Време, 01. 03. 1940., стр. 10
ВРЕМЕ
Иод миАјјХоОл Зеленаши
Зеленашеав је у Беогрвду врло лукратнвко и разгранато занимање Лихворстовом се баве свн гоји имају трговачког смиспа и пара, а нема)у много скрупула ни љубави према ближњи*4а. Зе ленаша нма у свима друштвеним редовима, чак н онде где никад човех не би ни помислио да су. Зеленаши су и господа у луксузним аутомобилима, и госпође у астраганскнм бундама, и перифе риски тргсзчићи разних струка у поцепаним и прљавим мантилима, и старци бедно одевени што просе и мољакају помоћ од својих бпижњнх. Зеленаши се регрутују из сзнх средина, обав љају свој посао под разпичитим околностима, у разним простори јама, али увек са истом намером: опљачкати оног ко тражи новац, опљачкати га што више, а обезбеднти себе што боље. И у једеом и у другом погледу посао им иде одлично, спрстзодећи нај стрнктније и без икаквог отступања ова два своја пословна начела. ★ Једној госпођи требала је хитно већа сума. У овом случају разпог је споредан. Отишпа је у једну заложну банку, али јој је за накнт који је хтела да остави у залогу понуђено сузише мало. Нкје знала шта да ради, па је отишла код једног свог рођака, и-
мућног човека. У неколико речи кспричала му је своју невољу, рекла шта хоће, замолила га за савет. • Господнн је богат. Послован чо век. У каси, кажу, има увек по веколико стотина хиљада. Али, извинио се: била зелика плаћав>а, нема новаца. Него, присетио се, он зна једног човека који би могао да јој да новаца, на сигур ну залогу. Верује да ће добити, а ~~тл'о±'пе му- телефонирати. Госпођа је била пресрећна. Ни спутила није да је упала у зеленаш ку замку.- њен рођак, наиме, био је финанскјер човека код кога је послао рођаку. А тај човек био је зеленаш. Зеленаш на круп но и само за најужи «отменн» круг клијентеле. Не треба да кажем, да се госпођа толико запетљала, да је доживела сијасет неприлика, стално стезана ланцима зеленаштва. И да је скупо платила «услугу» свог предусрет љкзог рођака. ★ Бедна собица у дну дворишта (унапређена довитљивошћу кућевласника од шупе за «собу») пуна је најразличитијих ствари: старих фотеља, безначајних сит ница, тепиха, старинских петролејских лампи, абажура и столица. По соби цуња старица збрчхана, погурена, чупава. Бедна као и собица, бедна као и цепо двориште. На малом штедњачу крчка се у почађавелом понцу шака пасуља. Неко куца. Старица ситним корацима одлази до врата. Кроз једну пукотину гледа подозриво: пред вратима је једна дама. Елегантна и лепа. Обазкре ее, нервозна је. Старица отвара врата: осећа добро муштерију. Дама улази " собичак с неповерењем. Муца нешто што се једва разабира, али старица зна добро шта хоће. Разгледа златан прстен, проучава ситан брилијант и каже отсечно: 100 дииара! Дама је запрепашћена: о, па прстен вреди много више, плаћен је, и то испод руке, 15.000 динара. Ста рица онда понозо проучава, па повисује на 200. Погодба се свршипа са 900 динара. Госпођа )е добила свега 760. Са 150 динара платила је интерес за месец дана. А старица још важи као врло скромна. И доброг срца. Добротворка. ★ Трговац трбухом удара у ивицу тезге. И љуља се с ноге на ногу. — Не могу, каже, не могу. г. Перо, никако не могу треба ми свака пара! Г. Пера, грешник, презнојаза се. — Ама, убеђује, треба ми, газда-Мико, само за пет дана1 Ево писма од банке: добијам зајам и враћам вам паре! А и покриће имам. Трговац се игра оловком: — Ма, добро, добро, вли и ја сам паре позајмио, интерес плаћам1 — Да платии и интерес копико је право, пристаје грешии г Пера.
— Нема ту право — неправо, мој г. Перо, него да платиш колико А ја плаћам! Узн|Д оловку и кесу неку и брзо срачуназа: за 1.000 динара { 300 динара интереса. — Ау, побогу брате, шишти г. Пера, много! — Па и није, кад је новац потребан. А г. Пери је новац збља потребан: пописаће му ствари, ста вити забрану на ппату, надопнсатн читав низ трошкова, дуплирати просто суму. Боље и ово. И пристаје, шта би и могао? Даје меницу, даје свој живот, спокојство, мир. Трговац се лупка прстима по трбуху: добар посао лепа парица, потпуно обезбеђе-
У једној кући тајна коцкарчица. Губе се новци, зарађују нов ци, па опет губе и тако стално. Неко је ипак у добитку: сопственик. Свом момку даје сваке вечери новац, а овај га позајмљује играчима, на подлози залоге: за скупоцено стипо, ппаћено 700 динара, 100 динара за трн дана и 30 динара интереса; бурма: 100 динара, часовник за руку: 100 динара, брилијантски прстен 150 динара. А интерес велики: три банке, пет банки, 100 динара за три дана. 300%, 400%, 500%. Посао иде, сиде радња». У залог се прима све, чак и прспук. Госпођа је врло богата и из угледне породице. Али има новаца, а интерес је по сигурним бан кама мали. Смиспила је нешто боље: нашла је једног дуванцију и овај даје својим сигурним муштериама какве хоћете суме на подлози сигурне запоге или 100% сигурних жираната. И посао иде не може бити бољв: муштерије су из разних друштвених среднна, али много сигурне. Суме су исто тако различите, иитерес је само за све подједнак: зеленашки. Сваке суботе кад затвори радњу он, са ташном пуном пара и меница, и са коферчићем пуним заложених ствари крене ко-> финаисијерке, да поднесе рачун. И добије нове паре. Наднети над књигама и брилијантским бутонима, златним часовницима и хартијама од вредности они проведу по неколико часова, пословнк, кратки, грамжљиви. А кад чичица из дуванџинице оде, госпођа је поново дама из одличног друштва. Хумана радница, национална радница, дама о којој се говори с највећнм уважењем. ★ Зеленаша има свуда и много. Жртава још више. Баш овб доба најбоље је за њих, сад су баш њихстви дани златне борбе. Невидљиви (и скромнн, јер овај по сао изнад свега захтева скромност) раде они закулисно, сисају богатства, сисају животе, убијају људе својом грамжљивошћу. И скупљају злато. Гладују можда, али имају злата/ гладују мож да, али су им касе пуне драгоце ностиI гладују можда, али држе у овојој руци судбине читавих породица. И прсе се често, размећу поштењем, честитошћу, саможртвовањем. И грабе, само грабе, свуда и од сваког у свакој прилици, под свима усповима. Без срца, без самилости. М. СР.
[ 1ШШЦ земунска сиротиња све више трсши коњско месо Живот све више поскупљује. Таква су времена, да не само сиромашнији свет, него и они богатији, пазе колико троше дневно за пијацу. А наднице су нсте као и пре пђскупљивања животних намирница, па се људи довијају. Земунска сиротиња све ман>е ј залази у обичне месарнице, али се ипак месо много једе. Важна је цена. А кад се на то гледа, онда су кон>и далеко испред свиња, говеда, телади, па чак и испред оваца. Јер килограм свињетине стаје 16—18 динара, а коњетине само 6. Када у рано јутро сиромашни радник полази на посао, он оставља жени — три динара за месо. Пола киле њих двоје имају чак и за вечеру. Када би купили свињетину, потрошили би толико колико их стаје цела храна дневно. Излаз је — коњско месо. Многи не знају да једу коњско месо Има људи, који не би могли да поднесу коњетину. Гаде се. Али, узмите поховану шницлу од коњског меса. ЈТепа и велика, реш испржена и мирише.... Ако сте при апетиту, појешћете је у сласт. — Каква свињетина, на ову
Петак, 1 март 1940 "Полиција V Вуковару ухватила баиду фатфнкапра педесетица
Вуковар. 29 февруара — Неттознато лице предало је данас на овдашњој поштн једну лежну педесеткцу О овоме је одмах обавештен шеф полиције г- Владимир Мићнн. који је предузео енергичну кстрагу- Сумња је пала на Матијаса Јелера. старог 41 годину. родом из Свенице у Словенији. Полицијв већ дуже времена будно пази на кретање овога човека. који је чегто путовао кзмеђу Вуковара и Славо«ског Брода- Он је долазио у везу са Стеваном Куоменовићем. трговцем из Шушњезца в његовом ванбрачном женом Маријом ТрачОргани полиције отишли су у стан Матијаса Јелера у Радичевој улици. где су затекли поред Метијаса и Кузмановића н Марију. Она је била сва умотана и
ла је да је назебла- Међутим. квд се сагнула. почеле су да нспадају педесетице, које је била сакрила у оделоПриликОЈ« претреса стана органи полиције пронашли су сав потребан материјал зв. фалсвфиковање новчаницаПошто постојк сумња да су фалсификатори имали и друге саучеснике. истрага се зајенергичније наставлл-
ЈЕДАН СЛУЧАЈ ЗАРАЗНОГ КОЧЕЊА ВРАТА У ЋЕВЋЕЛИЈИ
Заразно кочење врата појавило се и'у Ђевђепији. Досадв јв забележе« један случвј и то на Мити Џековићу, из ЂввђетГНје, старом 22 године. Оболели је од_ мах упућвн у ^болницу у Скопна питање полицајаца одговорн- ље. ■
скупоћу! кате једна Земунка. Ни близу није коњском месу! А што кажете да не може свако да једе коњско месо, — варате се: мој муж га једе сваки дан, а и ке зна... Све прсте лиже... И ја сам некад мислила да нећу моћи да једем коњетину, али сад, богами, друго месо н не гледам. Да видите само како су фине кобасице... Испричала нам је ова жена, како је њој први пут похвалила њена прија^ељица. Али то, каже, није била подвала, јер сад она троши много мање за храну. И задовољна је. И она и — муж. Да Земунци много троше коњско месо доказује то, што је први коњски месар отворио и другу радњу. Највише пазари сиротиња. Али не само она. Има људи, нарочито странаца, Мађара, Француза и Немаца, људи и на већим положајима,
ПОШТО ЈЕ ОДЛЕЖДО КДЗНУ на поновном претресу ослобођен као невин Дезинсектор Јован Јеленковић доказао своју невиност
На молбу Јована Јеленковића, дезивсектора, који је раније био осуђен на шест месеци затвора због тога што је њвговом непажњом припиком дезинсекције стра дала кројачка ученица Радосава Урошевић, јуче је пред судијом појединцем Окружног суда поновљен кривични поступак, пошто је Јован Јеленковић у својој молби изјавио да располаже новим доказнма. Догађај који је јуче био предмет поступка одиграо се 2 маја 1934 године. Особље завода за дезинсекцију вршило је дезинсекцију у Кнегиње Љубице ул. бр. 33. По свршеном послу, особље је отишло из зграде, с тим да после одређеног времена дође и отвори стан, да би се отровни гасови изветрили. Када су дошли да одлепе прозоре, радници су били непажљиви па су остатак отрова бацили у клозет, ма да се то најстрожије забрањује јер се отров може кроз цеви од канализације да ра шири по целој згради. То се овога пута и десило. Том припиком је отрована кројачка ученица Радосава Урошевић. За ову р.ривицу је осуђен Јован Јелен козић, тада на раду у заводу за дезинсекцију, чији је власник био Ђорђе Радуловић. Јуче је међутим пред судијом појединцем Окружног суда Јован Јеленковић доказао свој алиби. Око тридесет сведока је про^ефиловало кроз судницу и
тово сви су потврдили, да оптужеии Јован Јепенковић 2 марта 1934 уопште није био на поспу у Кнегиње Љубице 23, па да пре ма томе није ни одговоран за не прописно отварање стана пуног отровног гаса. Дезинсекцију је извршио Моша Пијаде, дезинсектор. Он је и 5ацио остатак отоова у шољу л допринео да дође до несреће, апи је Јован Јеленковић наговорен од директора Радуловића да призна да је то он урадио. Јеленковић је морао да пристане на ово, јер је иначе постојала могућност да не добије зараду која се налазила код директора Радуловића и да изгуби службу На тај начин је Јеленковић невин одпежао 6 месеци у затвору и тек јуче успео да докаже своју невиност. После завршеног доказног поступка судија појединац г. Божидар Огорелица, на предлог државног тужиоца, изрекао је пресуду којом се Јован Јеленковић ослобађа сваке одговорности
Коњско месо у једној земунској касапннцн који стално купују и једу коњско месо. Добијао је поруџбине коњски месар у Земуну и из унутрашњости. Једини који не купују коњско месо, јесу ресторатери. Они неће, јер се боје да би људи који не воле коњско месо посумњали у оно што једу. Ако неко мисли да се за клање узимају мршави и матори коњи, вара се. Коњи се припремају за клање, гоје се. А у месарници можете добити и ждребетине, баш као у другим месарницама телетине. 1.500 коња заклано је у Земуну за десет годнна У близнни Престоннце нема коњских месарница сем у Зе муну. Има тек тамо даље: у Вршцу и Осеку. Откако је у Земуну отворена коњска месарница, 1928 г., заклано је на специјалној кланици око 1.500 коња. Свако грло прегледа општински ветеринар и тек по његовом одобрању може да се коље и продаје. За време сезоне, пред јесен и у рано пролеће, недељно
се коље по 5-6 коња. А сада, када је посао тек кренуо, 3—4 комада. Али се све прода. _ Кажу потрошачи да је и маст коњска одлична, а продаје се по 14 динара. Кнлограм сувих коњских кобасица стаје 8 динара. Један шегрт је ушао у радњу и тражио кобасица динар. Добио јв толико, да ће му бити доста и за доручак и за ручак. Јер, динар је велик за многе.
19 ПРИРЕДБА ДЕЧЈЕГ УСМЕНОГ ЗАБАВНИКА
У недељу, 3 марта, у 10.30 часова пре подне, у згради Позоришта на Врачару, Дечји усмени забавник даје 19 претставу. На програму се иапазе некопико Иајуспелијих тачака, које су биле извођене на последњим пратстт-ЈМ 4 .' "Твјлумгчгао репризв извоЛи ^Вхнету'*} ктгад у 6 слика од Ст. Брила, по роману Карла Маја, комад, с којим су били одушевљенк и мали и одрасли гледаоци. Главне улоге у овом комаду имају одлични малн гпумци Јелисавета Барту и Ј. Ормај. Надаље се игра шаљиви комад „Деца под закуп", па „Ивица и Марнца". Чудо од детета, мали трогодишњи Душан Миладиновић, игра степ, док ће мале балеркне играти балет. Поред тога даће се и неки шаљиви скеч. Улазнице за ову претставу од 3—С0 динара.
Тражимо елевтроинжењера иишшпшиппшппшшппишпнишпгшпштшшиштшншпшплшшшпшшшшнилитшншпшшишшшв младог за стаггао намештење. Услов познавање немачхог. Понуде под »1266с н« Пропаганду а. д., Београд, пошт. фах 409 -2 587
Продаја залога У понеделлк 4 марта 1940 год- у 8 часова пре подне продаваћемо путем јавне лнцитацнје све залоге којима је рок до 2 фебруара протекао а нксу регулисане Позивају се залагачи да своје залоге до 2 марта ре-' гулишу а лицитанти да на лицитацкју дођу. БАНКАРСКО II ЗАЛОЖНО КОМАНДIГГНО ДРУПГГВО БОШКОВИЋ И КОМП. Београд -— Крал>а Мнлана 14- 699,1-1
Повремена набавка санитетског материјала Средншњи уред за оснгурање радннка одржаће у петах, 15 марта 1940, у 11 сатн у уредским просторнјама у Загребу, Мнхаковнћева ул. 3, Ш. прву јавну оферталну пнсмену лнцитацнју за повремену добаву саннтарних потрепштина за месне органе Средишњег уреда за оснгурање радннка кроз време од 6 месецн. Добавно време почнње од 1 апрнла 1940 годнне па даље. Понуде таксиране пропнсно одредбн Т. бр. 25 Таксене тарифђ Задода о такрама ваља предати нлн попгтом , у, Зјтрореној н з^печаћеној ковертв до горе означеног рока Срепншњем уреду за оснгурање радника (соба број 305). Кауцнју у нзносу од 10 % за домаће, а 20% за стране понуђаче ваља положнтн код бпагајне Средншњег уреда за оснгурање радника (соба број 420) најдаље до 10 сатн на дан одређене лнцитацнје. Услове н образац понуде могу интересентн добнтн код Средишњег уреда за оснгурање радннка (соба 305) бесплатно. Полутодншња вредност набавке око днн. 15.000.—. Број: 10.719—1940 од 26 фебруара 1940. СРЕДИШЊИ УРЕД ЗА ОСИГУРАЊЕ РАДНИКА. 1-1 593
ПРОЛЕЋНИ БЕЧКИ ВЕЛЕСДЈДМ 10-16 МАРТА 1940 (ТЕХНИШ ВЕЛЕСДЈДМ Д017 МДРТД)
Пољопривредне машине, аутчЈмобилн. граћевиаарство. машине н алат. технички "урећајн. индустрнјскн пронзврдн. нем- инд. полуфабрнкати. »кућа модес. модна индустрнја.^уме
уметно занатогво итд-
СВА ОБАВЕПГГЕЊА ДОБПЈУ СЕ КОД:
генералног заступннка за Краљевнну Југославнју X. Пфаненштнл. Београд. Бооанока 29. тел. 80881 и код почасног заступннка за Бановину Хрватску н Дравску Бановину Ј- Кулханек. Загреб. Илица 9- Тел 24307 ПОСЕТИОЦИ БЕЧКОГ ВЕЛЕСАЈЛ1А ДОБИЈАЈУ ИАРОЧПТЕ ПОВЛАСГИЦЕ НА ДРЖЖЕЛЕЗИИЦА.МА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВПЈЕ П НА НЕМАЧКШ1 ДРЖАВНШ1 ЖЕ ЛЕЗНИЦАЛ1А " 604
„САША"
На многобројна питања где смо? и зашто се једнако селимо? Мн Вам дајемо наш одговор: Мењали смо и мењамо своје адресе само зато да бисмо били ближе нашнм м>тптеријама и да би нам режнјв б;1ла мања — јер само тако можемо продавати добро н јефтино- Вн добро знате да мк нисмо за фино н скупо- Али ми нисмо нн за јефтино. Ми смо >-век били и остајемо само за добро и јефтино- Ако буде потребно за тај наш пословнн идеал ми ћемо се и даље селити па ћемо се и на кров попети, али наш пословни идеал: добро и јефтино- никадв нећемо изневерити. Молимо запамтите: Добро и јевгино-код „5А§Е",Кргља Апексгндра 6р. 138
-5А5А*
БОВДН
КУПОВИНД и ПРОДШП КУЋД
БЕОГРВД
Кнез Михајлова 5 палата „ТП-ТП" Тел. 27-978
КУЋУ
ннје тешко купнтн у Београду ако се обратнте нама. Куће које су најповољннје за куповвну показаћемо Вам без нкакве обавезе на кућовнну-
!