Време, 01. 03. 1940., стр. 16

СТРАНА 12

Петак* 1 марх 1940

Дванаесто коло Српске лиге Да ли ће „црвени" и у недељу изненадити „плаве" који су у сјатној форми Огорчен бој за треће место; Војводина - Слаои а (С)

Прво ивсто у Сросжој пкгш, јавно ј* »лвшмде, р«швно јв. Твмо су >а свтж »плаин« Онн, по својој трали 1 ПВЈЕ. Ив уступвју ВКВОМ СВОЈу фотвлу. Чак вв јвдној ввипп «иј ввшнх слојввв«, валва јв Јзггославијв. Јвр, Бси у овом поглвду нијв вентлмен. 36н-»а ви с* когло првтпоставитм гв >плавв< ве бн сала нкво могао дв срушн са »кховв углвднв н нврств поанпнјв. Алн, ово пптан,в н вијв са. аа најннтервсантннјв. Има много ааннмткнвнјих ствари нојв ће иам похазатн дванввсто ноло Српснв лнтв. Поглвдвјтв само ову прнблнжност Вројвва ад другог до свдмог мвста твбвлв: 16, 14, 13, 11, 11, 10. То су хввст тнмова, иојима првтстоји још по свдам сграшннх борбн аа улазан у главна тавмЈгче &а државксг првенсгва. ★ Јв лн ма ногв потрвбно уввраватн ав св о резу.лтату утавмице Бсн Југославија нннада к ниуком случају нв могу даватн никанве прогноае? Ђавола, то јв бвсмнслнпа! И но тврдн аа зна хо ће у нвдепу побвднтн, анвнн да тај нвма појма о футбалу. Можв св, каравнс, догоанти, да се погодн побвднин. Али, ало нвио понуша да дохажв аа јв постао пророи на основу свог знања, тај јв велика — ввзналнпа. Јвр, то јв само срећа. Кажвм вам, на утвхвлтцвма Бсн Југсславнјв сваха незналнца може да зарадк велкхе паре. Само нвха важмурх, неха промуНха двв целупипе, ж ноју навучв, унапред неха внче. — Свцујем на овога што пнше овВв1 Верујтв, нв основу здравог разума предвнћатн ханав нсход ппаво - црвв. нв борбв, врло јв не^азумно Мн знамо двв стварн. Бсн јв у пуној форми н нокднцнјн. А форма Југославн)• јв шућмураста. Алн знамо н оао. Баш са овахвом формом >првени< су понајчешће ствлн на жугк >плавнма>. Рвшггв, свћатв пн св прошлог првенсусрвта »п*ђкх< н >црве-

САСТАВ НАШЕ ЕКИПЕ СКАКАЧА ЗА ТАКМИЧЕЊЕ У ПЛАНИЦИ Љубљажа, а* фебруара. — У нвделу 3 марта у Планнни ћв св одржатн државно прввиство у сноховимв. Како јв овнх дана стнтло 11 пријдва најбољнх номачких снаиача, утакмнцо ћв бнтн ввома ннтервсантнв. Зр схоховв до 63 метара. На »ој ће да похажу своје знан>в најболн схахачи, хојв уопштв позиаје данас Срвдла Европа. У свом тахмнчвњу узвћв учсшћа н позкатн светскн првак Јозеф Брадл. Он јв са својнм схоком од 107 метара, хоји му је успво на Пла. кицн на мвмутсхој схакаоници, постао најпопуларннја спортсха лнчност мећу схнјашима. Нв овомв тахмичен.у узвћв учешћа охо 20 југословвнсхнх схахвчв, мећу којнма св налазе нашн најпознати|И асовн Кврло Клвкчних, Албнн Новшак, Албин Јахопич н Франц Прибовшек н други. Пошто св н наши схахачи калвзе у одлкчној форми, то је могућв претпостввити ко ћв постићи најбољв резЈгптвте. Од нвјмлвђнх схвхвчв југословенскв• е*кпе учествују Буковнин, Болдв, Финц Гвр, Межик в другв.

ДА ЛИ ЋЕ БЕОГРАДСКИ БОКСЕРИ ГОСТОВАТИ У ЗАГРЕБУ?

ПРЕД СУТРАШЊП СУСРЕТ РУМУНСКОГ П ЈУГОСЛОВ ЕНСКОГ ПРВАКА У БОКСУ

Данас стиже Румун Чоноје са својим менаџером Вора Ђуричин веру/е да Ће осветити свога брата Перу у мечу са УКупаном

Још једвн 1$ан нвс рвздввјв од велнке ннтернацНоналне боксерске прнредбе. За гостовале званичног првахв Румуније у бохсу владв у беогрвдсхвм спортсхнм круговимв, разумткиво, ии тересоввке. Чоноје, непобедиви шампион Румуннје, долвзи у Бвоград дв ухрсти пес ницв са нашнм првахом Луком Поповрћем. Румун долвзи у Бвоград, пошто јв добио специално одобре»в од румун. схог сввезв да браии свој престиж, хао н да репрвзвктује румунски бохс уопште. Могпо би слободно да св хажв да он долази у Београд у спеиијвлно) мнсијн, т. Ј. св звдвтком да победн и оперв пораз који јв дожкзво њвгов земљак Фулеа. Чокоје стнжв у Бвоград двнас у пратли свог, мвнаџера. Плппвик ро вапаз и V

је послвдњнх неколихо борбн решпо сигурно у своју хорист и тиме пот. врдио своју вредност. Овогв путв сн ће се сукобитн св тврдкм Твднћем, којн може опасно да ударн. Обзиром да је Џепииа далеко бол>и песннчвр и п«крет^1аији, г верујемо дв ће тући твжег, али н споријег Таднћв. Трв пврв аматера допуниће оввј занимгкнв програм. Меч ће се одр.ка-

тн у »Спортсиој салв« [Крал>нце Марнјв, 21). Почетак тачно у 21 чвс. Ка^зте се могу добити у претпродаји Улазннце за овеј меч пуштенв су у претпродају н могу се добвтн код г. Максића (Кнез Михвјловв) н у *»и жврн г. Јвкшнћа (Поенкареова). Препоручује св публнцн да се благоврвмено снабде са картамв. н. м.

Д РЖАВНА КЛАСНА ЛУТРИЈА 1/елокупан извештај о извученнм сре^кама 39 кола V класе 29 фебруара 1940

• ? Он је дошао кег велике 6:1 пријвтел>ске над Југослввијом. »Црв да дали само један го су н>има и оба бода, није прнзиат ниједан. Драж недељног дврбн састоји св у томв, што ннх«, хао н увек, а сп улазв у борбу с девнзо да взгубимо!« Јвр, оин смели да взгубе у ово» немам рачунв да их * желим да их застрашу хова даиашв>а ситуацнј. обзиром да т. ј., одмвг сећају врепв дах Славг. Што св тиче »плавн тахвом стан>у, да могу бриге. Да, али дв ту н дрес, који твко пвли кр н распламсвва стрвстн протнвкиковв мрежв. >

ДЕРБИ ИТАЛИЈАНСКОГ ПРВЕНСП

Победом над Ђеновс Болоња је осигурала прво

ЛИ«**, II фвбруарв. — у одлучаом сусрету измећу две ведоће екипе, Боло»в је у Ђенови успелв дв туче свог ввјопвснв1вг танмапа в тахо обазбедв за себе, ако не буде нзневвђе&а, првеиство Итвлијв н за ову гсднну. Бо.поња се опет показвла хао ввлххн тнмРекордна посета у ЂеВОВН У Ђенови су ове нвдеае забележе. ва два рехордв. Финвлној утахмнци првсуствоввло је 40.000 гледвлвпв, в првход нзносн прено 400.000 лирв (охо мвлвов двнврв). Мвђутнм, велнка швнсв Ђекове |в пропала в н>енн кавијачи »гутају горчину«, квко св важе у Итвлнји. Послв низв ввлвких успвхв екхпа са лигурске обале моралв је да квпктулнра пред стврнм мајсторимв. Победа Бололе је свсвим звслужеиа. Пред снловитим нвпадима Ђвнове у првом полувремену, Болон>а је вспрвв скоицентрисвлв сво<е снагв на сдбраиу, у војој је помоћна лннија још јвданпут поквзала да је на висихх задвтка. Елвн Ђенове полвко јв попуштао, пок је Болола почвла свв вкшв да првлазн у напад. Домаћн тнм је за време своје надмоћв у праом полувремену успео Да дв једвн гол, в то је бвло свв, ма да јв бвло сјајннх првлнкв зв реализова»е. Нападн Ђвиовв нду уввк првво крклв, која су била очевидно узбу ђеиа због ввжностн утакмипе н има. пв доств слвб дв*. У друтом полувремену Боло»в св брзо ввметнулв својом Јвсном увечвт.т>квом н елегантном нгром. Нв. следних Пноле, Пуричелн дао је два арло ефвктнв гола и тако је нсход нартнје бно решен. Сад Бололв води за два бодв испред Ђевове в Амброзквне н ово првевство ће јој обезбедитн прво место, пошто је првенство при крају. Успон Амбрознјане Амброзиаха је у Рвму, после јеове врло тешхе утакмице, савладвлв Рсму и тахо квхвадвла свој заосгатвх. Са 28 бодовв ввлвзн се онв св Ђеновом ив другом месту. Уоппгге, овв нвдељв су екнпв иојв су игралв воп своје куће прошлв врло слвбо. Једнно Је Триастннв убед^нво поб*пнла Лвгурвју св 5.1 у Трсту в тчко дешлв вв чело групв војв држи сре. днну табелв в иоја, квко је пнсво )»дак лист, »нема више ни вмбицијв зв прво место, нн бриге да ће нспасти вз прве лкге.•

21 1 21 1 21 1

Трн утакмнце су без гоповс Торниски клубови Ју* но однвли су по једак тнни односно Венецнји бројем бодова држе п твбели. Лвцио је у Бар соку побепу над Бариј« св 25 бодова одмах в - . клуба. Двв последлв клубв који ће вероввтио ист лиге, Нвполи и Модеив бодове у Модеии (3:1) ке (5:1) победе Лациа значвјнв је и нвочекнве ввре, којв је у Милану св 2:0, потпуио звслуже одличнв, вли врло про чад н овај изненаднн г покварио »вгсв пласмк Табела нталн; првенства Табвлв италијвнског сле дввдесет и прве ие »а је следећа« 1 Боло&а 2 Амброзиава 3 Ђевова 4 Лацво 21 $ Торвво 21 5 Јувевтус 21 7 Трввстнвв 21 7 Новара 21 7 Милано 21 7 Венецна 21 11 Рома 21 11 Барн 21 13 Лигурив 21 1« Флореитннв 21 1$ Наполн 21 16 Моденв 21 Идуће недел,1 Италија—Шв« Следдеће иедвгкв нећ' ствеиих утвкмипа, јвр игрв репрвзеитвтивин » твлнје и Шввјцврске. да се реввнширвју за с ин пораз у Цириху и у жу лв последми иеу Швјцврске и Немачив италијвнског футбалв. Сввезни квпитеи г. опет ће изввсти свој по иоји ввћ дуже времеж иирв у Торииу. Костур свчилвваће и опет и! Очекује се, мећутим, миого боље поквзвти н н>им сусретимв.

|ХирКе (ЈапаУ геоУ I

ВРЕМЕ заба1пшк

ОТРОВНЕ ЖАБЕ

\У\ звесне жабе луче неке отрове чнје је дејство веома јвло. У то погледу нарочнто је значајна једна крастава жаба са острва Јамајкв коју мештанн зову сапо или ага. Кожне жлезде ове жабе, нарочито оне око очију, пуче топнку колнчнну отрова да су стручњацн успепи да га нздвоје у чнстој крнсталној формн. Од отрова које лучн ова жаба најзначајни Су буфагин, буфотаксин, затим многн други отровн, међу њима и адреналин, хормон надбубрежне жлезде. Извеснн од овнх отрова употребљавају се као пекови за разлнчнта обољења. У Кини веК преко хиљаду година постојн један интересантан пек који се прави од осушеннх и нстуцаних кожа краставнх жаба. Колнчнна отрова које садржи једна једнна крастава жаба довољна је да нзазове брзу смрт код ситних животиња па чак н код мачке, међутнм, жаба ннкада не употребљава овај отров актнвно као средство за напад нити за одбрану. У тропским крајевима постојв различите врсте жаба чија кожа лучн веома јаке отрове. Урођеници знају за ово и због тога премазују своје стрепе соком нз коже жабв. Интересантно јв да у области Амазона извесна урођецичка ппемена прво улове већн број жаба, затим их прнвежу на нарочите раж»еве од прућа и држе их изнад жеравице. Жабе при томе луче много већу колнчину отрова којн урођеннци скидају са коже нарочитим крпама којима затим премазују стреле. Жабе поспе тога угину у страшним грчевима. кожа им се одеЈзе, осуши и туца у прах који се Меша са тојем. Овим лојем се премазују копља Извесни од отрова које ауче жабе служе за зауставд>ање крви. Пре кратког времена објављ^ни су интересантни подацн о једној новој врсти краставе жабе нађене у Камеруну. У отровним кожним жлездама ове жабе налазе се извесне супстанце за које се досад није знало и чије је отровно дејство изванредно велико.

ФЕЉТОН ВРЕМЕНА

Затворенин и Осмејак

X а р Ликен.

Над малим италијанским градом сијало је топло пролећно сунце. У даЛ ј И ни пенушало се~море. У ваздуху се осећала нека опојна свежина живота. На балконима великог пансиона ветрилн су се душецн и јастуци. Између многих гостију у том пансиону је одавно жнвео старн руски официр, који се лечио од кашл>а. Болест је ишла набол>е, али за повра так у домовину није било изгледа. Било му је досадно да сам проводи дане у туђини и зато је позвао сво ју најмилију нећаку. Она је дошла из далеког губерниског града. И ујак и цела породица звали су је Осмејак. Вероватно због њене питоме нарави, због милог и светлог лнца. У њеном присуству сви су били весели. Ово прво путовање у ино странство за Осмејак је зна чило велики догађај. Ипак, она се брзо навикла на нови живот. После неколико дана сви су је заволели у том пансиону. ★ Недалеко од тог малог места, у шуми, налазио се некн племићски дворац окружен дивним вртом. Некад је моћном племићу припадала цела та околина. Међутим, млади наслед ник није водио рачуна о имању, већ се забавл>ао само својим пословима. Врт је подивл>ао а статуе зарасле у маховину. У дворац ретко је ко долазно. Собе за примање давно су већ закључане а млади племић је читаве дане проводио у својој библиотеци. Због тога су га у околинн прозвали Затвореник. Он је имао једног слугу и с њнм је живео само у три одаје свога дворца. По читаве сате остајао је над старим књигама и рукоплсима, испитујући прошлост и романтичну историју својих предака. Миран и расејаа он је врло мало личио на своје горде претке, чији је буран и крвави живот хтео Да овековечи у једном делу које је већ почео да пише. Само је понекад излазио рз дворца да се прошета по околини, али н тада је избегавао сваки сусрет са л>удима. Илак, догодило се, да се при таквој једној шет н>и сасвам случајно упознао са старзм руским официром. Поразговарали су мало и наишли на слична интересовања за науку. Затвореник позва старог официра у свој дом и отада су они лроводили многе часове задубл>ени у историска документа. Често је Осмејак молила ујака да је поведе собом, али је он увек одбијао. — Теби није тамо место, говорио је. — Затвореник се боји жена и не воли их, |

а од његовог причања сигурно ћеш заспатн. Ми раз говарамо обично о стварима које би биле за тебе ужасно досадне. Сем тога, у његовим собицама је мрачно, неугодно и влажно. Бол>е је, драги Осмејче, да се прошеташ морском обалом. — Ја нећу улазити унутра... Чекаћу те у врту. Кажу да је тамо веома пријатно, иако је запуштено, рекла је она једном прнликом и остала при томе. Ујак није имао куд н повео је. Дуго је ходала по усамљеним стазама. Прошлост се осећала на фонтани, у ваздуху, по мраморним степеницама старог дворца, при сваком кораку. Осмејку се од тога завртела глава. Она је била веома живахна, инстинктивно је желела да осети живот покре та, стварни, садалтњи живот. Сгога се лагано упути дворцу и неприметнс уђе унутра. Нико је није спазио. А свуда се осећала прошлост као и у врту. Осмејак се прнближи једним вратима и лагано их отвори. Н>ен ујак првн поднже главу. Наљутила га је појава ведрог Осмејка. Она је стајала као да је очекивала да је поздраве. Али од њеног присуства у соби поста наједном светлије. Затвореник, који је исто тако беше приметио, хтеде нешто да изусти, али на лицу му се оцрта ужас а реч му стаде у грлу. Ипак он уста де и поклони се. Старн официр збуњено претстави своју нећаку. Али она није бнла збуњена. Одмах је почела да прича на рђавом француском језику како јој је бало досадно у врту и замолила је да јој дозволе да остане код њих н чује шта они разговарају. Правила се да ие види ујакова намигивања, који јој је хтео да каже да треба да оде. А после прве збуњености Затвореник и ујак наставили су са читањем. Разуме се, Осмејак није нншта разумевала, а Затвореник је гре шио и још више се збуњивао, вероватно због тога пгго је осећао на себи њене л>убопитл>иве погледе. У ствари, Осмејак је била прилично изненађена. Затвореник је изгледао веома лепо. Ни у сну није могла да помисли да Је он тако -интересантан и леп човек. Она се чак помало љутила на ујака. Толико јој је при чао о досадним књигама и о прастарим портретима мр твог дворца а ни речи о младом и лепом домаћину. Размишљајући о томе, она осети неку чудну нелагодност и звонким гласом прекиде читаЈве: — Мени овде није добро, много је загушљиво! Ујак је погледа љутито,

а Затвореник скочи н отвори оба прозора. Осмејак се захвално насмешн на младнћа- После тога сви су кратко време ћутали. Млади племић најзад упита ујака за нме лепе девојке. — Улибочка! — одговори она руски. Ујак преведе њено име. Замишљене очи младића засветлеше. — Осмејак!... Како је то чудно, — рече он и замисли се. Ујак устаде н поче да се поздравља извињавајући се за неозбиљно понашање сво је нећаке. Осмејак, смејући се пружи своју нежну руку са дугим прстићима. На капији, младић рече тихо ујаку на италијанском: — Молим вас, доведите је и други пут. ★ После тра дана опет су седелн сви заједно у библиотеци и читалн. Само су сада прозори били шнром отворени н цео дворац је бно некако светлијн. За време чнтања Осмејков поглед се сретао са погледом Затвореника. Осмејак му се свакн пут насмешила н мла дић је осећао како га подузима нека свежина. Ујак је приметио да је Осмејак опет неозбиљна и пожурио је да оду кући. Успут јој је одржао читаву лекцију о лепом понашању. А идућн пут, кад се спремао да оде Затворенику, ујак енергнчно нареди Осмејку да остане код куће. Она му се умиљато насмеши, ставн шешир на главу и пођоше заједно. У рукама је носила цвеће. Ујак је био збуњен, мла дић је ћутао а девојка се смешкала. Понекад је девојче одлазило само у шетњу. Лукавн ујак намнсли да преварн тврдоглаву нећаку и да оде сам Затворенику. ,.Он ће се снгурно обрадовати", мислио је ујак пењућн се уз степенице старога дворца. Свуда тишина. На горњој тераси никога и старн официр пође у библнотек}. Још код врата зачу весео смех. Познао је глас своје нећаке. „Зар је могуће ?" помисли и отвори врата. На удобној фотељи седела је његова нећака и весело брбљала. Затвореник је седео на ннској табуретн крај њених ногу, гледао је ужареним очима, и држао је за РУку. Ујак је премро. Ноге су му клецале. Није веровао својим очима. Она му поле те у загрљај: — Ми, рече му, кроз пет дана путујемо. — Где? оте се збуњеном ујаку. — У Париз, да се венчамо, одговори Затвореник место Осмејка.

Петак, 1 март 1940

ШХА

КОМЕ ПРИПАДА АТЛАНСЖИ ОКЕАН

/V тлански Океан, као и свн другн океани, уствари нису ннчнјн и по њима могу пловнтн бродовн свнх нација на свету. За време данашњег рата показало се, међутнм, да Атлански Океан ни]е интернационалан океан. Енглеска морнарица господар је Атлантика од његовнх крајњнх северних па до најудаљенијнх јужннх делова. Она може спречнти у коме год делу хоће ма коју другу трговачку флот\ Борба за Атлански Океан непрекндно се водн н страшнија је него што нзгледа, јер је Атлантик океан са нај развнјенијим трговачким саобраћајем, а од око 30 највећнх трговачкнх прнстанншта на свету, 20 се налазн на обалама Атлантнка. На континентима који га оивичавају налазе се најбогатије а најкултурннје области са најразвнјеннјом железничком мрежом на свету. Према Атланском Океану гравитирају толике области да је његов оквнр, илн ако бисмо се могли тако изразити, његов басен, 4 пута већн од басена Пацифичког Океана, највећег океана света. Атланским Океаном плови највише енглеских бродова. Капацнтет бродова којн плове овим океаном 2,5 пута је већн од тонаже бродова који плове свима осталим океанима (Северннм и Јужним Арктнчким, Инднскнм н Тнхнм). Отпрнлике, по нзвесним подацима, од прнбпижно 140.000.000 регистрованнх тона бродова који саобраћају на Атланском, Индиском и Тихом, 99 милиона отпада на Атлански Океан, 24 на Индискн а само 17 милиона на Пацифички. Њујорк је лука са највећнм саобраћајем на овом овеану, Пондон долази тек на треће место а Хамбург на шесто, после Ротердама. Тежиште данашњег рата ие налазн се толнко у Северном Мору колико у А*ланском Океану. Упоран и страшан рат минама, подморницама, авионима, употреба конвоја и општи застој светске трговиие показалн су најбоље ко је доскора господарио овим Океаном и ко ће свакако и даље продужити да влада њиме. У сввком случају Атлански Океан ннје интернационалан. 61т№ /игпа!