Време, 08. 03. 1940., стр. 3

Петак, 8 март 1940

ВРЕМЕ СТРАНА 3

Има ли изгледа за мир без победе НМО СЕ ПОСТУПДЛО пцема Украјинцима у Пол=сној ,Ј 0Ц1919Д0 1939 године

Рат на мору и у ваздуху

и имао разговоре са г.г.ЛебромиДаладјеом Француска штампа истиче да западни савезници неће одустати од постављених циљева

Лозана, 7 марта. — Агенцнја Авас јавља: Г. Самнер Велс заузео је у 22.30 часова место у спецнјапном вагону посебног воза, којн му је стављен на расположење од стране француске железннчке управе. На железннчко! станнцн г. Самнера Велса поздравнле су многе угледне лнчностн, међу којнма се налазно н амернчкн пссланнк у Берну г. Харисон. Пре него што ће се повућн у салонска кола, г. Самнер Велс, провео је неколнво мннута у разговору са францусг.нм конзулом г. Арвангасом. ДОЧЕК У ПАРИЗУ Париз, 7 марта. — Агенција Авас јавља: Данас пре подне у 10 часова стигао је орнјент-експресом у Париз г. Самнер Велс. На изласку из вагона, ноји му је стављен на расположен>е, поздравили су га у име француске владе г.г. Шампетје де Рнб, дрркавки потсекретар у миннстарству нностраних послова, г. Лозе, директор протокола, г. Лалует, шеф днпломатског кабинета претседника министарског савета н г. Мерчи, отправник послова Сједиаеннх Америчких Држава, г.ојн је био у пратњи секретара г. Бармеса и војног н поморског аташеа Сједињеннх Америчкнх Држава. На станицн се нашао исто тако и г. Ланжерон, префект полиције као и г. Гинанд, претседник управног одбора француских државних железница. Многобројна публика поздравила је америчког државника притшком напуштања станице. ^ ДЗ ДЈМЕНЦИЈЛ код Г. ЛЕБРЕНА Претседннк Републнке г. Лебрен прнмно је у 16 часова г. Самнера Велса. Прилнком доласка одала је почаст чета републиканске гарде. У 17 часова г. Самнера Велса примио је г. Даладје. ИЗЈАВА Г. ВЕЛСА Парнз, 7 марта. — Агенција Авас јавља: Г. Самнер Велс примио је данас на подне у амбасади Сједињених Америчких Држава претставннке француске н англо-америчке штампе. У краткој изјави коју је дао претставницима штампе г.

П/О САОПШТЕЊУ НЕ МАЧКОГ БИРОА ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ Бер.тин, 7 марта. — ДНБ јдвља: У саопштењу немачког бн роа за информације, које је вечерас издато, говори се о поступању Пољске према укра јинскнм мањинама од 1919 до 1939 године. . „Милиони Украјинаца, скуп Јљеннх у новоствореној Пољможе код нас нанћи само на ској, никада нису питанн да дотврду тог сазнања. ј ли они желе да буду У пољсвоје лнчне утнске о лнчно- : Савезницн иема)у друге ам- ско ј д ржави . Насупрот, они су стнма са којнма је до сада н- бицнје него да органнзују бу- ен ергично протестовали што мао прнлнке да разговара. | дуКност тако да ннЈедан иарод ( • су ставл>еии под ј а рам ПољУ поднб приређен јв у аме- ј »»«• ,нш » прнснљев да ске иа КОЈу всћ веК овнма глеричкој амбасади ручак у част жртвује мнлиоие људскнх жи- •

Међутнм, г. Самнер Велс је одбно да новннарнма саопштн

. Самнера Велса. вота да бн одбао напад на св»)у незавнсност.с »Фигарос изражава тако1је добродошлицу г. Самнер у Велсу и вели: Мн нмамо једну кривнду а то је што смо бн.тн и сувниие Д>ТЧ) ПОМНРЉНВН, пгго СМО С10казнва -Ш н сувнше добру и миро."ћубнву во.ћу. Мн с.мо згрешн.ти из љубавн према ј ми ру. Пре свега, двадесет годцна француске ране престале су да крваре. Десет њених најбогатнјнх окрЈта било је опј,сто шено. Мнлион и пет стотина хн.када погннулнх лежн у нашим војним гробљнма, а милионн наших грађана су рањснн. Требало је поново нзградитн преко 22.000 фаб рика, преко 75-000 километара путева. II, ево поново фр анцуског народа са оружјем у руци борећн се за своју су дбину и судбнну Европе. Ми ие желимо да продужимо рат ннјед ног дана више иего што буде потребно, али никакав мир ннје могућ пре него пгто Ј>уд> - остварени нзвеснн услолн. ^Господнне Самнеру Велсу, Вн те услове познајете ; то су незавнсност потлаченнх наротако са претседником сената ' и европска безбеднг »ст. Ко

Самнер Велс Увече г. Даладје прирелиће вечеру г. Самнеру Велсу. Г. Самнер Велс разговараће у току сутрашњег дана са разннм истакнутим личностима/

г. Жаненеом, претседником скупштине г. Ериоом, министрима г.г. Шотаном, Бонеом и Реноом. Оснм тога посетиће и претседника пољске владе генерала г. Снг.орског и мннистра иностраних послова пољске владе г. Залеског. ДОБРОДОШЛПЦА ФРАНЦУСКЕ ШТАМПЕ Г. ВЕЛСУ Парнз, 7 марта. — Агенција Авас јавља: Листови изражавају добродошлицу г. Самнеру Велсу, који је стигао данас у Париз, одакле ће затим кренути за Лондон. Целокупна штампа посвећује дуге чланке посети америчког државника. Главни уредник ^Пти Парнзјенас у чланку под насловом »Добродошлица господину Самнеру Велсус вели између осталог да ће Француска и г. Даладје дочекати са поверењем америчког изасланика, са поверењем које заслужују

начно, никакав > тово| ј не може бнтн потпнсан са људима којн су толнко пута погазили своје најсвечаннје ос.авезе."

дазу као на свога неприЈатеља, тако да су и савезници јформално моралн признати оI во осећање Украјинаца. Украјински део Пољске Републике испрва је Пољској дат у виду ..мандата" од стране западних сила. „Крува прогова бвла је у 1930 и 1931 годввн" „Двадесет година пољске домннације у Украјини претстав љају беспримерни терор. Тобожња ..пацификација", у току које су паљена читава села, рушене цркве. оцувимано жито, људи прогањани, никако није престајала. Круна тих прогона настала је 1930-31 године. „Све те злочнне потврдили су и страни дописници. Они су указали на систематску тежн»у да се украјински народ од више милиона људи истреби. Према тим статнстичким подацима, чисто пољским документима, за време двадесетгодишње доминације Пољске нестало је 1,220.000 Украјинаца. Одговорвостн ,,Они којн су подржавали такво стање ствари, како би на истоку Немачку стално држали у опасности, такође су од говорни за ову трагедију."

Понрети на Блисном Истоку ТГДНСЈОРДДНИЈД бориће се уз оавезнЕ ке - саопштио је емир Абдулах

Аман, 7 марта. — Агенција Авас јавља: „Трансјордански емир Абдулах подвукао је у интервјуу племените намере Франклина којн је дао Ра.јтеровом допис-

Самнер Велс је рекао да су ј ру 3велта , ј нику симпатије Арапа за __ циљеви и прироДа његовог Ј >фр а нцуска неће показати I везничку стваф. узнемиреност, вели „Арапи су — казао је емнр

Према члану 6, 3>екао је ми нистар правде, усг-љавање мора бити олакшано' али оно не сме бити на штету права и положаја становннштта.

пута по Европи јасно обележе- никакву ни самом из1авом г. Рузвелтз главни уредник листа, јер она Абд>'лах — с лремни да се боуочи његовог пута. I нема шта да п рикрива. Фран- р е ^ савезни. 5и .ма за исте ци»Посећујући Рнм, Берлин, цуска нема никаквих покуша- л>еве као и у лоследњем рату: Париз н Лондон, наставио је ј а за остварење доминације, за правду и <^лободу. Ако је г. Самнер Велс, желео сам д а које би сада требало да каму- потребно про.шти крв за одбра се упознам са прилнкама у Е- ф Л ира. Француска се не пози- ну напш х нпчела и наше земвропн и да о томе, по поврат- ва ни на животни простор ни тражнчо да се арапска крв ку, обавестнм г. Рузвелта.« на хиљадугодишње право ви- помеша са 1:рвл> у наших брн Затим је г. Самнер Велс од- Ш е расе нити на право једне танскнх прн јатеља." говорио на нека постављена 1 прекаљене цивилизације, што | питања и тако рекао да ће се би могла чиннти. Савест Фран- ј ПРАВА ЈЕВРЕЈА II АРАП.Ч У ПА.ГЕСТИНИ ЈЕД-

Лондона поново вратити у 1 цуске је чиста. У Француској Париз и да ће пре одласка у ј се не може наћи ни најмањи Сједињене Државе боравити ! траг неке жеље за освајањем. два дана у Риму. Г. Самнер Велс то зна а сад

Јелисејска палата где је г. Лебрен примио нзасланика б. Рузведта

Н АКА СУ Лондон, 'Ј марта. — Агенција Рајтер Јавља: Министар колонија г. Мал колм МакЈЈОналд одржао је у Доњем даму говор о проблемима Палпстине и о питањима правилне расподеле обрадиве земље изапеђу Јевреја и Арапа. „Мн потлуно прнзнајемо права Јеврејп у Па.1естннн, алн у Па .1естини има и Арапа који такође шкају права, једнака правима Јевреја, те ћемо ми штнтнтн њнхова права као и права Јовреја. У Палестнни може битн мира и напретка са мо на бози узајамног прнзнања праиа двеју заједница на стањениос у Палестини. Стога ја веру /ем да ће Доњн дом одбацити предлог о поверењу, јер се прописи о земљншту засни вају нл наведеним начели.ча", рекао де г. Макдоналд. Од говор мнннстра пр.гвде Одговарајући у име владе, завршавајући тако дебату вођену у Доњем дому, министар правде г. Самервел је подвукао да се влада ниуколико не плацци побуне Арапа а затим је и*»гакао да законски предлог о подели земље у Палестинда није у супротности са рр аврим осиовама мандата.

1 шиго ваз г. Кингсли Вуд 1)10(11 ршиате рата ц ниш

Пондон, 7 м»рт». — Агвнција Ра]тер јавља: Данас јв у Доаем дому мннистар ваздухопповства г. Книгспн Вуд поднео предрачун буџета свога ресора н том прнлииом одржао експозе. Одмах у почетку подвукао $• да овогодишњи предрачун буа»та јвдан је од највећих до сада. Г. Кингспи Вуд дао је преглед досадашњих »аздушних операција, вонстатујући да ће се расходи за ваздухопповство повеНатн због теж»е да Вепика Британија постане домниантна у ваздуху. Г. Кингспи Вуд је затим рвкао да су британски бомбардери, који св нал&зв на фроиту у Фрвнцуској, до сада извршцлн, лвтвћи дан.у и ноћу, преко 1000 лвтова, извршивши и летовв лалвко у унутрашн.ости Нвмачкв, па јв изјавио: „Ваздухопповив сарадља св Француском је најннтимннја." Говорвћн о проширв»у ваздухопловних ксаганда, г. Вуд јв рвкао да једна јвдина ваздухопловна команда сада имв око

100.000 војника, колико је укупио било у мирнодопском ваздухопловству. „Ваздухолловство, наставио јв Г. Вуд, које је наменено одбранк земље, зиатио се прошнрило јор се у току свдашлег рата пажљиво тува обапа земље и теркторијалне вк»де, затнм се заштићују конвоји, рнбарско бродовље као и бродови неутрапних држава.'' „До сада су нашн патролии ввноин оборнпи 14 иепријатељохнх авноиа изнад обала, а да прн томе иије нн један од аих страдао." „Исто тахо већн број непријатељохнх авнона бко је прнморан услед акпнје иашнх патропних авиона, дв се спусти иа територију неутрапннх земаља, нпи пак на тернторијапне »оде других зеиа.га. Внше него 700 конвоја са успехом су пратклн наши војни авионн. Они су до сада у 60 случајева извршнлк нападе на немачке подморнице. Ова прнсна сарадаа кзмеђу авијапије и мор-

И)в по-

стојала.

Еиглеоки правнт: *шпи упоро. нзмећу с.тучаја ,.А.ттз|арк" и рлучаја р>ског рааарача „ТЈео хите.тни", који је 1901 године био побегао ил Порт АрТ>*ра и скл<>. ино се у кипеску луку Че Ф>'. Дна јапанс*а раттш брОда ушла су у ту луку и после борГ»е јапан-

„Француска мшнарица држи стражу потапају-ћи подморнице готово за сваки потопљен трговачни брод" - изјављује г. Кампенки Парнз, 7 марта. — Агвнција I је јуче сп>тптен у море брод Авас јавља: »Жан Бара«. чије је сп>-штан.е Лондон, 7 марта. Министар морнарицв г- Кам- из разлога на1гиона.тне безбедно- А® 80 завл>а пвнки примио јв у свомв кабинв- стн морнарица сачува.та у највету претставнике штампв и изнво ћој та>ности- Реч је о лнннском им шестомесечнн биланс помор- ( броду од 35 000 тона наорЈ -жаном ског рата. четвопоегрукиз! кулама са топовНа крају првог швстомвсечја вима од по 380. смешгених |ганепрнјатељстава, нзјавио јв г- П Р®Д и шест трострукнх кула са 1 аг.иони напали бомбама и митра. Кампенки, господаре»в на свима топовгсча од по 132 и топсва од 1 љеСком ватром. Преко радиа је морима кзузев Бвлтнчког осигу 1 рано јв од странв сав*зннка бо-

Г. Кннгсли Вуд скн бродови < ху заплени.тн рускн раларач и одвукли га вац лухв. Јапап је тај акт пр^вдао навОдећи да су Кннезн пропустили ј да разоружају рл-ски ратни брод н да ннтернирају посаду, изла. жући тиме јапанСцу мОрнариц>' озоил.ној опасностн. НвЈ-трална зеиља је свакако д>*жпа да, по. што дозволи ратпом броду зараћен« државе да уће У њене воде. једнакоз! мером и непрнстрасно поступа са ратним бродовима о. беју з а раћеннх сграна. БРОД ТРАЖИ ПОМОЋ — Агеиција

Становници једпог меСта иа источној обали чулн сУ ноћас пре. к о радна пОзиве за помоћ са јсд. иог патролног брод а пред обалом севсрпо од Норфолка. Бр°д је јавл>ао да оу г а непрнј а теллки

ље иего икад.о »Од пре швст месеии вишв оД 2.000 бродова, жоји обрвзују око 300 конвоја, запповипо |в поД пратљом француских поморских снага не нзгубившн више од чвтири брода на тих 2.000." пНашв лукв, нашв импвријалне поморске лнннје слободнв су и поред мниа, подморница н авнона. Ннједан францускн ратни

брод н>^е потопљен од стране

Нв

непрнјатељ св трговачву

Емнр А^дулах Г. Самервел је 1 затим погсетио да мандатскаА сила није увек обавезна да Друштву народа подноси све .своје одлуке које би могле дслети у вршен»у свога мандата. Зати.м је резол:,тција о цензури одбачена са '292 против 129 гласова. Против владе с.у гласала три консервативца, Ем ери, Језелет и Локер Лампсон. Ч.тан опозицнје Вингл Фут гласао је за владу. НКМАЧКА ТРГОВИНСКА ДКЛЕГАЦНЈА У СМИРНН Царнград, 7 м;1рта. — Агенцнја Стефанн јаг.ља: У Смнрну је стнгла немачка трговинска делегација где је већ дошла у додир са турским нзвозницима. На конференш !јама са претставницнма турске привреде расмотриће се могућност повећања трговинске! ,размене, што је предвиђено не,5авннм немачко-турским тргов цнским споразумои. маца. Међутнм, нарочнто окомио пловндбу.« Губицн незнатни »Његове подморницв, минв и авиони успели су да потопв 15 француских трговачких бродова у укупној тонажн од 71.500 тона. Али, ако св поввдв рачуна да су у саобраћај пуштвви нови трговачкн бродови као и укључење у француску трговачку фпоту бродова заплвњених од непријатеља што претставља 18.000 тона, онда смањење трговачкв тонажв нијв достигло ни сразмвру од 2*. Твко и поред свих напора које првдузима противник, гибнци које је нанео како савезницима тако н неутралннм нв повећавају св. У месецу фебруару потопљвно је 196.935 тона савезничкнх нвутралних бродова према 198.080 тона у месвцу јануару.с »Исто тако у месвцу фебруару укупни број бродова разних припадности који су настрадали од мина био јв управо онолики колики је број забележен у току месеца октобра прошле године, месеца који је претходио изненађењу са магнетским минама. То значи да француска морнарнца држи стражу враћајући ударац за ударац и потапајући подморннце готово за сваки потопљенн трговачкн брод.« Ту је министар потсетио на пот хват »Симунас којн јв ту скоро повисио на 12 број потопљвних подморннца од стране поморских и ваздухопловних снага. Тежак положај неутралаца »Немци, мвњајући тактику, рекао је даље г. Компвнкн, сада у првом реду врше нападв на нвутралне бродовв чијн су губнци, почвв од децембоа по броју првмашили губнтке које подносе савезннци. Наиме, у децвмбру мвсецу неутрални су изгубили 37 бродова према 31 броду савезничког бродовља. У јануару 37 неутралних према 26 савезннчких, а у фебруару 27 нвутралних према 21 савезничких. Увек човечни француски и савезнички морнари, којнма се не може пребацити да су уништили ма н један неутрални брод, без оклевања притичу у помоћ неутралним бродовима који су у опасности н француска морнарица са своје стране допринела је спасавању шпанског брода »Габо Сан Антонио« н италијанског брода »Орациос. Затим је г- Кампечки саоц1 штно прехсташиоиша шталше да

по 37. а затим шест четворостру- | такоћс саопштено да су цсприј 3 ких мнтра.геза од по 13-2. 1 тељскн авионн бацнлн трн боз»бс Г.тавне куле од којих свака тт- гп * Т Р" па - 1е у жи 2 ПОО тоИа ' у с*ган ,у су ' д а у! С другс стпвне стаиовннцн једједној мимлти из^аце 24 метка од I м ° г • л "' с та на ссверној ооали при. »00 кил а 1га растојање од преко ј четилн су у сузц>зк како јсдан 40 кн .вомстара- цемачкп авнОц напад а јсдан брод V«.—_ ». •». _ «а нСк8.тИко мпл>а пред оба.том. л купна моћ »Жан Бара« превазнтазп 150-000 коњскнх снага а | »ксгоаа брзина је скоро €0 киломгтара иа час Посада ће се са- I стојати оД 62 сфнцнра и од 300 До 600 л,уди. ЗАПЛЕЊЕНО ПЕТ НЕМАЧ- | КИХ БРОДОВА Парнз. 7 марта. — Агенцнја Авас Јавља: > франц>-ским поморским К ру. говима прНдају нарочнти значај зал.тее>нван>у једне групе нема ч ких трговачких брОдова који су покушали да умакну нз Внг а н да доплове у Немач к у. Немачки бродовн нап>-с-гилн с>Внго ло.товнном фебруара. Од шесг г 'РОДока коЈн су напустплн шпанску луку п од врло повол,. "нм жетеоролошкнм прн Л нкама н са олабом вндл.нвошћу, која је так-о|>е за Немце била добро до. шла, еавезничка морнарица >-Спе. ла је да заплени пет брОдо в а. Првн брод је Ј-хватнла једна Фракцуока крстарнца. Т 0 је „Ро. сток", теретни бро д од 2.600 тона. *«Јн Је приметнла нОЦу посада Једне фра!{цуске лаке крстЗонце. .,Роо,« К '. јр оагра^ен 1922 годвне у Хамбургу, а н.мао је товар бок. °нта н некнх другнх пронзвода од влтнке вредности. Француска .така крстарнца која је запленнла овај брод је нСдавно нзграће. '^а и носн нме ..Елан".

После тО]а једна брнтанска к р°тчвшца зацлеинла је два бро. да, један од 2000 тона, а други од 4000 тона. П°сле овога немачка морнарнца изгубола је још два брода и то . Орнзаба" од 4350 тона којн је потопл,ен са вели. кнм тОааром бакра н непрСрађе. не коже н „АракЈХ" од 3400 то н а са топаром бакра н каучука у вредаостн од 100 милнона пезета који Је потопила пОсада, д а Н е би пао у руке савсзннка. Н.ШАД ПЕМАЧКИХ АВИОНА НА ЕНГЛЕСКИ БРОД Берлин, 7 марта. — ДНБ јавља Пргнликом последњег л-ета не. мачких ввионв нзнад источне енглеске обале бачене су бомбе на једал британски пароброд. Ме. ћ>тим, услед мрака ннје могла битн утврћена причин>ен а штета. ЕНГЛЕСКИ ПРАВНИК О СЛУЧАЈУ „АЛТ.ЧАРКА" ЛондОц, 7 марта. — Агенција Авас јввл>а: Јуче је на с®дНицн удиткеша за иеђународно право бивши ге. нера.т1ги секретар тог удружења г. Вншоп одржао предввањс п<>водом с.тучаја са цемачкнм бро. дом ..Алтмарк". По њСгОвом Јшшљењу „Алт. марк" је отварно по В ре дно међуиародно право улаоком у Је®«Нг. фјорд. Немачкн пароброд „Алт. марк" очнгледно ннје ушао у норвешке територнјалне воде д а само делнмнчно п.товн тнм водама већ свакаКо у намерн да стал. но плОвн норв^шким територијал ним водама. Брод је Сл°бод»го мопао да плови п>-чнном, а-тн бн ту бно излОжен непрнјатељскнм н а цадкмж.

Отбарање совјетс&ог тлговинског ПРЕТСГАВНИШТВД у Софији (Од нашег сталног дописника) Софнја, 7 марта. (Тепефонски нзвештај). — У везн са трговннским уговором између Совјетске Руснје и Бугарске, Совјети су установили у Софији посебно трговинско претствништво. Шеф овог трговннског претставништва, тзв. ^Торгпредас, • још није постављен, али је пре неколико дана у Софију допутовао његов заменик са особљем претставништва. Заменик шефа претставннштва г. Димитријев посетио је претседника владе, миннстра фннансија, мннистра трговине и министра пољопривреде. Данас пре подне совјетски послаиик г. Лаврентијев и заменик шефа г. Димитријев посетили су мннистра пољопривреде г. Багрјансва и задрткали се код н>ега у дужем разговору, који се односио искључиво на нзвоз бугарских пољопривредних пронзвода у Руснју. После овог разговора министар пољопрпвреде г. Багрјанов изјавио је да се на руској страни сматра да ће бугарско Министарство пољопри вреде нграти велнку улогу у клирннгу између Совјетсге Ру сије и Бугарске, јер се бугарске обавезе у том клирингу односе искљуннво на пољопривредне производе. Миннстар г. Багрјанов је подвукао да су у данашњем раз говору на првом месту била постављена питања о извозу свиња и дувана, и да је са сов јетске стране показано велико интересовање за дуван најбољег и средњег квалнтета. Совјети ће одмах приступкти куповини велике количнкз бугарсг.ог дувана. Збсг тога се очекује да ће цена знатно скочити. Поред тога већ се организује извоз једне партије свиња, док ће се друга већа партија извести у јесен. Г. ИСАИЈЕВ