Време, 08. 03. 1940., стр. 5
Петак, 8 март 194о
%
СТРАНА 5
Бански већници износе потребе Вардарске банобине
Скоп»-ве, 7 марта. — Банско веће Вардарске бааоване ставило је дааас свој рад дискусијом о предложеиом 6уџету. У присуству помоћиика бана г. Александра Дветковића и свих начелиика одељења седницу је отворио бан Вардарске бановине г. Алек
„Концентрација споразумашких снага
и
Загреб, 7 марта. — Данашњи ..Загребачки лист-' г. др Шола доноси уводнз чланак под насловом: „Концентрација споразумашких снага". У
хаило Стојановић, начелзик Управног одел>ен>а, анжењер г. Јанко Вукичевзћ, начелзик Пољопривредног одел>ења, Ду| шан Марковић, шеф ветеринар ског отсека, Милош Ерваћанил. шеф Шумског отсека, Л>убомир Алексаћ, начелник ј Поосветног оделења, знж. г. сандар Аздрејевић, говором у Љубомир Николзћ, начелзик коме Је истакао да су Јуче на- Техзичког одел>ења, др. Ђура в „ отта _ челннцн оделлња з шефови Мартинозић, начелник одел>е-! г Цветковића, изгледа самосталннх отсека дали своја' ња за социјалну ползтику з да Ј е ^ превзрању међу српзсцрпна објашњења уз оу- зародно здравл>"е, виши рачун " а " а Н о а<Г Ј? Ш Ј° Н ° а В џет својих одел>ења и отсека ски знспектор Радисав Нико- " * . ' д концентраг и да данас треба да се ч УЈ е лић, заступник начелнзка Фи- ° ^ С "Д" реч банских оепнака. прет- нанстског опел,ен»а и АлркЈ д нове контуре. 6ставнзка народа, који треба да кажу своЈа запажања и дад>* сугестије. Први је говорио већнзк за Срез неродимски г. Алекса 11о повић, који је азложио потребе свога среза и нарочзто истакао потребу уређења саоораћајзих веза у овом пасзвном крају. Г. др. лорђе Ђоновић, већник за Срез преспански и прет седник општине у Ресну, заба у везн са личннм зздацима о општинским чиновницима на нагласнЈШИ да Је пггедњу би-
Леист дал>е цитира познату ззјаву минис*ра правде г. др Лажхра Марковића о окупљаН>у радикала; ћа велз: — Док тако говори г. др.
ЗБ0Р0ВИ И КОНФЕРЕНЦИЈЕ
КОНФЕРЕНЦИЈА МАКОВИЋА
Г АЛТИПАРСКОПЉУ том чланку лист, поред оста-|Лазар Марковић ,.Ноје Цири
нансијског одељења и Алексаздар Ћирковић, заст>-пнзк начелш1ка Одел>ења за тргови ну з нндустрију. Бан г. Андоејевнћ закл>учио је рад у 130 час., с тим да се застави сутра у 9 часова пое подне.
Покпрема се уредба
ла^ијши јс , _ ло потребно спровести а у по тбриторији Езановине Ховзтсне гледу путзих трошкова з пау- г V ^ шала особл>у Банске управе, Загреб, 7 марта. — »Сељачпошто је зстакнуто да се Баз Ки домв ДО носи, између оста-
ска управа, приликом израдг буџетског предлога, руководила принцзпима рагорозне пггедње. Већнзк за Срез власотнначкн г. др. Радуло Велашевић го вори о потреби свога среза з истзче да је зеопходно потреб но да се што пре регулише ток јужне Мораве, која сваке године наноси огромне штете пољопрнвредзицзма. Он је такође нагласио да се треба најенергичнзје заузети за попуњавање учител>ских места у банозинз н истакао је потрзбу оправке дотрајалих школских зграда. као з потребу оспособ љавања путева, који су у овом срезу зајгори. Г. Светозар Тасић, већник __ВЗ_ Битод^а, рекао је да је буџет Вардарске бановнне ове године тако мали да ззостаје нза појединих буџета градских општзна. Већзнк г. Тодор Петровић зз Прилепа говорио је о неопходној потреби да се у Прилепу отвори потпуна држазна глмназија и учнтељска школа, које су раније постојале. О мерама које треба предузетн за културзо з економско унапређење Вардарске банови не гозорили су већннци г. г. Риста Сзмитџзјевић из Струмице, Тодор Нншлиџнјевић из Кочана, Благоје Давковзћ из Битоља, Милан Стакић из При штизе, Шабан Сакив из Качаника. Стефко Глушкзнић из Кучевипгга, срез скопски, Антоније Митровић из Врањске Бање з Мита Јаћимовнћ из Криве Паланке. Сви говорници зстакли су потребе својих срезова з молили да се од стра зе Банске упразе укаже пажња решењу ових проблема. На све прзмедбе одгозорилз су и далз објашњења начелни ци Банске управе и шефовз самосталних отсека г. г. Ми
лога, следећу нотицу >Уредба о општннским чиновницима бнћв ускоро довршена. Општинскн чиновници су терет сеоских општнна, прво зато јер обав&ају већином онај посао који не спада у делокруг општински, а ипак нх општнна мора да платн,друго, зато што имају у општини такав положај да их је врло тешко позвати на одговорност, а готово немогуће макнутн са њихових места. Уредбом, која се спрема биће сва ова зла отг.лоњена.с ПРОТИВ ЛУКСУЗА и МОДЕ НА СЕЛУ 3«гр«6, 7 март« _ .Сеичви домс доноси, измећу осталог, чланак од сед»ака Фрање Медача нз Доње Петричке, Срез Бјепо^ Бар, у коме позива све Хрватице сељанке, »ца се лате предења н ткања народне ношње и да сза сељачка господарства култивишу што внше лана и конопљас. Он велн да се мотке подићи у свим хрватским селима 250.000 оазбоја за ткање, којн треба да буду хрватска фабрика. Познва сељанке да терају моду и луисуз из села па вели: »Никада ми сељаци не смемо да нмнтнрамо градску моду, јео град и село су н те како у супротности у начину живљења Док град живн од новца, који стиче на разне начнне село мора да живи од прихода земље. Фрањо Медач нарочито подвпа чи да ће у данашње време рата овакав начин живота донети огромну милионску корист хрват ском сељачком налзоду. ЗА УКИДАЊЕ ЗЕМЉАРИИЕ Загреб, 7 марта. — Данашњи број сСељачког дома» доноси чпа нак од сељака Мије Миковића из Требарјева Двсног (Срез Сисак) под насловом: сПореске реформе.» У томе чланку г. Миковић вели: »Када смо чулидаје земљарина
хер Цајтунг", уз коментар избору г Милаза Грола за шефа Демократске стразке пзше, да се настојн од ззвесног времена, склонити једна група демократа да уђе у вла! ду, како би појачала српски део зладе, што желе и Хрвати. Далеко од тога није зз белешка „Словенца" да се у ДемократсКој странцн после смр тз Давидовића појавила струја која би била склона да сарађује са ЈРЗ, а од тога да није далеко нз сам г. Мнлаз Грол." Лист вели да се не може говорити о томе колзко су ове верзије тачне, али да је велику пажњу у Београду ззазвала чињеница. да су г. г. др. Рибар з др. Смил>анић демократски дисидезтз и присталице споразума посетилз прет седника г. др. Мачека и са њим дуго конферзсали. Лист сматра, да је реч о томе, да се једна група демократа уведе у владу н тако појача српскз део владе, што значи окупљање снаге које су за смо: садашњи споразум. Лнст завршаза: род д. -у угро».„. 1111 - Р8ДИ "* ,Ш К0НЦеН ! трацнЈи споразумашких снага V влади и у земл>и, која је до-
лог вели: — Судећи по последњим конференцзјама мннзстара у Београду и по мзогобројннм, посетама код г. др. Мачека и конференцијама претседнзка^
купљање раднкала остаје з дал>е на мртвој тачци, јер Ј је познаТо да је Глазни одбор Радикалзе странке против садашњег споразума и да му је јединн циљ: власт, з с^мо власт, да спроводз своју политику..." укннута одахнули смо, јер мислили да јв уклоњена чнтава неправда која погађа сељаЧки на-
Г. Јован Аптипармаковић, миннстар на распопожењу и сенатор отпутовао је за Скопље, где ће одржати конференцију са истакнутим првацима ЈРЗ. ЗЕМЉОРАДННЧКН ЗБОР У СРЕМСКИМ КРАЛОВЦНМА Сремски Карловци, 7 марта. — У недел>у 10 марта ове го дине одржаће се збор присталица Земљорадиичке странке . у Сремскпм Карловцима, на I коме ће говорити г. др. Бранко Чубриловић министар пол>опривреде, г. Д. Здравковић државнн саветник из Београда, Дамјан Поповић, Емил Кузмановић, Илија Јовановић и Мнлан Божић, бпвши кандидат на листи г. др. Мачека из Сремских Карловаца. Како је ово виноградарски крај то ће, свакако, бити претресано питање како ће „Призад" и под којим условима откупљивати вино од произвођача. За овај збор влада велико ин тересовање.
„Загребачки лист" против уништавања шума у Баиовини Хрватсној
Загреб, 6 марта. — Данашњи 1 »Загрвбачги листс г. др. Шола доноси чланак о уништавању шума, којв врше сељаци у Бановини Хрватској. Лист помиње да су шуме у Бановини Хрватској народне шуме, народно добро. У свему бановинских шума, које су раније биле државне, има око 700.000 хектара, а годишњи приход од тих шума износи око 40 милиона динара уз услов да се шуме чувају, рационално искоришћавају и да се води константно строга шумска политика. После тих г.онстатација лист вели: »Данас треба да преовлада у свима дубока сввст да су сада све шуме — и имовних општина и приватне шуме народне шуме Бановине Хрватске. Нажалост, морамо овде нагласити чињеницу да многи људи не схватају како су то доиста народне шуме те да се шума мора узгајати, • не по њима безобзнрно ха-
рачити као да ]в то свачи]в и ничи16. Банска власт предузела је оштре мере да заштити шуме од харачења н да их спасе општем народном господарству како бн н будуће генерације имале користи од напредног шумарства и како би се са захвалношћу сећале садашње генерације, која је била и у шумарству на висини. Особито ће се строго поступати против оних пиланара, г.оји јевтино купују дрво од сељака и продају их даље, зараме велике своте. Ове строге мере посве су на месту, јер нико нема право да опште народно добро сматра својом личном својином и да га уништава.с Даље лист хвали тенденцију Банске власти »да се шуме у будуће искоришћавају у режији Банске власти и да се ликвидирају дугорочни уговори помоћу кој их се водила колони1'ална политика и због којих су опустила особито босансг.а шумска подручјас.
станак. Но овом Уредбом је ослобођен тек мапи део сељаштва у Хрватској од плаћања најнеправедннјег облика порезас. Пошто је прнказао прилике на хрватском селу г. Миковић вели даљесСвв у свему катастар у Хрватској би требапо укинути као скупу и непотребну усжанову а псрез на земљарину такође сасвим укинути, јер не само да је то неправедан порез, ввћ угрожа ва народни опстанак...» Он даљв наставља: сТреба погледати пореске књиге по порескнм уреднма, где св види да су сељаци топико порвзом задуженн да никада неће моћи дуг платити. Нећа моћи платити ни појединац, а ни земљорадннчка заједница, заправо заЈвдница сиромашних људи. Надамо се да ће *емљарин« би ти најзад сасвим укинута, јер без тога би бипа узаг.удна читава борба хрваског сељачког покрвта. Према програму ХСС који су написапи најбољи умовн хрватског народа, земљарина се мора укинути, а програм ХСС за нас хрватске сељаке јесте светнња. То су идеали за које јв пропиввно на потоке суза и крвн и за које су дали наши вфђи и учитељи, као н њихозн сарадници, оно што им је било најмнпије. Са укидањем земљарине и свих дугова, који су .произашли из тога, ступиће хрватски сељаци у нов живот, живот човечности и правице, биће лепа домовина и срећнији народ у њој. Кметство нијб стварно докинуто, док се ( не укине земљарина и сви земљорадннчки дугови а хрватски сељацн далеко су од тога да би хтели да остану као кметови.» Г. Миковић завршава свој чланак овим речима: »Чврсто верујемо да ће и претседник др. Мачек и изабрани народнн заступннци, ако Бог да у Хрватском сабору укинути неправду векова и успоставити једнакост, слободу и по том н мнр у читавом хрватском народу.с годишњи ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУ ЦГГАВА 17 марта: Привредна банка д. Д. у Пашнћеву. 25 марта: Српска народна штедноница д. д. у Земуну. 7 априла: Трстеннчка есконтна банка у Трстенику/ »Ресавас а. Д. у Београду< Фабрика џакова и тканина а. д. у Младеновцу/ А. Д. за прераду биљних влакана, трговина твкстипом у Младвновцу/ Младеновачка трговачка кредитна банка у Мпаденовцу/ Панчввачка пучка банка д. д. у Панчеву. 14 апрнпа: Пожаревачка трговачка банка у Пожаревцу< »Кпеновникс у Пожаревцу/ Пећска трговачна индустриска банка а. д. у Пећи. 21 априпа: Земљорадничка штедионица а. д. у Трстенику/ Трстеничка есконтна банка а. д. Т Трстеннку. 26 апрнпа: Трговачка привредна банка а. д. у Соко-Бањи. 30 апркпа: Моравска трговачка банка у Жабарима.
НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ У СКОПЉУ Народии универзитет града Скопља приказаћа 10 марта о. г. у 3 часа по подне културне фипмове „Шпанија" н „У Венецији'* с уводним предавањем г. Манојпа Чучковића, професора Велике медрвсе. Истога дана, у 6.15 часова, одржаће г. Петар Митропан, лектор Универзитета, предавањв „Достојевски и његов роман ,»Злочин и казнас".
шла као нужна реакција на познату камнању протнв споразума .
ји је на челу садашњег одбора, као н због жеље нзвесног круга да без питања чпанства одпучује о приликама у граду. Други говорник био је г. Ми|о Марбах, који је одговорио на нападе на среском састанку. Још јв говорио г- Дујмнћ о начвлним разпозима, због којих је дошло до разипажења унутар ХСС и нарочито подвукао да ]е »политика ХСС једно, а политика франковаца друго. Стапљање тих двеју политика је немогуће и ко то чини, греши и према ХСС и према народус. Такође јв нагласно потребу што бпиже сарадње са Самостапном демократском странком, односно са Србима, с којима садашњи одбор ХСС у Броду неће да сарађујеПрома информацијама нашег дописника, које се заснивају на веродостојним обавештењима, у најскоријв врвме доћиће до распуштања садашњвг одбора ХСС и фоомирања новог. Тај нови одбор биће именован од воћства у Загрвбу, или ће бити биран на скупштини. Овај проблем решиће главни секретар ХСС г. др. Јурај Крњевић. ВАН Г. ДР. ШУБАШИЋ ПОСЕТИО АКАДЕМИЈУ ЛИКОВНЕУМЕТНОСТИ Загреб, 7 марта. — ^Бан г. др. Иван Шубашић у пратњи свога секретара посвтио је данрс Академију ликовне уметности, где је разгледао просторије и поједина дела. ОБРАЗОВАЊЕ НОВИХ КАТАСТАРСКИХ УПРА ВА У НОВОКОЈ И ОКУЧАНИМА На основу Закона о организацији Финанснјске управе, г. министар финансија донео је рвшење којнм св Срез кутински издваја из подручја катастарске управе у Бјеловаоу, а Срез новски из подручја катастарске управе у Новој Градишки и за оба среза, односно за подручје пореских управа у Кутини и у Новској, образује нова катастарска управа са седиштем у Новској. Срез окучански издваја се из подручја катастарске управе у Новој Градишки и за тај срез, односно «за подручјв пореске управе у Окучанима, образује се нова катастарска управа са седиштем у Окучанима.
САСТАНЦИ ХСС У СРЕЗУ ДУБРОВАЧКОМ Дубровник, 7 марта. — Већ нвкопнко дана у Дубровнику борави г- Мијо Ибша, бивши народни посланик са листе г. др. Мачека из Даруварског среза- Г. Ибша обишао је цео Дубровачки срез, где је одржао више политичких састанака ХСС.
Срески суд у Варажпику ослободио уредника „ХрватсногЈединства" т. Магка Слабовића
ПРИСТАЛИЦЕ ХСС У СЛАВОН СКОМ БРОДУ ТРАЖЕ РЕОРГА НИЗАЦИЈУ МЕСНОГ ОДБОРА ХСС Славоискн Брод, 7 марта. Синоћ је у салн кафане »Три гавранас одржан састанак приста- -«—» —— [ _ _ . лица Хрватске сељачке стоанке *ичких састанака ХСС. Вара,дин, 7 марта. — Јуче који нису задовољни са радом „ п Р е Д Среским судом у Васадашњег Месног одбора ХСС. КОМЕМОРАТИВНА СЕДНИЦА раждину завршено суђење Састанак је отворио г. Адолф , ДЕМОКРАТА ПЕТОГ РЕОНСКОГ ; м а р К у Слабовићу, уредннку Дујмић, приватни чиновник и I ВЕЂА ј »Хрватског јединства«, којн је одмах дао реч г. Вјекославу I Синоћ су Демократи из Сава- б ио оптужен од стране г. ХуСмољану, бившем члану Месног ] мале одржали^ комеморативну Ј ђ е т оплаТ а ( директора шКоле
одбора ХСС. Он је рекао да је до размимоилажења у ХСС у Броду дошло због ширења вести о рвду г. др. Фипипа Маркотића, ко-
На збору ХСС Петроварадинци траже ОТЦЕПЉЕЊЕ од Новосадске општине
Нови Сад, X марта. — Поводом акције -здају су повели Петровараднндд да се после десетогодишњ^г заједничког живота са Новосадском општином 1 отцепе од Новог Сада и образуЈ"з' поново самостал н>' општин>-, вечерас је ХСС у просториЈ 'ама кафане „Франкопан" одржала велику јавну ск}-пштину, на којој ј 'е \"чествовало преко 600 грађана. СкЈ*пштину ј "е, нешто после 5 часова отворио претседник Месног одбора ХСС г. Иван Јелашић, који је поздравио присутне као и- г. Петра Гвоздића, адвоката из Сремске Ми тровице. У своме говору изнео је историјат Петроварадина, истичући шта је све изгубио припајањем Новом Саду Законом од 9 октобра 1929 године. Петроварадинци су у ви ше махова слали депутације и тражили самосталност. У том погледу дата су им обећања. Затим је говорио г. Петар Гвоздић, који је нагласио да се нада да ће влада народног споразума, с обзиром да је потпретседник г. др. Мачек дао у томе погледу обећање, спровести отцешвење Претроварадина од Новог Сада. Петроварадинци су искључиво винагродари и плаћају само за прелаз преко моста у Нови Сад на вино 1 ,а на ракију 2 динара, док новосадски грађани који имаЈу поседе у Петроварадину, како каже г. Гвоздић. не плаћају никакву трошарину. После тога говорио ј 'е г. Павао Младинео, адвокат, који нарочито критикује пореску политику Новосадске општине према Петроварадинцима, који плаћају, на пример, ватрогаски прирез. иако имају своју добровољну ватрогасну чету, плаћају допринос за канализацију нако немају канализације, а што је најважније — Петроварадин се рачуна као општина од преко 50.000 станбвника' и пореска стопа је много већа, управо је десетострука од оне која би била кад бн бИли самостални. На крају је прочитана резолуција, у којој -ое констатује да је заједница са Новим Садом нанела Петроварадину огромне штете, а највише зато што они никад нису нмалн ни најмање утнцаја на вођење општинских послова, па је Новосадска општина спроводила оп штннску политику, неводећи оачуна о потребама Петроварадина, који је виноградарско и земљорадничко место и нма различите потребе од модерног града Новог Сада. Новосадска
општина настојавала је да петроварадинска непокретна имања, шуме, оранице, лашњаке и тако даље искористи за општинску благајну, па је та имања давала у закуп односно родавала сваком ко више пла •л. Због тога се десило да имања Петроварадинске ошптине уживају већином странци, а не снротиња петроварадин~.а. која је, док је Петроварадин био самосталан, обрађивала та нмања. Сиротиња је морала да напусти свој сељачки позив и свој родни крај н да пође у свет тражећи зараду. И сто тако констатује се да Новосадска ошптина убира трошарину при уношењу вина и ракије од Петроварадннаца, док не убира од Новосађана, "ч имају имања у Петроварадину. Такође се констатује да је Четроварадин иагубио Грађанску стручну школу. На крају се моли Краљевска влада да се уважн ова резолуција, односно да се реши што хитније молба, која је поднета Министарству унутрашњих по слова за отцепљење Петровара дина од Новог Сада, а коју је потписало 800 грађана из Петроварадина. Са скушптине је упућен поздравни телеграм г. др. Мачеку. БОРБА ПРОТИВ НЕДО ЗВОЉЕНЕ СЕЧЕ ШУМА У НОВОГРАДИШКОЈ ОПШТИНИ Славонскн Брод, 7 марта. Сваког дана стажу пријаве протзв недозвољене сече шума у Новоградишкој имоззој' општини. Сеча је узела толако маха, да особље, кој'им се располаже, није у стању да је спречи. Тако су познате шуме Стрвњак и Радоња потпуно опустошене. Да би се овоме стало на пут Новоградишка имовна општзна затражила је од Банске власти да се у овај крај упути потребан боој шумских чувара, који би спречнли харачење. Досада Ј'е већ стигло 25 чувара, а изасланик Банске вла стп извршио 1е преглед унаштеннх шума. Многп сељаци и сами траже да кривцл буду кажњени- јер знају колику вредност шуие претстазљају за народ.
седницу посвећену Љубомиру Давидовићу, шефу Демократске странке. О живрту н раду пок.ЈБубомира Давидовнћа говорио јв претседник Петог реонског већа г. Ђорђе Којовић, адвокат. Овој седници присуствовали су и чланови странке из Шестог реонског већа на челу са својим првтседником г. Велизаром Гођевцом, адвокатом.
у Лепоглави за увреду и клевету. За ово суђење у Вараждину је владало велико интересовање код грађанства. На суђење нису дошлн ни тужитељ, ни оптужени. Суд је донео пресуду, којом се г. Топлат кажњава казном од 5000 динара. Оптужени је ослобођен. „Устала господа против сељачке хрватске" - изшвљуЈе генерални секретар ХСС г. др. Јурај Крњевић
Загреб, 7 марта. — Данашњи „Сељачки дом'' главни орган ХСС допоси на узодном месту једну изјаву г. др. Јураја Крњевића, под насловом: ..Господа устала против сељачке Хрватске". Та изјава гласи: — Када је године 1927 н 1928 хрватско сел>аштво са Стјепаном Раднћем на челу воднло тешку борбу за основна права хрватског народа, нашла су се ж&лосна хрватска господа, кОЈ*а су му пуцала у леђа. Из нстог круга људи учесталн су, у последње време, бесомучнн нападн на сложпе редове хрватског селлпгтва. Успеси политнке наследника Стјепана Радића, претседннка г. др. Мачека, не дају и>1 мира. У пркос неприлпка, спо.љннх и домаћпх, селлчка Хрватска све се внше изграђује. Злоупотребллвајући данаппћу тешку ситуацнју настојали су 1Ш1рећи усмене и писмене лажне гласнне, унети забуну у редове хрватског сељачког народа. Алн, терали су лпсицу, а пстералн вука. Не само да нису успели да потресу сло гу хрватског сељапггва него су Ј "е само још учврстилн. Онн, пак, господски поједннци којп нису ннкада били искрене прнсталпце политике Стјепана Раднћа, а који су се последњих годнна прптајили, сада су се показали у пра вом светлу. II сада хрватскн сел»ачки народ сиг>фно знаде ко је с њим а ко иротив њега. Целокупан тај протнвнародш1 рад, вођен је преко Загре ба. Због тога долазили су нам нз разних хрватских кра јева оштри прпговори протпв Загреба. Бпло би погрешно равнати Загреб са том шачи цом људи. Загреб Јгма и свој напредак п своју врлипу да захвалн хрватском народу. Све пгго је он, он је то хрватско>| народу. Зато он п ие може бити другде него ли тамо где је хрватски народ, зато се у огромној већини Загрепчанн налазе у хрвг.тскнм сел,ач кнм редовнма. Када су ти очајницп виделн да лажју не могу постићи жељенл цнљ, латнлп су се сн ле. II баш онога дана, када је крајем прошлог месеца један страни мннпстар боравно у Загребу, постављене су па. троне у неко.шко хелефонских'
говорница, да би тако с в ратнли пажњу на себе. А када им ни то није >шого вредело, пот.тн су још дал>е п поновпли то још у горем пздању. Хрватски парод није никада, нп од кога, дао нешто силом нал1етнути. Што му се ко више наметао, тога је он од .тЈЧШЈје одбијао н то је он внше учвршћивао своје редове и јачао своју снагЈ-. У везн са тим догађаем издао је претседннк г. др. Мачек проглас Загрепчанима''. Након тога лист доноси про глас Загрепчаннма, којн је г. др. Мачек издао 4 о. м.
ОКО ЛИФЕРОВАЊА УГЉА ДРЖАВНИМ ЖЕЛЕЗНИЦАМА Загреб, 7 марта. — Сутрашњз „Хрватскц дневник" под насловом ^Једна неумесна уредба" дозоси нотнцу ,у којој каже: „У „Службеним новинама" од 6 марта проглашена ј "е Уредба којом се државним железницама даје право да се угаљ утоварез у вагоне од приватних угљенокопа, а упућен приватним предузећнма, може задржаватн за потребе држаз-* 1 них железница, у случају ако поједини рудник није испоручио државним железзицама наручене количине угља. Држимо, да се јединим повлашћезим шпедитерима а то су заправо државне железнице. не могу Дати тако велнка права, л'ер државне железнице могу пезалима н сличннм санкцнјама присилнтз на добаву оне добављаче, који су се обавезалн на продају државним железницама. Код лености црева је природна ГВАМ2-|ОбЕГОГА горка вода угодно цејсл-вујуђе средство, коз"е умаљује погешкоће, пошто често мале колнчине аобро аелују
4017