Време, 05. 04. 1940., стр. 2

СТРАНА

Петак, 5 април 1940

Турска се понудила британској влади да посредује између ње и балканских држава

Анкара, 4 апрнпа. — Из кругова бпнсеих турстом министарству иностраних послова сазнвјв се да е Турска понуднла британској впади да буде посредвик у привредннм преговорима измећу Лондона н балканских престонида. Ову улогу моћи ћв Турска да нспуни утолико боље што на обв стране ужива неподељено повбрење. Еритенска влада прихватила је турскв услуге, те ће турски дипломати почети да сондкрају терен за трговннске преговоре код впеда на Балкану. (Екшчеио Тепегрвф) турскидавоз у немачку знатно опада, док извоз у француску и велику британију расте Анкара, 4 апрнла. — У статистнаи турске спољне трговине запажа св да јв у месецу јануа<ру и фвбруару турскн извоз у Немачку знатно опао, и то на -8% од укупног извоза према 58% у прошлој години. У истим меселнма игјвоз у Француску и Велику Британију повећао св за

у привредним преговорима

пет пута према прадратном I возу. Италнја стоји данас на пр вом меоту турског нзвозног би ланса са ЗО^е, а исто тако су по расле куповине балканских маља у Турској. (Ехшченџ Телеграф) турска и проширење блокаде Цариград, 4 аирнла. — Агенцнја Стефала Јавља: Готово свн турскз лнстовн пншу о прошипењу сазезничке блокаде прошв Немачке, које је наговестпо г. Чемберлен у паоламенту, у истичу да није учињен никаиав прнтисак на турску влзду да она пристане на лрсигарење поморске блокаде ди Црног Мора. ..Џумхупујет" потсећа да и поред познатих споразума са западним силама Турска не би никада дозволилд пролаз ратних бродова уроз Дарданеле. Британски посланик у Бешраду г. Кампбел омутовао у Лондон на конфепенцију енглеских поспаника из подунавских и балканских престоннца

Прв нвдељу дана објављено је да су у Лондои позвани на конфереицију сви дипломатски претставници Велике Бритеније у престоницама Југоисточне Европе. Поред осталих, позвани су пбсланици у Будимпешти, Букурешту, Београду, Софији и Анкари. Истим поводом упућен је из Лондона позив и амбасадору у Риму сер Перси Лорену. На томе са^танку, како јв јављала штампа, внглески дипломатски првтставници треба да подивсу' лорду Халифаксу и г. Чемберлену извештај о стању ствари у овим областима Европе, нарочито у вези са планом о потпуно) привредној блокади Немачке.

Г. Роналд Кампбел Британски дипломатски претст&вници већ су кренули на пут, и у Лондону треба да се састану у понедељак. Сииоћ је отпутовао експресом за Лондон и британски посланик у Бвограду г. Роналд Кампбел. Енглески дипломати конферисаће са лордом Халифаксом и г. Чемберленом вероватно два или три дана. У сваком случају та конферисања треба да се заврше до идућег четвртка, када ће се одржати тајиа седница еиглеског Доњег дома. Основа расправе иа овој свдници, према садашњим обавештењима, биће извештај британских посланика из подунавских и балканских престоница. ОДЛАЗАК БРИТАНСКОГ АМБАСАДОРА у АНКАРИ ЗА ЛОН Л И Анкара, 4 апрнла. - .геиција Рајтер јавља: Британскн амбасадор у Анкари отпутдвао јв за Цариград, одакле ћв продужити пут за Лондрн, где ће присуствовати кон* ференцији бритаиских дипломатских претставника у балканским државама. Политички кругови придају кајвећи зиачај лондонском са-

станку и изражавају мишљење да тај састанак претставља одјек одлуке савезника да радије спроводв одлучну акцију него ли да чекају догађаје. Г- О' МЕЛИ ОТПУТОВАО ЗА ЕНГЛЕСКУ Буднмпешта, 4 априла. — Агенција Авас јавља: Енглески посланик у Мађарској г. О Мели кренуо је јуче за Лондон, где ће присуствовати конференцији британских дипломата из Југоисточнв Европе. И ФРАНЦУСКИ ПОСЛАНИЦИ БИЋЕ ПОЗВАНИ У ПАРИЗ Париз, 4 априла. — Из кругов око Ке д'Орсеја сазнаје се, да ће француски посланндн нз балканских престонида битн позванн у Парнз тек, кад се њнхови енглескн колеге врате. Ова одлука донесена је зато да бн бар један савезнички опуномоћенн мнннстар остао на своме месту, док другн прнсуствује конференцнјн у своме мнннстарству. Прнмећује се, да је ово првн пут пгго се у Парнзу н Лондону говорн о »двпломатском претставннку савезника.« (Екшченџ Телеграф) „МАТЕН" ТВРДИ ДА СУ НЕУТРАЛНЕ ДРЖАВЕ ОМОГУЋАВАЛЕ ТРГОВИНУ НЕМАЧКЕ СА СЈЕДИ ЊЕНИМ ДРЖАВАМА » Парнз, 4 апрнла. — Агенција Авас јавл>а:

| Бавећи се питањем појачања блокаде, „Матен" вели да је у Амернцн поштено н лојално објав .Бена званнчна статпстика извоза СЈЈедињених Амернчких Држава за неу тралне земље, суседне Немачкој. Из ове се статнстике види да је у току првнх шест месеци европског сукоба знатно порастао нлвоз Сјвднн>еннх Америчкнх Држава те земл,е. Како не.ма ннкаквог разлога, ве.ш лист, да нека скандинаве^са зем.-ва троши вн ше памука и бакра у фебруару 1940 него у фебруару 1939 годнне; и нека балканска зем ла , илн зсмл»а на Средозем ном Мору, впше петролеја него раније, то је јасно да је вишак очевидио намењен за Немачку. Према томе продужује „Матен", блокада нма пукотине које савезници морфју да затворе. Што се тнче не>"тралних ма.1>а, велн лист, савезннцн не желе да их доводе у незгодан положај нити да врше било какав притнсак на н»их, као пггој то чнни др>та страна из садашњег сукоба. Савезници само желе да спрече неутралне земл»е да у исти мах играју за два стола. Н^утралност се не може састојати у то.ме да се намнрнице добнјају у Фран цуској и Великој Британнји и да се оне после Ј'ПЈ*ћују Немачкој. „Фигаро" вели да у поја чању блокаде треба примени тити следеће правило: где се год савезници могу практич но супротставити снабдевању Немачке у материјалу потребном за вођење рата, нарочито у уљу, петролеју, гвожђу и па муку, они морају бити одлучни, не водећи рачуна о извесним секундарним питањима. У истом духу пише и „Птн Бл^". Глаади. уцедииЈс,тога_ ли ста вели да привредно угушење Рајха мора бити тврдогла-

во спрвођено. Лишена сзровина п са онсмогућеним извозом, Немачка ће бити погођена такође и у погледу могућности њене војне акције против западних демократија„рђава вест за неутралне" Вашннгтон, 4 априла. — Агенција Авас јавља: После говора г. Чемберлена лнстови у Амернци заузелн су став нз којег се назире велико интересовање за даљи развој ситуацнје у Европи. Амврички листови сматрају да ће неутралне земље од сада да се нађу између привредног притиска савезника и притиска Рајха. »Ивнинг Старс објављује чланак под насловом »Рђава вест за неутралне«. Пнсац чланка сматра да после критика које су чињене савезиицнма у погледу н»ихове иеактивности на Западном

каквом критнковању блокаде. Ваља свакако спречнти — додаје лнст — да неутралне земље постаНу снабдевачи Немачке ратним производима. »Вашингтон Дејли Њус« закључује свој уводник велећи да су савезници решили да обуставе немачкн увоз, не упуштајући се при томв у претерана правна расматрања, Алн Рајх ће, вели лист, пре или после одговорити ратом, у коме ће главну реч имати људи и топови. БРИТАНСКА ВЛАДА НИЈЕ ТРАЖИЛА ОГРАНИЧЕЊЕ ИЗВОЗА ШВЕДСКЕ РУДЕ У НЕМАЧКУ Лондон, 4 априла. — Агенција Авас јавља: Данас се сазнаје на званичном месту да британска влада није после потп^сивања трговинског споразума са Норвеш ко и Шведском чинила ника-

фронту, нема сада места ни- | к^в корак у погледу могућно-

сти ограничења нзвоза норзешке и шведске гвоздене руде у Немачку. Тачно је, као што се напоми ње, да се г. Хамбро сада налази у Стокхолму, у својству претставника министарства привреде. Међутим, он не носи никакве предлоге у циљу закључења новог трговинског споразума са Шведском. СКАНДИНАВСКЕ ДРЖАВЕ ОСТАЈУ У ЗОНИ ОПАСНОСТИ Осло, 4 апрнла. — Агенција Авас јавља: Већина листова у Ослу сматра да је последњи говор британског министра претседника г. Чемберлена деловао помирљиво. Међутим, владин лист »Арбајдер Бладет« је потпуно супротног мишљења. Лист вели да скандинавске земље остају и даље у зони опасности. Појачање блокадв изазваћв, вели лист, репрвсалијв од стране Немачке. Подморнички рат водићв св већом лчестином и њиме ћемо више бити погођени.ми него зараћене земље, додаје тај лист.

Планови Велике Британије у погледу Југоисточие Е5ропе

Лондон. 4 априла. — Почетком идуће недеље састаће се у Лондону брнтански днпломатсцц претставннци, акре днтованп у престоннцама .ј>*гоисточннх европских држава. Једновремено са брнтанским дипломатама из Ј>-гоисточне Европе стнћи ће у Лондон на краће отсуство п британски амбасадор у Риму, сер Перси Лорен. Овај догађај обележиће нову зпачајну епоху. Попгго ће се елична конфереЛш« ја одржати и у Паризу, значај овога оаветОвања у савезннчкнм престоницама још је већи. Говорнће се о рату п «» мнру. Нпшта не нзненађуЈе "'толЛ-' ко, као необпчно интересова-

Две струје у радикалсоцијалистичком клубу у логледу односа са Енглеском

(Од нашег нарочитог извехитаца)

• Париз, 4 априла. (Телефонски извештај). — Радпкал-социјалистички клуб држи данас своју другу седницу, на којој треба да се одредн став посланика странке која има највишо »мнистара у кабннену г. Реноа, и од којнх се многн држе опознцноно. У клубу сукобљавају се две струје: једна која је задовољна с првим успеСима г. Реноа, и друга која је против његове по.пггике. Проблем је непосредно у вези са састанком

I 1/ГДПи * 11».»11 1а(.1иШ\"Л| Штампа се интересуЈе, при-1 в , 1МВН „ г г савета . г . Ре . родно, за офанзиву савезника, но је во|)а аиглофилв( имаЈу све адуте у рукама | то ј е( . т оннх који су за .везн-

на привредном пољу. Снабдевање Немачке преко неутралних земаља претставља за Француску и Енглеску озбиљан проблем, јер при спречавању тога снабдевања савезници желе да поштују међународно право, како су то изјавили г. г. Чемберлен и Рено

вац»е Француске уз Енглеску без резерве. Г. Рено стоји на становишту да се у овом тренутку мора прихватити спајање западннх сила без резерве, као најбоље средство за брзо добијање рата. Г. Боне и неки угледнн радикали сматрају да је ова

полнтика опасна не толико за

ње и познавање прилика, нсто I бране рије и традиција југоисточ-1 Черч ннх зе.мал»а у Брнтаннјн. која данас више зна него 1914. Брп

Г. Батлер

танска влада и народ знаЈу да је значај балканских земаља у европској полнтицн огроман. Због тога се поздравл»а судбину Фраиод ске у току ра- п0 , 1енут;1 конфсреицнја, која

та, колико за њену будућност. Потпуно спајан»е двеју империја мора иа крају довести до апсорбције француске економске снаге у веНој британској снази. После рата Енглеска би испала као крајњн победнпк и доминирала би свим франпускпм снагама. То је логпчна последица а>1алгамиран.а двеју снага од којих је једна знатно већа од друге. Иако се не може претсказати да ли ће се радпкалн одлучнтн да оборр своју сОпствснј* владз - , сигурно је да ће г. Рено нматн тешкоћа у Парламенту. У француском парламенту се не крије да је комнромис ова два екстрема веома тежак. Социјалиети иастоје да одрже владу, али ће такође помало ослабнти у крплу своје странке, ако радикали буду наставилн да играју улогу онознцнје. Б. Д.

Добро варење пола здравља! Лако нормалио испражње&е код сатвора. тромости црева омогућити Вам Артин драже^ Др Вандера. 2 ком дин. 1.50, 12 ком. дин. 8 10 ком. дии. 27. Рег. С. бр. 22.115/33 171

Г. Даладје прилидом уласка у двор \ну у којој јс Јржана послсдна седница ратног мохнета францус&е владе

ће дати нрилнке за саветовања и нзмену мисли о данашњнм н будућим политичким, финансиским н трговинским везама нзмеђу Британије и Ба.ткана, за које ов верује да ће бити од трајне користи по све заинтересоване земл»е. Британнја н Балкан Вероватно је да ће један од резултата конференције, која ночнње идуће недеље у Лондону битн нови и јединствени плал за централизовано дипломатско нретставништво Британије на европском Ј5*го- I истоку. Британија ће од сада говоритн једним истим гласом ј у свима овим земљама. Британска влада,је врло задовољна, јер види све више знакова добре воље између Британије и ових земаља. Резултат ових саветовања биће да ће британски дипломати, по повратку, поново нагласити да се Британија интересује за добробит и благостање поменутих земаља. Народни иосланик г. Батлер ннше у „1Бус Крониклу" да Балкан ннје нн у каквој завнсностн и да војна снага балканских земаља и савезннчке војс-ке на Блиско.м Истоку још веНма утврђују ноложај балканских зема.1»а- На привредиом нољу, балканскс земл»е сигурно је да претпостављају нностране девизе скстему трам пе. Што се духовпе превласти тиче, треба истаНи да Британнја верује у свој сопствени демократски систем, а прнмери Чехословачке и Пољске иду са.мо у нрилог томе. НА ПРВОЈ СЕДНИЦИ МИНИСТАРА РЕСОРА НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У ЛОНДОНУ РЕШАВАЋЕ СЕ О ПОЈАЧАЊУ КОН. ТРОЛЕ У СВИМА МОРИМА ЈТондон, 4 апрнпа. — Из кругова адмнралитета сазнаје се да ће већ сутра бити одржана прм садмаца ресо^а од-

под претседништвом :а. На дневном реду би ће проблемн пооштреља вазду хопповних патрола над помор скнм путевнма које употребља вају немачки бродовн, као и пи таље спречавања снабдевања Не мачке посредним путем, преко неутралннх земаља. Очекује се да ће г. Черчил поднетн извештај о кретању бриТаискнх бродова на Средоземном Мору- Неке ратне јединице појавиле су се и на улазу у Јадранско Море. Затим ће г. Черчил поднети предлоге о мерама које је Адмиралитет припремио за појачање контроле на Скагераку. Велики број разарача, који су досада сгвпи^*нрвии.-<у-&«Ј*»-. *01П#и4. •угтућен- Г* 'Мђ'И©ву дужност, у Атлантик, Средозем 1 но и С&верно Море. Овој седници министара ресора народне одбране придаје се изванредно велики значај. (Екшченџ Телеграф) „Економист" о пооштрењу савезничке блонаде Лондон, 4 априла. — Последњи број привредног и финансиског недељног листа „Економиста" до(иосн да су савезници предузели мере да пресеку снабдевање Немачке из Скандинавије, као и

лреко Владивостока. Британске подморнице потонитЈе «у два немачка трговачка брода, а многи други нису ни кренули на тај пут кроз норвешке територијалне воде. Два совјетска брода са металима узапћена су на Тихом Океану и одвадена у Хонконг ради прегледа. Што се тиче спречаЕања извоза из неутралних европскиз земаља у Немачку, лист истиче да Британија трговинским споразумима са неутралним земљама обезбеђује гаранције да те земље неће реекспортовати у Немачку. Пист истиче да се савезници имају да ослоне на неугралне земље, које ће сами контролисати свој извоз, у циљу употпуњења савезничке блокаде. Лист каже да савезници морају с тим да се задовоље, пошто, као што је министар за приврздно ратовање г. Крос истакао, и савезницима требају производи и бродови из тих неутралних земаља. >Економист< наводн да Је Италија-успела да повећа контингент бензина из Румуннје, а савезнишг узимају више бензија везни!' узнмају внше бенЗина Балкак је н Италија заинтересована- Економиег« не пориче да је положај Немачке јак и да Немачка више него ико .-^ели мир на Балкану. алн додај^ да нема никога ко бн желео на Балкану нешто друго. д 0 мир. Међутим, различито се тЈ-мачи жел»а за миром на Балкану. Има држава које мисле да Ј-чврсте свој утицај. односно Да укл»уче Балкан у свој >1еђвП5гаит«- Због тога савезнмцн морају да ст>'пе у акцију; они не желе да наруше мир на Балкану. али они >-внђаЈУ да отуда наступају празнине у њиховом систему блокаде. Звто савезннци не могу допустити да се на Балкану створи еистематски извор за снабдевање од стране Немачке. >Економистс мисли да нису савезници у дилеми. већ Немачка. којој је внше од свега стало да обезбеди мирно и аутоматско снабдевање потребним сировннама и храиом са Балкана. Балканске земље не могу трговати нскључнво са ј«диом нн 0 страном земљом, јер нм трвбају сировнне, ао којнх не могу доћн, ако им савезниин не нду на руку. Само пов е ћање трговине са савезннчкнм земљама од стра н ® Ј& лканс # их Г^врсТАће л ојачаие привредно Бапкан. коме се н е могу постввљати неумереии захтевн ни са које стране. На Бапкану се не може нншта постнћн силом, а нарочнто не од стране оних, којн се на Балкану снабдевају, јер би свакн акт, који не бн бно мнрољубкв, могао само да порем е тн снабзевање из балканских земаља. Репресалнје против балканских земаља могл® бн нанетн више штете земљн, која бн их евентуално првдузела, него ли самнм балканскнм земљама. »Економнст« закључује: иВеома је нензвесно ла би Немачка желела нлн хте П а да променн досадашњу своју тактнчну прнвредну полнтику на Балкану. За сада нема ннкаквнх знакова да бн могло доћи до такве промене.«

ПОКРЕТИ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Трансјордански емир и регент Ирака састали су се ради образовања арапског фронта против могућних спољних опасности

• Јерусалим, 4 апрнла. — Агенција Авас јавља: Претставник Енглеске банке г. Џибсон посетиће у току свог боравка у Палестнни главне индустриске и пољопривредне

V ' -,м Емир Абдулах центре. Поред осталог проучиће функционисан»е недавно подигнутих рафинернја петропеја као и аека прнватна преду-

зећа. Г. Џибсон посетно је до сада и Трговннску комору у Хаифи. Сутра одлази у Јерусалнм. Овде се подвлачн да је пут емнра Абдулаха у Ираж нзазвао знатно ентересован»е код арапсног света. Том прилнком дошло је до састанка у Рутбаху (оаза која лежн у.сред снрнскоирачке пустнње) између суверена Трансјорданнје н регента Ирака. Разговор се углавном водно око коордннаднје међу Арапнма у пиљу образова&а заједннчког фронта протнв евентуалне спољне опасности. УБИЈЕН БРИТАНСКИ ИНСПЕКТОР У ПАЛЕСТИНИ Јерусалим, 4 априла. — Агенција Авас јавља: У близини Јерусалима нађен је у аутомобилу убијен Хенри Ерд Мерсер, бритакски инспектор на раду код трансјорданске владе. Поред н»ега нађвн је у аутомобилу један револвер .