Време, 08. 03. 1940., стр. 2

СТРАНЛ2

ВРЕМ*

Петак, 8 март 1940

ПРИВРЕДНИ I' Л Т

Јанска мора да тргује са зараћеним странама" — изјављујв г. Стаунинг

Копенхаген, 7 марта. — Агенција Рнцау јавља: Миннстар претседннг. г. Стаунинг одрлчао је синоК у КопенхагеНу велики говор претставницима индустрије и тр-! говине с ставу Дансм по пи- 1 тању међународне политике. | Између осталог је рекао: »У полнтнчком погледу Данскг је на почегку овога рата заузела нстн став нао н пре 25 годнна када је нзбно Светскн раг. Овај став је резултвт полнтнчког развоЈв у току много годнна.в лДанска нма своје одређено место у редовнма неутралннх држава н д-нскн народ мора да радн да 6и одржао жнвот напнје, тргујупн са зараћеннм странама н она се нада да ће у тнм државама напн разумевање за *ежак положај наше мале нацнје.а »Прнвреднн жнвот Данске засннва се ве.шиом на трговннн са осгалнм земљама. *1ошто мн самн не поседујемо снровнне морамо нх куповатн у' свету да 6н одр.калн свој прн-1 вреднн жнвот н да бнсмо моглн уошпте раднтн.« У даљем тогу свога говора министар претседник г. Стаунинг подвукао је да велики дво робе које Данска увози потражују сада и друге државе ]ер им треоа за ратовање и због тога се пењу цене и настају стално нове тешкоће прилнком куповине сировина. Псшто је дао преглед спољне трговине Данске ранијим годинама, г. Стаунинг Је изнео мере г.оје је сада предузела данска влада да би обезбедила пољопривредну производњу у земљн. После тсга нарочито је подвукао да је у току садашњег рата Данска прекорачила буџет за 100 милиона круна, од чега 05 милиона у циљу одбране земље, што је изазвало извесно повишење пореза. Мнннстар претседннк г. Стаунннг ннје оптнмнста што се тнче прнвредног развнтка у скорој будућностн, нарочнто због тога што Данска нзвозн сада мање шункн н маслада, а плаћа веће сене за увезену робу. Због тога ће моратн д а донесе нове привредне н фнскалне мере. ОРГАНИЗАЦНЈА БРИТАНСКЕ ИНДУСТРНЈЕ Пондон, 7 марта. — Агенција Авас јавља: Ускоро ће бити објављене мсре у циљу органнзације британске нндустрије. Те мере су последица образовања спешгјалног одбора чија је дужност унапређење братанског извоза. У току ове недеље биће донете одредбе у циљу образовања индустрнских група са задатком да појачају извоз вуне и памука. У владиним круговима оптимистички гледају на исход ове акције у циљу појачања извоза. Сматра се да неће бити потребно да се заведу обавезне мере, а нсто тако изгледа да

наће бнтн ■"—•тга«љвн ки систем субведлхија. Индустрнсте групе раднће у усгој вези са одбором за извоз и мкнистарстаом трговине. ЕГИПАТ СТВАРА РЕЗЕРВЕ УГЉА Рнм, 7 марта. — ДНБ јавља: Пист »Бурз Ежипсјвнс сазнаје да је егнпатски миннстар трговнне нагласно да је неопходно потребно за егнпатску нндустрију резерва угља од 800 .000 тона. Тешкоће око транспортовања овога угља из Енглескв за Египат сгоро су непремостиве. Порученн угаљ још није стигао. ПОТРОШЊА II ЦЕНЕ УГЛ»А II КОКСА У БЕЛГИЈИ Бршсеп, 7 мврта. — Белгиска Телеграфска Агенци^а јавља: Почев од 8 марта кокс ће

Спор између Велике Брит аније и Италије око увоза неманког угља У МИЛАНО ЈЕ немачка стручна ко могућност организовања извоза немачког угља сувим пут ем преко Шв ајцарсне Према вестима из енглеског извора постоји сугестија да Италијани пошаљу ратне бродове у Ротердам

(Од нашег сталног дописника) Рнм, 7 мврта. — (Телефонски извештај). — Према информацијама италијанске штампе из Лондона, немачки угаљ биће у најкраћем року истоварен са I италнјанских бродова и продат на лицитацијн. Италијански бродови биће одмах ослобођени. Италијанска штампа, иначе, поступити-"Ја 10 до 50 франа-1 У *Р ло У*«Р<>»°и »»"» о и по тонк Потрошвчи ћ. до- ставу. Преме лонбијати количине гој. су раки-' ^ 0 -" 0 ' штампи, Еиглесаа ,е о• . „.ц« .-_бавезна да тако поступи и да ]е прнмали, а непе водитн ра- 4 чуна о новим и повременим потрошачнма. Што се тиче угља, у току јануара месеца рудници угљв нскористили су 300.000 тона више него лн јануара 1939 године. Извоз је опао за 150.000 тона, а увоз за 490.000 тона. ВАНРЕДНИ ПРИРЕЗИ У КОИЕНХАГЕН У Копенхаген, 7 мврта. — ДНБ јавља: Народна скупштнна изгласала јв предлог законв ко]н јој је поднео мнннстар финансија., а којнм се престоница Копенхаген овлашћује на наплаћивање ванредног приреза, радн покривања дефицита у градском буџету.

НЕЗГОДА ПУТНИЧКОГ АВИОНА У МЕКСИКУ Мекснко, 7 марта. — Аген ција Авас јавл»а: Тромоторни пјтнзчки авнон за прузн Мек^нко — Мернда коме се деснла незгода у-вланинском превоју Саа Мартнн, био је прнморан да нзврши приаудно спуштање. Спасена еу сва лица која су се налазнла у авнону. изузев др>*гог пнлота н једног п>тнака. На авиону је бнло седам путника з пет члазова по саде.

не испушта из руку својо нвј боље оружЈе против Немачке. Да ове мере нису уперене против Италије, најбоље се види по томе што је Енглеска спремна да преузме немачку испоруку угља Италијн. Тим поводом римски листовн цнтирају лондонски »Тајмсс према коме је Енглеска спремна да да Италијн креднт у нзносу од неколнко стотнна хнљада фунтн. Из тогв креднта Италнја бн могла да нупује брнтанснн угаљ н не бн бнла обавезна да одмах лнферује Енглеској другн матврнјал у замвну, Италнјанска штампа сматра да је то жеља и Париза, који не бн хтео сад да види некн нови заплет на Средоземном Мору. У том случају Италија би поново добила у времену, које 6и омогућило да I џ комигиЈа се дође до једиог компромчс- немачка КОМИСИ ]а ног реше»а у трговиисвим од- у Италнји носима између ње и Енглеске. с тнм у везн дознаје се да је Исто тако, каже се да Вели- у Мнлано сТигла једна стручка Британија желн само да о- на немач*а номиснја, која нма немогући немачку трговину и за задатак да нзвнди могућда не сматра хнтним лифера- ностн за појачаае сувоземдЈ? цијв којв би моглж да добнје размене Р9^§ нзмеђу Италнје од Италијв. Италнјанска штам- н Немачве. Обратнће се спепа са вндним задовољством цнјална пажња нзвозу кабапреноси овакво писање енгле- стнх цронзвода. ске штампе. у нталнјанској штампн је нКако бн свако смањење не- с то тако запажено пнсање ормачког угља за Италнју врло га н а шефа немачке нндустрносвтно погоднло нталнјанско- ј е м аршала г. Герннга. »Нацно-

Прнстаннште Ротердама Рнму се тврдн да немачка ' вају се од било каквих комен- | У Ркму се, исто тако, не пре-' влада чннн велнке напоре да тара у очекквању лондонског | цизира италијански став пресе то нзбегне. У случају да И- одговора. У тим круговкма се | ма задржавању бродова од талнја буде приснљена да тра- очекује не само одговор на и- стране Енглеске и остаје још жн нова тржншТа угља, Немач- талијанску протестну ноту, увек нада да је тај аит Велике ка бн се нашла у немогућно- него и разјашњење ситуације Британије последица или »нести да добије на другој стра- која је настала одвођењем и- споразума или бирократскв нн многн мат^рнјал нојг-је до ј тнлкјанских бродова у енгле- политике Енглеске.с

сада нзвознла из Италнје. ј ска пристаништа.

М. ПОПОВИЋ

немвчке трговннске односе, у

Западни фронтп Потпуно затишје Париз, 7 марта. — Агвндија Авас јављв: ЗатишјЈв, којв јв забелвжвно још прекјучв, трајало је јуче на цвлом фр>онту од Мозелв до ?ајнв и то без нкаквог инцидвнта, изузев неуспелог немачког покушаја против јвдног малог франдуског положаја у области источно од Мозеле. Ни у ваздухопловној аицији нија се десило ништа ново. Рђаво време потпуно онемогућава акцију како ловачког тако и извићачког ваздухопловства на фронту. Може се забележнти само активност енглеског ваздухопловства које наставља са својим извиђачким летовима изнад Немачког Залива и свварозападне 0бласти Рајха. НЕМАЧКО САОПШТЕЊЕ Берпин, 7 марта. — Агвнција ДНБ јавља. Врховиа команда саопшгава: На Западном фронту никаквих нарочитнх догађаја. ФРАНЦУСКО САОИШТЕЊЕ Париз, 7 марта. — Агенција Авас јавља: Саопштење од 7 марта ујутру гласн: Источно од реке Мозепв одби|вн јв неприЈатсљски препад у ноћн.

Одлазак министра г. др. Дндреса из Берлина

Пре избшања спора г. Мусолини је одбио да потпише слоразум са Енглеском - тврди „Де\ли Телеграф"

Бврлнн, 7 марта. — У току Јучерашњвг дана, министар трговинв и индустрије г. др. Иван Андрес имао је састанак са немачким државннм секретаром у министарству привреде др. ЈТандфрндом, који замењује оболелог министра привреде и претсвдника Рајхсбанкв г. Валтвра Функа. У поддв је фелдмаршал г. Герипг приредио интиман ручек у част миннстра г. Андреса и његове супруге. Пријем у хотелу „Адлон" Синоћ је државни секретар за привреду г. др. Ландфрид приредио свечани пријем у хотелу »Адлонс у част министра г. др. Андреса и његове супруге. Пријему су присуствовали државНи секретар повереника за четворогодишњи план г. Кернер, државни секретар прн миннстарству иноетраннх послова г. Кеплер, југословенски опуномоћени миннстар у Берлину г. др. Иво Андрић, и вишн функционери немачког министарства привреде. Министра г. др. Андреса поздравио јв г. др. Ландфрид, изражавајући своје задовољство што је југословенска Краљввска влада, преко свога министра трговине, дала израза о својој решености да се продуже тесне привредне везв између Немачке и Југославије н да се оджава лични контакт између претставника привредв двеју земаља. Истакао је да је дугогодишња привредна сарадња гарантија да ће св и убудуће одржати ввзе између двеју привреда којв с« допуњују.

Г. Андрес о прнвредној разменн У своме одговору, министар г. др. Андрес нагласио је да је у ннтересу обеју привреда да

нал Цајтунг« пнше да Италнја може са поверењем да гледа у будућност, јер ће се Немачка старатн да задовољн нталнјан. ј ске потребе појачвњем нзвоза ; угља сувоземннм путем. Овакво пн^ање немачког лнСта прнмљено је у Рнму са доста резерве. Већ сад је до макснму.ма развнјена трговннска размена нзмеђу Немачке н Италнје. Према обавештењнма, већ сад се нзвоз нз Немачне у Италнју вршн темпом нојн дозвољава да се годншње нзвезе око 6 мнлнона тона угља. Шлескн н пољскн угаљ стнже у Италнју преко Бренера, док осталн угаљ нз Западне Немачке сад долазн преко Швајцарске. Лонаон, 7 марта. — Агенцнјв Авас јвВЉе: И поред очнгледне жеље са брнтанске стране да се побољшају британско-италнјанскн трговннскн односн н да се одржн на сназн попнтнчкн споразум двеју земаља, Вепнка Брнтанија ннуколико неће нзмеинтн свој став у пнтаау нзвоза немачког угљв. Такво је мишљење које заступа британсва штампа. Листови предвиђају да ће влада у Лондону, у свом одгорору на протестну итали анску ноту, излсжнти својв гледиштв и подвући да Велнка Брнтанија виукопико не жели да повреди италијанске интвресе, али да је, ,по питању блокаде Немачке, чррс^о решена да примени све мере које бпокади могу да пружв максимум ефнкасности. Предлог за блокаду Владнвостока

се досадашњи привредни одно- ^ Риму се са невернцом гле- ј Извеснн лнстовн јављају да у си сачувају непромењени. Г. ? а на 0ВаКВ0 „ Т ! 1 ' 1 г га што сама бренерска пруга 1 не би могла да нздржн сава тај саобраћај, а везе преко Швајцарске не пружају довољно снгурностн да ће бнтн одржау будућностн. Нн у ком

сачувају непромењени. др. Андрес је изразио своју радост што је у овом погледу наишао у Берлину на пуно разумевање. Јутрос у 7.30 часова, мини-

стално стнжу нспоруке робе нз Совјетске Руснје н преко Со&јетске Русије из Сједн&еннх Амернчкнх Држа»а. Лнстовн тим поводом захтевају да

стар г. др. Андрес са госпођом случају у рнмским прнвреднапустио је Берлин. Испраћају ннм круговнма не верује се на железничкој станици прису- да бн Немачка могла да задо-

ствовали су југословенски опуномоћени министар г. др. Андрић са особљем посланства, помоћник шефа протокола граф фон Халем и виши чиновницн немачког министарства привреде.

вољн целокупну нталнјанску потребу за угљем. У очекнвању одговора Лондона Римски полуслужбени кругови са великом резервом по|сматрају ситуацију и уздржа-

Брнтацска крстарнца снабдева се нафтом у једној енглеској луцн

св врши контрола н над луком Владнвосток, преко које св нспоручује роба за Рајх. Енглеска тражн оружје од Италнје „Дејлн Твтеграф" даје нзвесне појединостн о преговорнма вођеннм у погпеду немачког угља. Вепнка Брнтаннја је спремна, вели лист, да у замену за нндустрнске продукте прнмн нтаАнјанске моторе н разно оружје. Вепнка Брнтаннја нсто тако је вољна да купи знатну количину нталнјанског поврћа, одрвђвног за Рајх. Ту робу би платнла депнмич-о нспоруком угља. Међутнм, споразум ннје бно потпнсан, пошто га претседннк нтапнјанске владе ннје хтео да потпнше. Потребно )'е потсетнти — додаје пист — да је обим британскоиталнјанске трговине пре десет година претстављао суму од 38 милиона фунти стерлинга годишн »е. Дејством осовинв РнмБерлкн, као и због других разлога, трговина између Великв Британије и Италнје папа је на око 7 милиона фунти стерлинга. У ЛОНДОНУ СА ИНТЕРЕСОВАЊЕМ ПРАТЕ ВЕ СТН О ПОЗИВАЊУ НОВИХ КЛАСА РЕЗЕРВИСТА У ИТАЛИЈИ Лоидои, 7 марта. — У меродавним лондонским круговима наглашава св да спор који је настао због немачког угља претставља за Енглеску Јежак проблвм. Прво, она не може внше правнти разлике између „веливнх" и „малих"' неутралних држвва, а друго, не жели да поквари односе са Италкјом, кој"н су у поспедња време показали добар напредак. МећуЛм, у владнним и опозицианик: круговима се иотиче да Јв рок кој'н је Ентлеска дала ИталиЈ 'и био довољан доказ да Енглеска не спроводи блокаду без обзира на интересе погођених неутралних држава. Енглеска не може да попусти на овом прннципијелном питвњу, али ће италијанскв захтеве испитати са највећом пажњом и добронамерношћу. Лондон верујв да ће се Дсто разумевање наћи н на меродавном месту у Итапији. Шта Енглеска тражн од Италнје Осим тога истиче се да би „случај угла" могао да посдужн

као потстреж за појачање прквредне размене између Италкјв а Велнке Британн ;е. Аво Италија не жели, истичу у Ловдону, да у замену за енглескк угаљ даје производе своје тешхе иидустрије, Италија поседујв довољно других извозних артикала, хоје би Енглеска радо примипа у замену за угаљ. Дух рера које Енглеска примењује у овоме рату не разликује се од духа блокаде у прошлом рату. Енглвски кругови нстичу да је Итапнја 1915—1918 године би ?а савезник Енглеске н да је са њом заједно спроводила ,§ловаду у ие#ом 1лгнспУ- одговор ка питање, да ли је блокада, хоју спроводн Енгдеска, у духу међународног права. Да лн ће Италнја унутнтн ратне бродове у Ротердам У погледу ралвоја спора, у Лондону се не верује у брзу воначну пнквндацнју. Међутнм, са вепнком паж&ом се пратн познваае под »ружјв новнх класа у Италнјн. Све могућностн бмће најпажљнвнје нспитане. Евентуално би се пред внкекд могпо добити нешто виша сввтлостн у том замршеном проблему. Тада ће вероватно криза достнћи своју купминацију. Све дох Италмја не одлучн да својв бродовв пратн, у конвоју, ратннм бродо»нма нз Ротердама н док енглескн бродовн не добнју наређење да отворе ватру на нталнјанске бродове, не смв се губнтн нада у повољан нсход спора. Свакако се н ова могућност узнма у расматрање, јер је на немачхој странн бнло н таквнх сугестнја. Према ннформацнјама локдохскнх лнстова, Нвмачха хастејк Да убедн Италнју да је сада дошао по»ољан моменат да се Еигпеској зада тежах ударац. Новн непрнјатељ на Средоземном Мору морао бн тешво погодитк брнтанске планове. Ннје нскључено да Немачка нудн вепнхе концеснје, помогнута од Совјетске Руснјв, да бн Итапнја зву. зела непопустљнво становиште У томе спору. Шнљааем ратннх бродова у Ротврдам снтуацнја бн постала безнзлазна. Али у Лондону верују да ће Итапија пааити да не нзгубк привилегију незараћене велике силе, утолико више тто иема везоватности да би она ратом добила више него што ће добитн победом једне нли другв стране. Повредљивост њеких обада у поморском рату велнкн је разпог, тврде у Лондону, да -г. Мусолнни води мудру полн-тнку умерености, а сам тога снРурност да ће италијанскн ннтересн бнти заштнћени колико од 'ЕнглесВв, толико и од Немачке. Укратко, у Лондону поетојв велике наде да Италнја наће битк неприсутупачна компромнсу, војн Енглеска спрема н да ћ® примитн предпог којн ће за обе стране претстављати кајбоље решење. Не верујв се да бн св већ У овоме ствдијуму конфднкта могло говорити о отказу центлменског споразума, како су то неки страни листовн овух дака наговестнлн.