Време, 08. 03. 1940., стр. 4

Петак, 8 м»р* 1940

ШШ М "В" м

Претседник Сената на збору Словенаиког академског савеза у ЈЂубљани Г.др. Днтон Корошец говорн омладннн о душности према отиџбини и друштву и о потреби одлучне борбе протнву свих левичарсних струја

7 иарта — Дакл )• Слоаеввчка еладемска сввза (Амламсжн са»ез) одржала у Љубаа*>: састанак за акалвм сау овслалину. Састтхал ј« одржеи у 6«до дворани хотеоа „Упо«". На поподвевном састахву го»орххи су претсвдхик Свката г- др Актох Корошаи, г. др. Цн ри* Жвбот, х бах г. др. Марко Натхачвх. Г. др. Антон Корошвп, бурхо поздраален од стуЛвхата ?.01Н су до последаег моста нспухнхк дхорану, одржао )в оха) гоаор:

Ј ср е ћу нвше демовинз*, за добро бнт нашега Краља. („Таао јв" ј.,Живво Краљ") Нека се сжлоне сан онн, којн нам сметају | на том путу. | Мис.тин. да сте ме. разумели вн. који стојите око иас, а да нас је разумела и омладииа која кис.ти. да ниде наша, | алн је нпак по миш-Бењу и по ! жел>ама ннше наша. Да нма и да ће остати на акал-нскнм и сел>ачким теренима кише нли мање незнатне мањине, које јес\*. и остаће увек диаметрално др>та-

Говор г. др. Корошца — Господа воја су органнзовала дахашки збор, писала су ми. да говорим о држави н нашим одхосима према н>ој. Нико од тв господв готово нијв хх мхслхо, да бкх ја говорво апстрактно и уопште о државн, о појму, о дефиннци1и, о разховрсности државннх формн I х владарнма као што ниво нн-1 )в хи мхслно, да аво говорим ј о дужхостнма првма дртави, ј да ћу вас потстнцати ваво морате савесно пдаћатн порезе I Зато говорићу политнчки, вао политклар политнчарима Југославнја н нарош*а Днластнја Карађорђевнћа нзнад свега Наша држава је Краљевина Југославија, ова се не сме дирвти, она се не може смаљити, нвго само проширнти. Владарв Југославхје су Ираљевх хз домжћв хародхе Дннастнје Караић« (Таво те1 Покдиди. ,Жхвво Крвљ", „Живела лннастија КараћорћЛића». ДуготрвЈНо одобравва-в).

О преуређењу земље То су наше највишв и једино правтинне наувв о држави. Аво још х то важемо, да напгу државу Југославнју жетшмо што ггрв вндетн преуређену вахо се то сада већ поч«ло у Храатсжој, охда смо ревлн свв,с тхм смо вазалн све, а даљ« хв жлхмо х хећ«мо воднтн нн важанх дхсжусх)а. То јв све за хас најузвишввијв. Ко нам то рушх, тај је хаш непрнјатељ! Сви знате, да је било времена, вада су наша ,,Словеначка" браћа у том смислу ружио и подло сумљичила ваше редове, вада је свави наш политнчви противннв био истовремено н наш политипки двнунцијант. Твтр1 ра»в(( I Та времена су иза нас! (Таво јв). И сада св још иађу људи, воји од врвмиа до аремеиа порунују иа ,,вомпвтвнтна» места, да још иисмо довољно поуздани А хвала Богу, вишв нема људн воји бн у тавве бвјке још веровали. Наша омладнна верна Богу, Кржлу и Југосла »»јн И то тавођв зато не, јвр је баш о хвжим најватрениЈИМ „родољубним" данунциЈантима повиато, да су у плаћемој служби ихостранства. Ништа ни)в таво тајво, да се не би отврило. Што се тиче наше омладине, ми смо у срвћном положају, да јој хе трба давати упуте и програме по којима би та омла дина живела, ми то с поносок »стнчвмо, да је наша слоаенач ка омладхха таква, вавву )в же жкмо, а хаше жељв иду само за тим. да остане охаква каквп )е Верва Еогу, верма Краљу, верха Југослави )и, верха СлоаенХјИI (Бурко одобрааажв и уохлиаи „Тако ]•"). Велика )• разлика измвђу омладхве, којв јв хаша и измвћу омледкхе, ко)а нијв иаше Нв жеаимо генералисчти и сум »ичкти омладину, воја није наве, жего капротив, врло раоо претпостављаио, дв ја она идеелна и добронамернв, али ми )• само упозоруЈвмо, да кзе м>« отојв старешин': аао и аеле оргвнизадијв, воје су републиваи све, бкло авструктивие, било «11 в и г-омунисппв® Ту добру •младхху у рђааом друштву вазжвамо нааа нам пружх руву за хд*алжо ватриотско ва•ратхкгствв да се зеј*дно 6ерхм« м мнр чевечажотвв, за

Г. др. Антон Корошец «пгје него што ми ж$лвмо, то је само доказ, да живимо нв ?еил»и, да жлвимо у средннн реалнога живота. Борба протнв свнх левнчарских програма Говоримо данас једаред нешто н о Финцима. Сви се у срцу диве Фницнма. Будимо отворени: и код нас у Југославији. Али нико нема смелости, да то јавно нзрече. Чак и новина има ма ло, које бн то смеле нскрено н отворено казатн. Слабићн нмају обичај, да се саио онда реше, да говоре о томе. где наићу на опште одоб|>аввн>е. ДаиАг је меНутнм иапе другптво у Југославији тако заражево, да јасно. здраво гоција.шо стаиовшпте ие може вишр иаКи оппггег одобпавања. Ми пак. који смо младн по годннама, пли млади по здра в«м мншлељу, ни најмање се не колебамо. да јавно нскажемо н храоро нагласимо: бескомвромигна борба протип свнх нревратиичкнх и левичароких програма! („Тако је*'). Ми смо за напредак и ралвитак соцнјалних занова, ж ииСмо за тлачење. ин за гужагквтво. ни за ропгтво '(Пље скање и бурно одобрадање). Да нам нико не би пребацивао да избегавамо искреност, зато кратко и гласно: Борба гвагде и увек. нротив иајвеће срамоте иашег вр«'меиа. нротив комуишма! СД>тотрајио одобг/аваже и усклици: Живоо др. Корошец). I Зато и сау»1сствујемо са Фин цима и симпатишемо Финцс. ! Али симпатије нису догол>ве! ПЈто ми Југословени не иI демо актнвмо. да помажемо I Фиице. прпродно Је и ;рнзуиI ливо, јер смо ми неутрални и ј ми и желнмо, и морам'л остатн неутрални. Јер нсћемо, да 1 аагалимо V рат. Комуннсти нису ЈђПГОсловени, то су нитернационалци Али у иашој лр-4 »ви. гов'»ри се, иного Је комуиигта. То иису Југопакени. то су ии. терналмоиалцн! Гдг сг га.ривају сждж тм јуиаци ? Н* терамо их ме»?> <т»нние, а.тн игкж иду тамо камо спадају („ТаI ко је"). Зашто ие формнраЈу { чете, бата.%оие н п> ксве« ка, КО би НП1 .1и у помоћ сиоЈим и стоутптљ* ннпнма и ^рг-ћи у Руији, *шЈе гадаши е в<>1>*| Т*МО мвонмсаио нжш

славенгки род га гвојнм гтратегнскнм неднаљем. га својом војнотехничком неспогобиошћу. Мол:да ће бнтн одговор на то, да пм је срце сишло у I пете од врсмсна, када су бпш оиако грдно тучеии ј Шпа нија. Било би потребно, да се нашнм цршчш.ч лжјавцшпа јсдан пјт то ие>страшпво каже у Срк. Зашто Пен-клуЗовн ћуте? О много чему би се још морало говорити. алн се не говорн. Чак Пен-к.тубОви ћуте о гтварнма, о којима би мог.ти и моралн говорити; ћуте, не знамо, да ли нз великог страха, и.ти пак из превеликнх обзира на своје комуиистичке чланове, којима не воЛе сметати у њиховим ве.тнко политичким п.тановима. А пгга мислимо о рату? Толико пута се казало, да се иадамо, да ми иећемо ући у рат. А никад се то не може довољно често казати, л>удн увек наново то радо слушају, као пгго је то нама некада било мило, када смо као мала деца ходали с оцем у мраку по шуми и он нам је морао сваки час нагласити, да нема у близини никакве опасности. Још има нешто, пгго морамо да кажемо. Слободно зидарство је крајње попустљиво према комунистима и републнканцима У Београду и по целој држави се Скупллју л>уди, било у чврсте и.тн лабаве организације, које нису толнко по имену, ко.шко по мншле&у републикангке и левичарске. Ве ћином стоје под дискретнпм воћством с.тободиог зндарства. које је према комунигтима и републнкашЈИма крајње попустл.иво V ко.тико их чак н актнвно не подупнре (Срамота, доле). Ко је доброга мишл»ен>а, ко хоће да чува народну Династнју, (..Живео Крал>''. ,,Жпвео дом Карађорђевића"), ко хоће сачувати тековиие наше народне и хришћанске цивилизације, ко хоће сошгјалну еволуцију, а не револуцију, ко хоће слободу а не тиранство, тај нека иде с нама на стражу за наше идеале. Дајмо руке и корачајмо! Све Керенскове фигуре на помолу Бојим се, да су напш противници опаснији, него што мислимо. Све Керепскове фигуре су увск на помолу, треба јо?н гамо. да се и код нас појави јотп Керенски и да отаџбнну одведе у пропаст. Ми. који имамо јагне идеале н којн сс не дамо водити од тамннх снла, приправнмо с« на сваку борбу! На светлост, на попрнште, ко жели слободну отаџГ»ииу! Наш ВиЈпурн никако ие сме (5ити освоЈеи! (Дуготрајно одобрапање и усклици тако је и живео наш др. Корошец). ПРЕТСТАВНИЦИ САВЕЗА ХРВАТСКИХ УЧИТЕЈБ. СКИХ ДРУШТАВА КОД Г. ДР. КРЊЕВИЋА Загреб, 7 марта. — Јутрос су третставници Савеза хрватсвих учитељских друштажа посетили глввног свкретарв ХСС сеиатора г. др. Јураја Крљевића. Депутацију су сачин>авапи претседник Савеза г. Иваи Томашић, потпретселиив г. Фрам>а Мврииић и секретар г. Звоико Мвхаљевић, са члаиоаима одбора. Они су изиели саојв «еље и потребв. Г. ВЕЋЕСЛАВ ВИЛДЕР ОТПУТОВАО У БЕОГРАД Загреб, 7 марта. — Вечерас ј је отпутовао у Београд сена• тор н претседник Извршзог од бора СДС г. Всћеслав Вил1 Двр-

Г. др. Мачек у ауднјенциј|| код Њ.Кр. Бис. Кнеза Намесникс« ! Његово Крал>евско Височа ство Кнез Намесник благов^волео је јуче у 16 часова прцмитн у аудијенцију потпре^седннка Крал>евске владе г. д]в. Влатка Мачека. • МИНИСТАР Г. ТОМИЋ ' У АУДИЈЕНЦИЈИ КОД ' Н> КР. ВИС. КНЕЗА НАМЕСНИКА I Његово Краљевско Височан | ство Кнез Намесннк благоволео је примити јуче у 11.20 часоза г. Јеврема Томлћа, мн настра аа физичко васпитање народа.

„Наше уједињење, Видовдански устав и споразум

и

КОНФЕРЕНЦИЈА Г. ДР. МАЧЕКА СА МИНИСТРИМА Г. Г. МИХАЛЏИЋЕМ И ДР. ШУТЕЈОМ Јуче је у Претседаиштву владе одржана конференција, којој су присуствовалн потпретседник владе г. др. Влатко МачеК/ млнистар ун\трашн>их послова г. Станоје Михалџлћ, мииистар финансија г. др Јурај Ш>тед и, у једном делу, мнннстар; без портфел»а г. др. Михалло 'Констатиновић. ИТЛ.1ИЈАНСКИ НОСЛАНИК Г. Ш1ДЕ.1И КОД Г. ДР. МАЧЕКА Јуче по подне у 1.30 часова италиЈански посланнк на нашем Двору г. Марио Индели посетино је потпретседника владе г. др. Влатка Мачека н опростио се са н>им пре одласка на своЈу нову дужност. Г. ДР. мЈ№ек отпутовао ЗА ЗАГРЕБ Снноћњаии брзим возом у 23.12 чао&ва потпретседник владе г. др^ Влагко Мачек отпутовао је (у Загреб. ПРАВНИ КОМИТЕТ МИ НИСТАРА ОДРЖАО ЈЕ сЈдницу У присусаву цотпретседника владе г- ДР- Влатка Мачека одржана ја јуче у Претседништву владе седзица Правног комитета .'мћнистара. Дискутовано је о иолнтачким законима и о ур1еДбама, које треба да се изнесу лред Миннстарски саает. Пријеми код мннистара ПРИЈЕМИ :КОД ПОТПРЕТСЕДНИКА влладв Г. ДР. МАНЕКА Потлретаадник впадв г. др. Влатио Мамви примио је јуче сенатора г. 1 иду Вуковнћв из Суботицв. Неццдљв )в примио бишшег народа«ог посланика г. Душана Пант<|ка тв депутацију Ср* ба, Хрвата. и Немаца из Срвза румског пјзд жоћством адвоката г. г др- П1>мвшића и Кавчића, и депутацију- Срба из Срвза нлочиог, из општннв Чврввић, под воћством г. (Милеика Сааића. ПРИЈЕМИ КОД МИНИСТРА СОЦИЈАЛНЕ П С) ЛИТИКЕ Г. ДР. БУДНСАВЉЕВИЋА Мииистар • социјалнв полатикв и народиог (Јдравпа г. др. Срђан Буднсавгквв&^ примио је јучв у своме вабинрту замеиика старешине Сааезв! Сонола г. Впадимира Белајчк^к и старешнау Соколске жуп»* из Мостара г. Меду Милића. Г. зкинистар примио јв затим јвдиу« далегацију Румуна из Двлибла*в, кбју јв првдвво г Лукшић- Де>кегаци)а јв изломила потрвбв своф краја. ПРИЈЕМИ1 КОД МИНИСТРА Е.- ТОМИЋА Јуче прв( (подне мииистар физичког ва<4литвм>е иарода г. Јеарем ТоммМ примио јв у саом кабинвту ^ |Бвпајчића, замвиика старвшинв4*Ооколе Кралевиие Југославије- Зетим је г. маиистар примио д«1тутацију оточерске задруге и> ЈГнтеиа, иоју је пред* водио г. Јт^крго Нешии. ДЕЛЕГЛЦИЈА ПРЕТСТАВНИКА СРБА ИЗ ВРЧКСК1Т, ДЕРВЕНТЕ И ГРАДАЧЦА У БЕОГРАДУ У БеогрЛв^ је допутовала вепика делегаци^з претставиика поавославии* Орба из среаове брчеиоког, граречечког и дерееитсдог. У охој далегацији иелази се ско 30 •<а) угледнијих грвђаме и сељака иа» помеиута три срезе. У току иа^ едаа тра даае ова аелегеције сЈбићиће еве недлетие факторе « биће примљеие од страие (ише* мииистара где ће - 1»-:ти гс-Јгоебв и зазставе Срба у срезоваме Врчко, Дерванта ■ Г^адече* I

Загреб, 7 март Загребачка „Срцска ријеч" доноси у свом јучерашњем броју, под горњим насловом, овај лводник: „Скоро целокупна наша штампа, н хрватска и српска, говорећи о споразуму погреш но изводи закл>учак о мотиви ма који су довели до решенл овог врло значајног н важног државног проблема. Сасвнм погреншо хрватоко ннтан>е доводн се у веау са сводло нолитнчкмм до!^1>ајнма, сматрајућн 1ичх1во решен>е само као последнцу меНународннх прн лика у којнма ое цео свет, па и нанш земл»а на.1ази. На тај начнн протумачено храатско нитан.г добнја смисао једног прннудног решења, заснованог , ш вншој снлн, а не на осећа|ју правичности н стварању I драних ус.шва за лаједничкн 1кивот Срба н Хрвата у заједничкој домовнни. Грешке, учињене у прошлос!"и, изгледа да се понавл>ају д1шас. Године 1918 после слом 11 Аустро-Угарске монархије дЛшло је до уједињења Срба. Х|)вата и Словенаца. То уједињгње дошло је као последица ве)<овних настојања Срба, Хрва|~а и Словенаца за својом неЛависном, националиом домојошом. Приликом оргавнзова;^>а наше нове државне заједјчнце појавила су се два глетгншта у тадашњој Уставотво)"зној скупштини. Једно, да је н1»ва држава Срба, Хрвата и Сло|енаца само продужење и про^нрење Крал>евине Србије. Друго, да се Срби, Хрвати и С.ч^Јвенцн својевољно и равнопрквно уједнњују у једну нацнЛналну државу. Прв1> гледиште захтевало је бриса4ће свих традиција, негирање јцеле историске и иародне пр<1|шлости и Хрвата и Словенац.М. ДруЛо гледнште предвиђало је вел1|ке тешкоће у оваквоме систем ^ владавине у новоствореној ^аједннчкој државној заједниии. Сматрало се, да нагли прс1:ид са прошлошћу, са традицијЈама, са јако укорење ном свшлћу хрватског народа о својој |тародносној нндивндуалностН и поред жел>е и осећаја за1уједињељем са Срби. јом у зајЛдничку домовину, да све ове чмњенице могу бити од фаталних ^последица за будући наш нрфодни живот заснован на кђзутом централизму, који бршк1е прошлост, гази преко свих уградиција. Та два г.аедишта важалост ннсу могла1ваћи компромисно решење. и 1<идовдански устав дошао је последица победе првога с.кватања, тако да је на хрватокој страни остао један осећај Јнеправичности н потиштеностЛ. Осећај нет(равде и неравноправности ос Каје дубоко укорењен у дуцп! хрватског варода, а преко т4>га отпочела се стварати атмс#Јфера неповерења, која је б.вла најфаталнија за све доцније догађаје. Сноразум од|26 августа 1939 године дошао ^је да у првоме реду иснравн ч*виј осеНај неправде н нсповсЈ ки>а. Онн којн знају дета.1>е н 4суштнну спора.<ума и све нАрннетнје кроз које је споразу«с пролазио, морају иризнатн ј|-дну чнњеницу, да епоразум. ннкако иису диктовале само пло.ане ирн.ш ке и спо.кни до1^а>)ајн, већ у првом реду насто^ање свнх одговорних факто[<1, да се исправи оно нгго с.|- протлост и искуство 20-годнп1'11>ег заједничког живота п^казали као штетио за опште јинтересс ни рода, н као сметвиу у>гутрашњој консо.тндацнЈк I земл>е. То се мора јасн1» и одлучно да лодвуче, како'. би се истовремено оповргло) ИПВЈИае јавности и писа!мч звгребачке и београдске штам)! е. да је и оваЈ државни акт о;Ј 26 августа 1959 годмие, резу.г.гат некак вих концесија, уст*пака, пагодби н томе сличпо. Још од првога дана владавине Крал>евског Намссниттва осетила се јас|1а жел>а, да се неспоразуму пјзмеђу Загреба и Веограда м4>ра наћи Једно одлучио и праЈкедно решење. Тадање мсђ[уиародне приликс нимало иису биле такве да ое ово решеДде мора ло тражити по сваку рдсну, ва брзу руку. У споразулгу Срба и Хрвата, са највише* места гледало се само као 6а правадно решење Једиог ЈЈиутраш њег државног гфоблсЈма без кога немв унутрапшл' консо«Д ШЈб. М« ћутим, за- правилан државни и наролАч жи■от. потребне су бнле ст>ећећ«' умушашње црнлмке и', оамо

оне днктовале су иастојањи од говорннх фактора да сс до овог споразума дође. Вођство хрватског народа то врло добро зна н оно мора прнзнати ову чнњеницу. Јавност наша ово треба да нма увек на уму, јер се споразуму као једном врло важном државном акту тнме даје право тумачење. Погрешно је, међутим, ако се споразум хоће да прстставн као акт једне нужности само пред спољном опасношћу. Случајност је само хтела, да је споразум прнве ден крају баш у најтежим међународним приликама. Споразум је резултат баш немогу. ћих и тешких унутрашњих прнлика, које су онемогућавале свакн заједннчкн живот и правнлно функционисање др жааног апарата. Он је резултат свих нскустава у прошлоI сти, и ако се жели да се спораI зумом консолндују унутрашње прн.шке н среде односи Срба и Хрвата на бази пунс равноправностн, онда му се не сме даватн оно значење, које може да нреНа понос н разбнја осећаје правичности, равноправностн н хармоннчиог рада Срба, Хрвата и Словонаца у својој нацнона.1ној домопипн. Али оно што је вреднло у прошлости за хрватску страну, то давас треба да буде благотворво вскуство у одвосима према другој, српској страви,

нарочвто на овоме терену где Срби и Хрватн жнвс столећима у заједници. Као што јс у прошлостш српско-хрватска коалнцнја била одбрана пЈк»тиву свих насртаја тућинаца, тако и данас срш-ко хрватева ковмцвј« т|н-ба да буд« темел. за мзгра)|ииап>е иаше заједиичке домовнне. Српско • хрватска коалнција у прошлости, под[укавана од целок>тшог нашсг нацнонално орнјентисаног наро да и са српске н са хрватске стране дала јс одличне резул тате. Српско - хрватска сарад1ва данас, подраисавина од свнх оних којн нацнонално мисло и коЈн у југооловевској домовини внде остварење всковних идеала и Срва и Хрвата, можс дати сјајне н благотворне резултате. Из тих разлога „Српока ријеч" нема нншта да ирммети воћстау хрватског народа, које у потпуностм одговара н фактичном расдшложењу Хрвата и својој мнснјн коју као такво пма. Али такав случај ннје на српској страни у Бановннн Хрнатској... Само на овим осећајима в овако схваћен, споразум можс оправдати велике наде које се у њега полажу и дати очекиване резултате. За такав споразум „Српска риЈеч" као представник српства у Хрватској Бановини увек ће се залагати." „Нова ријеч" одлучно осуђује рад хрватских екстремиста У ЗАГРЕБУ

Звгреб, 7 марта. — Данашња »Нова ријечс доноси, поред прогласа г. др. Впвтка Мачека, у вези са познвтим егсплозијама један интересантан коментар под насловом >Копија ирсвих метода«. Срећан случај Ј1ист вели: »Данв 24 фебруара, око 9 часова на вече, одјевнуло је Загребом неколико јаннх детонацн]а. Експлодирале су динамитске патроне у јавним телефонским говорннцама на Јелвчићевом тргу, Зрињевцу, Вашингтоновом тргу, Франкопанској улици и т. д. Крхотине стакла н жељеза летеле су на све стране десетвну метара далего и не само да је био случај, иего управо и нвпојмљиво чудо, да ниво од пролвзника није страдао тнвотом. Премда су се вести о том одмах прошириле читввим Загребом, а н^што доцније звзнвло се за нЛ*х по читавој држави и изван њених грвница, ипок домаће новине нису писале о томе ни реда. Смвтрамо такво просуђиваље сувишним и штетним. Сматрамо чвк потребним и корисним дв се иначе ноторним догађајима да нвјшири новински публицитет, јер је само он квдар дв исправи сва она могућиа искривљавања до војнх се долвзи усмеиим препричавањем. Нема смисла тајитн да н вод нас постоје субверзнвни елементи, наг.аих данас има мање внше у свима неутралним па н зараћеним земљема. Квд у Енглеској ирски терористи изврше који од својих безумних атентата одмах то објави но свмо сва енглеска него и саа ирска штампа. Кад се у окандинавским иеутралним државама открије каква комунистичга или нацистичка урота вести о томе остаиу непосредио у новинама. Зашто да код иас буде друкчије! Мкслимо да је потпуно објављивање оваквих злочине — јер је то право име оваквим атентатима ч тобожњим демонстрацијаме и протестима — управо идеално оРУ"Ј* Јв побијање њихових починиоца и идејв које оии »вступвју.с МогуКност нсвиних жртава Лист даље приговвра почииитељима оввквих дела иесмотреност и могућност дв погииу невина деца и тене Чвв најокорелији разбојник штедн животе и нвстоји да свој злочин огрвиичи свмо на одређени уски број лица, док овим злочиицнма, впсолутно иије стало до тогв колико ће и чији животи страдати. Лист одриче дв тагви злочници могу иматм душе вли каквих иде-

]а и идевлв, и пита могу ли то битн носноци било каквог поретка и његови пропагатори, па завршава: >Ни арахнсти се не служе таквнм методама.« Онн којн кладе вгл&ају Исто гако »Но»е рн^еч« у рубрици »Домаћа полнтика« доноси члаивк под насловом »Они којн кладе ваљају«. У том чланку, између осталог, вели< »... Алај ми је мудрост да се издају новнне, да постоје странке, који гуде само једно: све црно виде онде првг.о, код другога! Свв им је крнв оиај други. Једни су анђели, а дру ги ђаволи. То су звона, која ударају у страну. И тога можда треба у животу. Али још се нису појавнлв звона којв сабирају све тв дисхврмоније дв их ускладе у једну звједничку звоњвву, којв уздиже и храбри.« Даље лист кажв! »Досадила нам неутралност. Досадио нам мир без бомбардерв, без сирена. Трвжимо у аући непријатвља. Господин профвсор у Бвограду (професор г. Стрвњаковнћ у »Српском гласу«) пише — а »Ирци« у Загрвбу вксплозијамв га послушашв — заједнички хоће дв св оида збиља проввлв врата — да има неко оправдање Дв Мвђу нвма прави »рвд«... Свв то нас не сме да збуии, нвго напротив треба да потагне да се за времена окупимо свн којима враиа није попила мозвк, који имају храбрости, те осећај одговорности зв данас и зв сутра. Јар — >Памет царује, а луда глааа кладе ваља«. Заједничка памет, која ће преко унутрашњих програма зацарити целином — та нам треба! Г. др. Мачек одаажно се ухватио у коштац са свима екстремистима нв једиој отрени и чека партиера на другој страни.с ПИТАЊЕ СЕМЕНА ЗА СЕТВУ У ХРВАТСКОЈ ВАНОВШШ Загреб, 7 марта. — Са о»их страна Бановиио Хрватске отигле су до сада Банској влаоти многоброји« претставке н молбе да Баиска влаот обазбвди овогодишњу сетву, јер су сељацн због велике зиме в влементаринх непогода цотрошилн све залихе жита »а с«м« Како св тврди у Банско) власти »Призад« је из свога фоида Одо брио Банско) власти у Загрвбу 1,000 000 динара за иабавву с«мена, а да би с« иарод у потпуностн снабдео семеиом, морвће Банска управв дв иађе потрвб не крелите у износу око 4 ми пиова дннара.