Време, 01. 03. 1940., стр. 3

м *

Петак, 1 март 1940

Мађарски парламент једногласно је усвојио закон о народном признању Регенту Хортију Званични „Мађарорсаг" подвлачи акцију Регента Хорти/а на зближењу између Југослави^е и Мађарске Будготешта, 29 фебруара. — Мађарска телеграфска аген цнја јавл>а: Мађарски Горњн дом усвојж) је данас једногласно н са највећнм одзтиевл>ењем предлог о законском прнзнању заслуга регента Мађарске Господина Хортиа. Претседннк Горњег дома гроф Сечењн н нзвестилац г. Ференц Херцег, познатн мађарскн књижевник, одржалн су говоре у којима су нстаклн велике заслуге регента Господнна Хоргиа. ЧЕСТНТКЕ РЕГЕНТУ ХОРТПУ /Од нашег сталног дописника) Будимпешта, 29 фебруара. (Телефозскн нззештај). Јутрос је енглес*>и оп}"Номоћенн министар г. Хомени учзнио посету Регенту г. Хорти>' з том приликом му уру_чзо зајболл жеље енглеског Крал,а Ђорђа VI приликом прославе двадесетогодишњнце његовог регентства- Том приликом енглескз посланик пре дао му је фотографију енглеског кралл са посветом. Затим су регента г. Хортиа посетили министри Шведске, Норвешке з Данске и изразивши му такође честнтке ; својих суверена Том приликом послазици ове три државе предали су Регенту г. Хортиу највиша одликовања Шведске, Норвешке и Данске. Данас по подне одржан је велики митннг, на коме је претседзик владе г. Телекз одржао великз говор о жизоту и раду г. Хортиа. Чланак у „Мађарорсагу""* а1В " ° Поводом годишњице регентства полузванична ,-Мађаророаг" у свом уводннку доноси ррло запажен чланак, којз се односи на рад и заслугг Регента г. Хортна. У томе чланку каже се између осталог: „Г одине 1926 хфзлнкок!

(\РЕМЕ

СТГАНЛ 3

Да ли ће доћм до нове битне код Ла Плате Пет бришскнх ратних бродова КОНЦЕНТРИСАЛО СЕ у близини Монтевидеа са задатком да нападну немачке ратне бродоее који плове гужноамеричким водама

Говор у Мохачу 1926

Регент Хор:и у југословеиском павиљону на Пропећном сајму у Буднмпештн 1938 годнне (пево мнннстар трговнне г. Борнемнса) 400-ГОДИШЊИЦе катаСТрофе|ваним притвљкивањима на Мохачу, Регент Хорти упутио је Блаженопочнзшем Краљу Александру Ујединител»у једзу посланиДУ То је бзо први гест, каже „Мађарорсаг" који је Регент г. Хорти учзнио према Југославији. Данас, после 14 година, када можемо са правом да говоримо о пријатељству ззмеђу Мађарске и Југославије мз Мађари не треба да заборавимо да је камен темељац овом пријатељству поставио баш сам Регент Нзкола Хортн. Х,Ј>шо даеме^аоиЈ ко ће се развијати. догађаји У будућности у погдеду нашег пријатељства са Београдом. међ>тзм Регент г. Хорти својом вндовитошћу успео је да предвиди тај развигак у далекој будућности." Др. Р. САНТО

Њујорк, 29 фебруара. — Кк ренцнја Рајтер јавља: Овде стално круже глас<» вн да претстоји ве.тика поморс/ка акција британских поморписх јединица у близини јузкиоамернчке обале. Ови гласовц као да се п« .твр ђују вестнма које су по< медњих лаиа стигле из ЈужКе Америке и према којнма с<^/једна ескадра брнтанских ратних бродова поново сакупнла кол ушћа реке Ла Плата у •5лнзини места где се одигра./а борба између немачког џепног бојног брода „Адмирал граф )

од вежбе холандских оружаних снага. ОСЛОБОЂЕНИ НЕМЦИ СА БРОДА „АСАМА МАРУ" Токно, 29 фебруара. — ДНБ јавл>а: Девет Немаца који су заробљени на броду „Асама Мару" од стране Енглеза, а које су затим Енглези на претставку Јапанаца предали Јапанцима. стигло је данас пре подне у Јокохаму, где су предати претставннку јапанског министарства спољннх послова. После извршења царинских

фон Шпе" и британ« ких рат- и пас °шких формалности, не-

ннх ородова. Дописник „Љујоргк Тајмса" из Монтевидеа јав.).а да се у тн>1 вода.ма нала.че брнтанске ратне крстариде .Дорзетшајр" и „Хаукинс". Дописник додаје да је „Дорзлтпајр" затражио дозволу да* прнстане у луци Монтевидеа н да тамо проведе 24 часа. Истовремено бикте су поручене ве.тике ко.тнчине бензнна н

непријатеља Јаовој борби са јужним суседом, у војој би се исчрпљава снаге Мађарске, Хорти, је претпостављао сарзд- ј 2КИВОТШИ намцрница, одређен>у, све већу и тешњу сарадк>/ која би доспепа до степена оних односа који су постојали у прошлости и који су били на добро оба народа.

не за тај ратш. брод. Међутим, „Дорзетшајр" није се појавно У ЛЈ-1Ш Монтеа идеа. Крстарнца је највећом б|доном >"крцала поручени бен знн н животне намирнице н еместа напустила луку. Од људства није нико

мачки генерални консул преузео је поменуте Немце. У немачком генералном кон сулату претставници амбасаде н немачке колоније приредили су ослобођеним немцима срдачан дочек. ПОТОНУО ШВЕДСКН БРОД Стокхолм, 29 фебруара. Агенција Стефани јавља: Синоћ је на пучини недале ко од норвешке обале потонуо шведскн трговачки брод „Нордиа' Два члана посаде шведског брода сматрају се изгубљеним. ПОВРАТАК НЕМАЧКЕ ПОДМОРНИЦЕ Берлин, 29 фебруара. — ДНБ

_ " . | јавља псволом 400 годншњнив ол бит- "^^пнт-ЈШ ."^г^посЈаш тва а V Немачка подморннца која се И« нв Мохвчу. на дан 2! августа ' р " дааас вратнла у своју базу, а 1926 године, ои је између оств- ■ Б " "'^ попео се род командант капегаа кор очнгледно ,а командант, оро ^ * Хартшш. за да преда .»аа наређења. Ереме свог чрстарења пспопнН другн лнстом« у Вашннг- ј Лд ј е бродове са укупном тотону н И.Јјорку доносе изве штаје да је 5 брнтанских рат в^.ђеао прошле

лога рекао: »Добрн пријатељ наш са '»ж- , не крајине, пријатељ за кога нас > везиваху везе жнвотног ннтере- ! с \ «•'жалост бно Ј& одвоЈвн од нас дубокнм "раЗм^нрнНама Лћ)е :у доц- НИХ ородрв;. ннје нснрСЈгуле- иоћи 50 ми.18 пред Монтевн)>Алн, ја верујем и надам се , деом. да Ке и са те стране негдаш»е ј „Њујорк Тајме" доноси у вепрнјатељство н старо разумева- зи с хигм и дрЈ *ги НЗВештај ИЗ УругвЈ'(ја у коме се тврди да је уругв?ЈЈска влада повела испопјто је коистатовано

бнти обновљено.с Ова нзјава, учнњена 1926 године, истовремено је и признање г. Хортиа животној снази јуж-

Хооти во-ник и дожавник

На данашњи дан навршава се 20 година откако је адмирал г. Торти изабран од мађарског Народног претставништва за регента Мађарске. Цела Мађарска про^давила овај јубилеј изузетно скромно, што је била изрнчита жеља самога регента Хортиа. У животу нове- Мађарске, фигура регента Хортна истиче се изнад свнх других личности. ИЛторнја нове државе, која је отпочела самостанв живот одвајан>ем од двојне монархије, тесно је везана за личност чувара кру не регента Хортиа» којн је Мађарској омогућио правнлан ра-звој и епасао је од великнх и тешких нскушења. Поморац... Рођен 1868 године у Кенперерзу, у старој племиКсо! породици, садашњи регент Хорти као млад човек ступио је у мооча рицу. Морнарица, у којој је провео највеКи део свога животч *мапа је пресудан утииај на .формнрање његове личности, на његово гледање на свет које је прожето једним великим реалн"змом. После завошене поморске академи'е на Ријеци, он је отпоччо кармјеру младог поморског офииира, коју је прекинуо 1909 гсдине, када је наименован за Јфилног ађутанта нв бечком двору. Овде није могао да издржи дуже времена. и на сопствеиу молбу премештен је у морнаоиду, у којој јв стално напредодао. Године 1913 лостао је капетан бојног брода. За време Светсхог рата његов велики подвиг Ј5ио је запажен и признат од свих поморских стручњака. Су<Јрет који је он имао са надмоКлијсм флотом савезнике у Отранту 1917 године донео му је славу. Марта месеца 1918 год»не наименован 1е за врховног заповеднива целокупне 4поте двојне моиархије Пооле победе са*езниха и распада Аустро-угарске адмирал Хорти враКа се у Мађарску. ... а затим дпжавник Тнме се завршава варијера поморца, а почнње каријера државника. Ревопуција, која је избила вао неминовна последица тешкнх прилика насталих услед рата, донела је Мађарској, псслв «лабе владе грофа Карољија, црвени терор Беле Куна. Бољше* •ички тврор доводио је Мађзр®ку у све тежу снтуацију, и дефралисш* аретипо да з&лва-

ти и војску и све слојеве. У оваквој ситуацнји. мађарски нацнонвлистн сакупили су се у Сегедину, решенн да одатле поведу борбу протнву бољшевичког терора који је владао у Будимпешти. У контрареволуционарној

ног суседа. Оно је наишло на најбољи пријем код нас, у толико пре што је Југославија одувек желела најбоље односе са свима суседнма, па и са Мађарском. Од 1926 године до сада, међународна ситуација у миогоме се изменила, а исто тако и југословенско-мађарскн односи доспели су у фазу чиш је остварење же'лео реггнт Хс^ти и дао му израза у сдом говору у Мохачу. Ти односи имају могуКности за да-

да Јегдоа тајна краткота.1асна

нажом од, 80.000 тоџа. РЕЗУЛТАТН ЛЕТОВА ЕНГЛЕСКНХ ВОЈН11Х АВИ ОНА Лондон, 29 фебруара. — Агенција Рајтер јавља: Пишући о успесима британске авиације у овоме рату, војни стручњак „Ивнинг Стандарда" мисли да је брнтанско

впади, јуна месеца 1919, адмирап ; љв продубљавање, на основн узаХортн је имао ресор министра ! ам ног разумсвања и правилног војске, да би веК идуКЛ- месеца . схва т ања животних интереса В постао главни командант целокупне војне силе која је почела да се окупља у Сегедину. На двн 14 новембра, трупе кон трареволуционарне владе, са вдмнралом Хортием на челу, ушле су у Будимпешту, чиме је прекраКен црвени терор. Признање народа није изоста* ло. На дан 1 марта 1920, Народно веКе изабрало је адмнрала Хортиа за доживотног краљевског намесника.

Реалнста Током 20 година регент Хорти оуководи судбином Мађарске. Он управља свом земљом истом 6----»ом пажњом као што капетан брода. иск^-сан поморац, командује бродом Он је умео да буде не само одлучвн него и истрајан онда када је то било потребно, руководеКи се при томе увек реализмом Никада се овај државнин није заносио шимерама, нити је дозволио да други то чине када су били v питању поавилчо, схваКени интереси Маћарске Не успели покушаји Карла Хабсбуршког да се воати на престо Мађарске, V апоилу и октобру 1921 годнне, један су од локаза овог оеализма г Хортиа. Оч се ни1е дао завести ни ласкавич обеКа њима> као што се ниЈе дао уплашити поетњама Каола Хабсбуршког, него је истра<ао у својој одлуци да МаКаосву не брца у чепотребне авантуре Поборник пријатегв. ства са Југославијом Као поморски официр г. Хорти је имао прилике да дође у ближи доднр и да упозна наше пуде. Није без значаја ни чињеница да г. Хорти позиаје врло добро наш језик. ПознавајуКи Југословене, а исто тако и вековне односе које је Мађарска имапа са њима, г Хорти није могао да остане равнодушан када су били у питању односи између Мађарске и њеног јужног суседа Ово V топико пре што је Југославија одмах од првог дана свога постојања повазаа животну снагу, ко}* )• биа Јасан домАити иаесио

животних свега онога што везује две земље. Противу крајносг.л Са истим оним реализмом, којим је водио земљу у питањима односа са другим државама, регент Хорти је рукЛодио судбином Мађарске у њеном унутраш,њем развоју. Главн^ његова брмга била је да се избегну крајности и претераностн ма са коуе стране долазиле И у овом г огледу он је показивао велику гјц пучност и решеност да се стпие на пут сваком покушају који -€и Мађарску хтео да баци у вбвнтуру било у погледу спољне нли унутрашње политике

радк.истаница нзвештава бри-1 ваздЈ-хопловство досад извртанске крстарнпе о положају 1 шило 56 летова изнад Немачнем ачких ратних бродова којп ке, већином преко Северног плове тнм водама. Изгледа да Мора, са британских база и са се та станица налазн у Рио база иза Мажиновљеве линије. Гранде до Сул у Бразнлији. , Најдужи лет, који су предз - ГРУВАЊЕ ТОПОВА КОД зели британски авијатичари, ХОЛАНДСКЕ ОБАЛЕ... рачуна се лет од Велнке БриАмстердам, 29 фебруара. — т аниЈе до Берлина и натраг, ^л-гнција Авас јавл,а: ј К0 Ј И износи 960 километара. 1 поноћи чуло се на внше Од десет напада извршених Јвеста холандске обале грува- ј на Немачку, седам је било упен>е топова, које је трајало око рено против немачких ратннх сат н по. Нарочпто се јаено бродова, а три бомбардовања чуло у Шевенингену, Хагу н против утврђених база као што ( *Хук вач Холанд. Изгледа да је I су Силт. пуцњава долазила из југо-за-! Британско министарство вазпадног смера. ' духопловства саопштило је да Нако је бнла мртва ноћ. неки је прнликом ових летова иагуб становннцн напустили су сво- л>ено 18 авиона, док су десет је домове н пошлн на обалу. авиона забележенн у рубрици

Ме!,утим, са обале ннје запажен ннкакав брод.

... ВЕЖБЕ ХОЛАНДСКЕ ФЛОТЕ Хаг, 29 децембра. — Агенција Рајтер јавл>а: Са холандског надлежног места изјављује се да је груПре две године, у трен^гтку ' ван»е тоиова које се ноћас чукада ]'е демагошко роварење из- ло на морској оба.тн, потнцало I се издвојили. сесних елемената могло да постане озбиљно по стабилност земље, Регент Хорти одржао је говор на радиу, у коме је посаветовао цео народ указујуК/л прави пут којим треба да иг е земља. »У парламентарном жнвоту, рекао је Регент Хорти, задатак је опоЈнције да крнтнкује. Алн, ! да ли је баш потребно с:а опознпнја н за добро каже дга је зпо? Не може се свакоме да ги право да даје правац спољно, попитицн- Још мап>е може недо да има права да ремети ред м мир у земљн. Споге нема без дисцнплн, а без днсцпплине «е може се упчгвљатн земљом. Нашао сам за потребно да ово к >жем оннма који сеју немнр н узнемиреност. ПотсеКам нх на годмху 1919, када сам знао и умео да очнстим земљу од оних коЈ и су реметили ред и мнр. Што сам у оно време умео, то нисам заГјоравио. Данас када се ова победа гХортиа над елемевтима »нереда и немирас. расмагра у светлости историског збивагва, види се прави значај нсхода ове борбе између бољшевизава, који је покушао да закорачн у Југоисточну Европу, и нацмоналннх снага Мађарске- Јер, 14 новембра 1919 године угушена је црвена револуција која је, у случају успеха, лако могла да створи од Мађарске бастион црвене опасности аа Југс-источну Евроду.

„неповраћених или оборених". БЕЛГНСКН БРОД НАНШАО НА МННУ Остенде, 29 фебруара. — Бел гиска телеграфска агенција јавља: Пре неки дан два рибарска брода напустила су луку Остенде заједно ,а на мору су Нешто после

њиховог разиласка чула се експлозија. Један рибарски брод вратио се у луку, док је други, вероватно, .наишао на мину. ЖРТВЕ У БРИТАНСКОМ ВОЈНОМ ВАЗДУХОПЛОВСТВУ Лондон, 29 фебруара. — Агенција Авас јавл>а: Министарство ваздухопловства саошптава следећу листу жртава британског војног ваздухопловства: 4 погинула у току борбе. Три пилота за које се претходно јавило да су нестала. сматрају се сада погинулим у борбама. Шест пилота је нестало, а 13

пилота је преминуло услед повреда задобијених у активној служби. НЕМАЧКИ ЛИСТ О СПОРУ 110 ПНТАЊУ ,,АЛТ31АРКА" Берлин, 29 фебруара. — Д. Н. Б. јавља: „Берлинер Берзенцајтунг" коментарише одбнјање Енглеске да се британско - норвешки спор по питању „Алтмарка" преда међународном суду. Лист подвлачи да је Велика Британија раније увек заступала идеју арбнтраже. У Версал»у и у Женеви слављена ј "е арбитража као модерна тековина. Данас арбнтража више не конвенира британским нржавницима и због тога је апел Норвешке одбијен.

Норвешка Ђе протестовати у Берлину - изјавгвује г. Кохт

Осло, 29 фебруара. — Норвешка Телеграфсва Агенција јавља: ' Данас је одр«ана седницз норвешког парламента на којој је говорио министар иностраних послова г. Кохт поводом неких упућених му питања од стране чланова парламента. Г. Кохт је изјавио да је Норвешка од како је почео рат изгубила педесет бродова, што претставља 110.000 ских^тона а~*исто тако нестало ' је 350 нврвешких морнара и путника. »Мн смо принупнлн податке, додао је г. Кохт, да су 9 нашнх бродова потопилн Немцн, док је највећи део настрадао од експпознја мнна. Само су два од овнх бродова случајно упалн у минско поље«. Одлуке на конференцнјн у Копенхагену Г. Кохт је, најзад, рекао да је на последњем састанку министара иностраних послова Норвешке, Данске н Шведске донесена одлука да се упуте протести зараћеним државама, у којима ће се захтевати да се обустави илегални рат минама на мору. Г. Кохт је говорио случајевима потапања бродова од стране подморница и авиона, додавши да је у неким случајевима Норвешка протесто вала код немачке владе, тражећи накнаду штете, а за неке случајеве припрема нове протесте. »Алн, додао је г. Кохт, за нас )е много важннје да престане овакав рат ка мору, н мн намеравамо да ускоро уложнмо протест код немачке владе. Скандинавске земље донеле су одлуку да једна другу помажу у овнм случајевнма н надам се

да ће то нсто учнннтн н владе осталнх неутралннх земаља«. Говорећи о полузваничној немачкој опоменн протнв повреда прилнном пловндбе кроо такозвану 5 зону опасностн дуж брнтанске обале г. Кохт је рекао па таква опомена ннје пред внђена међународннм закознма ,те бисмо моглн да пресега* немо да будемо неутралнн ако забраннмо бродовнма да шхове у Велнку Брнтаннју. Исто тако ! је важна ствар за Норвешж.у да '"■здржава трговннске везе с'а Бепттгком Бр«таннјс.и, Иајвнше тргујемо још од старнх времена а спецнјалио не можемо зауставнтн наш« бродове да не односе у Велику Британнју грађу н остале хгроизводе од дрвета, што претставља најважннју грану наше нндустрнје. Мн не волнмо садашн>и снстем контроде контрабанде н нзјављујемо да је ова контрола протнвна међународно-правннм узусима, када су у пнтању бродовн нојн врше саобраћај од једне неутралне до друге неутралпе луке, алн ако Велнка Брнтаннја приморава наше бродове да прнстају у контролне луг.е, то не даје ннкоме право да потапа наше бродове. Сва ова пнтања ускоро морају да добнју своје решење! — завршио је г. Кохт, који је, јасно подвукао да ће норвешка влада захтевати да се што пре поведу преговорн по свим овим питањим^. Протест због потапања норвешкнх бродова Г. Кохт је ове изјаве дао поводом упућеннх му питања од стране претседннка парламента г. Хамбра, који је уједно и вођ конзерватнвне странке. Г. Хомбро је приликом упућених питања мнннстру иностраних послова истакао иезадовољство, које се осећа у Норвешкој због потапања норвешкнх бродова, па је том прилилом навео трн случаја поводом којих је упућен званични протест норзешке владе Берлнну н у којима је речено да је Немачка . повредила Лондонски протокол од 1936 године, алн после ових протеста дошло је до нових потапања норвешкнх бродова под слнчннм околностима. Г. Хамбро је такође протестовао против метода рата са минама.

Они који много једу II стално седе н услед гога нијчешће пате од тврде сто.тпце, пнју дневно по једну чапгу природне Ргапг-ЈозеЈогс горке воде која се претходно загреје. Давно опробана Ггаш«1о5е(ота вода одликује се својим сигурннм дејством, пријатном у□отребрм а добнја се свуда.

Британска крстарица »Ексетерс, једна од трн крстарнце које су водиле борбу са »Графом ^ Шое« м проговиле га до ур^гвајскнх вода. »Ексетер« је у тој борби бно знатно оштећен.