Време, 15. 04. 1940., стр. 6

СТРАНА 6

В РЕМ Е НЕУСПЕХ ЛЕШНЕ

Понедељак, 15 април 1940 ПРОМЕНЕ Н А СЕБЕРУ

Вести Прага о концентрацији немачких трупа но чехословачкој граници 21 маја 1938

Важност Исланда и Фарерскиж Острва после немачког искрцавањауНорвешкој

Оба британска вота аташеа, који су по мом нарвђвњу хитно обишли Саксонску и Шлеску, изввстипи су ме да нису могпи да запазе никакву нарочиту активност немачке војске

Како је дошло до тога да се тих дана пронела

вест да британска колонија напушта Неманку Иише вл „В^еме" сец Не(мл Хенуетш, имлбун>и 1»/шп1ан.ски алтЛашубр. ц дерлиш?

Стратешке последице најно?внјег неизтеог похода на се- [Ј ут ттрегпсвдника канадске владе ј вер биће веома значаЈне ако / " Неиачкауспе да заузме Нор- М анензи КиНШ V ВаШиНХТПОН има > вешку. Пре свега треба истаћи 7 [ да ће немачка авајацаја добн- за цц Љ дп Св добчЈв ПриСТПаНОК Ј ти полазне тачке за напад на Енглеску у сасвнм незнатној Сндињених Држава за окупаишу 1 дал.ини од енглеских острва. ' ' ' у 1 I Берген је од Шетландских острва далеко 300 километара, од Скапа Фло 500, док је од Ставангера до Абердина 450 километара. Скоро сваки модеран авион може да прелети о^аакво отстојање, док су бзле а потребне нарочнте машине и ј одабрани пилоти, да би се мо^ гло прелетети од немачке оЈ бале до Енглеске, јер је даљи-

Пнсац Други "чин Чехословачке драме дели "се, сасвим раз}"мЛ.НВО, у два ша. За први део овог чина подвгн\-та је завеса 20 маја. 0 Бенешево окл$$ање, које је он уосталом знао да оправда, изазвало је брзо сумње у Немачкој у погледу~ искрености његове намере о даван»у а\тономије Судетским Нелидима. Положај у судетским крајевима стално се погоршавао и свакодневносу се догађалн мање или внше озбиљнн индиденти. Полазећи од ових инцидената, нгмачка штампа постала је толико оштра и огорчена да је изгледало као да претстоји још један немачки м>ТБевити потез.

Садржај ранијих наииса ВРЕМЕ од 28 марта до 14 априла Као амбасадор у Буенос Аиресу цепешом сам наименоеан за амбасазора у Берлину. Изнад свсга био сам убеђен да мчр Европе зависи од споразума Ен■ глеске и Немачке. Стога сам одлучио да се што више дружим са националсоциЈалистичким вођама и, ако је •могућно, да стекнем њихово поверење. Између 1933 и 1938 године, ми нисмо увек били правични према Немачкој. Тиме смо ослабили свОЈ положпј а оЈпчали положај националсоцијалиста. Вођ Рајха ми је изјавио да питање колонија може да чека четири, шест или десет година. Морам да признам да је енглеска штампа знатно ометала моје мирољубиве напоре, али је држање немачке штампе било много горе. Фон Нојрат ми је изјавио да је Аустрија први и последњи захтев Нсмачке, а да се судетско иитање може решити споразумом. ИсториЈа ће показати да Је маршал Геринг септембра 1938 одлучно интервенисао у прилог мира. Покушај да у разговору са Вођом Рајха нађем основу за општп сиоразум. Како је извршено присаједињење Аустрије. Ништа није могло спасти Аустрију сем оружане интервенције западних сила, а у том случају чајвећи део аустриске омлацине нахиао би се на страни своје нсмачке браће. Велика Британија иије могла одбити начело самоопредељења за 2,750.000 судетс*их Немаца.

v ту композицају ставила још . једна кола. 4 Ја сам по тој ствари обаве-^ штен тек по повратку из Мини Ј старства спољних послова, ка-\ да сам на степеницама амбаса-А де срео фрнцуског амбасадо-^ ра који ме је упитао да ли је^ нстзна да Немачку напуштаг сва британска колонија. У то-Ј ме тренутку вест је стагла иЈ до Лондона и ја сам одмах до- ^ био наређење од Форин Офз-^ са да се пониште све припре-^ ме, учињене у томе смислу.# Тек што сам остачио слуша-Ј лицу, позвао ме је потсекре-Ј тар у немачком Министарству Ј спољних послова и рекао мз^ да је примио низ пасоша за ф визирање, па ме моли да не ј правим узбуну. Ја сам одго-# ворио барону Вајцсекеру даг сам тек дознао о том несрећ-\ ном стицају околностз и да Ј у једној кризи никада^не бих^ допустио да ме напустзгједан^ од војних аташеа. Рекао сам^ му да поморски аташе одлазиг на сзоје редовно отсуство и» да немам намеру да га спре-Ј

Макензн Кннг

ових острва поморске базе икаће пош "зећу ком смислу за обе стране, у-

прођу кроз Саксонску и Шлеску. Пуковник Мезон-Мекфарлен прешао је за 24 часа око 1100 километара. а мајор Стронг око 800 километара. Ни један ни други нису могли да запазе никакву нарочиту активност немачке војске. До истих закључака дошли су и војни аташеи других посланстава у Берлину, који су исто тако обишли унутрашњост. Али се ствар није могла изменнтн. Вести из Прага примљене су у нностранству као све вести о концен. » ј иртините, и тако сам ја цео тај Шмај, провео у немачком •арству спољних посло(носећи протесте у И41е ске владе и званпчно авајући и потврђујући опомену коју је садржавао говор гооцодина Чембгрлена у Доњем дому одржан 24 марта. N

Генерал Катеп ба1е ми реч Оа су

траци и тругга измишљене

Сав материјал потребан за експлозију био је већ ту када су се почеле ширити вести о концентрацији немачких трупа на чехословачкој граници. Кад сам пршмио обавештења о томе из Прага и из других места, ја сам 20 маја отишао државном секретару Вајцсекеру и пнтао га да ли су истините ове вести. Он је демантовао њзхову веродостојност. С обзиром на искуство које сам имао 11 марта исте године, замолио сам га да у моје име телефонира генералу Кајтелу и да га потсетн на нетачна обавештења која сам добио у марту, те да ме генерал обавести о стању ствари. Један сат доцније барон Вајцсекер известио ме је у категоричкој форми, позивајући се на реч генерала Кајтела, да су све вести о концентрацији трупа проста измишљотина. Слична уверавања дата су чехословачком министру у Бер лину као и влади у Прагу. Међутим, став немачке штампе и искуство са Аустријом утицали су да су и најневероватније вести сматране истинитим. Вести из Прага о покрету немачких трупа постајале су све одређеније, јер су пружани детаљи. У Министарству спољних послова показали су ми телеграм немачког посланика у Прагу који јавља да је чехословачко Министарство војске саопштило да се осам до десет немачких дивизија налази у покрету у Саксонској. Треба бити праведан према Чесима и признати да је у то доба постојала ненормално велика војничка активност у Рајху, те су неискусни агенти и шпијуни могли лако да погреше у погледу обима кретања трупа. Идућег дана послао сам оба британска војна аташеа да

Известио сам фон ^иоентропа Ос ои разво/ Оогађага мо^ао бовести

на прилично велика: од Куксхафена до Шетландских острва и до Скапа Фло има 900, а до Абердина 800 километара. Међутзм, стварање немаччим у томе, али да ћу спре- Ј ких ваздухопловних база у чзти ставл»ање још једних ко- ^ Ноовешкој значи у исто врела у тај воз н одлазак ма ко- 4 ме да ће бити могућна и јача јег чзновника амбасаде. г акција британске авнјацијр. Ј црохиЈ^овнх, Радлцка.4«? једзНисам имао намеа^ , но >' гЧВЈ један ае Р°ДР 0М ■ * на туђој ТерпторнЈП не вреди толико колико вреди једна база целокупне енглеске морнарзце илн један Еденбзфг, ^ лз пак један мост преко Ферт оф Форта. Немачка авијација погађала би виталне тачке ен глеског привредног оргнизма, ~ а док би Енглеска оцговаргла «. > чсо иучЈлаоааза пу .када човек гледа на све ово " вн, док Хенлајн бно задово- у светлостн доцннјв* догађа- ' са *° бомбардоваксм норвешљан резултатом тих нзбора. "« о тп чапото ЛО тш1. 0 п<ц-о * ких места « Изгледало ј 'е да ће се ситуација вратити у нормално стање. циЈа по такозваном инциденту од 21 маја. У понедељак ујутро сви су, сем малог броја људи, бнлз уверенз да су вести о концентрацији немачких трупа занста биле лажне. Општински избори, који су одржанз у Чехословачкој, протеклз су без проливања кр

бп поб^ожавам Дизоселитев у<?ор из Ооба Неопинско>*

контеса

Ја, то су заиста детињариЈе, \' али желим да подвучем да за5 време мајске кризе 1938 го- } дине нисам змао намеру да^

оо уласка к,Н1леске у рат Истога дана пб наређењу своје владе састао сам се са фон Рибентропом П обавестио га да је британска ВЛада предузела код чехословачке владе акцију са циљем да се ова непосредно споразуме са Хенлајном. Сем тога^ потсетдо сам Његову Екселеацију да Француска има директних обавеза према Чехословачкој и да*. ако дође до тога да их Француска испуни г британска влада не може гарантовати да дога« ђаји не би довели до уласка Енглеске у рат. Одговор фон Рибентропа био је, несумњиво по наређењу господина Хитлера, да све протесте треба упутити Прагу а не Берлину. — Ако дође до општег рата, рекао је фон РибентрогЈ, то ће бити рат изазван од Француске, а Немачка ће се боритн као и 1914. Најзад, у недељу, ја сам обавестио фон Рибентропа, преко државног секретара, пошто је он отпутовао у Берхтесгаден да поднесе извештај Вођи Рајха, о личној поруци лорда Халифакса. који обраћа пажњу на опасност да би пренагљена акција могла да изазове општи сукоб, чији би крајњи резултат био пропаст европске цивилизације. Тгше је била завршена ак-

Бевеш Пре него што објасним за-Ј подражавам Дизраелијев удар што се то ннје догодзло, по- нз доба Берлинског конгреса. требно ј 'е да поменем једну мај Истнна је да су живцн свакоњу карактеристзку ове крнзе, која је, ма колико да није важна сама по себи, била предмет пажње светске штампе и коју помнњем зато што ј *е нма ла извесног утзцаја на доцније догађаје. Ево шта се десило. Поморскз аташе требало ј *е 21 маја да пође на отсуство са целом својом породицом. Један од чиновника посланства мислио је да ће бити добро да искористи ту прилзку и да пошаље и своју децу натраг у Енглеску у пратњи госпође Трубиџ. Дирекција железннца обавестила га је да у предаиђеном возу нема места, ал# да би могла ставзти на расположење још један вагон, ако би сва места у њему била заузета. Међутим, догодило се да су још два чиновника амбасаде била наговорена да пошаљу своје породзце у Енглеску, и тако је по

Могућност ваздухопловног рата над Скан. Ј дннавнјом г Премештај база ваздухоплов Јие делатности у Скандинавију Ф имао би з по Немачку опаФ снзх последица. Под заштиф том Сигфридове линије, обал) них утвођења н граничних зона противавионске одбране ^ Трећи Рајх може да се успе\ шно брани не излажући рззи• ку своје оружане снаге. Ако пак Норвешка пређе у немачке руке и норвешко небо постане поприште већих енглеских ваздухопловних подухва та, Немачка ће мопатн да при хватз ту борбу како би запггитила своје базе аа другој гранзци Норвешк?. За сада та 4борба не би била много опа» сна за ваздухопловство марша ^ла Геринга, али може да ^ наступи дан када ће енглеска Ј автација битн не сп«о бројЈно једнака са Немачком. него Ј и надмоћнта. Онда ће раздуа хопловни рат над Скандина$ вијом бзти далеко опасннЈ*п. Стварање нових база за авијацнју није једини цзљ немачког северног похода. Нове

вредност него ваздухопловне. Безбројни норвешки фјордови, који се протежу дубоко У копно, претстављаЈ*у веома повољно уточзште за немачке подморнзце и полагачс мина. Из тзх природних лука биће омогућена јака делатност немачких поморских снага и у северном делу Северног Мора, где се досада јасно испољанз-ча премоћ бритазске флоте. Брнтанска ратна мор нарица пред новнм опасностнма Тако, например, у неком фјорду у близзни Трондхјема могла би се направзти база за велике океанске под1?орнн це, које би одатле могле оцерисати по Атлантском Океану без икаквих сметњи од мина које су положене у Северном Мору. У том случају постојала би знатно већа опасност за енглеску морнариц\ т . Тако би се немачка подморничка база налазила у позадинн енглеске стражарске линнје која иде од Оркнејских н Шетландских Острва па све до скандннавске обале. У том случају требало би, ради осигурања пловидбе у Атлантском Океану, створити нову зо ну безбедности која би ишла од Оркнејских Острва преко Фарерских Острва до обала Исланда. С тим у вези је и пут претседника канадске владе Макензи Кинга у Вашингтон. Он треба да добије пристанак СЈеднњеннх Америчких Држава да Велика Британија, од носно Канада, окупнрају Исланд и Фарерска Острва. Прнлнка за вођење поморског рата Ако Немачка располаже довол»ним бројем великих подморннца, у шта се може сумњати. онда би освајање средњег дела Норвешке пружило Немцима велике могућности у погледу проширења подморничког рата у океану, а евентуално н рата помоћу крстарица и помоћних крстарнца. Али не треба гз-бити из вида да ј *е немачкн флота исувише мала за чување норвешке обале која се протеже у дужини од 2.000 километара. У сталној борби против надмоћних поморских снага морнарнца адмирала Редера могла би да буде исцрпљена. У овом погледу заузеће Норвешке од стране Немаца могло би да буде од велике користи п за Енглеску, јер би она најзад била у могућности да покаже снагу своје морнарице у борби против немачке флоте која досад није имала потребе да се излаже опасностима веће борбе. Корнстн које Немачка може нматн од свога последњег подухвата Уколико би последнце осваЈ*ања Нарвнка од стране Немачке биле корисне у војннч-1

толико би у економском смислу сва корист припала Немачкој. Господарећн Скагераком, Немачка би целокупну шведску спољну грговину упутила на своје луке. Извоз из Норвешке у Енглеску потпуно би престао. Гвоздена руда из Нарвика, због које је и почело супарништво око СкандинавиЈе, превозила би се делимично железницом до шведске вароши Лулеа, а затим бродовима који би се поред норвешке обале склањали у фјордове у случају изненадног доласка савезничких ратних бродова. Изгледа да претседник француске владе Пол Рено није знао за ову железничку пругу до Бароши Лулеа када Је изјавио да отсада ннједна тона руде из Нарвика неће стићи у Немачку. Наравно да се не може већ сада проценити корист овако ризичне плокидбе, Јер би за обезбеђење трговачкнх трано порта била потребна Јака делатност немачке авијације и обалских поморских формација. Та делатност могла бн само да повећа интензивност борбе у ваздуху и на мору. Тако би заузеће Норвешке претворило досадашњи пози-

Пол Рено цијски рат морнарица и авијација у манезарски рат- Рат економских снага био би допуњен ратом оружаних снага Савезннци најзад. могу да воде прави рат Сем тога, отвара се још ј *една могућност: мсггућност маневарског рвта за сувоземну војску у случају делнмичног успеха Немаца и ако садезннЦи буду хтелн и успелн да притекну са својим трупама у помоћ Норвежанима. У том

дуњен потребан број да бн се ла нн много духовита.

га били већ сувише затегнути, мада је то био тек почетак велзких догађајаКао доказ за ово помињем још једну малу епизоду. Био сам 21 маја на вечери код госпође Дзрксен, маћехе немачког амбасадора у Лондону, која је била у врло добрнм од носима са господином Хитлером. Ту је био и француски амбасадор, и за време вечере ззненада су оогани берлинске општине почели да разарају динамзтом један мали хотел у близини куће госпође Днрксен. Уклањање ове куће изводило се у смзслу плана Вође РаЈха за реконструкцију Берлина. Ја сам се нагнуо преко домаћице и рекао француском амбасадору господзну Франсоа Понсеу да изгледа да ј *е рат почео. Су.чњам да је ова примедба Ј била срећно изабрана за тај ! тренутак, а сем тога није бз- /

Исланд

случају на н <5рвешкоЈ* тернтоРнји створило бн се ратиште на коме би се воднле покретне операцнје. Савезннци од пре извесног времена стално наглашавају и наговештавају појачање борбе. Сада нм се пружа прнлика да заЂосле своје трупе и да ступе стварнн рат. г * Б. М.