Време

*

ПОШТДРПНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Метеоролошки... ДАПАС: У Пеограду: Топло,. облачно, вероватно бво ки» ше. Оеталн храјеви: То' пло; облачно; кпша V запалпнм коајевнма и на планинама. Сунце у Београду нзлази у 5.57, а за■лазн у 17.40 часова. Минн*»лна телпетрат>ра Ју че: Плевље —12. макснмална: Мостао -{-11 ст.

$1Ш

ДИРЕКТОР: МОМИР НИКОЛИЋ

БРОЈ 6514

БЕОГРАД, УТОРАК, 12 МАРТ 1940

ГОДПНА XX

...нзвештаји СУТРАг Топли па»дух са ■ А, тланског 0;»еана освојиће све више Европско котгно доносећи наобла. чење и кшнј;. К^д нвс ће владати топло вре. ме, претежно- облачно, а вероветно н ненгго кише.

МИР БЕЗ ПОБЕДЕ ИЛИ НАСТАВЉАЊЕ РАТА

Г. ФОН РИБЕНТРОП

У Риму сматрају да је ово последњи покушај, после нога, ако не успе, треба очекивати судбоносне догађаје Немачки министар спољних послова имао је дуге разговоре са итапијанским Сувереном и Папом

(Од нашег сталног дописника) марта. (Телефон- но решење јер, како се каже у 'немачким круговима, г. Хитлер није крајње непопустљив у погледу мира. Несумњиво је да је посета г. фон Рибентропа Ватикану била у вези са акцијама за мнр,

Рим, 11 скн извештај). — Рим данас очекује важие одлуке. У први мах. у изиеснлм круговнма гледало се са миого оптпмнзма на, пј-г г. фои Рнбетропа у Рн.м, па су се цојапиле

, - _ј верзије о могуГшостн нове н- каж е се у Риму. ннцијативе за мнр. Резервисаност служоешгх кругова као н озои.бност .шца двају министара н тежина ситуацнје у којој се Европа данас налазн оетавл,ају ирло мало наде за ведро гледан»е на догађаје- којн се, како нзгледа све орже приалнжују. Посета г. фон Риоснтропа Св. О цј " Пага! тумачена је као немачка шшцнјатнва за мнр. По излвску г. фон Рноентропа 113 Ватикана, озбнл>ност која се приметнла на лицу г.

Италнјанскн краљ Внторно Емануеле фон Риоентропа речнто је говорвла о тежинн разговОЈ« које је пре неколнко минЈта и.мао са Св. Оцем Наном. У Риму ематрају да рат у Европи данас нолако прелази у лругу |]|азу. Синоћни говор г. Хитлера п велнча1&е ритног позива, вели се, јасЈК) говори у коме се иравцу к^еЦс развој снтуацнје. Де^икатан задатгк Г. фдн Рибентроп на своме путу ^ма један деликатан задатак*' Он треба да испита и посладњу могућност за мирно решење. Он је доаео, каже се овдв, и извесне предлоге у тоце правцу у име канцелара г. Хитлера и предао их г. Мусолиниу. Они <?е доводе у везу са путем г. СаМнер Велса по Европи. Америчкн потсекретар који се. враћа у Рим у четвртак имаће јасну сликј' о догађајима а биће у међувремену такође >*познат и са мишљењем Енглеске и Француске. Према тнм информацнјама, г. Хитлер би желео д^г. Мусолини буде поново тшцијатор покушаја да дође до мира. Но Рим и Берлин се слажу у томе да ее покЈЈпаји могу поновити само ако има изгледа да се са тим предлозима трн зараћене стране сложе у извесним тачкама. У противнем, било би некорисно покушавати било шта у томе правцу. Нсто тако се истиче уколико г. фон Енбентроп и чини неке предлоге у правц? мнра, да је то последица иницијативе г. Рузвелта. Ни Немачка ни Италија ни сада ни у будућности не желе да погоршају своје односе са Сједињеним Америчким Државама. То је једна резерва, која треба да останс као нада за мнр-

ких досто)анственика и препата, који су отпратили госта и н>егову пратњу кроз разне дворане до цретсобља приватне библиотеке Светог Оца Папе. Једночасовни разговор са Папом Маршал двора у|ео је министра кностраних послова Рајха у библиотеку, где се налазио Светн Отац Пије ХП. Разговор између државног поглавара — првосвештеника и г. фон Рибектропа одмах је отпочео. Пошто Св. Отац Папа Пије ХП савршено влада немачким, разговорима није присуствовао ниједан тумач. Посета карднналу Маљонеу Аудијенција министра иностраних поспова Рајха .г. фон Рибентропа код Светог Оца Папе тра-

Папа Пнје XII Немачки мпнистар инострашјх послова желео. је да се лнчно обавести о ставу Ватикана, тим више што се сада код Ватикана налази и специјални изасланик г. Рузвелта. Међутим, у немачким круговима се истиче да посета Папи треба да се посматра само као психолошки моменат. У ватиканскнм круговима се наглап!ава да канцелар г. Хитлер приликом своје посете Риму' није посетио Папу, ј ^ под тим углом ови кругови виде данашњу посету г. фон Рпбентропа као изванредно значајну. Са много већим интересовањем прате се разговори у палати „Венецнја". Постојн утисак да се цепа ситуација налази у одлучној фази. Због фезервисаности полуслужбених римскпх кругова, могу се чинити само предвиђања. Но. у Риму се могу добити обавештења да ће у току сутра шњег дана бити изнесени прецизни подаци о теми разговора које је г. фон Рибентроп водио у Риму. Према информацијама са немачке стране сазнаје се да г. фон Рибентроп одлазн из Рима задовољан постигнутим резултатима. М. ПОПОВИЋ Ра .')Го ! ц ори фон Рибентропа Рнм, 11 марта- — Н>. В. Краљ и Цар примно је у 9 часова у еудијенцију иинистра иностраних послова "Рајха г- фон Рибентропа. Аудијенцнја код Папе У 10.20 часова четири аутомобила из Ватикана отишла су у немачку амбасаду при Свотој Столици да примв мннистра нностраннх послова Рајха г. фон Рибентропа и остале личности њвгове пратње, међу којима и амбасадора Рајха прн Светој Столици г. фон Бергера. Г. фон Рибентроп и остале личности били су у парадној униформн националсоцијалистичке странке. У 10.50 часова аутомобили су ушли у двориште Св Дамаска IЧ св образовала поворка внсо-

Г. Хнтдер јала је нешто више од једног сата. После аудијенције код Св- Оца Папе г- фон Рибентроп посетио је кардинала — државног секретара г. Маљонеа.

ПРЕД ЗАВРШЕТАК ПРЕГОВОРА У МОСКВИ Совјети траже од Финске сбласти око Ладошког Језера велики део Карелкског Земљоуза острва у Фиисиом Заливу и полуострва Ривани и Хаиге Г. Танер изјављује да су нетачне вести да ;е Финска већ прихватила совјетске захтеве На питање да ли ће Велика Британија ући у рат против Сов,етске Ј ^усије, г. Чемберлен је одговорио: „До тога још није дошло"

(Од нашег сталног дописника) Г. МАЈСКИ ЈЕ РАН31ЈЕ БНО ПРЕДАО Г. БАТЛЕРУ ПРЕДЛОГЕ ЗА ФННСКУ Лондон, 11 марта. — Агенција Рајтер јавља: Сада се тек сазнаје да је совјетски амбасадор у Лондону г. Мајски у току прошлог месеца посетно државног потсекретара министарства нностраннх послова г. Батлера скоро истог даиа када су Совјетн

Лондон, 11 марта. (Телефонски извештај) — Сазнаје се Да су совјетскн претставннцн У Москви затражили од Фннске Еладе, у току преговора, да Фннсна уступи Совјетској Руснјн: 1. Области око Ладошког Језера,2. Великн део Карелнског Земљоуза са Вијпурнем; 3. Сва она острва у Фннском Залнву која су Совјетн до сада заузели,4. Полуострва Риваки и Ханге. В. САМСОНОВА Г. ТАНЕР ДЕМАНТ> ЈЕ ВЕСТН ДА ЈЕ ВЕЋ ПОСТИГНУТ СПОРАЗУМ У МОСКВН Стокхолм, 11 марта. — Агенција Рајтер јавља: Данас после подне Рајтеров дописник имао је припике да преко телефона разговара са финским министром иностраних послова г. Танером. Г. Танер је изјавио Рајтеровом дописнику следеће: »Фииски се делегатн иалазе у Москви н преговорн се воде н даље.« Упнтан о вестнма које су кружиле у Стокхолму и по којима су совјетскн услови већ прнхваћенн, г. Танер је рекао: »То најенергичније демантујем. Те вестн ннСу истнннте.« На питањв: Како теку преговори, г. Танер је одговорио: »О томе не могу ништа да нажем. Желим, ако је то могуће, да се обуставе све вестн које су до сада објављене о току преговора.«

да је брнтанска влада одбнла' Ј те предлоге, а услове совјет-, 1 ске владе упутила фннској : г лади. Ипак је британска вла! да, после неколнко дана, известнла финску владу о овој , посети г. Мајског. Међутим, британска влада није саопштн р. а фннској впади те совјетске ! услове. Тако су финској влади остављене одрешене руке. | Међутим, оно што ннје учннила биртанска влада учиннла ; је Шведска^ која је заиста предапа фниској впади совјетске предлоге и, како изгледа, ин' систнрала на томе да их фннска впада одмах узме у расматраае. У предлогу којн је г. Мајскн

предао брнтанској владк несенн су захтевн совјвтс*« владе и то да Фннска уступ* све области око Језера Ладо. ге, Вијпурн и 1°П1 неке градове на Карелиском Земљеузу, добар део самог Карелиског Земљоуза као н сва острва Т Финском Заливу, која су сад* окупирана од совјетских тру па. Нсто тако тражн се од Ф** ске да уступи полуострша Р** ваки н Ханге, где би Совјетж образовалн своју поморску базу. Најзад, сазнаје се да у иродлогу г. Мајског нема нн роч« о тернторнјапним нлн другнм рекомпензацијама које бн Совјети учнннлн Фннској.

Г. Чс.пбер.Јрн иајавлује да су 3 Лнг.1еска н Француска спрс.ин« дп и цп.ис помажу Финску акш она то .хатражиЛондон, 11 марта. — Агенци- ја се са нама у свему с.тј

Г. Мајски

ступнлн у контакт са шведском владом. Г. Мајскн поднео је британској влади 22 фебруара исте оне услове које је совјетски .лретставннк предао гпведској владн онда када је бнло затражено да се тн предлози совјетске владе упуте фииској влади. Британска влада бнла је мишљеаа да су ти совјетскн предлози исувише тешкн и да бн фннску довела у безнзлазну снтуацнју. Сазнаје се

РЕШЕН ИТДЛИЈДНСКО-ЕНГЛЕСКИ СПОР због немачког угља - саопштио је г. Чемберлен Италија ће увозити угаљ и из Енглеске

Лондон, 11 марта. _ Агенција Рајтер јавља: Претседннк британсг.е владе г. Чемберлен дао је на дацашњој седници Доњег дома изјаву о питању задржавања италијанских бродова, натоварених немачким угљем, као и 0 дозволи да италијански бродови наставе пут. Г. Чемберлен је, поред осталог, рекао. »Радујем се што могу да вам саопштим да је по питању италијанских бродова постигнут споразум нзмеђу италијанске и наше владе. УтврЈђено је да су наредбе италијанских власти, издате некнм њеним бродовима да исплсве из Ротердама и после 1 марта, упркос британског саопштења да ће поспе тог да% тума сви бродови подлећи кон тролн, биле засноване на неспоразуму. Узимајући у обзир овај неспоразум влада Његовог Британсг.ог Величанства пристала јв да пусти италијанске бродове који су били задржани. Италијанска влада, са своје стране, преузела је све што је потребно што се тиче нта-

лијанских бродова и она неће убудуће дозволити својим бродовима да превозе угаљ из Ротердама. Не сумњам у то да ће сви бити задовољни овим решењем. После овога можемо се надати да ће се наставити преговори између обв земље.« Један лабуристички посланик упитао је г. Чемберлена да ли је британска влада спремна да снабдева Италију угљем. Г. Чемберлен је од овооио да ће ово питање бити предмет даљих разговора. НОПУШТАЊЕ БРНТАНСКОНТАЛИЈАНСКЕ ЗАТЕГНУТОСТИ (Од нашег сталног дописника) Рнм, 11 мрта. — (Телефонски извештај). — Енглеско - италијанска затегнутост у питању угља, нзгледа да се Приближила својој двфиннтивној ликвидацији. У току данашњег дана н послдњн бродови напустнлн су енглеска контролна пристаниш та - /г:

С друге стране сазнаје св да је изм е ђу италијаиског амбасадора у Лондону г. Бастнанннна и енглеског мниистра нностраинх поспова лорда Халифакса постнгнут споразум за лнферо ваи»е еиглвског угља Италијн. Према тим ннформацијама Енгл е ска ће у будуће лнфероватн Италији око чвтнрн мнлнона тона свога угља. Предвнђа се да ће у вези с тим ових дана говорнтн г. Чемб е рлен у енглеском парламвнту н прецнзиратн на којн начин ће бнтн плаћен тај угаљ. У Риму се каже да Италија нијв у могућности да све своје потребе у угљу задовољава уво зом из Немачке*. Засада је пред виђено да би Италија куповала у Немачкој око 7 мнлиона тона угља, али у Рнму се не крнју техннчке тешкоће на које ће се наићн у транспорту толике количине немачког угља. То питање изгледа да још није дефи нитивно решено, н о њему ће битн говора на састанцнма којв ће ових дана имати г. др. Клодиус у Риму. М. ПОПОВИЂ

ја Рајтер јавља: Воћа опозиције мајор г. Атли упутно је на данашњој седницп Доњег дома нитање г. Чемберлену о преговорпма који се сада воде у Москвн нзмеђу претставника фннске и совјетске владе. Г. Чемберлен дао је следећи одговор: „Жалим пгго немам тачннх ннформација у овом часу по овом пнтању". ЗатнМ је г. Чемберлен рекао- „Парламенту је познато да су француска и британска влада слале п да н дал,е шал>у ратни матернјал за Фннску. Брнтанска и француска влада нзвеРтиле «у финску владу да су оне спремне да одмах притекну Фннско ј у помоћ, у п отреб.-кавајућп при томе сва своја средства која им стоје на расположењу". Затим је г. Чемберлен кон-' статовао да су све досадашње пошиљке претставлале велику помоћ за Фннску. О предлознма Совјета Г. ( Макстоп, члан лабуристичке опозиције, упутио је следеће питање: ,.Да ли је нстина да су британској влади учињени предлозн да посредује у везп са садашњим финско-совјетским преговори>13 Г. Чемберлен је одговорио: „Било би нетачно рећн да је од британске владе тражено да "осредује, али је с<>вјет ски амбасадор у Лондонл* једном приликом поменуо извесне услове, на основу којих бп совјетска влада бнла снрелта да Фннској понуди споразум. Влада Његовог Британског Величанства није се осећала спремно.м да ове услове достави Финској". Одговарајућн по истом питању, г. Атлију, г. Чемберлен је рекао: Помоћ у оквиру обавеза према Друштву народа „Свака помоћ фннској влаДИ, КОЈУ бн >111 пружнлн, бнла би у духу обавеза које Велнка Британнја нма према Друштву народа. У п оглед>' оарадње осталих држава, поменЈО сам всћ Француску, ко-

Сасвш! је раз>-мл »иво, да нв знамо пгга остале владе намеравају да Ч1ше". Члан радничке опознЈ^ије Кирвуд приметно је: „Не значи ли то да ћемо ућн у рат са Совјетском Руспјом?". * / ' Г. Чемберлен је одговорнб: ,Ло тога још ннје дошло", Члан радничке опозиције г. Слоп поставио је ово пнтање: „Хоће ли британсКа влада упутпти трупе у Финску и да

Г. Чемберлен

ли је спремна да у том с |учв* ју повредн неутралност Нор« вешке". На ово п итање г. Чемберлен је одговорио: •,Не могу ннпгга внше д» додам већ л чшвеним азјавама". Фннска ће н даље д^бнјатн помоћ ако то буде захтевала Поводом изјаве г. Чемберлена о помоћи Финскод, коју је данас по подне дао у До* њем домј *, Рајтеров пардемев тарни дописник ве.тн; „Изјаву г. Че.мберлена треба сматрати тако као да су Ве.^гхка Брнтанија и Францу« ска сп|»е.мне да и дал>е помажу Финску, ако Фниска буде то захтева-ш".