Време, 15. 04. 1940., стр. 7

Понедељак, 15 алрил 1940

Тешкоће металургиске индустрије због недостатна сировина

Земалски савез ј>тословенске индустрије гвожђа н метала одржао је јуче у просторзјама Индустриске коморе го-, дишњу скупштину, којој су поред великог броја привредника присуствовали у име Врховне земал»ске одбране артилериски пуковник г. Москол»уг, начелник одел>ен>а за трговзну и индустрију г. др. Дз митрије Мишић, инж. г. Ранко Деспић, начелник министарства шума н руда, начелнзк министарства саобраћаја г. Костић ~л шеф одељења при Министарстзу саобраћаја инж Драг\тнн Димитријевић. Скупштзну је отворно инж. г. ЈБубомнр Гођевац. Тешкоће око снабдевав>а сировннама Из нзвештаја се може вндети, под каквзм се све околностнма развзјала наша металургиска индустрија. Главно питање било је снабдевање наше нндустрнје сировинама сировим з старим гвожђем з коксом. Та се несташнца осећала још од 1937 године, и у колнко је међународна ситуација била критичнија, утолзко је постајало теже снабдевање наше индустрзје. Савез је стога предлагао надлежнима многе начине за решење овог основног проблема. На жа лост, од тих сугестија остварена је само једна, а то је снижење царзне на старо гвожђе. Питање снабдевања коксом је повољно решено у преговорима са Немачком. Док се на све стране тражи наша роба, са метаЈ?Ургиском индустрзјом праве се експерименти. Смањује се царина на артиклима, које производи наша металургиска зндустрија, про ширује се рад државних и самоуправних предузећа, а прзватна се затварају. Шта треба учнннтн да се омогући напредак нндустрије гвожђа и челика Генералнз секретар г. Звонимир Мартинковић, поднео је реферат о стању и потребама наше индустрије. Он је азмеђу осталог рекао: — Потпуно отсуство сваког приаредног плана имало је не, миновну последицу, да се домаћа индустрија гвожђа и челика већ у првим недел»ама рата у Европи нашла у тешком положају, и који из дана у дан постаје све тежи. Постојеће топзонице су у недовољном броју. Оне нису у стању да задовоље потребе земље у сировом гвожђу. Ваљаонице немају довољно колзчине сировина за производњу и пре трпане су поруџбинама. Ливнице се налазе у најтежем положају. Прерађивачка индустрија, под којом треба разуме ти фабрике гвоздених конструкцнја, мостова, вагона, машзна, разне гвоздене робе, као и бродоградилишта, налазе се такође у стању које нзје завидно. Извршеном анкетом утврднлн смо, да домаћа индустрија гвожђа и челика сматра за императивне потребе спровођење следећих мера: извршити централну организацију

за набавку гнровог гвожђа, организоватн снабдеван>е лнвнмца и жељезара, обезбеднтн нндустрнјн потребан кокс, обезбедитн у трговннскпм преговорима са Бугарском, Грчком н Швајпарском контннгенат бар од 5.000 тона месечно, дозволнтн бссцаринекн увоз снровог н старог гвржђа, укинутн скупни порез па снрово н старо гвожђе, пзвршнтн ревнзнју Закона о др:кавном рачуновоству, као н ревпзију повластнца датнх нзвеспнм Ме та,1ургиекн.н пред>*зе1шма. У нме секције лнпница поднео је реферат о стању у нашим лнвницама знжењер г. Јован Васиљевпћ. У ззвештају се каже, да сировпне недостају, да се не могу набавити, да цене расту и старбм з сировом гвожђу. Тражн Да се з цене старог и сировог гвожђа узрсте у артикле, којз потпадају под Уредбу о контроли цена. Потреба за планском н днригованом прнвредом Генерални секретар г. Мартпнковић, обавестио је укратко прзсутне шта је постзгнуто у преговорима са Мађар-

*ком: обезбеђени су следећн контингенти: 5 хиљада тона бе лог сировог гвожђа, 6 хиљада тона неуоблзченог, 4 хиљаде тона профилисаног, 3 хиљаде тона сзровог лзма, 2 хиљаде тона платнна, 1.500 тона тракастог гвожђа, 1 000 тона љаног гвожђа, 250 тона специјалног челика и 150 тона у плочама. % Скупштину је затим поздра вио г. др. Димзтрије Мишић, начелннк одељења за трговзну з индустрнју. Он је констатовао да до сада није било планске поивреде. Да је данас потреба за планском и диригованом привредом потреба земље због снтуације у свету. Без металургије нема развзтка индустрнје. Услови з елементи за развнтак њен су у нашој земљи богомдани. Данас, ми смо принуђени да мислимо з радимо на планском подззању своје сопствене металуогиске индустрије. Ми ће мо настојавати да користимо богато искуство и здрав инстинкт наших прзвреднзка, тражећз од њих несебичан и користан рад за народ и државу. Скупштина је на крају изабрала управу на челу са дип, инж. г. ЈБубомиром Гођевцем.

СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА БАНАКА

Наше новчарство у прошлој години

У просторијама Извозне банке јуче је одржана годишња скупштина Удружења банака у Београду. У име управног одбора, у осуству оболелог претседника г. др. Владе Т. Марковнћа, присутне је поздравно г. др. Милорад Ђорђевић, потпретседник -Удру-

Г. др. Влада Т. Марковнћ жења и бивши министар финанснја. - Поздрављам вас у име преко сто тридесет новчаних завода У нашој земљи, реко је г. др. ■рорђевић. Желнм да вам у најопштијим цртама изнесем наше новчарство у 1939 ^-одинн и општи поглед на наше новчано тржиште. Цела 1939 годнна носи на себи ратно обележје, иако је рат отпочео тек септембра. Време које је претходило рату било је пуно електрицитета и затегнутости, а избијање рата у Европи, нестанак многих држава са европске мапе, пореметило је нормалне односе и услове производње код свих земаља. Све ове појаве утицале су веома много на

СКУПШТИНА ЈУГОСЛОВЕНСКО-БРИТаНСНЕ ТРГОВИНСКЕ КОМОРЕ

У малој сали Београдскв берзе едржана јв јуче годишња скупштина Југословенско - британскв трговинскв коморе, која је основана 28 јануара 1939 године. Нвсређвне прилике у сввту имале су утицаја и на рад Југословвнско - британске трговинскв коморв. Обим рада коморе последњим догађајима знатно јв смањен. Али то не треба да значи да КоморА у прошлој години није имала успеха. Коморин рад крвтао се у два првца: у обавештењима енглеских и наших трговачких фирми о интересним пословима и корисном посредовању при закључењу разних трговачких послова. Из извештаја Управног одбора. иоји је прочитао секретар г. Симоновић, зиди св да је Јуословенско - британска трговинска вомора узимала активног учешћа у твсној колаборацији са Лон цонском трговинском комором. Априпа 1939 комора се одазвала Шзиву лондонскв трговинскв ко-

море за учествовање у једној заједничкој конференцији. Од стра нв коморе ншли су у Лондон претседник г. Тихомир Панић и г. Драган Мнлићевић, секретар Индустриске коморе. Енглески привредницн показали су живо интересовање за поједине наше артиклв, као: дрво, вино, зејтин, жито, кукуруз. пасуљ, грашак, кромпир, маст, сланину, шунку, јаја, живину, бутер, конзерзирано месо, воће, поврће, лековито биља, картон и хартију. Од руда највише су се интересовали за манган, гвожђе и магнезнум. На крају изабрани су нови чланови управе, на место оних чији је мандат истекао. Скупштини јв претседавао претседник г Тихомир Панић индустријалац. Поред чланова коморв били су присутни британски кснзул г. СпенјоЈГ, трговински аташе г. Сторок и угледнн енглески привредник х. Бипи.

новчарство н новчано тржиште. Стање новчаног тржишта у 1939 било је ипак релативно ликвидно Новаца је било довољно у оптицају. На дан 31 децембра нозчанице у оптицају показују износ од близу 10 милијарди, што претставља према претходној години вишак од скоро 3 милијарде. Улози на штедњу смањени су преко пола милијарде Код приватних завода у прошлој години кредитовање разних видова било је делом обично у почетку, а доцније у извесном степену стагнације. Постојала је извесна резервисаност новчаних завода у погледу додбљивања нових кредита. То је изазвала општа пометња' услед рат них прилика, али касније уз припомоћ Народне банке, омогућавано је редовно кредитирање. Половином 1939 године улози на штедњу по уложним књижицама и штедним текућим рачунима износили су укупно код свих новчаних завода 11.115,000.000 динара. У 1938 години на дан 30 јуна улози на штедњу износили су укупно 11.634 милиона дннара. Када се упореде цифре за прва полугођа ове две године види се да је у 1939 години било мање улога за 519 милиона динара. Питање ликвидације земљорадннчкнх дугова Ликвидацнја земљорадничких дугова било је једно од најважнијих питања многих новчаннх завода. Привилегована аграрна банка, која је пријемом земљорад ничког портфеља постала поверилац земљорадничких дужника, имала је са новчаним заводима вазда спорних питања. То, је, поред осталог, много отежавало рад око дефинитивног обрачуна, а то је у исто време изазвало потребу да се преставници свих професионалних организација новчаних завода састану и продикутују сва важннја питања, која су у вези са ликвидацнјом зем љорадничких дугова и да заједннчки поднесу представку Привелегованој аграрној банци. По питању нових пореских новела удружење је донело свој став, које је у резолуцији предало Министру финансија. Оно је учествовало такође скоро и на свима конференцијама којв су одржане по питањима пореских новела. Скупштина је примила извештаје, па је после краће дискусије изабрана стара ^ управа на челу са г. др. Владом Т. Марковићем. Јунаштво жена Предавање гђе Делфе Иванић • Пред пуном салом дома Кола српских сестара одржала је јуче н.ашв позната културна рвдница гђа Делфа Иваннћ вео.ча интересантно предавање. Говорећи о јунаштву жена. гђа Иваннћ је нагласилв да се оно код жена јавл>а као последица љубави и осе* ћања за оно зешта живи и чему је посветила читав свој живот. Током од хиљаду и внше година жена је бнла одређена на акцнју у уско-м породичном кругу. , док је мушкарцу. као јочем. била дужност да брани слободу и самосталност заједиице У којој живи. — Али. наставља гђа Иввнић. у срећним земљама прође сто и више година Да мушкарци немају прилике да узму мач у руке н да иду у борбу- Међутим. за све то време велики је бр»ј жена јунакиња. које и у мирном времену показују беспрвмерну храброст. Мушкарац је чегто јунак. када нико од тога нема користи. када се бори из личне сујете; док је жена јунек само онда када је у питању оно што воли. Ннје ли јудита убила војсковођу Холо. ферна да би спасла свој град и ! евој народ- За време продирања хришћанств« девојке из угледних римских породица падале су кво жртве у. <Ј<7рб1: за ову идеју! Прелазећи преко примера разннх жена. почевши од Јованке Орлеанке па до Флоренс Нојнтингер. чувене доброволле болничарке. којв је отишла у Кримски рат да би на бојном пољу указивала прзу помоћ рањеним војницима. гђа Иваннћ истиче примере жена јунакиња из неше историје. нагласивши да је у нангој историји још 400 година пре Флоренг Нојнтингер постојала једна жена. која је исто тако указивала помоћ рањеницима Косовка девојка. Приказујући примере нз средн.ег вока. гђа Иванић прелази на заднвљујуће примере наших жена из свих крајева држвве за време ратова за ослобођење и уједињење- Велике су заслуге тих жена. које су. не презајући од непријатељских власти. устајале у одлучну борбу против њихУзмимо за пример храброст двеју матуранткиња. ЉЈ-бице Крстић и Марије Илић, које нису ни под најтежим мукама хтеле да издају учесниКе у Топличком устзнку. који је таКо крваво угушенОне су биле осуђене на смрт и стрел>вне. Тако ое ређају примери храбрости н^цхих женаНа крају свога предавања. гђа Иванић закључЈ ; је. да су жене. можда не толико колико мзтпкврци. учиниле многе јуначке подвиге. патећи. страдајући и умнрући поносито за оно што су волеле и зашта су<живеле-

ВРЕМЕ

СТРАНА 7

Шездесет пет година рада Београдског женског друштба У присуству 150 делегата из унутрашњости одржана је јуче годишња скупттина овог на/стари/ег женског друштва у Србији

Наше најстарије женско ДРУ* штво прославило је скромно шездесет и пет година свога неуморног рада. у просторијама свогв дома у Бранковој улици. Пре шездесет и пет година неколико отмених београдских госпођа. које су имале шири поглед на живот. дошле су на идеју да огнују Београдско женско друштво. чије бн чланице повеле рач>"на о сиромешним девојчицама и од њнх створиле добре домаћице и матере. којима би се дичАли наши домови. Друпггво је још у самом почетку рада основало Женску радничку школу и у њој школсвало и васпитало хил»аде девојчица. које су постале ваљане раднице и добре домаћице- Године 1879 дру*пгтво је покренуло и лист *Домаћицат. који је уједно и први женски лист у Србији и на коме још и данас сврађују наше најистакнутнје личности. За време светскога рата у тешким и судбоносним данима Србије Друцггво отвара своје болнице и негује у њима рањеникеДванаеСт секција Друштв У овом дугом ннзу годинв Београдско женско друпггво стално се развијало. тако да данас броји дванаест секција- Свака од тих секција може се поредити са радом једног засебног друштва. Већи део секција има за собом педесет и више година радаЂачка трпеза има ове године на исхрани велики број ђака оба пола. и то рекордан број бесплатних- Женска занатска школа ради поред свог програма. за Црвени крст. Унију за заштнту деце и болнице, Поред ученицв које похађају'

домаћички течај Б. ж- д. пролазе и ученице з4натскв школе. где изводе практичне вежбе за свој предмет Двмаће газдинствоПореД Пазарах. у коме се продају наше нвјлепше и најинтересантније >-метничке р>-котворине нашв жене. Београдско женсА) друпггво има и Ћилимарску школу у Лироту. у којој се израђују ш/ротски ћилимови- Отворило је исто тако радионицу у пожаревачком нвзненом заводу. где раде жене осуђенице. Друштво има Фонд Блаженопочившег Кра ља Александра 1 Уједибитеља. из кога се по»гажу сиромашне у"ченипе о којизла Друштво води бригуИнтернат Друштва је на завидној висиди. Разни течајеви за израду хаљина, рубља и разноврсиог везива необично добро напредују и имају врло велики број ученица. Дан Госпођа »Св. Анес је један од натлепших установа Београдског женског друштва стварно једна велика потреба нашега града. Београдско женско друштво има данас у нашој земљи деведесет и два пододбора. За шездесет и пет година свога рада Друштво је постигло врло много успеха на социтапном "и ттросв^тном пољу и њему припадају велике заслуге за подизање нашег сепа и упућивање сиромашне женске и мушке омладнне добрим путем у живот. Сто педесет делегата на скупштнни У присуству 150 делегата пододбора Друштва из унутрашњости наше земље, отворила је скуп штину претседница Београдског женског друштва гђа Наталија Поповић. Извештаје о раду Друштвеном прочиталв су госпођв: Дивнд Пав-

Долазан г. др. ван Лугервелда у Београд Г. др. ван Лутервелд, члан комитета Амстердамске ефектне берзе, стигао је у Београд и ступио у контакт са меродавним факторима у циљу регулисања извесних финансиских питању

Претставиице разннх друштава на јучераш н.ој снупштннн

ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ПУБЛИКЕ ЗА БЕОГРАДСКИ САЈАМ

Нове пољопривредне машине на Пролећном сајму .2 :

Јучерашњи дан је већ показао да овогодишњи Пролећни сајам није само заинтересовао велики број .излагача, већ да претставља и атракцију за посетиоце. Од јутра до мрака велики сајамски град на левој обали Саве био је поседнут публиком, која је непрестано наилазила. Интересантно је, да се за овогодишњи Пролећни сајам интересују многи земљорадници. Има их из свих крајева државе у различитој народној ношњн. Долазе и задржавају се врло дуго на Сајмишту, овога пута баш за њих има много. интересантностн Пролећни сајам у Београду већ је добио, као једну од најупадљивијих карактеристика, значај изложбе воја пружа смотру најновијих проналазака у индустрији пољопривредних машина И овога пута пољопривредне справе заузимају важно место на сајму Косачица — вршалнца — везачица Наша земља је претежно земљорадничка, а у њој још није у довољној мери извршена машинизација пољопривреде. Стога је од нарочитог значаја баш онај део сајма који је посвећен пољопрнвредннм машинама, које претстављају последњу реч технике.

Међу интересантним пољопривредним машинама налази се једна компликована машина : косачица—вршалица—везачица. Кошење и једновремено вршење је нови појам у нашој пољопривредн. Код нас мора још да се одомаћи, док се у Немачкој већ годинама цени вредност и погодност те машине. Машина штеди велики број људсгва, а претставља пример савршености индустрије пољопривредних машина. Она дневно може да косн 150—175 м.т.ц зрна, а тиме невероватно упрошћује жетву Никада још нису на тако малом простору од вршапице постигнути такви резултати. Здрава зрна су тако одмах двојена од сламе и скривена од времеНских непо^года, док сламу машнна сам^. везује и оставља је за собом.на терену. Плева се такође може сачувати и она се с^уппља у једна мала кола, која су прикачена за, машину. Машину вуче нормалан трактор од 35 коњских снага, а за цео посао довољна су три човека. Нов тнп вршалице Међу разннм ннтересантним пољопривредннм мангннама које се налазе на отвореном простору сајмншта, налази се л једна машана за скидање

лишћа са кук>"рузног клппа Машином' са може врло лако руковати, троши малу погонску снагу, а један човек која њом управља може да замени велнки број пољопривредних радника. На сајмишту се овога пута нала&и врло великп број вршалкца. Међу њима има различ^тих типова, међу којима се'одликује један врло упрошИен и лак за руковање. Овршалица новога типа омоН'ћује сваком пољопривредна 'ку без стручне спреме да њоме оукује без велике тешкоће, а што 1'е најважније, оваква је вршалица знатно јевтннија од осталих.

Претседннштво скупштнне Београдског женског савеза ловић, Добрила Николић, Наталија Смиљанић и Јелена Ђорђевић директора школв. Пошто су прочитани извештаји и једногласно примљени, говорио је впископ г. Арсеније у име Њ. Св. Патријарха Гаврила и поделио благослов свнма присутнима. Говорили су још и гђа Лепосава Петковић, претседница Југословенског женског савеза, гђа ЈБубица Кнежевић од стране минкстра трговнне и индустрије и гђа Нака Ннк. Спасић, која јв подвукла тешке дане, у којима жпвимо и молила жене да буду свесне својих тешких и великих дужности-које их 1 "ош чекају. Скупштики је присуствовала и изасланнца Њ. 3. Краљице Марије дворска дат а гца Мирка Грујкћ, делегат поетседника Владе, начелник г. Сава Микић, претставнице Београдских женских друштава гђе: Нака Ник. Спасић Зорка Блајић, Олга Гавриловић, Милица Благојевић, Мара Цветковић, Мара Стефановић, Мица Протић, Добрила Главинић, Мара Хофмановић и друге. Резепвни поаофицири добипи повластнце за лечење по бањвма Пленарна ( свдница главнв уг празе Удр^ужења резервних подофицнра наставила је јуче прв подне ра^ 1 под претседннштвом г. Георгија Дорошког. Седници присуств^ју делегатн из 39 органнзацвја Удружења, међу присутнииа налазе се и претставници Хрватске и Словеначке. Иако још врло младо, Удружен>е [е за релативно кратко време створило 38 месних пододбора и 82 п&вереннштва. Удружење је настојало да се израде потребне повластице за резервне подофицире у погледу плаћања школарине за децу, лечења по бањама. затим повпастице у вожњи на железницама и у опште да заштити интересе сто хиљада резервних подофицира наше војске. Министарство социјалне политике и нароцног здразља својим расписом С. Бр. 3530 од 14 марта ове године одобрило је повластице резервним подофицирима за лечење у свима бановинским бањама. Удружење је радило с успехом на зближ< наших и бугарских резервних подофицира, па :е као резултат тога рада дошао и позив од стране бугарскнх подофицира да претставници нашнх резервних подофицира прнсуствују њиховом конгресу, који ће се одржати у мају ове године. По завршеном читању извештаја, делегати из унутрашњости саопш^или су извештаје о раду у својим пододборима и повереништаима. Претстазник пододбора из Пожаревца саопштио је да ће његово Удружење осветити своју заставу 5 мајв и то ће бити прва застава резервних подофицира у Југославији. Јуче у подне министар војске и морнарице армијски генерал ј . Милан Недић примио је претставнике главне управе на челу са претседником г. Георгијем Дорошкнм. који су мV изложили потребе Удружења и њихових чланова У току поподневног рада донета је резолуција, које ће се упутити надлежним министрима.

Нов

тнп казана за пе-

чење ракиЈе Међу разним пољопрпвредним справама налази се а један нов тип казана за печење ракије. Овај казан савршени 1И 1'е од осталих, даје ракнју бољег квалитета и троши мање горива. Око њега као п о« ко једне нарочате пресе за грожђе, непрестано се купе виноградарн којп су цошли на сајам да се на њему упознају са најновијим проналасцима у индустрији машина, које су њима потребне.

СКУПШТИНА ДЕЧЈЕГ ОБДАНИШТА „КРАЉЕВИЋ ТОМИСЛАВ" Управа дечјег обданишта »Краљевић Томиславс одржало је јуче годишњу скупштину, којој су присуствовали: изасланик Н>. Св. Патријарха епископ г. Арсеније и делегати многих хуманих друштава. Скупштину је отворила секретар Обданишта г-ђа Олга Јовановић. Затим су прочитани извештајн, из којнх се види да је обданиште много учинило за збрињавање сиромашне деце из предграђа Краљице Марије У току прошле године кроз Обданиште је прошло 9118 деце, а издано им је преко 33.000 оброка. Пошто је исцрпен* дневнн ред, (нова управа ннје ни бирана на општи захтев чланова), узео је реч епископ г. Арсеннје и по-.зално рад госиођа шз управв.