Време, 15. 04. 1940., стр. 5

Понеделак, 15 апрнл 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

Рат се прнблшује

а последњи догађаји озбиљно угрожавају британску и француску империју"

ДАНАШЊИ ДОГАЂАЈИ У СБЕТЛОСТИ ПРОШЛОСТИ Како треба експедициони корпус и на које се све тешкоће наилази приликом његобог пребоза и искрцавања

Л>УЈорк, 14 апрнла. — Аген- ш;гагтону г. Моргенстјерне нз-

јавио је после'ауднЈенције код првтседннка г. Рузврлта новјтнарнма да не можв да ступн у везу са својом впадом и да ће з^ог тога поступртн по сопсЉеној иннцнјатнвн.

ци]а Авас јавља Рат се приблнжава Сједнњеннм Амернчкнм Др жавама — то је главна тема коју развнјају јутрошњн лнстовн коментарнпгућн рат у Скандннавнјн. Садашњн догађајн најозбнљннје угрожавају брнтанску поморску снлу, па чак н егзнстенцнју брнтанскнх н францу- I 16 нот а владе у Мекснку јом ф!ексико одговара на

МЕКСИЧКА ВЛАДА СПРЕМА ОДГОВОР НА НОТУ ВАШИНГТОНА ПО ПИТАЊУ ПЕТРОЛЕЈА

ска добнле су дозволу од владе Сједнн>еннх Амернчкнх Држава, односка од мнннстзрства војске, за нове поруџбнне авнона бомбардера тнпа »Даглас«.

ПОВРАТАК АМЕРИЧКИХ БРОДОЗА ИЗ НОРВЕШКЕ Вашннгтон, 14 апрнла. — Агенцнја Рајтер јавља: Министарство спољннх поМексико, 14 априла- - ДНБ =" ова Сјелињених Америчк^х ја-зл»а' ј Држава замолнло је владе ВеУпућени круговн тврде да ликв Британије, Немачке а ч> и ко ., Норвешке да помогну и олакпо- 1 шауј повратак три амернчка следш>у ноту владе Сједни*ених трговачка брода којн се налазе Амернчкнх Држава по пнта- 1 у норвешкнм лукама. Послате

Поводом искрцавања немачких трупа у Норвешкој, као и намере Велике Британнје и Француске да пошаљу експедиционн корпус у помоћ Норвежанима, врло је занимљиво нспитати начин образовања, укрцавања, превоза и доласка експедиционих корпуса на место утврђено за операције. За то је најбољи начин изложити укратко операције ко]"е су извршене у Европи и Северној Африци, од ратова Француске револуције и Царства до пред садашњи сукоб. Принципи извођења и искрцавања видеће се по себи, имајући у виду, прво, да се једна ратна ситуација никад потпуно не понавља, и друго, напредовање у наоружању и целом ратном материјалу по количини н каквоћи.

августа 1917 године,* после пута преко мора — команда -треба да од 250 кипометара од Либву-а до буде поверена једном адмирапу острва Езела, без икакве реалцн-I — да би се избегла извесна неје од стране Руса, и искрцазање [ слагања. 10.000 људи у Халсинки у Фин- I „ .сЗГ.лркА 1518 годик. пол «в- Прв> " """" """ 0| ,рТ " Аанло» фон дер-ГолоА | п » »«««. »»■"/ »» )«•■• »ргог вачки конво!, такву заштиту, да С-а свс|е стране, Савезннии су ( 1 у 10»У лвта "Гв голине нс.рц.- Н. КОХ. ННШТ. про. о.«. „ А о.ан -1 пр«л*"та- Фр»тауо»и неуспеси 1798 и 1305 лоследица

ли трупв у Мурманску и Архан- ' гвпсиу, и упутили их дуж пру- ( ге, ју*но сл о.нх прнст.инш.а. |-Ц "°У озој зоци Северног леденог

За време Ревоћуције и Царства, са материјалом и намирницама, Француска је два лута пројекто- ј била јв упућена морем за Крк«, вапа, а једанпут упутила експе- ' да опседне Себастопољ. Употребдициони корпус у Енглеску. ј љено је 356 лађа од којих 89 ратМисао Директоријума у Фран- , них. Међу ратним лаћама, само цуској бипа је, да се нападне Ен- н>их 13, мање натоварене трупа-

Г. Кордел Хал скнх кмпернја. Од садашње борбе завнсн будућност мнлнона н мнлнона људн. вЊујорк Хералд Трнбјунп велн да данас. као н 1917 годнне, амернчкн народ одбадује нд е ју о уласку у рат. Алн, додаје лнст, данас су ам^рнчкн интересн угроженн внше него лн 1917 годн^е, Сједнњ е не Ам е рнчке Државе, велн на крају лнст, морају помншљати на то да бн могле бнтн првснљене да уђу у борбу ако бн то претстављало ј е дннн начин да се запггнте њнховн ннтерсн. АМЕРИЧКИ ЦРВЕНИ КРСТ ЗА НОРВЕШКУ Вашнвгтон, 14 априла. — Агенција Авас јавља: Претседннк америчког Црвеног крста г. Норман Девис нзјавио је да ће амерички Црвени крст ве.роватно упутити у Норвешку помоћне бродове са животннм намнрннцама и лековнма. Бродовн ће пловити поа заставом Црвеног крста. НОРВЕШКИ ПОСЛАНИК У ВАШИНГТОНУ РАДИЋЕ УБУДУЋЕ ПО СОПСТВЕНОЈ ИНИЦИЈАТИВИ Вашннгтон, 14 априла. — Агенција Авас јавља: Норвешки посланик у Ва-

н »у нетролејских друштава он-јсу инструкције амернчким ам- I глеска у Ирској, са војском под , ма но другв, могпе су св служитц вероватно још у току ове ( басадорима у Лондону, Берлинедеље упућена у Ванптнгтон. Н у и аМ еричком посланику у НОВА ПОРУЏБИНА АВИ-1 °_ слу ' - е , • Прва два брода »ФлаинГ Фишс

командом гвнерала Оша од ј ти својом артиљвријом у случа 100.000 људи, која би се нскрца-ј )У сусрета са руском флотом у. ла на ирску океанску обапу. ј Црном Мору, која је, брОЈала 10 Експедициони корпус јв пошаојл&ћа и 6 фрегата. Искрцавање ]в _ _ __ . ТТТТI 1к ^ оа М оа »тлап П1 тпш. ^ из Бреста под командом генера- ј нзвршеио од 14 до 17 септембрз, ОНА У АМгРШДИ н »Чарлс Мек Кормнк« налазе ла Оша. Конвој св састојао од 26 ■ на 1вднр| ппажи на 45 киломв Вашннгтон, 14 апрнла. — А- се у Бергену, док се трећн 1 п Р евозних лв ђ* са

генција Авас јавља: Велнка Брнтаннја н Франду-

док ј брод »Мормек Сис налазн I Трондхејму.

Данас почињу ш ш

22.000 људи. 1 *ара РД Себастопоља, која је слупраћеннх са флотом од 17 бро- 1 »ила као оспонац прв марша нз дова, 14 фрегата и 6 корвета. Алму. Услед рђавог времена, само су Непосредно пре свеЛгког рата, 6000 људи извршипи одређени |ие говорећи о фран.дуском искр задатак, ушли у луку Бентри, иавању од 8.000 људи у Бнзерти апи су се и пак'сви бродови вра- |>881 године, и неколико хиљада

ру. Чак и противу једног слабог поморског противника*, као што суТурци-илн Руси, експедицијв од 1630, 1912 ходине вршене су са што је могућв већим боојем ратних лаЈја. Данас, трвба додати' заштиту од сумареиа, котв је већ и^Ае^на -на Дарданвлима .1915 хслине, и заштиту од ваздушних напад^, која је 1936 године на Мај^рки занемарена. Заштита од газдушних напада звхтева носвче авиона, вађ и маринске хидроавионе. за извидннчку службу, гољење непријатеља и бомбардеван>б. Највећа тешкоћа настаје ако се при искрцавању води борба Кад се прећу све ове етапе

Муоолнни у тицжни прнпремао фашистнчку рево.тЈцију. У румунском павнљону синоћ је приреНен прнјем којом прили. ком је г. Т>ур»ч'кс> нзјавно прет.

тили у Брест,'не вршећи искрцавање трупа. Атмосферске прилике су осујетиле' овај покушај. Наполеоново искрцавање у Египту Наполеон се искрцава 1798 године у Египту, ваЖној тачци на т&дањем сувозејлном путу за Индиј"у. У почетку маја, за времв од три недеље^' прикупљено је 33.000 војника ва ско 400 лађа, у Тулону, Ћекови, |Свсти1н н Чивита-ђеки]н« прат^у. Је сачи»авала

Рим, 14 априла. — Агенција Авас јавља: Пролећни маневрн и талнјанске флоте отпоче- гтшжцнма штампе, Ј да"је"аду! Ф ао *4 од 13 6 фр^егата ће 15 апрнла. ЛИЈИ

- Л_Н. Б вЈфдало-

МиланО, 11 апри.ш. јавл>а: У Северној Џталнји је последњих дана пролећње време. ; Јуче је у облести Новар^/изне. нада пао снег. ^Гутрос Је тДцелој северној Италији забележен јак мраз. РУМУНСКИ МИНИСТАР ПРОПАГАНДЕ У МИЛАНУ Мнланф, 14 априла. — Дгенци. ја Стефани јавља: Румун с ки мицистар за пропа. ганду г. Ђуреск>-/ ,: оЈи Ј* етигао радн отваранл рј - м > т !С ког пави. л.она, посетно је-у току дацаш. н,ег а дана зграду, у којој је г.

Словачка привредна делегација у Бврлину Братислава. 14 априла. Словачка агенцнја јавља: У Берлин је отпутовала словачка делегација, на ^елу са опуномоћеннм министром г. др. Пољаком. Ова ће делегација наставнти преговоре о подели активе и пасиве бивше чехословачке државе и о регулисању словачко-немачких трговинских односа. ( НОВИ РУМУНСКИ поСЛАНИК У СЛОВАЧКОЈ Братислава, 14 априла. Словачка агенција јавља: У Братислави је стигао новн румунски посланик г. Никола Лаховари. Нови румунски посланик посетио је министра иностраних послова г. др. Ђур чанског, а ускоро ће бити примл»ен код претседника словачке републике г. др. Тиса коме ће том приликом предати своја акредитивна писма.

$1ЕМЕ№

ИСКУСТВОМ ОД 95 ГОДИНА

СТВОРИЛИ СМО ЕПЕКТРОМО-

ТОР, КОЈИ МОРА ЗАДОВОЉИТИ СВАЧИЈЕ ЗАХТЕВЕ.

Стално стовариште Југосл. СИМЕНС 9» Д« Ллександрова

18 једнница ф^лотиле. Џревоз је трајао' од *19 Шк до 30 јуна, са јаузимаљ^м'М&^те у Фгролазу за гЛр^С, по«« 1Нго с* А6ув1Г ру, зауРим, 14 апрн.та. - Агенцт1Ја АлексаЛГриГу. -.Али победа Стефанн јавља: Нелаонов«. над фраиигском флоДанаг пррмннуо професор том у самом Абувиру, затворикаталнч»и>г Уннверзнтета Еварв- ! ла јеД^аполеола 1са а.его!рм побесто 1Сарузи. Био је стар 74 го. , дом.^Узалуд Је Наполеон 1805 го-

шев."вец напретком Италнје. ^мрутдгафОг^А, ССЖАВНННА* .

днне. Отац Папа Пије ХЦ бно је у своје време један од слушалаца овог професора.

Турски амбасадор у Берлину допутовао у Анкару Анкара, 14 апрнла. ДНБ јавља: Данас је стнгао у Анкару турскн амбасадор у Берлину. ЕНГЛЕСКИ АМБАСАДОР КОД Г. РЕНОА Парнз, 14 апрнла. — Агенцлја Авас јазља: Министар - претседник и ми нисгар унутрашњих послоза г. Пол Рено прлмио је данас амбасадора Велике Британије сер Роналда Кампбела.

Јапан изграђује нове дредноте веће од америчких Њујорк, 14 апрнла. — Агенција Авас јавља: Дописник »Њујорк Тајмсас сазнаје да Јапан изграђује дреднотв чија ће тонажа прелазити тонажу америчкнх оклопњача. Јапан намерава, како изгледа, да изградн 8 до 12 оваквнх јединнца. Ако би Јапан изградио само четнри ова брода, вели лист, Сједињене Амернчке Држаре имале бн, обзиром на спорост рада у амернчкнм бродоградилипхтима, једнаку тонажу са својим западним суседом. Према томе, Сједнн>ене Америчкз Државе морају убрзатн остварење свог поморског програма, па манар бнле прнснљене да успоставе режнм сталног рада, дневног и ноћног, у државннм н прнватннм бродоградилнштнма. Од 8 оклопњача од 40 до 45.000 тона, какви ће бити јапански бродови, а које су предвиђене ; програмом, свега су две узнапредовале у изградњи.

пољском полуострву требало спремити доста малих ниских лађица, сплавова, реморкера и чамаца са ратних и трговачких

1915 године. На тешком земљиш ту, којв је било под непрестаним бомбардовањем, првобитнн ослоиац је врло мало проширен. Снабдевање корпуса се могло вршити једино са оближн>е базе на Мудросу, отежавано још присуством немачких сумареиа. Корпус се повукао на Мудрос и одатле су пошли први делови, који су са првзезеном српском војском са Крфа, створнли у Солуиу Источну војску. Немци су извршнли само две ограничене операције у Балтику: искрцавање једне дивизије 12

дине хтео да Се освети скупивши на обалн Ламанша »булоњску флотилус, која је са 1977 разних , , вале ове единнце, требал< бродов« требапа да пребаци ^ „ „ 150.000 људи из Велике Армије, са артилеријом, коњима, муницијом н материјалом. Победа Нелзонова код Трафалгара, која је дозволила енглеским ескадрама да се врате у домовину, осујетила је потпуно овај смели план. Под Рестаурацијом два нскрцавања су успела: искрцавање једне француске дивизије у Мореји 1828 године, без турске реакције, а нарочито искрцавање у Алжнру 1830 године, које је прет стављало велико предузеће. Експедициони корпус, припреман пуна три месеца, под командом генерала Бурмона, свега 37.000 људи, имао )е три дивизије, ]едби опсадни парк н помоћна одељења. Превоз је био овако организован-. три главна одреда, 1едан конвој н једна флотила за нскрцавање. Одреди су били подељени на три дела: борбена ескадра (један адмиралски брод, 14 фрегата, и 2 мање једрнлице) која је превозила другу дивизијуI ескадра за искрцавање (8 лађа, 6 фрегата, 2 мање једрилице, 2 корвете за напад) са првом дивизијом и свом пољском артилеријом, 82 топа снвбдевени са по 150 метака, резервна ескадра корвете, 7 мањих једрнлица, 6 кор вета за напад, 6 чамаца са веслима и једрима и в бомбарда) која је преврзила две бригаде треће дивизи]е, један део пионнрског и један део артилериског прибора. Конвој је нмао 374 лађе, које су носиле трећу бригаду треће дивизије, остатак пионирског прибора, административна одељења, коње, намирнице и сточну храну. Флотила за искрцавање имала је 60 каботера (трговачке лађице које не иду далеко од обала), 6С шалупа (велики и јакн чамци на весла или једра) са мостовима за искрцавање и 35 малих шалупа. Најзад, 7 парних лађа са точковима, које су тада први пут употребљене, имале су служити као патролни бродови, реморкери н као веза између ескадрз. Лскрцавање је обављено 14 јуна у Сиди • Фериху, после путовања од скоро месец дана, и трајало је три дана и поред огромног ма тернјала. Имајући тако осигуран ослонац, експедициони корпус потуче Турке код Стауели, 19 јуна, и уђе у Алжир 5 јула. Искрцавање француско-енглеске војске код Себастопоља Тодине 1859 једна францускоенглеска армија под командом маршала Сент - Арноа и лорда Раглана нмала је бнти пребачена парним лађама на Галипоље да помогне Турцима противу Руснје. После извесног боравка у Варнн 4> о»а армн,а од 6 0.000

кеана, кдиматске прилике су биле од највећег значаја. У Петсаму и Мурманску, требало је чех'44гн месец април, па да хладноће попусте, а у Ар*ангелску, у Белом. Мору, прилаз је био немогућ, пре месеца маја, због леда. Напослетку, треба напомеиути Два по^ушаја, у којима је учествовала и авијација. Покушај шпанских републиканаца, из Барцелоне на Мајорку, острзо на које су. булк у стању ^да сиђуубио је сдби-ем ввздушннм грбтив падом националиста, против којет се иападачи нису доврљно осигурали потребним орућима. Што се тиче италијанске експедиције у априлу 1939 годние у Албанију, она је бнла извршена ј са читавом раскоши од Средста- , ва: 100 ратних лађа, 100.000 људи и 400 авиона пошло је из оближ- Ј ј^дном намераваном искрцавању, њих база. Треба додати, што се ј последња етапа је на1тежа, наротиче авијације, да су авиони за , чито ако треба при искрцавању пречоз људи искрцали трупе у ВЗДИ ти борбу. Иркрцавање завиТирани. То је први пример ваз- си> пре" свега, од стања мора. душног искрцавања трупа, мада , рћ аве атмосферске прил Ч ке су је био мали број људи. 1 слречиле ^скрцавање 1796. У Ирској, а успориле у Сиди-Фериху Спремање експедици- 1830 године. Оно се мора вршионог корпуса треба да ! ти п01 1 ~ 1 ~ те и бомбардера, Са што вишв буде бриЖЉНВО изве- малих лађа и сплавсва, и по мо_ ен _ ; гућстау на некој прибтупачиој |обали. Искрцани делови трупа Поука излазн сама из овога морају бити снабдевеии са иззепрегпеда који смо изнели. Пре сннм бројем метака за пушке и свега, прнпремање експедицио- 1 митраљезе, артнлериских зрна, ног корпуса треба да буде бриж- граната за протЈ*втенковске тоЗа време светског рата, нз- љиВо изведено и да се ништа н.е ггове, са изеесни* средствима сдвршена је велнка експедиција на остави случају. Оно зах: из- I бране која има&г да се поставе Дарданеле, после пропалог поку- зесно,- зреме за прнкупљање тру- ј к са намирнннама за више данаша а пробијања овог мореуза по- па / материјала, храве, опреме, | Заузети полоЈкај, којн се одмах моћу флоте. Експедициони кор- 1 с *одно климатским особинама уређу]е за одбрану, не занемапус, концентрисан прво_ у Апек-^Р"""^ 73 .^ и ^за ор^низовање . у рујући средства за ваздушну одсандрнјн, био је. сренет затим у^г^ЈиЗДИ* -ПРИ» С Ј^ 11 * 1 3 Т § за укрца- брану, лоЛаЈе први ослонац за Мудрос на грчком острву Лемн зање помоћних служби као ин- ' експедишШнн корпус. Његов поосу, док се јвдан део бродова-у*! теедВ_н*урз, превоз, санитет. ложај је о#акшан присуством некотвно на остову Тенедосу. на ' тако- треба прикупитш ке базе у близнни, као што јв био Мудрос за галипољско полуостр^О, иначе се обала на којој је корпус нскрцан мора за нужду организовати у пристаниште.- Искрцавањв трупа је брзо, али искрцавање материјала захтевк дуго времена, према вели-

Казабланки 1907, Италија 1911—1912 годнне предузела велике операције против Турскв на Додеканезу, а нарочито у турској колонији Либији. У Триполису и Киренајки, једна армија од 54.000 људи и 134 тешка и лака тола била је пребачена са око 60 трговачки* лађа, заштићена са целом ' италијанском ратном флотбм. Варош Трнповис, Тобрук и Дерна су слу*иле као тачке ослонна, а затнм као базе за операциге.. котвио на острву Тенедосу самом улазу у Дарданеле. Кор- превозна средства, а то су тргопус је имао 63.000 Енглеза (једна Бач * в лаће, које морају бити поморска дивизија, једиа пешач- преурећене да бк могле да прика и Аизакоза армија) и 17.000 Ме стоку н матернјал који је поФранцуза. Да би се транспорто- ј т Р е бан за трупе: артнлерија, аује 108 томобили, тенкови, муннција. Све леђа, од којих је било 6 употреб- т реба "Да буде израчунато према љено за снабдевање и 4 лађе болИице. За искрцавање на гали-

бродова. На енглеске оклопњаче Т Р И недеље за египатску експебило је укрцано 1500 људи, а Дицију, а три месеца за алжир2500 на торпиљере. Енглеска и СК У експедии А 'у. Данас, снабдефранцуска средоземна флота ван >е потребним прибором и наоштитиле су искрцавањв које је I РУ*вње пешадије, важност ар*исбазљено од 25 до 27 августа лерије, тенкова и противтен^ов-

носивости сваке лађе, што изла- чи ^н трупа. Обала искрцаваља и зи из њене тонаже. То је први 5 а Л морају бити спремљени, као заједничкн посао који пада на и место где стају лађв, да могу шта5ове суаоземне војске. мор- се боре са сумаренниа н анарнце и ваздухопловства По- аноннма. менути рок за припреме био је

тенкова скнх топова, велика потрашња ратног_ матернјала и мунЛци^е компликују у толико више рвај прођлем, што прнпреца^е са прикупљањем трупа и лаг)а, треба да бстану скривенн од шпијунаже. Укрцавање, које почнње са материјалом, мора за .сваку јединицу бити извршено по реду потпуно обрнуто оД реда искрцавања, који опет зввисн од могуће борбе. Чак и "V случају кад снаге које припаде^у само једној држави, јединство'команде мора бити остварено ^а, време превоза

Када ове операције успеју, •флота и авијација морају осигурати везу са метрополом, путеве неопходне за довоз појачања у људима, за евакуацнју, за снабдевање у намирницама, матернјалу и м^ницијн. Може се закључити да припремање, превоз. искрцавање и одржавање једног експедиционог корпуса претстављају максимум материјалних, техничких и стратегиских тешкоћа. Квалитет противничких трупа као н снаге којима он располаже, претставља-у нажне факторе са којима се има рачунати. Није данас довољна надмоћност у флоти. Треба нмати н надмоћност у ваздуху. прнликом превоза, на месту искрцавања и месту извршења постављеног задатка.

Дарданелц