Време, 01. 03. 1940., стр. 15
дј %
КОАШЦиВРШР клсинл
КОЛОСЕУП)
Петак, 1 март 1940
У 3, а, 7 10. 9.30 — ПРЕМИЈЕРЈЛ ааЈлепше мађарске опервте, ч>-Е»еног дела саавног иађарског □есаиха Олександра Петефија Петровића које Је на паш Језкк превео 1 ЗМОЈ ЈПВА ЈПВВНОБИЋ ВИТЕЗ ЗАНОШ )апо5 УИег Музнка: КАЧОХ ПОНГРЛЦ Главне улоге играЈу прваци пештанске опере н драме ДР. ПОЛО ИМРЕ, ДАЈКА МАРГИТ. КИШ ФЕРЕНЦ. ЧОРТОШ ЂУЛА, ГОЗОН ЂУЛА Осим тога ВЕНЧЛЊЕ МИКЕ МИША НАЈНОВИ1И ЖУРНАЛ
ДАНАС у 3, 5, 7.10 и 9.30 граидпоз. на Паирапуит премнЈера из романтнчних дана прошлог столећа када оу царовале велике пуотолоонае н необнчнв љубавн
ДАНАС у 3, 5. 7.10 н 9.30 — у 2. 4, в, 8 н 10 СВЕЧАНА ПРЕМИЈЕРА нелнке француске соцнЈа-тнолубавне драме, коЈа верио прнказујв иктнман живот парнског предграђа
ВЕЧЕРАС у 9 30 часпрнказује ЏЕ>1С КЕГНИЈА. РОЗМАРИ ЛАНЕ н ХАНФРИ БОГАРТА у највећој Варнер Брос шлагер ПРЕМИЈ Е РИ Херојсна кавалкада (ТНЕ ОК1АНОМА К10) ЏЕ.МС КЕГНИ у евојој нвјбољој улоЗн. од>*шевнће вас. Молвмо набавнте карте у претпродајн- — Меота н>тиерноана-
ЗАЈБУБЉЕНА БЕШТИ|А
(ВРОДОЛОМ) Реиек-двло о Једном енглвоко« арн. стократн коЈи Је по дану бно сентимепталаи љубавннк н недостнжни каваљер а по ноћи обеснн ралвраткнк, крвожедвн >"Онца, сан. реп гусвф и право чудовнште у људском облику. У главним улога. ма ч%-вени креатор карактернпх улога ЧАРЛС ЛАЈТОН в нова звезда филмског аеба дивиа н заводљнва МОРИН О' ХАРА
(Те свак р1о&1ј, 1.ас1&пуј!) према истоименом позоришном комаду од КАЈ1МАНА ЧАТО-А У гл. ул. Калман Рожахеђн, Ида Туран, Имре Радаи и Пнрошка Васарн.
Ие 1оиг ее 16уе) ,,Ерос" фшга снровог реатизмч и иеобнчног заплета. о борби два човека за жеву којн Је волио сваки на свој начин. У глав. улопша Жан Габен Жаклин Лооан ЖИЛ ВЕРИ, АРЛЕТИ
ГОРЊА САЛА — у 3.15, 5.15, 7 Дворац судОине
КОРИН ЛИШЕР
За дневне претставе у 3, 5 н 7 КУЋА СГРАВЕ II УЖАСА
Цене места: 8, 10, 12, 15 дин. У 3 сата само 8 и 10 динара
СИМОНА симон
ДАНСИНГ ресторан »КАСИНА« од 23 часа артнспткн програм.
ОКЕАН У ПЛАМЕНУ
НАЈУЗБУД.БНВНЈН ФИЛМ КО ЈИ ЈЕ ИКАДА СГВОРЕН. ГИГАНТСКЕ И ЈЕЗИВЕ БОРБЕ ПОД МОРЕМ ЗА ПЕТРОЛЕЈ, »ТЕКУЋЕ ЗЛАТО«
Ч11111111111111!1111111!111Ш1111111111111111111111П1111!11П ТЕРАЗИЈЕ 11 Почетак претстава у 3, 5, 7, и 9.30. — Додптак; наЈцовиЈи журиа.1. — Места нумери с аиа.
грандиозна премијера
ХИМНА ПОЖРТВОВАЊА И ДРУГАРСТВА. ВЕЛИКИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ФИЛМ НАШЕГ ВРЕМЕНА
СЛЕДЕЋИ ФИЛМ: АС ДРАМОНД — ПО >СТРИП« РОМАНУ »ПОЛИТИКЕ«
2) Криминални филм по позоришном комаду Милер-Пузике »Дело незнанцас:
1) НаЈпопуларннјн отаровн платна у фнлму пакленог темпа. брзнх акцнја и снежне радње „Т А I Н А АМАЗОНЕ" ЛОЈ ' Филм ванредно напетих сцена. узбудљнвог садржаЈа а хиљаду изненађења! . Филм о људима гвозденнх живаца. чнји Је жнвот нзвргнут непрестаним опасностима-
• •/4 Ј-У -П Ј ±Ј Ј.*1 (01Е ОВА1ЈЕ ОАМЕ) ХЕРЛ1АН СПИЛМАНС. ТРУДЕ МАРЛЕН- — Це град говори о подмуклоЈ борби којом управл»_ Дама у сивом! Ко је познеЈе? Ко ју је видео? Она борави у граду! ПолициЈа тражи тајну. која окружује елеганту силуету »Даме у сивомс- Шерлок Холмс ће да открнје ту тајну • - •
Упамтнте. да бноскоп ..БАЛКАН" прнказуЈе само наЈбоље фнлмовв, увек дупле. програме. има наЈсазр шеннЈу апаратуру, наЈефнкасннЈу венттацнЈу а поред тога ваЈннже цене у Београду 3.—, 5 — и 6.— д..
Данас у 2.30, 6 и 9.30 час. Монументалан дуплн програм: — I По чувеном роману славног генија Ф. ДОСТОЈЕВСКОГ реализован је снажрн психолошко-социјалан филм о сукобу двеју страсти човекових: љубавн према женн н страстн за коцком. Страст за коцком побеђује, савест се будн н као казна и спас униженог човека долази смрт под точковима локомотиве којн окајава грехове лакоумне младости.
6РЕМЕ шШшик
Петак. 1 март 1940
ЗА ЖАЉЕ1БЕ _ Пера Јалић поново је осуђен- Судвја му каже: Ово је већ осми пут како те осуђујем за прошн»у н скнтннчен>е- Надам се да те овде више нећу видетн— Ах. значн да сте премепггенн! ОНЕТ 1ПКОТЛАНХАНИН Путовао Шмот трећом класом прекоморског брода за А« мернку- Прн уласКЈ- у Њујоркк спазн гњурца како нзлазн из мора и ПЈ"же се уз облау да изнђе на суво, н- каже у себи: — Да сам ја ово раннје знао, и ја бих дошао пешице-
БАЛЗАКОВО НАЈБО.ХЕ ДЕЛО Балзак је ручао у једном друпггву, у коме Је био некн јавни бележннк. врло духовн-*' и богат човек Сви присутнн су билн у најбољем расположен>у. само је Балзак био непгго забрилут и ћ>тљнв- Нотар то примети. — Мислите ли да човек може да буде весео. рече Белзак. када га бележник запнта за разлог његовог нерасположен>а. а сутра рано ујутру треба да плати хиладу франака нако нема стребијене паре у џепу? — Ако је разлог са.м 0 у томе. ево вам хиљаду франака. вн ћете ми дх вратити од ваше прве књиге!.-. — То обећавам! рече Белзак- Затим зазвонн за слугу. затражи хартнје и написа: >Ја. доле потписани. обећаввм да вратнм хнллду франака госпрдину Н. Н- .од мог иајбољег дела- Оноре де Балвакс - VПротле су три године. Једног дана Балзак примн пнсмо од нотара. којн је писао: — Драги пријатељу. прочи-
тво сам ваш рсман »Евгеннја Грандес, који је. по мом мншљењу, ваше. најбол»е делоБалзак одговори: — Дело је свакако доОро, али ја могу дв д»м још бол*. То је значило да не намерева још да вратн дуг- Десет година доцније када је изишла Балзакова књига »Сиромешнн рођацн«. стрпљивн нотар потсети дужннка на дугОвај му одговори: — Уверавам вас да могу да напншем нешто много бољеТако су пролазиле годиле. док најзад дуг није био плаћен свега иеколико ме:еци пред смрт чувеног романсијера- ДИФРЕЗИ И ПУБЛИКА Гпумац Дифрезн имао је обнчај да често на позорницн, снизн глас тако да су га јвдва чули у публици. Једном. када је то учинио, због већег ефекта, публика поче да внче — Гласније! Гласније! — А ви тише! — дрекну он публици сав бесан. ПОСЛУШАН КНЕЗ Францускн проналазач Жанкијер чинио је пробе са једним мапим бапоном у једном парху блнзу Париза, кад наједном приметн да недостаје алкохола. »Господине — рече он окрећући се једном од посматралаца — ево вам пола франка, отрчите што пре у оближњу
трговину и донесите ни за 25 сантнма алкохопа.с Непознати узе пола франка, затим оде и убрзо се врати са алкохопом и остатком новца. — Ах, задржите ту маленкост за ваш труд — рећи ће му Жанкијер. Овај ставн новац у џеп сме шећи "се, стиште руку проналазачу, а у исто време даде му своју карту, на којо> стајаху ове речи: »Кнез Лобанов Ростовски, Амбасадор Њ. В. Царас. Може се помислити како је било јадном Жанкијеру. ОГЕРОВЉЕВА МУМИЈА Познатн француски генерал Огеро био је врло храбар, али слабо образован. Једног јутра дознаде да један његов официр иде за Египат. Пошто га <е позвао к себи, рече му: — Идете у Египат? Честитам1 Дивна је то земља. Но, хтео бих да вас замопим за једну успугу. Кад год се говори о Египту, спомињу мумију. То никад нисам видео. Да ли би хтели да ми донесоте једну оданде. — Рачунајте на мене, госпо дине генерапе. Годнну дана доцније офицнр се враћа у Париз. Војници уносе саркофаг код генерала. Скидају поклопац. Генерал је радознао. Али кад су одмотапи мумију он дрекне: — Па, дођавола! Она је мртва! Гл. улоге: ВИВИАН РОМАНС - ПЈЕР БЛАНШАР.
П ВАРНЕР БАКСТЕР н ЏИН ЛАНГ у супер-филму из дивне и непроходне џунгле, где свака сцена претставља врхунац узбуђења, пепоте н егзотиже
ГЛУПО ПИТАЊЕ
КРИК ЏУНГЛЕ
МАЈ1А САЛА — Велики дупли програм. Снажан францускн филм по роману Клод Фарера члана француске академнје
ЗВИ ЈБУДИ - Хари Бор
»1Е5 НОММЕ5 Н01ЈУЕА1ЈХ« ОСМОГОДИШЊИ КАРУЗОс БОБИ БРЕН најмаљи тенор цушевића Вас у филму — »ОЧЕВА ПЕСМАа —
— Сопомоне, тн имаш у џепу десет дннара, па нзгубнш трн, копнко тн остане? — И зашто да нзгубнм трн динара?
ОД 1 МАРТА г-ђа плга Јанчевска
сшнљена радмо пе-ачнца пева свако вече у реновнраиои ресторану 16
УСПЕШИО СРЕДСТВО — Мој муж стално говори у сну, господине доктор«. Има ли лека против тога? — Најбоље би било, драг* госпођо, да му дању дозволв« те да се нсприча.
ДЕЧЈИ ЈЕЗИК Господин: Ама. шта је томе детету да непрестано плаче? Госпођа: Шта му" је! Није му ннпгга. нма само кврактер гвога оца!
ПРОБЛЕМ 35 М. Сегерс
ПЛАНИНАЦ
н 1 БАЛКАНСКА УЛ. БР. 12 БИВША („ЦРНА РУЖА") Свнра рускн оркестар под упразом Мнће Сарннова. певају оми. љенн певачи Сашета Бувушкин, С. Иваиов н Зборовскц. Скуп отмене публнке. За посеггу мола ресторатвр АНТОН ЗАНЧ. 5419 1-1
КАНАДСКЕ ПЕТОРКЕ 1995 ГОДИПЕ ј
Водоравно: 1 јело од хлеба, масти и воде — сликарскв потреба. 2 врста лептира наш средњевековни кнез, 3 брнтва — скраћеница за једну совјетску школу, 4 земљиште (неправилно) — израђују метал — одјек, 5 честа скраћеница — говорн ружно
Усправно; 1 уговор — руско женско име, 2 заупокоје на мопитва — једна нмпери)а лнстичка сила, 3 забога! — ле гендарна варош, 4 кухињска потреба — врста бактерија — оквир, 5 грчко слово наш први критичар — мера за течност (скраћено), 6 вокал — турски султан коме је Србија признала врховну власт — заменица, 7 зла срећа — римскн бог неба — обрнуто: аорист од -тлагола брати, 8 француски романописац (1568—1626) — личност из »Хиљаду и једне ноћнс. 9 синовљева жена — место крај Херцегновог, 10 историско ме сто у Србији — Афродитин син. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 262 Водоравно; 1 Паула — ано, 2 ла — оста, 3 стас, ос, 5 каблограми, 6 или — узао — лав, 7 малверзира. 8 цар менза, 9 Нера — аа, 10 обрнуто .• Крко, 11 аа. Усправно: 1 ким, 2 палоц, 3 пабилан, 4 Саул — уврео. 5 Ото — позе — мрка, 6 саса гаре — ара, 7 старо — знак, 8 аиалнза, 9 омара, 10 ива.
' ЧЗРАДУ ИДЕЈНЕ СКИЦЕ ЗА НОВУ ЗГРАДУ БОЛНИЦЕ »ЛЕСННЧКОГ ФОНДА ЗА ДРЖАВНО САОБРАЋАЈНО ОСОБЈБЕ, КОЈА СЕ IIМА ПОДИЋИ У БЕОГРАДУ НА »ИАШИНОМ БРДУс Цвнтрална управа хуманитарних фондова за државно саобра•но оообље расписује јввнн ошптн југословенскн конк>-рс за нз5У идејне скнце за нову зграду болнице Болесничког фонда за •кавно саобраћајно особљеПраво на суделовање имвју свн архнтекти. држављанн Кра-вине Југославнје. Оцењнвачки суд саставллју: претседник: г- И- Јанковнћ. .-тседнкк Главног управног одбора Болесничког фонда за дрвно саобраћајно особље; чланови: архнтект г- др- Леко. профиверзитета; архнтект г- В. Владнсављевић. делегат Београдске жењерске коморе; архитект г- др- Б- Макснмовнћ. професор едње техничке школе; архитект г- Б- Којнћ, доцент Универзн•а; архитект г- Ђ Шуица, техннчки саветннк Градског поглввар•а; инжењер г. М- Вујовнћ. директор Техничке днрекцнје Градт поглаварства; г- др- Б- Константиновнћ. днректор Централног .'ијенског зввода у Београду; г- др- Д- Калановић. Јттравник жешнчке болннце на Дедвњу; заменици: г- Рудолф Мнхелић. 1внн управник Болесничког фонда; архитект г- М. Радовановнћ. тент Универзнтета делегат Београдске инжењерске коморе; инљер г- П Вуковић. шеф отсека Генервлне дирекције државннх лезница; г- др- инж- Ј- Гра»товчан. потпретседник Главног угвног одбора Болесничког фонда; г- др. М. Васић. шеф хнрурог одељења железничке болннце на Деднњу; г- М. Стефановић. 1аснн ј -прааник Болесничгсог фондв Београд—Југ; г- М- Ћорђе1. обласни управннк Болесничког фонда Новн Сад; инж- г А. "нер, внши саветник Министарства саобраћаја; нзвестнлац: оггект г. Д- Манојловић. вшни саветш*к Генералне дирекције «авннх желегницаЦелокупа« нзнос свнх награда одређен је суаго^м од 100-000чара- Рок предаје радова 30 адрнл 1940 годнне. Условн н програм конкурса могу се добитн сввкога радног <а у канцеларији Централне управе хуманнтарних фондова за браћвјно особље. палата Мнннстарства оаобраћаја Ш слрат а 542а) у Београду Из канцнларнје Централне управе хуманнтарннх фондова за »брвћајно особље ЦУбр. 588/40- 596. 1-3
Мат у два потеза Решење проблема 34 (Т. Цевсона) у левом дољем и горњем квадрату 1) еЗ — е4 и 1) 1-98 — ћ7, у централном квадрату 1) еЗ — е4.
Шах у Немачкој Првенство Аугсбурга је освојио осамиаестогодншњи Би хеле. У Берлину је на џрвенственом турниру победио познати мајстор Семиш испред Релштаба и Рихтера. У великом броју градова су -одржанн турнири локалних мајстора. У Хамбургу је победио Клуб, у Килу фон Хениг, у Конигсбергу Збиковски, у Минхену Копер и т. д. У Лвјпцнгу је одржана огромна утакмица између Велико немачког шаховског удружења и шаховског друштва Н.С.Г. на којој је одигро но око девет стотина партија. Шах ▼ Швајцарсиој Како јавља Швајцарски шаховски саввз женевскв шаховска секцијв )в дефинитивно одустала де организује велики нацнонални турнир за 1940 г. Место тога ће приреднти један мајсторсии турнир. Циришка шаховска секција је, међутим, узвла у своје рукв приређнвањв националног амптерског турнира, који треба да да иовог швајцарског мајстора. V самом Цнриху има некопнко хиљада шахиста. према статистнци једног тамошњвг дневннка, те ћв број учеснина на нацнонапном турниру битн ове године рекордан.
о некоме — тако пас лаје, 6 узвнк — облнк глагола указати — предлог, 7 део тера* зија — старо име Ирске — нвкадашња турска титула, 8 справа — први човек, 9 варош на Сави — део тела коц птица. 10 држава под протекторатом Француске — језеро у Централној Азији.
САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА
ДОБАР САВЕТ — Ја јако пазим на своје здравље. Кад једног дана уквасим ноге, ја сутрадан одмах одем код лекара. — То је лепо, али ја бих се у таквом случају нпак пре обратио обућару.
— Куку мени што дочека' — од контроле зла Почека. — У инјцрњем своме час>' — запсчаги пуиу касу! Рачупоиспитач Почек при,ми пномо и рече Полнмцу да дође посло подне- Полнман дође. с>|гу[>а|| да ће му овај дати аконтоцнју. а.тн место тога он на1»е ннсалше следеће оад риснлс: Котрола јс гром из неба. она ради сне што треба и пребрија туђе г|И»ше да се онн нраво троше; како Једном тако свнма — II Полшп^у иреко Лнма-
Д- Ј- Пламенац. пеетгак. које је пронео велики број година као ннг-гашпн; гнмназије. ■шје ннкада губно еиој ведрн ху.чор. О н.ему је остало много в^оелих прннаТако једном прнликом. када је служПовао у Бериннма, дође за 1}<>ии1ћ у Колашнн За време божнћа наде слег н ннје се могло преко Чакора- Међутнм. ди|м'ктор гнмназије н.ему телеграфокн оаопштава д:. ое јавн на дужност. иначе ће 1"а казш1тн илатомПо.тимац му одговара телеграфокн: — Огијег нао до' не могу, — Каани платом. хва.ш Богу! Другом нрнликом 1сад је бно н|М'меи1П'н на Даннлон Град. он иосетн шефа Пореоке упране н опај му обећа датн аконтацнју плате, јер му је нонац мпого трсбао. Тампн док јо он сшм>мао признаннЦЈ". нанђе у контролу ненн рачунонапнтач Почек- Рачуноислпгтч зш>счати касу н ПоЛ1ои1ц оотпде без аконтоцнЈе, алн не изгуби наду и налнса рачуноиелнтачу. да бн га одобровољно, оледеће писамцс:
1анска 31 — Штампарнја, редакција и адмнннстра^ија Јностранство 54 днн. — Рукопнсн се не враћају.
Саобраћајна несрећа даме са штрннаном хаљнном «