Време, 12. 03. 1940., стр. 2

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

Уторак. 12 март 194и

Г. Стаљин је постабио фииској делегацији ултнглативлн захтев да се најдаље до вечерас изјасни прима ли или одбија совјетске предлоге

Москва, 11 ,марта. — Дописннк .. Е кшчрнџ Телеграфа" јав.ка у својој последњој деиешн да је снтуацнја о стан»у лреговора у Москви сасвим не јасиа. (јовјетски дшмомати труде се да се нингга не сазна о току н стаљу нреговора. Зато се било могућно да се данас V подне проширнла вест да је један део финске делегације на путу за Хелсннкн н да се у тој делегацији налази н г. Паснкнвп. Међутим, г. Пасикнвп налази се још у Москвн. Сазнаје се, напротпв, да је јсдан члан делегацнје стварно отплтовао у Хелсннки да би подпео рефсрат спо.1»нополлтнчкој ко.мнсијн парламента, која тт»оба коначно да да свој суд о прсдлозпма Совјетске Руспје. Нема срЈње да непосредно претстоје одлуке. До ДЈше, нз кругова фннске делегацнје добпја се лтнсак да је делегатнма стало да конфеЈ»исанл мало дуже трају, да I би добнли нсколнко дана вре- ] мена. Кремл>, напротнв, пож> -

Фински преговарачи покушавају да за своју земљу спасу Петсамо

Стога је г. Мигардеволд нагласио да Норвешка водн такву политику која је неће увући у ратни заплет. То је норвешки став према рату, према зеиљама које воде рат а према њихознм ннтереснма. Осврћући се на заплет у Флнској, претседиик владе је гекао да је норвешко гледиште према заплету у Финској нстоветно са горњим ставом Ноовешке прсма осталим државама. Не\трална политлка владе условл>ена је нарочито одговооношћу иоовепгке штам пе, која управо данас има невероватно тежак задатакч Данас 1е снтуацнја мучна н опасна н за оне земље које показују поштену зољу да буду не\тралне За норвешки народ била бн

рује одлуку. Добро упућет! највећа несреНа ако би његова поллтпчки крЈтови тврде да ! земља бнла увучена у рат. је г. Стал>1П1 данас посгзви'> Цн један Норвежанин не би ултнмативнн захтев да се фнн смео стога ни иа који начнн ска дслегашЈЈа до с\тра нај. Да донрннесе да зем.ља западдал>е нзразн о својим одлу- не у једну такву несрећу. Ако кама. ј инак до тога дође, тада ће

У току данашњсг поподнс- 1 ва у Кремљу је владала оптн>шсгнчка атмосфера. Услед вестн, које су гогале онтимистичкн карактер, бнла је данас тендснцнја на берзама У Копенхагску и Стокхолму чврста. Овај оптнмнзам ннје у свнм - круговпма у Москви једнак. Нз кругова амернчке амбасаде сазнајс се да амбасадор г. Стенхарт није тако велнкц онтнмнста, нако је његова улога у це.1ом пнтаљу посредован>а .много већа нС1"о што се то признаје. Сједпњене Државе зашггересоване су кашгталом у многнм предузећима у Фннској, а нсто тако н у предузећнма .V Лапонији. Због тога | наетоје Сједнњене Државе да Финска нзвуче што бо.1»е услове, а особито да не изгуби крај око Петсама. Са разних страна утиче се на владу з - Москвн да са својнм захтевнма не буде непопустлива. Пошто скандннавске државе с правом верују, да бн продужеље рата бнло но њих фатално, њнхови дипломатски претставншш. заједно са а.меричкнм амбасадором, настоје да постнгну што већу попустллвост Кремл>а. (Екшченц Телеграф) САОПШТЕЊЕ БРИТАНСКК ВЛАДЕ О ИЗЈАВИ Г. ЧЕМБЕРЛЕНА Лондон, 11 марта. — АгенцнЦ Рајтер јавља: После данашње седнице Доњег дома односно изјаве г. Чсмберлена, иретседииштво британске владе нздало је следеће саопштење: Пошто, како изгледа, постоји неспоразум односно одговора којп је претседник владе дао на пптање које му је упу»110 мајор г. Атли, а које се тиче номоћн савезника Фннској, претседнпк владе жели да нагласи да досад фннска влада ннје упутнла нови апел за помоћ тј. да брнтанска влада није примила досад такав апел. ПРЕТСЕДННК НОРВЕШКЕ ' ВЛАДЕ ЗА СТРИКТНУ НЕУТРАЛНОСТ Осло, Ц марта. вл»а:

Кремл, у ^'осквн где се воде п-зегозори нзмеђу Фннсне н Совјзтскз Русије

сваком случају норвешкн народ бранити сопствену слободј- и своју земљу с.тожно солидарно. Затнм је претседник владе рекао да је овај рат нанео Нор зешкој тешке губитке з вели ка оптерећења. која су у цзљу њене одбране морала да му се заведу. На крају је г. Мигардсволд изјавио да треба одржати стрнктну не>тралност, а тиме з мнр за Норвешку. „СТВАР ФИНСКЕ <ЈЕ И НАША СТВАР" — ИЗЈАВЉУЈЕ ШВЕДСКИ ПРННЦ ГУСТАВ АДОЛФ Стокхолм, 11 марта. — АНП јавља: У Стокхолму је обављена свечана сахрана пуковника Дирсена, који је пао у Финској борећи се под заставом шведскОг добровољачког одреда. Сахранн . је присуствовао и краљевски принц Густав Адолф. У погребној поворци узели су учешћа шведски министар иностраних послова г. Гинтер, фински посланик г. Ерко са особљем финског посланства и многе друге угледне лично 1 сти. Краљевскн принц Густав Адолф прнлико.м нолагања венца на ковчег пуковника Дирсена одржао је у нме шведског Краља говор у ко.ме је између I осталог казао да је пуковник Днрсен пао у борбн за праведну ствар Фшкке. Дирсен је поред тога себе, жртвовао одазнвају)ш се гсслу I које је овнх дана ујединило цео шведски народ: „Ствар Финске је и наша ствар". „Ио носнн смо — додао је прннц Густав Адолф — јер имамо људе спремне на сваку жртву радн потврде ове нстнне. 1Бегова жртва треба да нас, његове сународнике, надахне о- I сећајем благодарностн н по-1 носом. Нсто тако вал>а да нас 1 наведе на дубоко размншл.ањс и да поћемо његовнм примером." да плати Јесте напуш^дње положаја који је досад Шведска имала у Скандинавији. Исто су >*чиниле Француска и Ве лика Британијз кад су Немцнма предале 40 чешких дивнзи ја, Чехословачку Мажиновл>еву лннију и велике фабрике Шкодине. али су зато добиле 12 месеци времена да се спреме за рат. „Фелкишер Беобахтер" велн да је лондонскн лист на тај начин признао да су западне демократнје при.тиком преговора у Минхену ишле само за тим да добију времена, пошто тада за њих није био повољан тренутак да започну рат. Г. ЛЕОН БЛУМ ЗА УПУЋНВАЊЕ ТРУПА У ФННСКУ Парнз, 11 марта. Агенција Авас јавља : Садашња ситуација карактеризује се нарочито дипломат ском активношћу. Штампа по свећује своје коментаре тој ак тивноста. Од Москве до Рима, од Хелсинкиа до Лондона, дипломатн, миннстри иностраннх послова, шефови влада, воде многобројне разговоре.

Поред свега, судбина Финске остаје и дал>е главни пред мет паЖње и коментара. Г. Леон Блум вели у ^Попилеру" да, после евентуалног неуспеха прегозора, Финска може упутитн апел Великој Боитаннји и Француској, на који би Велнка Брнтанија и Француска могле оговорита у духу одредаба Друштва народа, упућу.гући домоћну експеднцију, па се пита да ли бн V том случа1у Шведска^ Нор зешка могле забранзти""савезницима искрцавање у њиховим лукама и пролаз преко њихове територије. Владе у Стокхолму и Ослу, вели даље г. Блум, еигурно знају да би дошле V ползтички з морално тешк\- ситуацију ако би жртвоЛале слобо>ду Фанске не допуштап ћи да тој земљи стзгне поМОЈГ" 1 из иностранства. Шведска з норвешка злада свесне су ентуацнје, те баш због тога са таквим жаром раде на закључењу мира измећу Совјетске Русије и Финске. Истзна 1'е, вели г. Блум- да би их мнр између Фзнске и Сов-

јетске Русије лишио те тешке алтернатизе, али се она може, међутим, поставити с>тра. „С\тра могу Француска и Велшса Брнтанија, вели г. Блум на крају, бити у положају да пруже помоћ Финској. Ја се дубоко надам и верујем да би један формални апел Фннске склонно Шведску н Норвешку да даду пристанак. Сматрам да Француска н Велнка Брнтаннја морају одмах објавнти своју решеност да одговоре на финскн апел и то без ограничења примајући све носледице свога акта-" „Пти Журнал" вели да Финска. која је нападн>та у исто време и на војном и на дипломатском пољу, показује двоструку отпорну снагу у борбн протиз свих офанзива које се врше против ње Пружајући војни отпор Финска је задизила цео свет. Фински дипломат ски отпор* може бити показан као прнмер многзм владама које воде политику сличну оном који би се бацзо ^у воду од страха да се не би на кзши оквасио. „Журнал"' на крају уводног чланка пита да ли ће се скандинавске земље користити поуком коју је дао случај Пољске. , Матен" доноса интервју који је нарочити дописиик листа са фанског фронта добио V Хелсинкау од француског посланзка г. Мањиа. Француски посланик не верује да је Финско јавно мишљење спрем но на мир каказ ба Совјетз желели да наметну Финској, те мисла да га Фикци неће примата. Шведско јазно мишљење показ\'1е се врло наклоњено својој јуначкој сусетки. По излозима- у шведским местима внде се слике претседнзка г. Калаа н маршала Манерхајма-

Шведски радио пита да ли савезници насто е да створе нови фронт у скандинавским земљама

но пгго Је то у први мах саопгатено. <*азиаје се да се у Москви воде разговори и по питању фниских железница, али ове вести још нису потврђене. Уопште узев, у Стокхолму се чало сазнаје о разгрворима између финскнх и совјетскнх делегата, иошто фииска цензура обуставл>а све вести које се на то односе. БЕРЛИН О ПРЕГОВОРИМА У МОСКВИ (Од нч\иег нарочитог извештача/ Берлнн, 11 марта. (Телефонски извештај). — У Берлину се обраћа велика пажња на на-

ставак разговора во]н се воде за пиквидацију совјетст.о-финсвог сукоба. Како овде уверавају, ови ће разговори битн ускоро, посредством Шведске и уз помоћ немачке, доведни у конвретну фазу. Верује св да ће за неколнко недеља цео комплегс совјетско-финских односа бити регулнсан овим споразумом који ће, кажу овде, донети смнрење Северној Европи. Наглашава се да је од самог почетка Немачка оаветовала Финској да прихвати совјетске заХтеве. Међутим, савети са друге стране навели су Финску да ове захтеве од6и1е. Немачка настојц да разговоре г.ој^ иду преко Стокхолма што више убрза, и верује се да ће ти разговори по повратку г. фон Рибентропа у Берпин ускоро ући у завршну фазу. Др. ДАНИЛО ГРЕГОРИЋ

По миш*1»ен>у г. Чр.пбер.лена и иојна по.ноћ Фиисној у сагласности је са оГнме.шма према Друимтау нароЈа

„ФЕЛК1ПНЕР БЕОБАХТЕР" О МННХЕНУ II СОВЈЕТСКО- 1 ФИНСКНМ ПРЕГОВОРИМА ј ДНБ ја- Берлин, 11 марта. — ДНБ I јавља: На данашњој скупшгини; ..Фелкишер Беобахтер" до-ј норвешког новинарског удру-1 носи чланак под насловом жења гс-зорио је манастар-1 „Лондонски лист потврђује да претседник г. Мигардсволд. ј су се западне сило системат који је нагласио да се не тре- ј ски припремале за рат." У ј ба шалити са неутралношћу и | том чланку „Фелкишер Бео- | да неутралност мора бзта не- бахтер" подвлачи да је лон- ' дБоемислена и потпуна. , донски лист „Њус Кроннкл", I У даљем току свога говорз говорећи о финско - совјет-

министар - претседник је изјавио да је за Норвешку жзвотнз \тлов да у мару и слози живи са другим земљама „С тога ће се покушати, наставзо је министар - претседнак, да се сва размимоилажења у мишљењима, која би могла да настану између Норвешке и страних сзла, реше при јатељским преговорима или сризнавањем оснсзних права. Свим схватањем у^градила је »орвешка влада своју неу■кхЛНОСТ." ским преговорима поменуо „вр- , ло незгодну паралелу са поло-1 жајем пре Минхена". Лондонски лнст рекао је даље да Шведска вршн притисак на Финску у циљу да Финци попусте совјзтским захтевима. Тај поступак Финске, вели лондонски лист, одговара у свему поступку Велике Британнје и Франц\ ске према г. др. Бенешу. Шведска би на тај начин могла да добије у времену да се сама прнпреми за рат, Али, цена коју за то мора

Стокхолм, 11 марта. — Тиднингарнас Телеграмбира јавља ; Г. Остерстрем, првак народне странке у доњем дому парламента, подвукао је у говору којн је јуче одржао на једном јавном збору да неоспорно огромна већина шведског народа подржава спољну полнтику владе. Чињеннца што је у пзвесним прилнкама било несугласица у погледу појединости акције за помоћ Финској, појединости које нису бнтног карактера, ниуколико не мења општу слику шведског јединства на линији коју су повукле влада и парламенат у погледу шведског става у спољној политнци, као н што се тиче пнтања насталих у вези са борбом Финске за њену неза висност. Настоја&а владе, која помаже парламент, ренао је даље г. Остерстрем, ншла су очигледно за тнм да се, у граннпама могућностн, не допустн да се у Шведској утнче на ток догађаја, у смнслу да се рат нзмеђу Немачке н западннх снла н жалосни русно-финскн Сукоб претворн у рат са норпнјскнм земљама н да те земље не постану главннм ратинм попрнштем. Меродавне лнчностн парламента увек су у свакој прнлнцн пружале своју подршку ставу владе. Финска није побеђена ако н закључн мнр »Били см<Ј цело време савршено свеснн да имамо више »Утолнко је значајннје наставно је г. Остерстрем, — ј да се ово констатује, уколнко се пропаганда у многнм земљама сада бавн ставом Шведске према Фннској, нзносећн крајае неправедне оптужбс. Швеђанн имају право н дужност да на најкатегорнчннјн начнн протестују протнв овог кпеветања кроз страну штампу н радно. И пре се ту и тамо у инос:ранству појавила тежн>а у цнљу потцењивања швед-

ске помоћи Финској. Међутим, истина )е да се Шведској нема шта да приговори н она нема разлога да се стидн свега пјто је учннила за финску ствар. дужностн иего осталн народи, али смо извршили ту дужност срцвм и делима. Ваља са гнушањем да одби]емо сва лажна I тумачења, објављена у страI ној штампи и преко радиа последњих дана. Управљачи шведскв спољне политнке поI ступили су са много такта и обазривостн у овим крајње деликатним проблемнма који су искрсли. Остаје једино Фннско] да она прими одговорност I за садашњв догађаје. »Ако напори за мир донесу прихватљиве резудтате за Ф .чнску, чак и када бн значили тешке жртве, нико неће смети да каже да ]в борба храбре Финске била узалудна. Финска није побеђена, ако сада закључн 14ир. Финска ужива днвљење и ; поштовање целог света. Свакако је задобила и поштовање свог протнвника.с Апел за упућнвање до оровољаца у Фннску Претседништво одбора за помоћ Финској упутило јв Швеђаннма апел да се даље , пријављују за добровољце у Фннску. У апелу се подвлачн да помоћ треба да буде брза. ! То ће свакако појачатн шансе I Фннске да поведе борбу за мир који треба да очува независност Фннске и одбрани фннске и нордиске границе. Сличан апел упутила ]е шведском народу.и органнзација »Слобода Северас. Саопштење шведског радна Шведскн радио у емиснјн за нностранство објавно ]е -ледеће саопштење: »Францусха штампа н францускн радно објавнлн су последанх дана најневероватннје оптужбе протнв Шведске н њене полнТи"е, тврдећн да ј Шведска вршн јак прнтнсак на

Фннску да бн усвојнла поннжавајућн мнр. Затнм су француске новнне н радио тврднлн д§ Шведска настојн да нскорнстн ову прнлнку да бн се дочепала Аландског Острвља. Поред тога, Шведска се оптужује да је са Немачком закључнла пакт да би обезбедила успех немачко-совјетске полнтнке нтд. »Веома је тешко — велн се даље у овој радно-емнснјн уопште понављатн разне прет. поставке такве прнроде о држању које се Шведској прнпнсује на штету једног пријатељског народа. Та нагађања су уосталом демантована н самом својом очнгледном апсурдношћу. Једнна полнтнка Шведске је она коју је јасно дефнннсала шведска впада: прндржаваае строге неутралности у рату између Немачке н савезннка н помагање Фннск е у граннцама могућностн, не стављајућн прн томе у пнтање ту неутралност. »ИзгЛеда да се сада заборавља да је шведска помоћ бнла од велнке корнстн Фннској, чак пре но пгго је бнло *оја друга земља учнннла нешто ефикасног у корнст ФннСкс. Не значе лн оптужбе француске штампе н радна да је главнн ннтерес са те стране да се 1 од нордијскнх земаља створн ново војнште нзмеђу Немачке н савезннка? То је пнтан.е које шведско јавно мнење постав ља, бележн са све већнм негодовањем необазрива тврђења са француске стране.« ДА.ЛИ СУ СОВЈЕТИ ИЗМЕЦНЛИ ЗАХТЕВЕ ПРЕМА ФННСКОЈ Стокзсолм, 11 >1арта. — Агснцнја Рајтер јавља: У овдашњнм дипломатским кругоннма сазнају се нзвесне поједнностп о разговорима којн се сада воде у Москвн. Изгледа да су условн за мир којм сј иоставл>ени друкчијн

Лонаон, 11; марта. — У Лондону св исткче да је данашњи одговор г. Чемберлена иа питања лабуристичхих послвника унео извесну забуну у нностране кругове, ма да је одговор јасан, али је објављен без прецизних питања. Мвјор г. Атпи поставио -питање, да ли војна помоћ Енглеске може да се доведе у сагпасност св апелом Друштва нарсдаГ. Чемберлен је сдговорио: »Свака, пв и војна помоћ Еепчке Британи)е, биће у сагласности са обавезама које Велика Британи ја кмв према Друштву народа. Звтнм је г. Чемберлен рекао: — Одговорнћу сада н на друто питањс којв ми је постввљеко анравтно у погпеду војне помоћн фннсној. Мн смо спр*мин да ше кего ннада и у већој мерн дамо војну помоћ Фннској и да посегнемо за свнм велнхнм изворнма којн стоје нза н »с- То нсто важн н зв Францусну, св којом смо у свему сагласнн. На питање, да ли ће се тнме повредити иеутралност Шведске и Норвешке, г. Чемберлен је одговорио дв на ово питање не моте дати никакав одговор. У парпаментарним кулоарнмв истиче се да је на данашњој седницм Дсњег дома јасно нзра»кена всља Велике Британнје да псшвље трупе у Финску, ако Финска упутн овакав дпел Великој Бритакији. . Одбнјаае г. Чвмберпена да да одговор по пнтању повреде неу трвпностн Шведске н Норвешке сматра се веома карактернстичимм. (Екшченц Тепеграф) ЕНГЛЕСКА ШТАМПА О ПО.МОЋИ ФИНСКОЈ Лондон, 11 марта. — Агенцнја Авас јавља: Листови, као и јуче, једноду шно изјављују да Финска треба да одлучи да ли се услови за закључење мпра слажу са њеном чашћу. Листовц родвлаче још једном да су савезници спремни да Фннској пруже сваку могућну матернјалну н моралну помоћ, али да обим те помоћи зависи у суштини од става скандинавских земаља. СОВЈЕТСКЕ ТРУПЕ НАСТОЈЕ ДА ЗАОБ1ГБУ ТРЕЋУ МАНЕРХАЈМОВЗ' ЛННИЈУ Фннско - шведска граница, 11 марта. — Агенција Авас јавља: ( II поред тога што св воде преговорн за мир, совјетске трупе настоје да заобиђу трећу Манерхајмову линнју. Ова одбранбена линија нде 'од Сакајарвнја ка језеру Сумео. Совјетске трупе чнне напоре да се дочепају обале. Попгго заузму нове положаје, Совјети намеравају да поведу дал»е преговоре на новој основн. Фннскн отпор на обалама Карелнјског Земљоуза бно бн тиме доведен у питање. ИЗВЕШТАЈ СОВЈЕТСКЕ КОМАНДЕ Москва, 11 марта. — ДНБ 1'авља: Извешта.1 генералштаба лењинградске команде гласи: ., У току 10 марта није било важнијах догађаја. Соојетске трупе запоселе су острво Варнесарн у Вијпурајском зали-

ву и село Нис.члахтз на западној обалн тога залива. Западно од града Ппткаранта на обали 1'езера Ладога совјетске тчупе зузеле су острво Вуор4тсу. Ухапшен је ПОЗНПТИ КОМУНИиТ Хофмајер у Базелу Бе$н, 11 марта. — Агеиција Авас јавља: Јуче је ухашпен V Базелу познати вомуниста Хофмајер, којн је већ бно осуђнван у Италнјн на десет годнна та.мннпе због комуннстнчке пропаганде. Хофмајер н његова жена, која је такође ухапшена, оптуже нн су да су се служилн тајном радно-станицом у цнљу да ометају франпуске емнснје на немачком јгзнку.

Индиски Дом кнежева потврђује лојзлност британској Круни Делзш, 11 марта. — Агенцнја Рајтер јавља: Прнлнком данашњег о^вара ња Дома кнежева нзгласана је резолл ција у којој се нзра. жава лојалност британској Круни и брнтанској влади у „њиховој борби за нравду н за очување светшка уговора и Друштва народа'', У резолуцнјн се наглашава одлука свил" владара Инднје п племенскпх поглавара да пруже сваку мвгућу пол ; оћ у људству, новцу н матсрпја.1у за вођење рата. » Вице - Краљ Ннднје лорд Лин.штгау у говору, кОји јс одржао прнлпком овс евечаностн, изјавио је да одлаган>е припреме за успоставл>ан>е фе дерацпје не значн да је влада Његовог Брптанског Велнчанј ства промснила своје мншље! ње о потреби јединства Ин! Дије. Кпвав сукоб између Хиндуса и муслимзна код Калкуте Лондон, 11 марта. —А*внција Стефани јавља.Јављају нз Калкуте да јз дошло до озбнљннх нерепа у једном селу у б.тнзннп 1\алнуте н то нзмеђу Хнндуса н муслнмана. Рач'Ј:а се да је погн^уло 6 лнца н да је 14 аица ргљено.

1