4913. 1.1
ЈДВНО НДДМЕТДЊЕ за продоју тканина од приоодне свиле Прнвнлеговано акц. друпггво Државннх фабрнка свиле, на дан 17 фебруара 1940 г. у 10 часова продаваће јавним надметањем већу колнчнну разннх сирових и готовнх тканина од природне свиле. Продаја ће се одржати у друпгтвеној дирекцијн у Државној фабрнци свиле у Новом Саду (Владике Гедеона ул. 10). Продаји ће бити изложено: 1) око 30.000.— метара сирових тканина 2) > 15.000.— метара израђеннх тканина 3) » 1.500.— кнлограма конпа 4) > 1.500.— комада марама. Спнсан снровнх тканнна: Креп марокена око 10 000— метара
Креп павабла Ленжери Свиле за кошуљв Креп сатина Креп де шина
8 300.4 550.1 580 850 990.- око 1.500 — метара » 3000— > > 2.500 — > > 1 260— > > 700.— >
Спнсак нзрађеннх тканнна: Свиле за кошуље Крек марокена разног Креп де шине разног Креп де шина штампаног Креп марокена штампаног и т. д. Почетне пене за једно надметање могу се бесплатнс добнти од Дирекције Државне фабриве свиле V Новом Саду, сваког дана од 8 до 14 часова Све тканине могу се слободно прегледати у тој фабрицн, пошто се узорци (мустре) не могу давати. У случају да лнцнтацнја по одређеним ценама не успе, приступиће се одмах детаљној продаји 1631. 4-4
Недовршена црква у Дебрцу М0ЛД ВАРОШИИД ИЕБРЦ са својих 200 к>-ћа није у стању да доврши своју цркву која је већ сазндана до горња. в зато молн православне вернике да пр! гекну у помоћ са својим ма а најмањим прн. лозима в тнмв омогуће довршење ХРАМА БОЖИЈЕГ. на месту где Је бк па пре 618 го.гчна прква >ПокаЈннца« Крв ља Драгутнна Н»мањнћа - нсторнска колевка СрбнЈе Прнлоге сла *: Одбору за грађење цркве У варошацв Дебрцу — з п- ДЕБРП код Шапца. зашто Одобр унапред најтоплије захваљ^је. 4007. 2.2
иране Серзе Чнкаго, '4 фебруара Ишеиици: маЈ 98 5/8. Јулн 96 0/8 септ. 96 1/8. Кунуруз: маЈ 56, Јулн 56, с«пт. 56 5/8. Вннпиег, 14 фебруарв Пшеннца: маЈ 86. Јулн 87. окт ч« 1/4. Буеноо А|фес, 14 феАруарл Пшеннца: фебр. 6.90, чао 100. рил 7.06. Ф>-'5р. 6.20, мај 4.16.
ПУТОБУСКИ СП0БР1ЋШ БОЊО ЛУКО-ЈОЈЦЕ опет успостављен ол 12.11.!! ВОЗНИ РЕД:
11.30 17 Бан>а Лука 7.00 18.30 12.30 18 Бос- А.лександровап 5.30 16.50 13.15 18.50 Бос Градншка 5.00 16.30 13.35 19.15 Окучани 4.15 15.45
10 Бања Лука 17 11.30 Бочап 16 12.45 Јајц^ 14.30
Аутобу сн на лииији Бања Лука—Окучани имаЈу одличну везу са зововнма за Београд. Загреб н обратноА'утобус за Јајпе има везу са Сарајевом н обратно. Б Р А Ћ А Д Н В Ј А К Бања Лука. тел 105