Време, 05. 04. 1940., стр. 1

0

ГОДИНА XX

...извешта|и СУТРА: Појачанл вазд>тпног притиска у СредњоЈ и ЈугоисточноЈ Бвропи. Код нас ће наступити извесно разведравање уз слаб пед темлера. туре.

ТУМАЧЕЊЕ ПРО МЕНА У БРИ ТАНСНОЈ ВЛАДИ Проширење наремосш г. Черчила претстаоља увод у одлучну ратну акцију Немачка штампа истиче да то значи „објаву рата неутралним држабама" и припрему за уклањање г. Чемоерлена

Лондон, 4 априла. — Агенци ја Рајтер јавља: Званично се саопштава да су у британској владн ивршене следеће промене: Миннстар за коордннацију народне одбране лорд Четфилд поднео је оставку.

Брнтанскн миннстар ратне морнарице г. Черчнл Досадашњи лорд-чувар државног печата сер Самјуел Хор поставл.ен је за министра ваздухопловства. Г. Винстон Черчил претседаваће комитету мшшстара на родне одбране, и то ратие морнарице, копнене војске и ваздухопловства, који се састаје редовно са шефовима генералштаба морнарнде, копнене војске односно ваздухопловства, да бн са љнма, као саветницима, стално водно надзор, у име Ратног кабинета, о главннм факторима у стратегиској ситуацији, о напредовању ратних опсрадија, и да бн с времена на време чинпо ратном кабинету препоруке у погледу општег вођења рата. Г. Винстон Черчил остаје на положају првог лорда адмиралитета. Досадашњи министар ваздухонловства сер Кннгслн Вуд постаје лорд-чувар државног печата. Лорд Ву.тгон заузима положај мниистра нсхране. Мајор г. Трајон, досадашњи министар пошта, добнја положај канцелара Војводства Ланкастер. ДосадашиЈН нрвн комесар за радове г. Хервалд Рамсботам заузима положај министра просвете, док досадашњн мнни стар просвете лорд Де ла Вор долазн на досадашњи положај г. Рамсботама. Досадашњн мннистар 1 исхране г. В. С- Морнсои постављен је за министра ношта. Г. Џефри Шекспнр, досадаШ11>и парламентарни о« финанснскн секретар адмиралнтета, долази на ноложај мшшстра за прекоморску трговину а сер Виктор Ворендер досадашњи фннансиско! секретар у моонистарству рата преузнма положај ооарламентарног н ојоооооансиског секретара Лдмооралитета; досадашоо .01 ооарламеоотарноо секретар у миогастарству за информаои'јс сер Едвард Гроог поставл.ен је за фошанснског секретара мнооистарства рата. Подела надлежности у новој влади Нови лорд-чувар државног вс -чата сер Кошгсли В>д боШс

гфетседошк Комоотета за унутраонову политошу који распра вл»а о свима сошојалнооло н осталнм домаћооо пнтаљоома и офоучава предлоге новоох закона, он такође ооретседава Комитету за исхрану који врпои надзор над домаћом пол>опривредом и шотању исхране. Сер Џон Сајмон, у својству

лоооннстра фоонансија, и дал>е ће претседавати Привредноло ко>оогтету. Сер Самјуел Хор, као »оиннстар ваздухопловства, опоаће за свога ооомоћошоса лорда Роовердела, којоо је потпретседник Саветодавног одбора за ваздухопловство надлежног за ваздухопловну проошодову.

Један део енглеске штампе није задовољан променама у влади

Лондон, 4 априла. — Агенција Рајтер јавља : Прилогаом доношења одлуке о променама у влади првтседннк владе г. Чемберлен имао је пред очима жељу да се оозврше извесне нзмене у односима између министчра-чланова Ратног кабинета # министара-чланова владе ван кабинета, надлежних за остале невојне ресоре. Циљ који је министар-претседник имао у виду био јв: да се обезбеди пуна координација рада министарстава која имају међусобне везе, и да св Ратни кабннет обавештава о свима питањима већег значаја, лоја су настала у раду појединих министарстава. Та сарадн>а нарочито је очигаедна у г. Чврчиловом комитету који уствари претставља мнннстарски комитет за стратегију и за војне операцнје, у оквиру Ратног кабинета. Министар пошта и први комесар рада имаће ранг који, у доба мира, одговара потпуно рангу члрна кабинета. Парламентарни уредник Агенцијв Рајтер сазнаје у парламентарним кулоарима да ће нов положај г. Черчила наићи на врло добар пријем. Наименовање сер Самјуела Хора за министра ваздухопловства, који је положај он раније заузимао у два маха, поздрављено је тим више што је било све веће недоумице није ли томе министарству потребан нзвестан Нотстрек. Живо интересовање сер Самјуела за рад министарства ваздухопловства није никада попуштало/ он има, као што је познато, потпуно пречишћене појмове о томе на који начин то министарство може да постигне максимум производње. Г. Чемберлен је пошао за примером Француске »Рвконструкција владе није много изменила структуру кабинетас. Тако веле парламентарни кругови у Лондону, подвлачећи да је г. Чемберлен пошао за примером Француске и да није хтео да осетније смањи број чланова ратног кабинета (ратни кабинет бројаће осам уместо девет чланова). Може се казати да ће британски ратни кабинет као и француски ратни кабинет располагати са довољним бројем чланова у циљу доношења потребних одлука. Две значајне чињенице у *зеконструкцији владе састоје се с једне стране у унапређењу г. Винстона Черчила на положај претседника одбора, образованог у оквиру ратног кабинета и, с друге стране, у очигледној ткељи министра претседника да се успостави што тешња сарадња између разних министарстава. Појачање утицаја г. Черчила Уиапређење г. Черчила, којн је задржао попожај министра ратне морнарице, озиачава одлучност савезннка да се настави рат са већом енергијом, која је бнла нзражена ца

седницн Врховног ратног савета, а потом подвучена од г. Чемберлена н француског мннистра претседника г. Пола Реноа. Чнњеннца да утнцај г. Черчнла у британском кабинету долазн све више до изражаја,

Сер Самјуел Хор наишла је на једнодушно одобравање не само парламента већ и свих слојева брнтанског јавног мнења. Г. Чемберлен неоспорно није могао да пронађе погоднију личност од пр-

вог лорда адмиралитета да управља ратном политиком са свом енергијом која се тражи. Велика одговорност г. Чемберлена Енглески листовн поздрављају наименовање г. Черчила за врховног шефа британске народне одбране. Што се тиче осталог дела реконструкције кабинета, мишљења су подељена. Листови нарочито жале што није образован јединствен мањи ратни кабинет. »Тајмсс вели: »Реконструкција владе није извршена у циљу да изазовв велико одушевљење и није га изазвала. Главни задатак реконструкције био је да се појача рад извесних рвсора у циљу вођења рата, пошто су извесни ресори показали недовољну одлучност. Лист жали што сада није тренутак да се износе све критике о раду владе у погледу вођења рата и потсећа само на своје писање у месецу септембру, када је тражио образовање уже, али енергичннје, владе.« »Дејли Телеграфс пише.»Познати су планови и захтеви да се обр^зује коалипиона влада. Ти моменти били су познати и г. Чемберлену. Ни садашња реконструкција кабннета нијв дала прилике вођама осталих партија да уђу у владу. На тај начин г. Чемберлен може да се директно ослања само на своју сопствену партију. Очигледно јв да ће г. Чемберлен и даље у важнијим приликама тражити савет вођа опозиције. Вероватно је да њему тај систем више конвенира него темељита реконструкција владе.с »Манчестер Гвардианс истиче: »Промене у влади нису задовољиле. Извршена је само делимична реконструкција владе.с »Дејли Мелс инсистира на потреби да се образује чисти ратни кабинет. »Победа, вели лист, нећв доћи сама собом већ ће требати да се у том циљу уложи много напора.с »Дејлн Хералд« истнче да нација желн да добије рат. Миннстар претседннк г, Чемберлен преузео је велику одговорност која је још повећана услед ове делимичне реконструкцнје владе.а

Немамка штампа истиме да претстоји опасност за неутралне дршаве (Од нашег сталног дописника)

Берлин, 4 апрнпа. (Телефонски извештај). — Реконструкција енглеске владе наншла је на врло оштру реакцију у Берлину, поглавито због тога што се у овој реконструкцији гледа јачање познције г. Черчила. Истовремено се наглашава да је ово јачање положаја г- Черчила само корак ближе ка уклањању г. Чемберлена с положаја претседника владе. Тежња за прошнрење рата Немачко схватање реконструкцнје енглеске владе могло би да се формупише у три тачке: 1 )нова етапа у правцу уклањап>а г. Чемберлена, 2) све већи утицај г. Черчила, и 3) покушај прошнрења рата по сваку цену, на рачун неутрапннх држава. На званичном месту у Берлину данас се наглашава да реконструкција впаде претставља у ствари само жељу Енглеске да се рат прошири и на неутрапне државе. С друге стране, ова рокада у енглеској влади сматра се као резултат досадашњих неуспеха и жеља да се ови неуспеси на неки начнн прикрију. Из коментара које је објавипа вечерња немачка штампа најбоље се види како је у Немачкој примљена рекоиструкција онгле-

ске владе. Ти коментари не разликују се много један од другога, али је овакако најзначајннји онај који доноси »Дојче Алгемајне Цајтунгс: »Г. Черчил није никада ужнвао поверење г. Чемберпена«, н због тога се садашњн претседник владе увек устручавао да га узме у свој кабннет»Он је то учинио тек када је створена ратна впада. Сада, пошто се разочарао у досадашњем току рата, видео је једино решење у томе да се потчинн диктаторској вољи г. Черчнла.а Берлин призноје да је садашњом реконструкцијом утицај г. Черчила много ојачао. Многоброј ни су знаци према којима се види то, као и жеље за појачањем енглеске политичке активности. Коментари ве^ерње берлинске штампе такође с/ пуни напада на г. Черчила, и они подвлаче да је Енглеска, у жељи да дође до изражаја »јак човекс, у ствари своју судбину ставила у руке једног политичара који је склон авантурама и који не преза ни од чега. У том погледу у целој штампи праве се поређења између енглеске реконструкције и реконструкције владе у Француској. »Дојче Алгемајне Цајтунг« нагпа шава да оно што савезници очекују од нове енглеске владе можв бољв да со »Ж* »Ц францу-

ских, него из енглеских листова. Лист сматра да су француски кругови који су одавно тражили да се целокупно вођење рата стави под контропу једног човека ојачани и у утицају Черчила гледају свој идеал. »Рено још није онај ј^ки човек кога данас Француска обожава у г. Черчилу«, — подвлачи »Апгемајне Цајтунгс. Берпнн сматра да ово појачање утнцаја г. Черчнла у новој енглеској впади уствари претставља највећу опасност за неутрапне државе. У том погледу у Берлину се поново тумачн схватања г. Черчнла о неутралности коју је изнео у своме говору на радиу прошле суботе. С обзиром да је добио надмоћан утицај у војсци н ваздухопповству, сматра се да ће он своја схватања о неутрапности пренети и на друге родове оружја н да ће тада баш неутрапне државе имати прнпнке да внде у чему се састоје ова схватања. Активирање рата по рецепту силе, »Дојче Апгемајне Цајтунг«, сматра нао објаву рата европском континенту. Немачка ннје чинила кораке код неутралних влада Исти лист за ову промену у енглеској влади чини одговорним г. Чемберлена, јер )е он пристао да појача позицнју г. Черчила само због тога што су се он, као и енглеока публика, преварили у изгледима на успех рата. Лист нарочито истиче повлачење с паложао миннстра војске лорда Четфилда. који ,е важио као г. Чемберленов човек од поверења. Исти је случај и са Кингсли Вудом И Морисоном. Истовремено на меродавном месту у Берлину данас је речено да се у Немачкој на ову ситуацију гледа мирно, јер се сматра да од програма па до стварног остварења постоји велики размак. У вези с овим активнрањем енглеске политике данас се проносе гласови да је енглеска влада упутила ноте шведској и норвешкоЈ влади, у којима од њих тражи да ограниче трговину с Немачком. Немачки званични кругови, упитани о своме гледишту по том питању, одговорилн су да су, колико је њима познато, такве ноте упућене само енглескнм дипломатским претстав ницима у скандинавским престоницама, али да те ноте нису још предате владама тих земаља. Поводом ове појачане дипломатске активности савезника при родно се намеће питање да ли је Немачка учинила кораке код неутралних држава у циљу паралисања ове савезничке акције. На меродавном месту у Берлнну речено је да Немачка то није учинила. Једна званична * пичност изречно је нагласипа да Берлин сматра да би ма какав корак код неутралиих држава, па било то ма и у облику благе опомене- била увреда на све неутралне државе, утопико пре што је њима познато немачко становиште о неутралности, као и решеност Немачке да ту неутралност поштује. МПЛАН ТОКИН ЛОНДОНСКИ КОМЕНТАРИ О ПРОМЕНАМА У БРИТАНСКОЈ ВЛАДИ (Од нашег сталног дописника) Лондон, 4 априла. (Телефонски извештај). — Промене у енглеској влади тумаче се у енглеским круговима не толико као реконструкција колико као прикупл>ан>е снага. Разуме се да је личност г. Виндстона Черчила у средихпту свих коментара пошто он, пореа њепове садање истакнуте функције првог лорда адмиралитета, постаје Још и претседник Одбора министара народне одбране. Шегово именовање пропраћено је у новинама насловима као ,,Черчил — врховни шеф рата" нли „Черчил води нашу ратну политику". Лабуристички кругови нису задовол>ни променама у кабинету и кажу да је г. Чемберлен могао себи да уштеди ово трошење енергије. Постављање лорда Вултона за министра исхране наилази на повољан пријем. „Дели Телеграф" истиче његову пословну способност и велнко нскуство, које је стекао као члан читавог низа привредннх установа и управних одбора. ВАГВАГА САМСОНОБА

ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА БРИТАНСКЕ ВЛАДЕ ПРЕД ИЗВРШНИМ ОДБОРОМ КОНЗЕРВАТИВНЕ СТРАНКЕ

„Хитлер је пропустио прилику да нас нападне док још нисмо били спремни" „Мало помало затвориће се канали ко/има се врши снабдевање Немачке"

Лоидон, 4 априла. — Агенција Рајтер јавља: Данас је одржан састанак извршног одбора консерватизне странке у Лондону. Састанку је присуствовао и претседник впаде г. Чемберлен коме су делегати приредили одушевљен дочек. Аплаузи и клицања трајали су неколико минута. Затим је узео реч г. Чемберлен, који је одмах, у почетку свог говора, рекао следеће: „С оне стране Рајне ништа ново сем старих претњи" <У нашој земљи није обичај да се овакви дочеци и добродошлице приређују вођама. У нашој

Г. Чемберлен земљи вођи се поздрављају само онда када народ уистину жели да их овако поздрави.» Г. Чемберлен је затим потсетио присутне да је раније обећао да ће присуствовати састанцима извршног одбора само у случају ако не буде спречен јавним пословима, а пошто то данас није био случај, он је могао да присусгвује седници. Затим је наставио: сПошто сам на радиу чекао да чујем нешто ново с оне стране Рајне и пошто сам се уверио да нема ништа ново сем старих претњи, донео сам одлуку да присуствујем овом данашњем састанку, јер ми јавне дужности то омогућују. сПартиске органиизације дају свој велики припог националним напорима, одржавањем јединства унутрашњег фронта. Ми бисмо хтели да нас партиске организације помогну да добнјемо мир.» Осећање „десет пута веће" да ће савезннцн победити Г. Чемберлен је затим говорио о одлукама које су донесене у току рата, па је подвукао ретко јединство и снагу који удружују народ да сав иде истнм циљевнн да помаже попитику одлучности вођења борбе до победе. сКада смо ступили у рат септембра прошле године, осећао сам да ћемо нзаћи као победници. Сада, после седам месеци борбе, осећам десет пута више него у почетку рата да је победа на нашој страни.с Затим је г. Чемберлен говорио појединачним критикама политике садашње владе, па је рекао да није никада тврдио да владу треба изузети од критнке, али да сматра сда кад се цео народ слаже са циљевима рата, има право да тражи општу потпору за своју ратну политнку. Ја бнх поздравно престанак партнског критиковања у садашње време, јер непријатељ то искорншћује желећи да прикаже да постоје некакве неједнакости у нашнм унутрашњим фронтовнма

и као да посто)е разипажења по питању рата. Тек кад би за сада престале критике владине политике, непријатељу се не би дала прилика док траје рат да може рачунати на нашу партиску подвојеност.» Г. Чемберлен је поменуо резолуцију конзервативне странке која је донесена пре овог састанка, па је поводом тога рекао да се слаже са оним што је изнето у тој резолуцији, иаиме, да се оставе на страну активности мировних организација.» Затим је г. Чемберлен рекао следеће: аКада је рат поч е о Немцн еу бнли знатно спр е мни)н од нас и бнло је сасвнм природно што се очекивало да ће то искористнтн и да ће нас иапасти пре него што се мн припремимо за одбрану. Зар није то врло интере. сантна ствар да нас иепријат е љи нису иапапи? Ма каквн разпозн постојапн било да је г. Хитлер мнслио да ће он моћи без борбе да узме што жепи било да н после свих припрема ннје осећао потпуну спрему за вођење рата — у сваком случају једна је ствар јасна: Он је пропустно припику. За ових седам месец и ми смо се припремилн н отклоннпн све н е достатке. ми смо спр в мипи сва потребна оружана средства V невероватно се наоружалн тако да можемв мнрно чекати будуКност, ма шта се десипо. Ја нимапо не потцењу е м снагу непријатеља н његов^ одлучност да ту снагу нскористн без скрупупа и без милостн, ако мнслн да он то може учнннти, а да му се тај дуг не вратн са каматом.» Затварање канала нзвоза у Немачку Затим се г. Чемберлен осврнуо на неутралце, па је рекао: «3а време овнх седам месеци откако воднмо борбу порасле су симпатнје н е утралннх држава према нама. Неутрапне држав 0 вндепе су разлнку између нас н нашнх непрнјатеља. Док мн ннсмо уннштавапн туђу имовниу ннти пак убнјали, Немци су потапапн неутралне бродове без опомене и остављалн њнхову посаду на мнлост шнроком мору, тако да су се често пута данима борипи са стнхнјом. Чнњеннца је да Немачка нема данас у свету прнјатеља, ма да још нма народа код којнх и даље влада страх од немачке војне силе. Ма да мн нећемо никада прнчињаватн штете неутрапним државама, ма да се ми брннемо да се не окрње међународни обнчаји, не може се очекнватн да ћвмо ми потпуно дозволнти Немачкој да нскорншћава ту нашу скрупулозност н да нЗвлачи користи од неутралннх држава које ипак, ма како текпе ствари, желе нашу победу. Јер. наша победа значн за њих спободу. И у прошпостн је наше најмоћннје средство бнпо бпокада, а она н данас није мање снажна. Чнњеннца је да ми узимамо у обзир права н ннтересе неутралних држава, што значн да смо ми до нзвесне мере спреченн у нашим операцнјама н да на»: бпокада слаби. Алн, верујте мн, да ће мапо помапо канапн, кроз које пролазн извесна роба у Немачку. бнти затворенн, тако да ће се све јаче и јаче осећатн ефнкасност наше бпокаде.п Основи европске без. бедпости по завршетку рата зависнће од Енглеске н Француске Г. Чемберлен је затим говорно о заједничкој британско-француској нзјави, напоменувши: «Ова декпарацнја је најснгурније јемство да мн н е ћемо у будућностн изгубнтн плодове своје победе н да ће основнн епементн европске б е збедиосгн за-

Најзад је г. Чемберпен рекао: жДанашњн рат је рат стрпљења. Жеља за победом мора нас оспособитн да нздржимо н да појачамо своју борб е ност ма шта с в деснпо. Уздам ее у храброст н у нздржљнвост наш« расе, која ннкад у проидлости ннје попустила.в ПОТПТАР1ША ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Метеоролошкн... ДЛНАСг У Всограду: ппоменљнво. претежно облачно. по неки пљусак. Оста.1н крајевн: променљиво време: претежво облачно, киша на махове. Температура без знатпе про*ене. Сунцс нзлази у Београду у 5 12 а залази у 18.10 час. Мнинмална температура: Плевље —3, макснмална: Марнбор 18 стеаени.

БРОЈ 6538 БЕОГРАД, ПЕТАК, 5 АЛРНЛ 1940