Време, 08. 03. 1940., стр. 8

Петак 8 ма^. 040

ШШЋРЕП Д« ФИИ ДНСИДЕ' Д1РЗД

Јуче је одржано прво пленарно заседање Савеза пољопрнвредних комора Претставници пољопривредних номора за преоријентацију наше пољопривредке политике и јаче учествовање земљорадника у пољопривредним установама

У свечаној дворанн Српског .што је нзложио потрвбу коордн-|ма- Други тгут трвба да св инПОЛ>ОПривредНОГ др \тптва одр- I ни Р аног рвдв свих пољоприврвд- тврввнншв на времв на житинм жано је јуче прво заседање I них кои °Р« г - Марковић јв рвкао:! пнјацама, а нв као што јв то слу' " 1 ' ' : јв

пленума Сазеза пољопривред. I ~ Пр "' " ,ш 1« т»п.ннх комора, у присуству нза | пр "° ««»•■". "Р ■»»»"» , Р • • т . Да су на њвму дошлн првтстазнисланнЈса Њ. Велнчанства Кра-1 ци у „ мљк . То л»а г. Мн .тана Керековнћа, гар- нас радујв н ми ћвмо им зато уДНСКОГ пуковннка, мнннстара ' Ввк бнтн благодарнн. Захваљујег. г. др. Бранка Чубриловића. г. др. Чубрнловићу, што нам Јеврема Томића н ннж. Нико- I '• Д во програм н пут жојима трвле Бешлића, изасланика Мн- , 6а да н Д« мо " радимо. Да -би пољопрнвреднв коморв правилно из | вршиле свој задатак онв морају I добити од надлвжних матвријалднског пуковника, претставни ну поиоћ . Јвр од својих ввома ма . ка нашег задругарства и установа које раде на унапре1јен»у пољопрнвреде код нас н мно-

нистра воЈске н морнарице г, Живојина 1Ш-маревнћа, пеша

их прнхода онв нв могу ништа урадити. Овом припнком проговорићу гобројних делегата пол,опри- Н Ж0 1У реч и о многобројннм провредних комора из целе зем- бпвмнма ко )" интврвсују пољопрнвреду Јужне Србнје. А то су Говор претседника г. Пнтвн,В; ду ""' памум ' "«Р инча Мн тана Еалак* лругог икдустрисог биљ« ол кикшиа х>аџана ко)их очвкуЈу спас хиљаде сироЗасвдањв јв отворио претсед- машннх земљорадничких породиник Савеза г. Мнлан Баџак. У ца на Југу. Поступак властн присвомв подужем говору г. Милан ликом откупа дув&на мора да буБаџак је поздравио присутне де- 1 Де благ и човечан, законит и пралвгате и миннстре, као . вв^ниве внлан. М. >. тражимо да св моно- наш Д 70 * стано,,ни,, "ЦРпољопривредннх комора. Затим,пол укине, нити га треба укину-| Нв 1орв ^ в 5 вмљо Р а Д н ик, а 30.000 јв, нзмеђу осталог, подвукао да је ти. Али желимо да се откупне цв- ; свља ч ки * газдннстава је без ораннцв. 70 000 сељачких газднн-

чај био ове године, онда кад| већ за такву ннтервенцију касно. Дирекцнја за исхрану становника неће услед тога бити у могућности да задовољи потребе пасивннх крајева. Измећу владе и Савеза пољопривредних комомора битн солидарности јвр

самоуправних буџета за пољопрнврвду, сннжење царина на пољопривреднв справв, укидање бановинскв и градскв трошарине на звмљорадничке производв. Затим св тражи да св нв продужује уговор са фабриком »Зорка«, или да се плави камеи уврсти у артикле који подлежв контроли ценв; да се изврши санација производње швћврнв ре.

)ака држава зависи од снажног ј пв( реорганизацнја »Призада«, " Привилеговане вграрне банке« Уреда за контролу извоза стоке^ да св уведу правичне откупне ценв за дуван и да св подигну фабрнке дувана у Скопљу и Подгорнци. Тражи св да се спроведе коначно раздужвњв звмљорадника морв на Цвтињу, г- Драгољуб ■ н организује пољопривредни кре-

звмљорадннчког У Црној Гори свега 13.000 газдннстава нма плугове — излаже г. Драго.т»уб Мнјатовић Првтседник Пољоприврвдне ко-

МнјатовиК нзложио је стање земљорадника у Црној Гори. Оно што ради сељак у Црној Гори, не ради ни јвдан други. Ми немамо ништа. Немамо зиратне звмље, немамо справа за обрађивање, нвмамо хране за нас

у земљн која је по своме приврвд нв дувану повисе, да св нв сма- . ном склопу тако изразкто пољо- ј њујв одређвни број дуванских сад I става обрвђујв ^земљу св рвлипривредна, баш та грана, у поре- ннца, као и да св побољша нвш " ђењу са осталнм привредним гра- дуввнснн нзвоз.

нвмв, на релативно ниском степену. Задатак је новоосноганог Са веза да уложи све снеге дв би најпрввилннје заштитио интвресе оног сталежа који је у овој зем љи иајмногобројннјн. Наш јв задатак, рекао је између осталог г. Баџак, да увек поступамо ф том духу, да увек првд очнма имамо опште добро, тежњу за унапређењем благостањв народе, како би најбоље оправдали поверење које су нам поклониле на ше коморе, који су нам саојнх интереса.

У Јужној Србнји треба да се поднгн>- фабрнке

Потребно јв кзвршнти извесну корекцију монополске упрвве да би се спрвчило крнјумчарење које наноси држвви ввлику штету од скоро полв милијврде динврв.

цама а свегв 13.000 гвздинстввв нма плугове. И дох теко живе породицв без земље и хлвбв, пре-

дит, да се заштнти минимални земљорвДнички посед и дв се спречи прелажвње звмље у руке нвзвмљорадннкв, дв св понлони што већв пажња народном просввћивању и здравстввној звштити еелв и свљака, да се изврши демокрвтнзацијА потвоприврвдних комора и пружи им материјалнв помоћ, и најзад, да се измени уредбв о пољопрнвредним коморвмв. Буџет Савеза поллпрнвредннх комора

ПРИВИЛЕГОВАНА АГРАРИА БАНКА ОДРЖАЋЕ У НЕДЕЉУ СВОЈ ГОДИШЊИ ЗБОР_ ППБ је досада ставила на расположење нашим земљорадницима преко две милијарде Прквилеговвна арграрна банка одржаће у недељу 10 о. м. свој десетн редовни збор акционвра. На тај начин ПАБ јв завршила јвдну пуну двценију свогв рвдв. У извештају који ћв банчин управни одбор поднети вкционврима, излаже се њено пословање у прошлој години и резултвти који су досвдв постигнути. У току прошлв године дошло је до крупних привредних поре ме1>аја и политичких звплета, који нису могли остати без утнцајв ни нв нвшу земљу. При сввм том, Привилегована аграрна банка наставила је са успехом свој рад на подизању пољопривреде. За релативно краткО време озог досадвшњег деловања Банкв је стввила на расположвње нашем земљораднику преко 2 милијарде дннарв.

,о 25 000 »>г.р. зир.тне земље | 3 „ ии ,, претс , л „ и „ с .в«. г. """ "»» V ! 2.џ.> прсчнт.о буо.т >о[н је 6«

342.000 динврв. Поводом буџетв узима реч инж. г. Љуба Марко-

лежи под мочварима у Скадар ском блату, Поповом пољу, Гвцкој- Стогв требв нвроду у Црној Горн помоћн нсушивањем моч,.р. >ој. 6и р.шип. једном з. ,„к и упоређуј« 6у0«т'6уг.рс>и> н...> пит.и,. исхр.не Дрне Гор.. , пољоприврвдии1 * оиора и Спровођвњв урвдбв о трошври- ј ших. Нвглвшвва да државв у БуНнко не кријумчври од беса, ввћјни на внно и ракију изазввће у I гарској помвже свима срвтствиод незоље. А кријумчарење ћв свјЦрној Гори многе инцндвнте. Де ма пољоприврвдне воморе и твко сузбити не дрвконским мервмв, би Министврство пољопривреде /м омог"ћујв користан и правивећ благом и поштвно вођеном мо; могло вфиквсно помагати звмљо- лан рад . Стога захтева да Управ-

одужити се оиима ■ нополском политиком. Јужној Ср поверилн заштиту бији поред оствлог требв двти фв брику дуввнв. Нијв право да пођрајннв којв пронзводи нвјвнше дуввнв у нашој земљи немв свма фабрику за првраду тога дуванвНврод Јужнв Срби1*в јв радан и поштен и стога гв трвбв што прв помоћи. У даљем свомв нзлвгвњу ннж. г. Љуба Марковић јв крн^рковво трговински уговор св Грчком, говорио о стању сточврства у Јужној Србији, н другим привредннм проблемима нашега Југа.

I /

Министар пол>опривреде г. др. Бранко Чубрнловнћ подвлачн владнно старање за земл,орадннке После г. Мнланв Баџакв пленум је поздрввио иво ресорни мнннствр г. др. Брвнко Чубриловић. У своме говору он је између оствлог рвкао: — Драго мн је што данас могу овде поздравитн претставнике нвјмногобројнијег сталежв у нвшој земљи. Дв им дам кво рвсорни министар и неколико упутв зв даљи рад једне уствнове којв св данас у свпм тешким временима рвђв, дв јој—одредим смернице и де јој покажем пут. Сзи ми знамо, а то добро зна и Краљевска владв, да је стање нашег села н свљвкв веомв тешко. Знамо и то дв му се одмех не може нв свнмв секторимв и помоћн. Али знамо н то дв требв рвдити, и то много н предвно, а то нарочито, ви, претстевннци нвше пољопривреде. Пољопривредне коморе су установе о којима ја лично имам своје нарочите погледе. Иако њима недостају миоге стзари, морамо их подржавати и оживотворити, како би најцелнсходније заступале ннтересе нашег сељаштва у целој земљи. Пољопривредним коморвма трвба дати једно шире изборно тело. У колико ће бити то изборно тело шире, у толико ће њихов основ бити јвчи. Потребно је стогв изменити дух звконв којим се регулишв питвње пољоприврвдних комора. Ниједна бановинска самоупрввна власт не би требало да предузима никакве корвке који твнгирвју интересе пољопривреде у тој бановини а да се пре тога нв консултује са пољопри■рвдном комором. Потребно је по љопривредним коморамв двти функционвлну влвст, дв коморе не би биле свмо мртво слово нв хвртији. Свввз пољопризредних коморв имвћв многе важне ствври да решава. У нашој земљи не би требало доносити никакве законе, урвдбв, правилнике и решења који задиру у интересе пољопривреднике, в дв у њиховом доношењу не учествују и пољопривредне ко море. Устанозе које се баве уновчавањем пољопривредних проиЈвода или кредитирањем сељака, као што су Дирекција за исхрђну, Призад, Привилегованв вгрврнв бвнкв, у својима редовимв морају имати и претставнине наших пољопривредних коморв. Данаш-

Словеначки пољопривредници траже поднзање задружне фабрнке плавог камена Г. Франц Прелог, претстввник пољопрнврвдне коморв из Љубљвне, говорио је о ствњу сељака у Словенији. Нарочито св звдржво ив питањимв пољопрнвредне индустрнје којв нвјвише звнима словвначкв звмљоредникв, а *о су питања нндустрнјв цемента н пла вог каменв. Од индустрије цемен та онаквв квквв је двнвс нема ко-

св уговор св фабриком плавогв квменв ннкако нв продужи, ввћ Дв св оснује звдружнв фвбрикв плввога кемена. Г. Бранко Аврамовић против интервенцнје „Призада" на тржишту вина и ракнје Претставник пољоприврвднв коморе нз Новог Свдв, г. Бранко Аврвмовић, нвглвшввв потребу дв се земљорвдницимв Дунввскв бвновине оснгурв потребно семењв, дв св пољопривредни произаоди уновчввају на иноотрвним

рвднике потребно је, вели г. Мијвтовић, дв »Призвд«, Силос в. д., Клвснв лутријв и Привилеговвнв вгрврнв бвнкв дођу у нвдлежност Министврствв пољопривреде, в дв се поввћв буџет тогв министврствв, квко бн оно било у ствњу дв изеђе у сусрет свима жељамв свљвчког народа- Напомиње да јв потрвбно уклнути уредбу о трошврннн на вино и рвкију и многе одредбе у звкону о лову, јвр се тиме погвђвју ннтереси воћврских крвјева. Г. Мнлојко Јокић подвлачи потребу регулацн је Мораве Делвгат Пољопривредне коморе у Моравској бановинн, г. Милојко Јокић говори о ствњу у коме се нвлвзе нашн виноградарски крајеви после доношеаа у- I редбе о трошарнни на вино и ра- ј кнју. Описујући како ћв да из- I гледа интервенцијв »Призвда« на тржншту напомнње да неће бити I ефнкеснв н корисна, јер наш се- I љак нема довољно направа и склвдиштв да би сачувао вино и ристи ни сељвк ни држввв. Молијракију. Поред тогв нвша вина министра г. др. Чубриловића да ■ нису типизираиа Колико домауради свв што до његв стоји дв ћинв толико рвкија и вина разних врста. Стога ће »Призад* претрпети финвнсиске незгоде св овим нвчином интервенцијв. — Морава сввкв године плввн зиратно земљиште у нашој ба- [ иовиии, настввљв својв нзлагања [ г. Јокић. Сваке године се за поплввљенв у нашој бановини дају огромне суме. А нв регулвцнју коритв Мораве се и не помишљаБоље би било предузети већ јед- I ном мере дв св изврши регулв- I ција Морвве, него да се сваке године двју помоћи у храни и новцу. Г. Душан Пвровић критикује ' тржлштамв нвјбоље, и критику-ј дуввнску политику Упрввв дрјућн интерввнцију «Прнзада» нв жагних монополв и молн минитржишту винв и рвкијв, квжв: I стрв г. др. Чубриловићв да ура— Ово је други твкав експери-'ди све што може дв се нв смвменвт. Једвн јв пропво, а и оввј њујв пријввљенв дуввнска произћв св тако исто свршити, в «Прм-1 водњв, јер ће од тогв имвтн штв- ) звд» ћв послв морати да сву штв- | тв нв само привреда Јужне Срту надокнађује из својнх фондо-^бије већ и свма држава ва. Не би било муке у овоме слу-, _ _ чвју, који ,в створеи доношвњем 1 Потребаа Јв рсаизиЈа урвдбе о трошврини нв вино и ра! ^ редбг о лн::видацп]н нију, дв )в упитан сам произво- | зем.БОрадничких дугова ђач. Меродавни фактори нису га . — каже С. В2Л.КО Впшупитали, вли ће се стогв оввј екс- њевач перим.н.т рђ.,ом.ршитн. Д. 6и| Д„, г , т Пол,опри.р.дн. >омо* .Приив, пр.-и.но фуи.ииони- ј З.ТОО, 6.НО.ИНИ, г. В.љно о.о потр.6.0 ,. д. буд. под н.д. Виши ,„„ ,„ ршио ј, диоусију ,ором миниотр. пољопри.реле, . , „ пшм „„ ва ,ри. о.дииц., и,-

ни одбор Савеза пољопривоедннх коморв захтева од надлежних да се пољоприврвдним коморамв обезбвде материјвлна средствв. * г.: • Пошто јв тиме днЛни ред Нсцрпљен, претседннк г. Милвн Баџак закључује прао звСедање плвнума Сезезв пољ^ривредннх значаЈ „ КОМОрв у ЗвМЉИ; 1?Зрв^вВв)ућн ^опри^рвду. Свмо жељу дв се* енергнтио порвди на остварењу он&с зеГктева који су изложвни у говариМк 'претставннка пољ'оприврвде и у ' рвзолуцији. САОПШТЕЊЕ ИЗ ДРЖАБ НЕ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ Државна хкпотекарна банка Централа у Беогрвду — кма код Поштвнске пггедноннце у БеоградЈ" пет чековвнх рачуна и то: Чек°вни рач>-н бр. 61093 који је опшгн н преко кога се врше дознаке за банкарску дирекцију за разне фоздове, као што су: потпорни фозд. инвалкдски фонд. др:кавни путни фонд. фонд зв казнене и сличне заводе. фонд за заједничке бановин:ке трошарине. 18 % бааовннс^и фонд прометне порезе. ппсо>т.ски фонд н друпн фондовн; за војне а судске депозите. у- колико припадају Централи н за све остале бвнкарске послове- * < Чоковпи рачун бр- 51120 преко кога се врше дознаке за.днрекцију хнпотекарних и ком>-налних зајмова т-ј- за ануитете (отплате и интересе) по хипотекарним н комуналним (ошпггнским) н држ?зним з?>мовнма Чековни рачун бр- 56006 преко кога се врше дознаке за Дирекцију фондоз^ и то свмо за чиаовнички пеазиони фондЧековнн рачун 60. 56099 преко кога се врше дознаке за Одел»ењс за руковање непокретним имањкма, тј. уплате кирија од издат-х иман»аЧековнп рачун бр- 56116 преко кога се вгше дознаке само за мгоиходе фзнда народне одбрвне«. Да би се избегла непотребна адмннигграција око рекламирвња и да би се у интересу државнкх послова смогућила пгго већа експедчтизногг, умоллвају се све државне установе. игплетне и уплагне благајнице. као и оста-

нв Мннистврства трговине и инду ; лагвњвм питан>а земљорвдничких ј ли пошчл»аоци новца преко Постри,в. Твко исто би трвбвло У- , дугова( „ хтв , в)у11и ревизи)у У- ! шганске штедиозице да се у'бу чинити и са вводом 38 унапрв- р вдбв 0 пиквидвцији звмљорвд- . дуће строго придржавају следеђ.њ. спољн. трго.ин. И у о.им ! иичких „„„ од ,„2 ћегуст.но..«. мор. д. прео.п.ђу,. | 3 , мљор , оничии дугови су по- ! 1) Сваку дознаку новца преко следицв рвта и немања земље. 1 Поштаиске штедионнце вршнти

увиђавност да је наша звмљв св-

њв владв народног споразумв, иа| ^®чкв, и дв оие морвју дв служе у редбама св хтвло и покушавап челу са г. Дрвгишом Цввтковићвм *итвресимв Јвмљорвдиикв, -

и г. др. Блатком Мвчеком имв пуно рвзумевање за интересв ивјширих ивродних слојева. Зи ћвте увек у менм имвти ввшег савезника. Ја ћу преко нвдлежних миннстара у влади захтевати да се ваш глас чујв у свимв оиим ииституцијвма које се код иас брииу о пољопривреди. Ииж. г. Љуба Марковић о потребама пол>оиривреде Јужне Србије У име Савеза пољоприврвдних комора одгозорио јв топлим и бла годерним речима министру г. др.

решити ово питвње. Али ниједна од тих уредби иије гв решилв онако квко требв. И стогв јв то питање и данвс веома важно Камвте појвдиних бвнака даве и данас звмљорвднички народ, Тиме је дискусијв билв завршена и г. Милан Баџак се захвалио министру пољопривреде г. др. Брвнку Чубриловићу Пошто^ су извслвници и министри нвпустили селу г. Бвџвк је прочитво резолуцију, које јв јвднодушно прихввћенв. Резолуција У резолуцији св трвжи сивбдвБрвнку Чубриловићу претстав- Нв трвжи нвш иврод милостињу. ввње пасивних крвјвва хрвном, уик Скопске пољоприврвдне *0- Трвжи хлвба који ћв платити < иов 1внв помоћ зв нвбавку сточ»оре, инж. г. Љуба Мврковић. По Ј оојкм рвдом у јавиим рвдош-1ив хране, повећањв држввкнх н

трговвцв. Г. Душан Бранковић тражи извођење јавннх радова и правовремену ннтгрвенцију иа житно.м тржишту У име Пољопривредие коморе. у Врбаској бановини говорио је ! г- Душан Брвнковић. Веомв плестичио речимв оцртавв стањв и потребе пасивиих крв)ввв, па упућује министру г. др. Чубриловићу ову молбу1 I — Сељак је хлвдви и трвжи хлебв. А хлвб му св морв двти.

ормо ш о1гај чековнн рачун који одговара сврси напред наведе 1шх послова. 2) На полеђиин чековне уплатиице или уплћпшце увек означити крзтак садржај нг* име чега ое новац шал.е и то без обзира д« ли се ша.ге н не шал»с спроводио писмо. Попгго погрешно по:лат новац и новац за који није означена намена. за Државну хнпотекарну банку ствара трошкове које Банкв не може да прнзнв. то ће Бан ка бити присил.ена да у будуће овакве непотпуне дознаке враћа пошил»аоцима по одбитку ефективчих трошкова. (Из Државнв хипотекарне банке у Вгоградр, < марта 1940 К.Бр. 8+87).

У прошлој годннн ПАБ је одобрнла 266,5 милиона дннара новнх зајмова земл>орадницима Почев од 1935 године, Привилегована аграрна банка јв сваке наредне године повећавалв суму одобреннх кредите тако, да је свмо у току 1939 године на име нових зајмова одобрено 266,5 мил. динара, т. ј. 94,5 мил. динара више него у претходној години- Највећи део ових кредита отпадв на краткорочне звјмове (242 милнона динарв), док )в на дугорочне звјмове одобрвно 24,5 мил. динара- Укупна сума хипотекарних .зајмовв и зајмова водним задругама издатих од почетка банчиног радв прелвзи 650 мил. динара. Поред ове врсте зајмова Банка је обраћала пажњу и на оста| ле форме кредита кво што су зај | мови по есконтованим меницамв, Iна ломбард хартијв од вредности I н звјмови за набавку пољоприI вредних справа и алвта, чији је | циљ унвпрг.ђвњв пољопривред- ј нв -технике. На име ове три врсте кредига Банка је у току 1939 године издала преко 30 мил. динара, док укупна цифра ових зај мова. издатих до данас прелази 100 мип. динара. Рад са задругарством Привилеговсша аграрна банка ннје никад испуштала из вида значај задругарства по нашу пона име.^еднеу врсте , задружних за,1мова н то на име зајмова по текуће^ рвчу ну, Банка је у току 1939 године издала преко 175 мил. динара, тј 50 мил. ди^ара више него у претходној години. Од укупног салда банчиног потажнвања у нз носу од 571 606.507 ; дннврв падз нв звдругврство 144.266.077 динвра (1939 г.). За десет година свог рала Банка је одобрнла 112.933 задружних зајмовв у укупном износу од 1.576,918.453 динвра, што у порвђењу са укупним износом осталих кредита претставља близу 70^". Рад на лнквидацнји земл>орадннчких дугова Поред свог редовног пословања Привилегованој агрврној бенцн је поверен читвв низ ввжних за датака као што су: спровођење у живот Уредбе о ликвидацији зем љорадничннх дугова и фннансијска ликвидација агрврне реформе- На крају прошле године Банка је од укупно прнјављена 782.024 дуга завршила посао по 687.009 предмета, другим речима, Баниа ]е по пријављеннм дуговима завршила посао за округло 88^ портфеља. Од" дефинитивно доври/ених предмета Банка је коначно преузелв 632.693 дуга за ко је су земљорадници задужеии са 1.331,255.111 дин., а за то преузете дугове одобрено је досадвш њнм повериоцимв — вовчаним за водима и задружним установама ,које по текућем рачуну које у обрезницама 1.675,712-844 динара. Одељење зв финенснску ликвидацију аграрне реформе, са својв сгране, завршило <е у току прошле година све радове на 764 одлуке. Површинв експроприсанв земље ових одлукв износи преко 230.000 јутара. На тај начин потпомогнуто је преко 55.000 агрврних субјекета и добровољаца. Ценећи како економски тако социјвлвн и нацноналан значај финансирања колонн;ацијв и јачањв колониств, Банкв је и у току прошле године нвствкиЛа. овај посао у сарадњи св државом. Исто тако Банка је учествовала заједно са држввом у осниввњу Привилеговеног А. Д. држввних фвбрикв свиле. ПАБ има 5.448 хектара сопствених пмаља У току 1939 годнне Баика јв на јавннм продајама била приснље-

нв, услед отсутиости других лицнтаната, да вупујв за свој рв- | чун имања својих нвуредних хипотекариих дужиикв. На тим купљеним имањимв, в | у циљу санвцијв бивших дуж- | никв, Баикв јв и двље звдржвлв [ њихове породицв, којв су обрвђивалв земљу као наполичари или кво звлупци. У случвјевима, гдв бивши дужннци и њихови наследници нису поквзиввли вољу де одговор« својим новим обаввзамв премв бвнци, односно где је санација осталв бвзуспешнв, Бвнкв је твквв својв имања издавалв под закуп и трећим ли- , цнмв путем јввиих лнцитвцијв, којима су руководили бвнчини оргвни. Код имањв где су исцрпљвнв све маре за искоришћење, в приходв ни е било, нити су бивши влвсннци одиосио њихови нвследници улагвли довољно трудв да поново дођу до свог бившег имања или до једног дела нсто^ и за којв јв било интереса за куповину,' Банка јв таква и-. мања излагала јавним лицнтацијама за продвју. Код мањих поседа првенствзно се продввао један део имањв у циљу нвплвтв целокупног банчиног потраживвња. Где јв ово уепевало, оствтак се обично враћво бввшем дужнику ^лн његовим нвследницимв. Уопште, прилнком уновчењв својих нмвња, Банкв јв водилв оачуна о породичним и мвтеријвлним приликама бивших дужника, као и о њиховим настојвњима да поново дођу до њихове бивше земље, ако је за то имало ма и најмањих изгледа. Успех у овоме 1е био већи за После-дње 2—3 годиие, пошто су цене некретнинама у порасту. ПАБ нма сада у свом поседу 5.448 хектара земље у врздности од 14,2 милиона динарв. Добит за нрошлу годнну изиоси 18.2 милиона динара Крвјем 1939 Ј-одине ПАБ је имво 1,377.446 уписаних ахцијв а 688,723 000 уплаћеног акционврског-капиталв. ' *1^етв добит за прошлу годину износи 18/2 милнона дннара. Од тога ће се употребитн 16,4 милиона за исплату 3% днвидеиде акционарима, за општи рвзервни фонд 0.3 милиона, за разне специјалне фондове 0.2 милиона.за тантијему управном и надзорном одбору и чиновницимв 0 9 милионв, в остатак од 0.3 милиона динара пренеће се нв нови рачун. У нову пословну годииу ПАБ улазн са резервним фондовима у суми од 46,9 милиона дннара. Поставл>ен>е и избор нових чланова Упгавног н Надзорног одбора За наредни пзриод од три године претседннк Мннчстарског савета, на предлог Министра финансија, има поставити двв члв т нв уповвиог одборвI затим Мннистар фннаисија има поставитн једног члана надзорног одбора и једног у саглвсности св Министром пољопривреде, док збор акционара такођв за нвредни пвриод од трн године има да нзвбвре двв члвнв упрввног одборв и 5 члвнова надзорног одбора. ★ Привил^гована агрврнв бвикв УЛвзи у другу деценију свог плодног рада. За тО време она је успела да ствнз у рвд глввних факторв нашв агрврне политикв иЈвршујући св успехом поверено јој звдвтке.

Београдска берза Нв јучврашњвм берзаноком свствнку код ефеквтв првовлвђиввла је лвбавијв тенденцијв. Промет је био прилично велнки. Рвдило св свмо св 6% беглукв, 6% двлмвтинвцв, рвтном пгтетом и вкцијвма Нвродне банкв (бвз купона). На девизном тржишту била је чвршћа тенденција. У приватном клирингу Берлин је непромењен. Бонови Грчке банке нису рађежи зв време свствнкв, већ свмо послв звонв по чурсу 31.50. Бугврске клириншке упутнице биле су свмо у трвжњи 93. Промет осредњи. Код званичних курсеав теиденцијв чвршћа. ЕФЕКТН ПРОМЕТ: днн. »00 000 Раћено по курсу: К&литик*: 6"с бег. обв. 77.50 и 77 >5 130 хиљ. 6да.1. агр. 71.50 200 хиљ. Рат штета 431.50 н 431. — 1325 ком. Нар. балка 7480.— 15 хом.

7% Блер 8 г р Блер 7% Селигмаи 7°г- сгт&бпл. 4Т« аграр 1921 г. 6<& бегл. обв. 6% далм. агр6<*> пт>-м. агр. 7% инвест. Ратна пгтета Паб (ситни> Паб (крупни!

Понуда Тражња. —90.50 —98.50 —100.50 99— 97.50 53.50 53 77.50 77.23 П.50 П.70 50 • 60.50 99.50 98.50 431.75 431.205.50 203.209,— 207.—

ГОПИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА БАНАКА Удружење баквка у Бвограцу одржвћв своју редовну годишњу скупштину 14 априлв у 10 часова пре поднв, у сали Извозне бвнке у.»Београпу (Првстопонаследннков трг 5).

Годишњи зборови акцио нарских друвдтава 20 марта: Дуброввчкв пловидбв а. д. у Дубровнику. 31 мвртв: Гудуричкв пучкв бвн ка д. д. у Гудурнци. 7 априлв: Бајнно-баштанска трговачкв бвнкв у Бвјииој Бвшти Акционарскн парин млин у Крвгујевцу. Трговвчки обввештвјни зввод в. д. у Бвогрвду.

У °НРС у АВАС1Ј1 .КРАСАН СУНЧАНИ ПОПОЖАЈ НА МОДРОМ ЈАДРАНУ О ВЕЛИКА ПРОЉЕТЊА СЕЗОНА 1940 Информацијв: Ах1епсЈа сЈ1 5одд1огпо Дђђах1а Ј1АУРАНА КРАЈ АБАЦИЈЕ: угодан боравал за фамнлнјо

ДЕВИЗЕ ПРОМЕТ: дин. 7,240.000.Раћено по куроу: Количина: Воујорк 5600— (=; 61.456.Повуда Тражња (Срелн.н) + Лоадон 216.66 213.46 (215.06) — Жене®а 1238.18 1228 18 (1233.18) = Н»уЈорк 5520.— 5480.— (»*».—) + Парнз 122.98 120.68 (121.83) 4- Брисел 936.43 В24ЧЗ (930.43, 4- Амст. 2942.25 2904.25 ( 2932.25) У прнватнои клнрнмгу Раћено по к>-рс>-: Колнчина: Вврлнн 1480.— (=) 256 хнљ. Сатуи п. зв. 31.50 220 хнљ. Повуда Тражња < Среджи) Берлин 1490.—, 147Л— (1430.—) улт. апр. 1482.50 —.— ) Сопун 31.75 —(—.—) СофиЈа —93.— (—.—) ЗВАНПЧНИ КУРСЕВИ Пон>-да ТрвЈкнА Н>уЈорк 100 дол. 4485.— 4425— (=) Лонлон 1 фл-ита 176.— 172.80 (_М Женева 100 фр. 1006.— 996,— (=) Мклано 100 лира &6.Т5 223.66 (=) Амст. 100 фор. 2389.50 2361.50 (-4-) Парнз 100 фран. 99.95 97.66 (4-) Берлин 100 мар. 1796.38 1778.62 С=) Брнсел 100 белга 760.50 748.50 (4-) Датар за обрачун <155.— (=) ПРОДУКТН На прод-уктној б а рзи било јв мвло послв. Рвдило св свмо св . к У*ХРУЗОм и пшеницсм (једвн вагон). За пшаннцјЈ твнденцн]а мирнија, за кукуруз чвсста. Пшеница: 1 в. Срем 202.30. Кукуруз: 44 в. Бават повремеао сч-шен 140; Обренонац (белн) певремено о\-шен 146. Укулвн промет: 45

Загребачка берза ЕФЕКТИ Народна банка 7400 траж. Прив. аграрна банка 200 траж. 8% Блерое зајам 98 траж. 7% Блеров зајам 90 траж. Тув Хнпот. банка 100 траж. 7<Го Држ. ннв. заЈам 98 траж, 7% Стабил. у Паризу 95 траж. 6% Беглучке обвезннце 77 трсж. 6% Да.1матински аграри 70 треж. 4Го Севернн аграрн 51.50 траж. 6% Шумске обвевннце 67.50 траж. Ратна штета 432—434 Акцнје нидустрнЈских предузећа Гутман 50—60 Шећерака Ооех 170 трвж. Илнс 35—50 Трбовл.е 240—243 . ј . ДЕВИЗЕ У Слободном промету Амстердам 2904.25—2942.20 ( 2932.25) Врисел 924.43—036.43 (930.43) Женева 1228.18—1238.18 (1233.18) Лондон 213.46—216.66 ( 215,06) Њујорк 5480—5520 (5500—) Париз 120.68—122.98 (121.83) Прнватни клнринг Берлнн чек 1470—1400 Грчки бонови 31.65 пов. Промет 4.527.455 динара. ТендевцкЈа Новосадсђа берза Пшеница: бачкл околвиа Нови Сад 202—204, сремска 190—204. славонска 200—202, горњобачкв 200202, бачка лађа. Тноа 206—208, гор. њобач ка 202—204. Зоб: бачка, сремска и славонска 160—162. Раж: бачка 162—164. Јечам: бачкн н среиски (64—65 кг.) 172-80—175. К} к УРуз: бачкн в бачкн парнтет ИнђиЈа 140—142, бачки паритет Вршац 140—142. Брашно: бачгко н банатско Ог н Огт 310-330, бр. 2 290—300. бр. 5 270—280, бр. в 250260. бр. 7 220- 230, бр. 8 142.50147.50: оремско н славонско Ог ч Огг 305—315, бр. 2 285—205. бр. 6 265 —275, бр. 6 245—255, бр. 7 215—225, бр. 8 142.50—147.50. Пасул: бачки и сремски бели без врећа 415—420. Мекнње: бачке и сремоке 135137.50, .банатске 132.50—135. Тенденција непромењена. Промет средњи. Стране оерзе Чнквго. 1 иарта Пшг-ница: маЈ 103 7/8, Јули 101 1/4 сетгг. :00 5/8. ^Кукуруз : маЈ 57. Јули 57 1/2. сеп. Внннпег, 1 иарта Ншеница: маЈ 80 5/8, 1ули 90 3/4. окт. 917/8. Буеноо Анре®, 7 марта Пшеннца: Март 7.32. април 7.38, маЈ 7.55. Кукуруз: маЈ 4.70, маЈ 4.70. ЦИРИШКА БЕРЗА

Београд Парнз Лондон Н»\-Јорк Брнсел » №1ладо Амстердам Берлнн СофиЈа Буднмпешти Атнна Дариград Бдогрвшт

1а987 17.42 1/2 4.46 75.46 22.62 237,178.75 5.50 пои. Г9.50 пон. 3.30 пон. 3 55 поа. 3.40 оон.