Време, 08. 03. 1940., стр. 10

СТРАНА 10

&

Интересовање Њ. Кр. Впс Кнегиње Олге ла рад Кола српских сестара Јуче пре подне Н>. Кр. Внс. Кнвгкња Олга је примнла у аудкјенцн]у делегацнју Кола српскнх сестара, коју су са-1 по штарка у •чнн.авале претседннца г-ђнца I г ^ а Хвтзибах Ва Мнрка Групнћ, дворска дама, хатим, потпретседннца г-ђа Анђелнна Одавнћ н чланнце г-ђа ЈБубнца Пешнћ н г-ђа Олга АнђелЋовнћ. Претставннце Кола српскнх свстара нзложнле су Њ. Кр. Знс. Кнегнан Олгн делатност Кола у последње време н позвале је да сво1ом посетом укаже пажњу Свесловенском балу гао н раннјнх годнна. Њ. Кр. Внс. Кнегнња Олга показала је жкво ннтересовање за потребе Кола српских сестара н за Свесловенску забаву.

Седамдесет година за поштансним шалтером Најстцрија поштарка у Етлеској повпачи се из слхжбе

Загонетна смрт Ј вишег поштанског контролора ;Александра Нићифора

Петак, 8 март 1940 ДРУГИ ДАН ГОСТОВАЊА ФРАНКФУРТСКЕ ОПЕРЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРНШТУ

А1

Ипавнч, марта. — Најстарија Вепикој Британији која је иапунила 94 годииу, напустила јв посао поштансже чиновнице. Пуних 70 годнна она је била поштарка у селу Мајкфилду, недалеко од Ипсвича и то у свом малом котежу, у коме је рођена. Али гђа Вајт »нема намеру да се одмара, она је прешла у дом своје кћери н већ плете чарапе н топле вунене стаарн за британске војнике. Гђа Вајт жали за својнм поштакским шалтером, али сматра да је крајње вр^ме да неко млађн у њеном селу преузме ту дужност. Устварн она је била

За заштиту ванбрамне деце и њихових ма ки Друштво „Незаштићена мајка и дете" отворило радионицу за свО)е чланице

прва поштарка у своме селу, продаВала је марке, карте и упутннце, а исто тако водила је бригу да послата писма стигну адресантнма. Прва поштарка у селуЈ У току минулнх година гђа \ Вајт је видела бебе, које су се л претварале у ученике, касније у л замљораднике, памтила је кад су ф се женили, кад су им се деца ра- ф ђала н кад за хлебом одлазили ^ у друга места. Мноти од н>нх су давно изу- л моли. Али за све то време гђа ^ Ва<јт је, поред свог домаћег по- 4 сла, свакодиевно вршила дуж- ^ ност поштарка предајући им пи- ^ сма, која су им доносила радо- ' сне и тужне вести.

Београдска полиција још није • успела да рзши мистериозну не[ свестицу и смрт вишег контро[ лора поште Београд 2, Алексан[ дра Ннћифора. Као што Је „Вре'* једнно јавило, он је нађен ) са смртоносним повредама по I талу, на трсггоару Хаци Меленсјеве улице, испред зграде | број 81. Јуче у подне несрећни човек » издахнуо је, не долазећи свзсти.

Једноставна хаљина;

Дрјиггво »Дезапггићена мај ка и дете". тајн је цнл> да се положај ванбрачне деце н њн ховлх мајка празнлно * ренш, упутнло је апел Претседннку владе, Мизнстру правде н Министру финансија, апелујућн у име хвљаде зезапггилене деце и мајкз да се озај социјални проблем пгго пре реши. Положај ванбрачзе деце и њихових мајки ни до данас није код нас регулзсан. Гхараграфом 130 Г^рађанског закоаика нанета је ванбрачној децн и њиховим мајкама велика неправда јер се по тој одредби дНкона не сме испитлвати и доказзватн отац ванбрачном детету. Тако створеним преседаном даје се пшрока могућзост мушкарцима. Друштво „Незаштићена мај ка и дете" годинама се већ борз за остварење свога цил>а. На челу Друштза налази се једна енергзчна жена, која је такође осетнла тешке последи це тог зерешеног проблемаКод нас се не може прис!упнтн тоталитарном регулисању односа жене з човека и т^ажлти кажњавање неучтивог погледа, као што је то случај у Енглеској. Међ>тим, акТЈ*елзост тога проблема захтева да се озакони ванбрачно дете. Удружење и даље прззнаје неприкосновеност брака, али зарочзто истиче да децз рођеној ван брака треоа признати пуна законска права као деци рођеној у браку. — Ми не тражимо строге па раграфе према мушкарцу. мз тражимо само закозске обапезе мушкараца према своме породу, казала нам је претседни ца Друштаа гђа дарзнка 11арловић. Она зстиче да је крајње време да се озај проблем постазз на законску основу. Решењем тога питања смањио бз се велики процент ванбрачне деце (14 од сто). Друпггво молз да се ово социјално питање што пре реши. Друпггво категоричкз устаје противу тога да се ванбрачно дете остави држааи и да се абортус озаконз. Устајући у одбрану ванбрач не деце и њзхових ма јки друштво аделује за министра правде да се то питање једном реши у грађанском закону. Фамознз § 130 остазл»а дете на терет мајци, која је економски слаба и у немогућзостз да дете изведе на рут. Ванбрачној мајци закон не даје права да гонн ванбрачног оца. § 131 каже: „Уз матер и после матере дужаз је отац ванбрачног детета издржаватз га." Та два параграфа долазе у очигледан сукоб. Како ће једно дете тражити издржавање од нелегзтимног оца, кад му закон зе даје право да утврди ко му је отац? § 409 Грађанског законика недозвол»ава ванбрачном детету да наследз своју рођезу мјку. У грађанском законику сротство почиза на крвној вези. Крвна веза узета је као основ законског заслеђивања. Једно долази у сукоб са другим. Ту се мора бити начнсто: постојз ли крвна веза између ванбрачног детета и његове мајке, или не! —Мз вас молимо да се заузмете, каже се у апелу. Сматрајте да ваг ово не молз дру датво „Незаштићена мајка дете". већ малишази о којима се нико не стара и цео свет их Вроззре,

У апелу којз је упућен Миннстру финансија наглашава се потреба додељззања додатка и деци, која зису рођена у браку. — Незаконита деца нису крзва, каже гђа Павловић, што су незаконита. Није право што морају да носе жиг срама кроз цео живот. Ванбрачна мајка је мучезица, незаконита деца су страдалннци. Друпггво „Незаштићена мајка н дете" нма своју радноннцу У борои за остварење свога циља друштво „Незаштипена мајка и дете" не заузнма се само за валбрачне мајке и њихо"ву децу. већ за све мајке з ону децу која су без сретстаза препуштена себз. Да би се дошло до материјалних сретстава друштво Је отворило своју радионицу. У Вука Караџића 4 раде незаштићене маЈке самохране девојчзце н девоЈке. Под руководством једзог малог броја жена, зскреннх трудбеника, те девојке раде заштиЛене и обезбеђене. На тај начин ово друпггво чизи велике услуге друштву з држави, јер би те дезојке препуштене престонзчким улицама без посла и хра не напустиле свој прави пут. Претседник Општине г. Ђуричзћ, желећз да их помогне, обећао је да ће им уступити бесплатзе просторије за њнхову радионицу. Д. В.

ПОХОВАН КАШКАВАЉ Купите 300 гр. старог сланог кашкаваља и исеците га на шест подједнаких комада, у дебљини једног сантнметра. Затим их замочите у улупано јаје и у презлуI испржите их на 'бутеру, на доста благој ватри тако да сир мало омекне, а да презла не прегори. Посолите, побиберите. Служите као предјело, на што је могуће топлијим тањирима. СЛАНИНА СА СИРОМ Испржите на бутеру подједнако исечене кришке клеба. Испржите затим танко исечену сушену сланину и пошто сте је добро оцедили од масти, ставите је ка хлеб. Прелите потом спанину топлим Морлеј - сосом, ставнте дру ги ред сланине, опет покрите сосом и најзад прженим хлебом. Држите на топлом месту и служите док је млако. Морлеј - сос се прави овако: истопите у малој шерпи 40 гр. бутера и додајте једну супну кашику брашна. Добро измешајте и мало по мало сипајте чашу и по млека, непрестано мешајући. Пустите да прокључа пет мину» та, наново мешајте; пустите још једном да прокључа и скините са ватре.

Дужина „шесла" на жакету Модерна линија једнога костима састоји се поглавито из дужине сукње као и дужине жакета- Укус за дугачким „шеслама", које су се појавиле још прошлог пролећа, није се измеиио. Међутим, како су сукње ове се-

зоне скрапене за два сантиметра — ко би то рекао? — за толико су скраћеии и жакети. Пропорци^а јв апсолутво нста. Само утисак иових костима потсећа на девојчице, које су прилично иерасле од прошле гоДННОм, Пок. Александар Ннћнфор Истражне власти нису успеле Ј да нађу никака« сигуран траг Ј који би бар дозаолио да се на' спути да ли је у питаљу нека саобраћајка несрећа илн разбојнички напад. Прекјуче изјутра Нићифор је ^отишао као обично у канцелари\ ју врло рано. Тамо се бавио до Ј подне, па је, у друштву неког обућара чак пио и ракију у бифеу, недалеко од поште. Обућар је наваљивао да се полази кући, али С8 погинули контролор опирао све док се није потпуно опио. После тога се вратио кући, и домаћица код које борави већ десет година, покарала га је што се заборавља. Он је у својој соби мало продремао и поново изашао у варсхш. Полнција још није успела да утврдн• с ким се састајао после подне. Ако је у пнтању злочиначки непад, биће од највеће важности да се сазна с ким^е седео и с ким ^се виђао у тај час на улици.

Обућар, жоји је пре подне пио покојним Нићифором ракију Г бифеу, ■изјавио је полицајцима, да га је видео и увече, како се клати испред њега у близини Хаџи Мелентнјбва улице. Он каже: — Нисам хтео да му прилазим ... Плашио сам се да ће ме опет задржати у некој кафаници а моја жена је, знате, на то врло осаЈљива ... После тога више нико није видео Алекса«дра Нићифора све док га није један пролазник приметио како онесвешћен, са тенш физичким поврздама лвжа на улици. На лице места изашли су органи Саобраћајне полиције, јер се веровало да је посреди гажен»е аутомобилом. Међутим, доцније се дознало да је погинули Нићифор имао при себи доста новаца, а код њега је пронађено свега — два и по динара ... Полиција сад верује да је по среди могућ и разбојнички напад. Ово. донекле поткрепљује и врста повреда, које је контролор добио по глави и ребрима. Ако је несрећног човека прегазио некн несавесни шофер, ји се после догађаја, одмах изгубио у мраку, учиниће се све да он буде ухваћен и најс^рожије кажњен. Сада се још очзкује извецЛај просектуре, која ће казати какве су природе повреде по »-лави и пеђима. Прегладом ће се утврдити и то да ли има на оделу цогинулог -човека трагова од аутамобилских гума. Ако њих не буде, може се веровати да је Александар Нићифор нападнут, убијен и опљачкан... ★ Покојни Нићнфор био је познат као човек добар н срдачан, старешнна изванредних способности и опхођења, понмеоан друг и колега. Уопште, био је сматран за једног од најсавеснијих службеника у своме надлештву. Изван службе био је познат као човек повучен и миран. Базио се много шахом, па је својом одличном ша ховском игром и учешћем на разним турнирима доприИео угледу и напретку нашег шахнзма. Сахрана ће бити 8 марта о. г., у 2 сата поподне, из капеле на Но бом гробљу.

„Валкира' од Рихарда Вагнера

Једна сцена нз опере »Валкира«

Драмска легенда, коју је Вагнер заметнуо у »Рајнском златус проклетством нибенлуншког блага, разграњава се у »Валкири« до крајњег узбуркавања страсти. С^дбина богова постаје људска судбина, пуна фаталних обрта који кобно прнпремају општн слом и уништење. Распаљене страсти, мрачни нагони, подлост, издаја, порог, родоскрнављење витлају као бесни ветрови над људима и боговима подједнаг.о. И сам бог богова Вотан изгубио је своју непогрешиву и непоколебиву божанску воЉу. Тирански славохлепан и суров он прво постаје покровитељ греха, као родоначелник Велзунга, а кад га Фрика озбиљно ооомене, он у слепом гневу кажњава н своје и њихове непријатеље: Зигмунда и Хундинга смрћу, а Бринхилду зачараним сном. : Праве људске лепоте, радо-

Ова проста, алн н елегантна хаљнна врло је подесна за прве пролећне дане. Израђена је од тегет вуненог матернјала са крагном, прслуком н џеповнма од белог пнкета.

Мали практични савети Слнке рађене уљаннм бојама најлакше ћете очистити кромпиром. Расеците кромпир напола н лагано истрљајте слику. Чим се кромпир испрља, отсеците та) део и нвставите чишћење све док кромпир не остане бео. ★ Сунђврн за купа&е најбрже се чисте помоћу лимуновог сока Ставите сунђер у једну малу шерпу исцедите преко њега сок од једног великог лимуна и додајте вреле воде, тако да сунђвр сгрезне. 24 часа касније исцедите сунђер, и нсперите га у млакој води. ★ Црвоточнне у намвштају сигурно ћете утаманити, ако у рупе сипате помоћу шприца следоћн раствор: на десет делова га-

Варалице који су узимали новац за увођење нових телефона

Бора Глушчевнћ

Коивична полиција ухеттсила је ввралнце Драгана Снмића, бившег осуђеника, оодом из Тузле, и Бору Глушчевића, надзорннка .телефонске линије код Прве с. к терпемтина етавите ,еде«# гр "" е сеЈцнје. Њнх даојтоа су део вафталина. Пошто ст. да6ро*^' ђивалг н08аа » д п<,олов " их

ушприцали сва изгрижвна места,

људи, којимв је хнтно требао У ^кући телефон. За своје „интер.

А 1 залепнте рупнце чнстни воском | ве на и ј е » узималн су по 2.000

СА ВЕСЛАЧКИХ УТАКМИЦА

чЗ.ООО динара... ^ Драган Симнћ је познат бео. лградској полнцији још од проЈшле годиие, када је због неких Јфалсифнката осуђен на пет ме. Јсеци затвора. Неко време бввио Јсе н аквизитерским пословима, *али Је отпупгган нз пред>-зећв у

Ове младе чланице Женске помоћне службе ватрено навнјају за своје боје прнлн- Ј™ 1е из пред 5 -зева у " г »ко]има ]е радио, зато што му ра. ном веспачкнх утанмнда у ^ Ч у НИ н нсу били V реду. Хенлеју.

Операције су изводили на тај начин пгго је Вора Глушчезић, зепослен у Центрвли сазнавао неколико двна Ј-напред, коме је Миннстарство пошта и телеграфа одобрило увођење телефона. Ако је био у питању неки инте. ресент са списка Драгана Симн. ћа, ондв. бивши еквизитер ишао код њега и говорио му дв ће дсбити телефон, али само тако ако ои интервенише и погађао се. Уцењивачн су на тај начин у. спели да ошввчквју г. Ота Мвп. тиновског, трговачког заступника, из Кнез Михајлове улнце број 25, са 3.000 ди<1ара. Од фнр. ме Кеслер и Шрек Ј-зели су 2.000. Фирма Кеслер, после добијеног телефона, не схватајуПи превару препоручилв је Драгвна Снмића и трговачком заступннку г. Мак. си Ктвјну. Вврвлице су још успеле да дигиу од г. Александра Фаркаша 2.500 динарв в од др. Мирка Бер. герв лекара из Доситијеве улице број 9 — 3.000 динара. Ухашпени Драган Симић прет. стављао се у последње време као директор задруге „Дрина".

Драган Снмнћ Полиција се нвдв да ће ускоро примити пријаве и оних особа, коЈе до двнас нису ни сл>-гиле да су жотве двојице дрских варалица. ДОЛАЗАК БУГАРСКЕ ИГРАЧКЕ ТРУПЕ У суботу увече у Официрском дому Коло сестара приређује своју свесловенску забаву. На ову -приредбу долазн из Софије позцата бугарске фолклорна играчка група »Средец«. Ова група посетићв у току свога боравка у Београду Опленац, где ће разгледати Задужбину и поклонити се гробу Блаженопочившег Витешког Краља Алексанпра. Интересовање за Свесловенски бал је веома велико и, изгледа, ове године превазићи ће уцЈЈех риниЈих баловаи

стн, блаженства и среће има врло мало у овом делу у коме елементарне силе кипте са страшним хуком. Вагнеров музички динамнзам достиже у >Валкирис свој врхунац. Оркестарски апарат је најчешће у целокупном и хучном покрету, а вокалне партије су пуне кликтавих драмских акцената. Принцип психолошких лајтмотива добио је овде још потпуннју н дубљу примену. Бујна и неисцрпна Вагнерова ннвенцнја и његова огромна г.онструктивна снага дошле су до пуног израза у широким симфониским плохама као што су предигра (Ма1кигепп11) и финале III чина, сцена Вотана и Фрике из II чина н т. д. Вагнеров певајући речитатнв пун је кондензоване драматике и са динамизмом симфониски развијеног оркестра одрткава потребну равнотежу са, иначе, често статичном сценом. Музичка управа ове претставе била је у искусним рукама г .Ковннчног, директора Франкфуртсг.е опере. Поред апсолутне стилске верностн извођења, овај изврстан дири-

гент уносио је необуздану енергију у акцију својих сарадника. Оркестар, изниансиран богатим и разноврсним скалама динамике. затим беспрекорно прецизан и у свима ннструменталннм групама складно заобљен, развијао је шнроке лини1е и моКно се узносно до највећих градација. У »Валкирис је г. Мајснер очувао основе традиционалног редшског стила (утврђеног још од самог Вс^-нера). Све драмске суг.обе, које изводн снажно и концентрисано, г. Мајснер смишља са потпуно широком логичком и психолошком прнпремом. У спољашњој режнји г. Мајснер, уз помоћ масивног декора и стидских костима г. Динзе давао је на Валкирнној стени пластичан распоред група и по| јединаца, док је мрачна ХунIдннгова колиба била сва оба• вијена кобним слутњама. Солисти су сви одреда својом игром и певањем показали солндну н узорну спрему. Г. Штерн је, као Вотан, и ове вечери био доминантна личност позорнице и заиста је блистао својим дивним и звонким баритоном. Зиглинда г-ђе Хајнмнлер је фина и интелигентна драмско-псдасолошка студнја. Њен мек и топао сопран извијао се са дивни_ сгладом и полетом. Г -ђа Палош-Хуска ргар 15рннхилда освојила је нашу публику својим снажним и масивним драмским сопраном пуннм чулне боје, и суге| стивном игром велике изра[ жајне снаге. Велнко сценско и певачко искуство показала је гђа Фишер као Фрнка (касннје и гао једна од валкнра). Г. Зајберт, вероватно индиспоннран, ни1'е могао потпуно развити своја музикална својства, алн је као Зигмунд дао врло успелу креацију. Г. Мракнћ је својим сонорним басом и глумом одлично остварио бруталну фигуру мрачног Хундинга. Цела чета валкира била је у звуку крепка и сложна. МИЛЕНКО ЖИВКОВИЂ

Двадесет година рада Руске б олнице у Панчеву 19.000 болесника и 12.000 опеоација

Панчево, 6 марта. — У недељу се навршава двадесет годнна од оснивања Руске болнкце у Панчеву. Са првим групама руских нзбеглица, које су стнзале у напгу земљу после пораза „беле" војске генарала Дењикина и генерала Врангела у Украјнни и на Крнму, дошли су н руски лекари и мнросрдне сестре. Уз помоћ месннх власти у Панчеву је била отворена привремена болница за лечење оболелих и изиемоглих руоких избеглица. Ова болница постала је затим стална установа и претворила се у једну од узорних болница у нашој земљи. На челу болннце, од самог њеног оснивања, налази се познати хирург г. др. Владимир Левицки. Болниц«! носи назив „Санаториум Виташког Краља Александра I Ујединнтеља". Поред антитуберкулозног санаториума руског Црвеног крста у Вурбергу, на чијем је челу истакнути стручњак-пекар г. др. Болеслав Около-Кулак, руска болница у Панчеву је друга велика санитетска установа руског Црвеног крста, за који се стара г. Василије Штрандман, делегат за руску емиграцију у нашој земљи. За 20 година свог опстанка н делатности панчевачка болннца имала је укупно 19 хиљада болесника, а у њој је извршено 12 хиљада операција. Поред гинвколошког одељења, на коме су овај свет угледале хиљадв „наших Руса", достоји и склониште

за старе Еусе, који овде проживЛују своје последње дане ... Санаторнум ужнва врло велики углед не само код Руса, него и код нашег света. Г. др. В. Певнцки, као и управник вурбершког санаториума г. др. Около-Кулак узимали су учешћа у низу конгреса наших н страних пекара и њнхова маучна излагања била су запажана. Г. др. В. Левицки је недавно приказао и своје нове експеримзнте у низу тешкнх операција. С обзиром на тешка времена, која преживљује свет, неће бнти никаквих нарочнтнх свечаностн у вези с овим јубилејем. Упраза н особље болннце моли све оне који бн хтели да манифестују своје аимпатије нли захвалност болницн, да то учннв само у внду прилога за лечење сиромашних болесннка и издржавање нзнемоглих. Новац спати на адресу Управе санаториума. В. ГЛ.

ЗАРАЗА КОЧЕЊА ВРА ТА У ОКОЛИНИ ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА Грњн Мнлановац, 7 марта. У селу Сврачковцима, недалеко од Горњег Милановца, распуштена је основна школа услед појаве заразе кочења врата. У бановинској болници у Горњем Милановцу нма внше случајева обољења од ове о-' паоне заразе.

I