Време, 08. 03. 1940., стр. 6

Петак, 8 март 18>40

ШпешјГшша »1»зтг ВОЈИ« ХРОНИКА НИРБКЦИјК шума У 1Ул«И :Са6ремени бојник и старешина ступили у штрајк

Невоље посетнлаца Коларчеве задужбине Концертн су једна одлиха културне средине. Не би се могло рећи да је Београд у оскуднци са умстничкнм приредбама сваве врсте. Постоји у Беогрвду чак и изграђена, васпнтана уметннчка концертна публика. Београд занста постаје град европских олпика. Приређује се, тако, нечије балетско вече. Реклама, чланци по новинама, интересовање рвсте за уметннчку прнредбу. Карте. се полако распродају. Девојчице, и зрели људн н људн у позним годннама, скоро са нестрпљењем и страхом да кеће добитн карту, чекају прсд благајном. Најзад, за скуп новац људи добијају још послодње карте. Журе и заузимају своје место. Програм почиње. И шта се догађа? Људи који су са толико љубави и поштован.а за уметнички спектакл дошли на приредбу, људи који су са нестрпљењем купили п<*:педн>е кар те могу једино да констатују да од целог програма неће видети ништа сем — леђа пијанисте. Цело лево крило партера у сали Коларчевог "у ниве Р знтв7а нв мо ' же да види више од тричетвртнне позорнице зато што је клавир смештен у десном углу просценнума позорнице. Пијаниста прати играче, људн слушају музику и не внде ништа. Иста судбина постиже оне гледаоце којн су купили карту са местом тамо негде у средини партера. Дворана је саграђена тако да се са њене средина уопштз не внди доња поповина позорнице у внснни човека. Зар би било тешко ово отклонити налажењем погоднијег места за клавир и постепеним поднзањем седишта?

Зашто се не сннзе цене бноскопскнм улазннцама Било је срећно време кад смо за пет и осам динара гледали филм у шест епоха. И онда је биоскоп имао да плаћа струју, порез, прирез, таксе и многе дру ге трошкове, па су власннци ипак излазили на крај а неки се, богами, и обогатилн. Бнло је златно доба кад смо, до пре иеколнко година, за 10 и 15 динара, гледали одличне америчке и француске филмове, у којима смо уживали. Али, сада заиста није добро време, кад за 12, 15 и 16 динара гпедамо врпо рђаве мађарске »рузмаринес, Ладање »који пушес, жраљице »пустесс и много што-шта друго. Да неко не мисли да смо само против мађарског филма, навешћемо да смо овако рвно гледали и неке старе француске филмове од пре пет и внше година! Требало би сннзитн цене картама, кад већ морамо да гледамо ове бургије, јер_у _овом случају биоскопџије са јевтиним филмовима зарађују врло много. А и публика ће најзад да нзгуби стрпљење. ★ Хлеб је поскупно у Новом Саду Првог марта новосадски пекари поново су нас »обрадовалис! Повисили су цене хлебу са 0.25 дин. по кнлограму (ражани хлеб за 0.50 дин.). Пошто сам доста снромашна, ово ме је нарочито погодило, јер свакодневно узимам пет килограма хлеба. И поред свега тога, не бих била толико огорчена, да ми ннје познато да цене брашну нису скочиле, него, шта више, има изгледа да падну. ★ Телеграм којн је доцкан стнгао Наше село удаљено је од поште свега 300 метара, а ипак се пошта дели сваког трећег дана. Није ни чудо онда, што је могао да се догодн н овај случај« један снромашни радннк добио првог марта телеграм, којим су му јављали рођацк да му је умрла мајка. Позајмио 120 динара и отпутовао у своје место. Кад тамо: мајка сахрањена још пре два дана. Тек тада је погледао у телеграм и видео да је послат 27 прошлог месеца, и да му је достављен три дана доцније. Шта је могао друго, него да за-

како бн посао.

Свака расправа о војсци била би вепбтпуна. ако се у њој не би говорипо и о човеку. Јер, главНа Тузла, 7 марта. — Због неје- у сдима одељењима Дирекцнје ^вештича У управљању »ојском тума. Тако, на пример, днев- (|*аснива се на познавању људничврима који су запослени Јског бнћа са свим његовим мокод таксацноиих радова при- #гућиостима и телвсним и мора»надлежностн се исплаћују вредностима. првма новим упутствнма по?0 < у '««=Ч0И погп.ду потр.б. • 1 ■' 9 човека су скОомнв њему је по^сао, ]ер н,иховнм захтевнма, дннара двевпо, док н ,н *овим , в . н „ )||М у уи . 4 иоје су упутипн једном прет- полегама, запоспеИИа у оде- , нои и лу13в>|0|< „ ого1к . иу ј.

пвпи на мајчином гробу св.ку < Д н « вв примене Уредбе о иа и да поново позојми 120 динара, Ј мати принадлежности, 22 ин. се вратн на Ј жењера, квалификована над/ Ј ничара при Дирекцијн шума у ★ л Тузли, напустила су данас поСнротнња н помоћ у дрвима

^ ставком претпостављеним ста- љен >у за колоннзациЈу, испла- ^ потрв бно да он рчзум* и да друСноомашан сам и незапослен* решинама . Д° Д анас НИ Ј® УД°- | ћују се према старим упу^-# ги лвгв разумвју.^. ла има порадннк у Н., на Дунаву. Затра-** вољено. Инжењери, којн су на- , ствима по 45 динара, и то сам$ Јтребних разумевааа за сво) мо' ',, * пустмпи посао пркпч глг нам пнни нпжвп.ппмиа КОЈи слг Св *-зак и чт спвјв сонвжио сам од Општине помоп. н>

^ .. пустнли посао, реклн су нам она мн је изншла у сусрет: до-Ј изме ђУ осталог да је октобра био сам жнвотне намирннце за^мвсеца прошле године у Слу10 дана а поред тога и купон зз ( жбеним новинама Министардрва. Узео сам одмах кола, пого- ( ство шума обнародовало упутдно се, дао 15 динара и отишаоЈ ства према којима се имаЈу по дрва. Кад тамо : нема дрвп ј исплаћивати принадлежности

оним инжењерима, који су затеклн на послу пре стуш

зак н за своје срце. Ове по*ребе_ в^жа- зе све родо-

ња на снагу новог упутствв. ! »о!св.. Ј.р, д.цашљн борац По цепом овом питаљу ин- .""><> »» ш « »Утомат Фриг.риха II тењерн су упутили, прево ди- »«• »У« га вод., и оа ттт л „ П а. П ш> сво) тежак посао-обавнти уто ревтора Шумсве ДИ Р "ш .)в у 1 и в 0 бол,,. увр„н,о буд. Тузли инжењера г. Мехмепо сао , „ отт „ П рн то и .,

Посп. десетав двна чу,.и дл оу < СВИХ надничара војима је ово Барићв, претставву иадлежви-У о6 кој> М7 „ д , ју 1р , дрв. дошп« Поново од.м и опвт * Министарство наддежно. Сту ма , у војој су тражили да се Т б1 с , одиос , „о«»у~1иво „» — на снаг У овог упутства поменуто упутство подједнаво ј љ ^. ов пични задатав и" ка ду*тиља н.ћ.мо моћи д« с. огро|о 4 стављена °У ® ан снагв сва Р а " прнмењује у свнма одељењи- 1 -иостн л. го »их сус.дв, ј.р |'е твјио . З .шт 0 с ио 0 нда успшт. добн » нн 1 а упутства по овом питању. ма Диренције шума, вао и да ^ост потр.ба н и. 6о1 „шту_ јали купоне за дрва? Ј Међутим, нсплаћивање прина- С е врати досада изгубљена ра- ^ЈЦхран^ен, одморан н^ обаве . ^ длежности према овнм упут- ! злика. У противном неКе се ! ствима не врши се подједнако | вратити на посао. У гашењу позкара уче- ' • ; ■ ■

ствовалн свн осим ватрогасгца Пре некн дан појавио се пожар у манастирским конацима Пећске патријаршнје. ПостоЈала је чак и опасност да ватра захва тн Патријаршију. Одмах чим се ватра појавила, дотрчали су свн нз најближе околике, па су дошли у великом броју и муслима ни, којн су се, приликом гашвна, нарочито нстакли. У гашењу пожара учествовали су дакле сви, грађанн и жандарми. православни и муслиманн. Али, на нај веће нзненађење грађана,

Цеа људски живот је стална ЕерЕЈа протнв см рти Предавање професора Универзитета г. др. Бориса Лоренца

Професор универзитета г. др. \ Борнслав Лоренц одржао је на ЈКоларчевом народном универзи5 тету веома занимљиво предава шењу пожара нису учествовали ј * _ _ 1 г _ . . 11.П /-а тоиои »КопРв ппг.ти« ГУИ ватрогасци нз Пећн. Чак ннсу нн

дошли. Зашто?

НОВЕ КЊИГЕ 11 ЧАСОиИСИ

„ГЛАСНИК" Ссл>-жбенн лнст Срп ске православне цр<све>, бр. 5 од 1 марта 194«1, доносн: Слузкбени део (Унази, Синодске одлуке, одлуке ПатрнјаршнЈског управпог одбора н вегтн кз појединнх епархиЈа) ; Срдачан опроштај Поглавара Сргтске цркве са б>тарскнм мннистром на нашем двору; Хпротонпја новог епнскопа моравичког Господина Арсеанја (Брадваревића»; Хнротоннја новог епископа будимљанског Господина Јоаникн]а (Липовца); Владимир Попоннћ. суплент богословнје Св. Саве: Уметннчкн дух Светог Саве; Прослава БогоЈавл>ен»а н Св. Саве Сремским Карлозцпма, Бнтол. V Пакрацу, Будимпешхн, Цетшу, Задру н Солуиу); Борислав Ман< чнћ; Државна накнада пензиЈскогЈ н, а те своје сложености дата за превеаенеллужбеннке Срп- ^ ској православноЈ црквн; Хроннка Наше домаће белешке; Ве<гм са свнх страна; Кроз црквену штампу; Преглед књнга и часопнса, с.»\"жбене објаве и огласн.

њв са темом »Борба против смрти у науци. религији и мађији«. Постављајућн појаву смрти као научни проблвм о комв савремена научна, нарочито бнолошка истраживања водв свв више рачуна, предавач је првдочио копико тежак утисак још увек оставља појава смрти на људв. У ствари, ако би се појава смртн у свом бнолошком значењу правилно схватнла, видело би се да смрт не настаје онда када за нас прнвидно наступа 1Час умирањас. Много раннје, у поствпвним појавама сталне кахекснје и слабљења организма, у сталннм постепеним отежавањима правипног вршења органских функциЈа леже почеци смртн. Могло бџ се слободно рвћи да је цео п-удски живот почвтак смртн. Ипи. да јв цео људски живот стална борба против смрти... бви сложени организми у природн подлежв процвеу ослабљвцелч- к с г #» :#нв. ' орга - # ЦНЈВ1

..ПРСТЕН НИ-оЕЛУНГА" — садржај на српском_ јеоику Вагнеро« ве тетралогнЈе коЈа се прнказуЈе првн пут V београдском Народном позорншту изашао 1е из пггампе н може се добитн V Народном позорншту код разводннка. Цена 10 дннара. ПОЗОРИШНИ ЛИСТ. гласнло Народног позорнпгта v Скоољу, Скопље, бр. 13. 1 марта 1940. год. I. садржај: ЛуЈ Жуве о драмском писпу; Р1ес1е1 !г1о; Поговор драмн ..Преображење капитала Бресбанда": Бранко Татнћ; Вестн нз позорнпгга и др.

Смрт^ јв цена коју сложенн организми дају својој дифврвнапија и развићу. У принцчпу једноћеличним бићима могло би се говорити као бесмртним, јер се њихово множење не врши сексуалним путем нвго дечвњем, послв кога стари организам не угнне, него бнва продужен тгивотом нових организама који су настали од њега. Бактерије и инфузорије . на тај начин жнве чнтав низ генерација. Но има б*.« олога који тврдв да н ова бићв имају граннцу свога трајања, по слв којв нема1у вишв генвративне моћн. С друге стране нзвесни бнолози дају одлику релатнвне ^ бесмртности нзвесним биљкама. ^Тако се спомиње дрво баобаб у НА5А ООМОУ1ИА. «а5ор1» ха 1одо*1о-} Свнегалу чијв јвдно стабло, првуепЈки от1вЛЈпи. ВеодгасЈ. 1апиаг—1в- ф ма мишљењу ботаничара. има ћгиаг 1940. ђг. I I 2 до<ј 1Н. »асЈгЈаЈ; л ВИШе од пет хнљада годнна. ВоЈкЈаг Коуа<вУ1(. 5ш1Јво 1 тпаСаЈ рг-\ уода и!(апка; пг. Јак^а Негсед. 2опа иГ Уопштв узев, љубав и смрт су па!оЈ пагоеЈпоЈ роо:1ј1; Ка1от1г 5(о»а -Гу веома великој унутврњој жи-, поу16. М ојог р1ап1па Ога1»1св •агаОпЈо I вотно ј повезаности: постанком и» 1 I Мш Д новог живота престаје стари и изгледа да ове две појавв постоје баш једна због другв. Енглвски биолог Карел је показао на срцу пилећег ембриона да под специјално повољним усповимв жнвот може да се одржи дапеко преко гоаница до којих иначе ћапкв и рго!1о| доОГп!; Ог. Т1ћот1| Ј трајв. Природно продужвњв жнМзгкоу14, 5т1*ао рогехлв гв!огте; \ вота је свакако баш у развнћу Свпхига оо 2акопи о иероЈгвЛпош ро,Ј нрвих гвнеоацнја једнв иств вр\ ств, у освежавању живстннх снаГЛАСНИК ПО.ЂОПРИВРЕДНЕ ј Г ® НО,в ОНв НОСе У мла Д° стк - Д а " КОМОРЕ ДУНАВСКЕ БАНОВИ- а нас ка «° ГОД Д« св трудимо да НЕ, Нови Сад, бр. 2. фебруар 1940, створимо повољнв условв за жн гоД- "• ^ вот човека, не би успело да га " 1 одржимо у животу , по начину ко Мплпиа Ђурић-Топаловпћ, ЖЕ-г јим је то пошло биопогу у пабоНА 11 ПОЛИТИКА, Ослобођење-ф раторнји са органом једне једин пробле- а " в жива воств. Уосталом, данас г се честу срећу појаве стогодишИЕУШЕ СНАМВЕВ1А|^Ј. рг1гвсЈ1о V. К.' 1ап|41« 2адгоћ 1940. 7 »уогак 1ћ1гког >И2по*11 I ргоР1ет!> (рори1ата исЈапЈа В1поге). 40 »(гала 80. *

«е11ака I р1ап1пага I Ог. ВА2УО) МАВООИЕ РВ1УВЕ0Е Џ ЈЏОО51АV131 Џ 1959. 12Ув11а| ОиУвгпвга N8-] гоОпе ђапкв. сЈосЈа|аЈс ог. 12 ^а 1939. ' ПМАМ3138К1 С1А5Ч11С. 1п»огта11уп| Са»ор1» ха 11пап»ј|»ко 2акопос1ау»1уо. ВеодгаО. таП 1940, Рг 3. доО. II. »а0г2аЈ; Ог Ап1в Ро1ЈапјС, Ро»1оуапјв КагосЈпв

бпбл: не, полнтичке н хултурне ме. Београа, 32 стране 16о.

геп о задатку који му јв одрвек, саврвмен борац нма и те1пку дужност да извршава тај за датак. при чему уввк нзпаже рЈпасности свој живот, бипо да тре Јба да осваја или брани. Над њи\м"в смрт лвбди стално и више \н#го над мв (жм грађвнином. Н>е \г$ у гоме *евком задатку трвба Јда подржавају на пр*ом мвсту лстврвшнне, а специјално непо Јсреднв с+арешине (воДни официЈри и командири). Они нјабоље Јлично познају своје војнике, и лзбо\* тога н само познвање по нЈмену у неком тешком треиутку лбиће довољио да ' поново подигфне -морал, ва који је старешина 'лнаспутио да. св копеба. " а Нв сме се заборввити да у тре

њака од којнх' једни нису ни пу шнли ни пили и живели су потпуно инрво удобно и тнгнј .нон 1 В у т ,у ол.сностн чо..,а р.стржу а другн су. напротив, нмали "л два ^сећања. Прво је нагон за доста недаћа и узимали разна . самоодржањем, нз когв можв да наркотична срвт^тва, па ипак до- \ св роди страх, па »хладна богиживепх дубоку стогодишњу сгга- . љав д руго ,- в обаввза да треба рост. Нема једног јединственог ^нзвр^ити своју дужност Ова оправила преца^комв бн човвк мо ^бввеза учиннћв св ' човвку. војгао да остварн ћродужвњв сво-Јнику'- борцу, мање тешка ако га живота Медицнна, која се Да^ зна да н»егове "старешине воде нас бори против болести и *°1 а ^рачуна о његовсм напору, и да ће, како је то писао велнкн ру- > с ДР у Гв страке показују према ски биолог Мечников једноГа Д* ^н,ему тмесња старвње и благонана савладати. све болести, ипвк ^ КП ону чврстнну. 'Дужност је, дане може н неће моћн дн сНр^и 1 о$иц'нрв, а нарочито нижих, поиродно оспвбљењв ^ В рло' твшУв/ јер су и они људи Мечников, оцтдамиста у ј> ло је могу да П (5ти1птв бриге и »Студијама опхимизмас ; сагпеав ^ звм а р иКао офипкри, и подоЉипросвчон људски живот- до 150 ^цирн'ка6 старешине мооају бити година. Тачно јв. што ^^вдоче ^сачанн, Јздважни, осећајни и ннстатистике да св за пђсвдднлх ^ тв пигентаи. Ове иеопходне осопедесет година просечАа дужи- Јбине нспољиће се кроз искрена г.удског ж##ста оп четрдесету ност у ^ мтллСЂШ ^^ попела на шезпесет гОднна. Само 4 у »ој^Јиром »иво*у, истотано развоју културв и -ттооољшању # као и у грађанском, поштвње охнгијенских »I животних пркли- највећв, вештнчв Хко се ка треба *о зв?с»врити. ^Јгошику каже дћ ће биЛ страЖеља да; се • првдужн живот 4 жар ј в ган час, тоеба га. смвннти живи у чове**чоЈГ,ввј*ал§. Угнек^-тачио у^коЈКут. Лко му с^*б*ч4је он твишо. дв,укВ0Ни с*б оне^ чи твчкв Оо ко»%" треба да Отигчиниоце ,који ђв га прврано нти^нв. не трвба од-његв тражити чак и не тако прервно убити. Оп^нвкнално ??вт>езање, које му је 1пв)и Шта)-^прећутвно зато да не би био за-

свесгаи своји^ дужности првма људима, којима има част да командујв. То је израз: >по сваку ценус. На пример, један напад није успео и издаје се наређвње да се он понови по сваку цену, не мења се додавањем нових снага ударна моћ трупе која је претрпела нвуспвх. Оваква психолошка погрвшка подудара се често са жељом дв се постигнв оправдање пред претпостављвиима. не воде и рачуна да се због тих трију рвчи можв изгубити поверење потчињених, јер они осећају да се на тај начин њихов жииот не цени много. О свему овоме треба водити рачуна и у свакоме војнику-бор-

цу ценити човвкв, бити »гу замена његовог оца, мајке и цвле њв гове куће. Само тако може св пршдобити љубав војника, који је више веран Ј*его пас, када се једном придобије. У колико јв он примитивнији, у толико јв теже освојити га/ * али зато једном освојен, он 1в до смрти веран. То и само тО" {е дух данашњег времена. , Војник - борвц, чорек, мора да буде љубимац својих старешина, јвр је он тај којр ће првживљавати узбућвњв оиог узвишеног и критичног тренутка, када полазећи у борбу -нма права да се запита који ће крст добчти: оатни или дрвеии. О-

Досадашњи поморски рат

штв су познатИ покуш. наха и Вооонова да првсаћивањем полних жљезда про^уље жи вот. Но ови екс?Перимвнти ннсу. показали жељене и дуготрајне оезултате. наоочито код ,женки. Извесна апатија, психолошка ста. оост била јв стална појава јвдчнки у које су унесене стране мла де попне жпе^Ј{ј>. • Уопште псих!оношкн фактор у појави смрти веома је значајан Чињеница Је да је сугвстија. аутосугвстија па чак и сугестиЈВ коју на човека оставља магија нмала увек утица|а на одржање живота. Велики је број болесника који се лечв само сопственнм веровањвм, које делујв психолошки веома благотворно. Постоји читав ннз обнчаја, који у т<?м

стоашвн. Постојн 1вдан .кобан израз, за данашња срвоемена- војна схватања, ко'и би требапо да избаци из свог речннкв сваки старешчнч

Шест месеци рата навршено је. Може се рећи да су до сада забелвжзне три фазе у поморском рату. Прво је Немачка повела подморннчку акикју, која је муђутим, већ средином октобра билв осуђена на неуспех. Друга јв фаза, такозваних „магнетскнх мнна". Оне су билв иово оружје и врпо озбиљне, којим је Немачка мислипа да порази 'авезнике на мору. Међуткм. " року од 3 нздеље савезници с\ успепи да савладају ово ново оружјв, хојв је изгубипо својв Лејство. Т^ећа фаза је безобзирно по тапањв трговвчкнх бродов>. Подморнички напади на усамљвнв бродовв нмали су донекле успеха. Али, како је коквој организован, ни један једини брод у конвоју нијв био потопљен од стр& не немачке авијацкје, па чак нв на Северном Мору. У одбрани трговачкв флоте од напада из ваздуха нарочито добрв резултате показала јв противввионска артилерија рвтних бродова. Рата на мору, изузев подморничког и рата минама, нијв сно^ ро ни бипо. Јединн изузеци су били немачки џапни бојни бродови „Дојчланд" и „Граф фон Шпв". То су једини немачки р&тни бродови који су св појавНОВИ КОМАНДАНТ ВАРДАРСКЕ ДИВИЗИСК1 ОБЛАСТИ У БИТОЉУ Битољ,

марта.

— Синоћним путничкнм возом допутовао је у БиТољ новопостављени командант Вардаоске дивизиске обпасти,-ћиВизиски генерал Сввтомир "Букић, досадањи помоћник команданта Ш армиске области. На железничкој станици су га дочекали бриАдни генерал Десан Илић, са начепником штаба и референтима, као и претсвдник грвдског поглаварства г. Владан Ризелић св потпретседником г. Жупањевцем.

Фронт британсие ратне морнарице

Два пуна месеца брнтанска ратна .морхарнца јв трагада за немачкнм бродом .Длтмарком" којн 4« носио око 300 брнтанскнх заробљеника, док гв ннје отхрмла на норвеогкој обали. Ова чнњеннца најбоље. прнказујв шисмислу покушавају да проДуже Ј рокн појам „превласти на мору". живот или бвр да лече од боле-^ Да &и св прввфлно схватио ости. У својим истооиским поче- ј вај појвм, нзопходно је оствви<П

цима медицина је била везана за ј рвлигију и мождв јв тачно што | нвкн научници тврде, да је про-1 изашла нз саме мвгнје. О томе ( сведоче још н данашња верова- I ња примнтивнпх ларода, код ко- I јих те маУ епнви лекар. По Берг- < сону јв верв' »двФвнзивна реакцнјв лрнродв Против поетставв о< неизбежности с*Јрти«. Чнтав низ ' митова и легеиди загробном 1 животу> о живосу ' после ^смрти ( сведочи о тоЈДј *ако св свест * људска не може да помири чињеницом цатери^апног прола- ( жења. .Тешко јв^замислити потпу- ' но савлаћнвањ® смрти, како га! то види Бергсфјј. А ј^н је Свакако* тачно: они кОји вврују да умира-

на страну свв контнненталнв ндвјв растојањима. Тада ћв се схватити, како су бнвша немачка окпопњача „ДојчПанд"' (даиес ,Лицов") в ,3ремен" успвли да се вратв у своје луке кроз „енглвску блокаду". Схватиће са в зашто јв требвло т*ри месеца да се откријв немачки ратнн- брод „Адмирвл граф фон' Шпе". Поморски фронт брнтанске морнарице нма след^ћв захвате: Северно Море 0,55 м&л. кв. мнља Атлантлк 79,7 „ „ „ Инднски Океан 73,5 - . „ „ Пацнфик 175.4 „ „ „ Упорвђехо са океанима, Север-

у ствари човеково трајање Ј но Море није ништа . друго до

не престаје, лакшв умиру.

;Спор изме1)У Бановине и Тоепче Ја штктим Вашу! око ства Р ања нове бопннце

КОЖУ!?

Бпло да па. > да кпша п.1и> снег ил и град. а Косовска Митровнца, 7 марта. било да улп-л— У вези са отварањем новопоцамп дува о. а дигнуте баковинске болнице у шл-ар хладпп а Косовској Митровици јуче је оветап. увск је^вемо допутовао начелник одељеИ1УЕЛ п|>и-^н.а за социјапну полнтику и направац да Вам за. ^ родно здравље Банске управе са штити кожу. ^ Цетиња г. др. Владимир Пилетнћ. Зато наттллЈт* ' Волнип«, војв Ге 6ип» дос«д» Јобро липр „ рук..' сивш "" а V јвдној пр„»«т„о| I зградн, нн]е одговарала хн_ги]внМ1УЕА - СРЕМОМским условнма. На иннциГвтиву пре но што изла-# управника болнице г. др. Алекзите у прпроду » сандра Рафајловрћв, бившег диТн5|с ћете спречи. < РУ«н""» Тр«пч» повојног С Хавија и претседника општине, огрЈ л>ење в ^ г Ј ввти ђ а( Банска управв Звтскв пуцап>е коже. ^ бановинв у свглвсностн св Мннн452. 1.0 \ старством социјалне полнтикв и народног здравља одобрилв јв - изградњу болннце, с тим да се ' радовц изведу из з&јма од 6 ми-

у Косовсној Митровици ликвидиран

лиона дннара/ воји јв Банскв управа добила од првдузећа Трепче. Болница јв подигнута и- послв скопскв бопнице спвда у ред најмодврнијнх н најурвђвнијнх болницв у Јужној Србијн. Мвћутим било јв дошло до звтегнутих односв нзмвђу Бановине н предузећа Трепчв, које није хтело да нсппати последњу рату од мнлион динара све док Бановина не отвори болницу са пуним капацитетом, нрји би одговарао потребама око 5.000 људн, запослених у првдузвћу Трвпче. Начелник г. Пилетић успво јв да изгпадн оввј нвспоразум, твко дв ћв св првог вприлв, нв сввчан начин, извршнтн отварањв.овв установе која прАтетављв за цес овај краЈ велики добит&х.

I мала бара. Оно је 145 пута мањв | °Д Атдантског Океана, а 133 пута > од Инднског Окванв. Брнтвнскв » флотв према томе нма да бранн ' не само Северно Морв већ про | стор 278 пута већн. АлИ Тихи ОI кеан садржи још 320 Северннх Мора. Према томе, концзнтрацнја флоте на Севарном Мору за Ве^ лнку Бритвнију тежи -јв звдвтвн I нвго зв протнвннкв. Два пута веКи простор од сђих контннеиата Првдњв цнфре ћв поствти још | изрвзнтијз; кад се узмв у обзнр

да поврпгина свих пет континвната хзвосн 134.8 милиоив квадоатних киломвтара, док су Атлантски и Икдиснн Океан већ много ввћи од рвнх континенвта, а Пацифик је већн од два осталв океанв. Друпга« рвчимв брнтанска фпоте је рвстурена по морнма чија је површина пет пута већа од површине свих коитинената. Зато се може рећи да копкени фронт између Мажинов&ввв -л Сигфридовв пнвије, хоји нзносн 500 кввдрвтннх кнлометара, уогтште се не може упоредити са ломорским фронтом, иако се ту држе 4 до 5 милнсна во;ч-ика, док ]в Ввликв Бритвнијв обвзбвдилв господарство на морима св јвдвв пола мидиоиа људи. Магла н мрак Чак х кад се велики простори на мору практнчно не би моралн да се узму у обзир, мора св водити рвчуна о томв да је реон акцнјв патрола на мору чвсто ограничен успед рђввв видљивостн. У северном деду Атлантика бродовн морају дв опвришу дневно бвр 20 чвсова у потпуном мраку. Таквв снтуација објашњевв дв јв звдатак јвдне снажне флоте, која жели_ да утврдн контролу скопчан са великим а да протнвннк, ако умв вешто да маневрише, нма велике швнсе да дуже врвмена

нв будв открнвен.

на морима, тешкоћвмв

љивали на мору, док јв цвлокупна немачга флотв лежвла у склоништима. Ни један од поменутих бо.них бродовв вије ввнао озбиљнијв штвтв бритаиској трговачкој Морвврици. „Грвф фои Шпе" је, не примивши борбу. уништен, а „Дојчлввд" ј® избегао борбу. Не зна св тачно колико је подморница Немачка у ствњу да свгради, вли 1в сигурно да онв грвди много мвње подморницв, него пгго јв рвчунала. С друтв -стране бритвнскв бродогрвдилипггв израђују двлвко већи број бродовв, него што се миспило да ће моћи. То показујв да јв твхничка база брнтаискв индустрије далеко супериорнкја од нвмачке. То се исто може рећи н у поглвду ввионскв „вндустријв, као успштв и у погледу цвлокупне кндустрвјв за одбрвну звмље. .ДОРНИЈЕ 24" У својим извићвчким вкцнјама ради утврћивањв јачине в правца кретања енглеских ратних и трговачких бродовв, Немци су нвјвише употребљаввли тромоторни хидроавнон »Дорније ДО 24 с. >Дорни]'е ДО 24с је велики једнокрилни тромоторин хидроавион се јвчином мотора од по 874 кс. Сопствена тежина хндроавиона износн око 9.000 килограмв, са могућношћу ношења корисног терета од 5.600 килограма. Он редовно носи 1 500 килограмв бомби. За сопствену одбрану има трн места за митраљсзе, у првдњем и задњем делу трупа. Како ниједно од ових меств нијв предвићено зв одбрвву , о . ј ^ ј "- о . з **». чутв се да такгкчка ^вотреба овог хидроаваоив дредвиђа његово летење нв што мањим висинама. тако рећи изнад саме морске површине. .Митраљези којима је наоружан су калвбра 20 мм. »Ерликонс. Овај циновски хидроавиов израћен је од лаког метапа. На пред њем депу чамцв ко^в је дуг 22 метра, налвзе св седии1та за пилота и његовог помоћника који је уједно и извиђач. Позади њиховнх седишта је квбинв за нввнгвтора и радистелеграфнсту, а позади ове кабина за мехвничврв. Нв крвју репв налазн св соба св постељрма »а одмор посадв н муннцнју. Рвспон крилв износи 27 мвтврв и у њему су н мотори, од којих једен нзнвд свмог трупа в двв бочна по један са сваке странв трупа. - _ . Рејон дејства овог хидроаввона нзносн 3.000 кипометара. Максимална му јв брзнна 350 кнлометара, средња 320 им. а мннимадна 95 кнпометврв нв чвс. Првктнчна внсинв летења му јв око 7.000 метвра. БРИТАНСКА ИНДИСКА ФЛОТА Краљстз;ка внднска флота састојн се од бродова за гтратњу: >Индас<. зХнндастаж. »Клајвс. >Корнуалнгс н >ЈТвуренсс, као н патролног брода >Па-ганс. јелног пгколског брода и разннх помоћннх једнница>Индасс н »Хиндастанс су модерне јединнце од 1 900 тона. наор>-жане топовизЈе 100 н 120 м мИнднска флота се сама брнве за одбрану н>ене обале н њеннх лука- Од објаве рата реквирвран је већн број маљнх бродовв. чнју посаду чнне углавном ннднски резерввстиЈачнна Инднске морнарице не рвчунајућн резерву нзноси око 200 офнцнра и 1 800 морнара- Офнцнра се оспоооблавају у Енглеској а морнерн у самој земл»и. По објави рата. једннице ннднске флоте стављене су под команду врховног заповедннка Источне Инднје н сарађују са британском морнарицом радн чуввња поморских пЈ-гвва. Ова патролна служба је врло напорна-

ЦајввКв ратвн брод с1ш 6 ј >1 п»вс*» бојм« »рстариц* »Худд