Време, 15. 04. 1940., стр. 8

СТРАНА б

ИТИЧНИ ПИЕВВ

Понедељак, 15 април 1940

Нонференција присталица Главног одбора Радикалне странке у Сарајзву на којој је говорио г. Миша Трифуновић

На конферениији у Нишу г. Грол. је изложио став Демократске стсгкке после решења х взтског пкт?ња

Сарајево, 14 апрнла. — Данас I ди првцизно пгга св хоћв Нв дан прв псдне, у Сарајеву, у салк ! 27 јануара о. г. г. Драгнша Ц»«тбиоскспа „Апопо", одржана јв | хожић нзразно јв пнсмено жвљу шнра хонфвренција пристапнца | да се састане са г. Ацом СтаноГлавног одбора Народнв радн- јевнћем н са мном, нао претставиалнв странкв. Конфврвнцнју јв ннцнма Главног одбора, да преотворно претседник Месног одбо- | говара о тнм стварнма. Исто тако ра г. др. Душан Јевтановнћ у да г. г. др. Корошвц н Божа Макприсустзу делегата Главног од снмовнК, као претставннцн својнх бора г. г. Мнше Трифуновићв, група, н г. др. Лазар Марковнћ, Милоша Бобића, Анте Радојевн- као преттсавннк једне раднкалћа, др. Лазе Костића, Тихомнра ске групе, напншу зај*дно са на- Срба. Поповнћа, Милана Прокића, др ма један проглас н да одреднмо Вндана Благојевића, као и специ- ! у сваком срезу по једно лнцв | злад« јапних делегација из Скопп »а, 1 које јв најпопуларније н да тв > гента Александра, г. Трифуно. Тузле, Бан>в Луке, Вишвграда, Ви- људв позоввмо у Бео.-рад, па да внћ каже да је на овој седници 1 них Месног од5ор а г Петко Ву земљи нсма ре-овчо- посоког и других места Босне и они изгласају за претседннка ј донесена одлука кој^ гласн: ,,Не, | ксмировић. По:ле тога одржао је с ис ла *■- п Херцеговине. - *— пот. I ми ое бооимо ла ослсбоћеше свих I ппплп _ .. р тка &ез Р е шеаа хрватског У свом поздравном говору

ТРИНАЕСТ ХИЉАДА УЧЕСНИКА НА ВЕЛИКОМ ЗБОРУ СДК У ШИДУ

Јма гавранога који хеће оно што је мило Србину V г 'сто као што;е шоиГрзату"

. Ниш. 14 априла. — Данас пре < поретка у земљи, у том народзује један догаћај у Скадру, ка. | подне у биоскопској сгли хотела ј ном споразуму нз 1938 годин да је српска војска одлазила на ј >руски царс одржана је комемо- ■ билн су неразлучно везани. Тре- јГ Јадран при отступању 1915 го.. ративна академија пссвећена у- бало јв времена док се са хрват „ епомеии покојног Љубомира Да- скв стране схватило и усвојило, ™ " Академији Ј. пригу- д. ј. ,о д.о,. ..»ио каже г. 1 рнфуновип. посматрвла , „ те лешеве Он. је добида т™ле. ' ствм,а ° П0(ГТССШ " :К Глаиног од- | грам у коме се тражи да се срп. _ "" ' " " "* ' """"""" Шид/14 априла. — Данас 'је у шиду, на тргу владике Диокисија Њараднја, одржан велнки збор , ХСС и СДС коме је присуство„ _ , п»|лп п пре потпнсн- I ОписуЈући драматвчну седницу група демократа ио Прокупл,а в ваља спора3 у ма1 а с аим н сви вало преко тринаест хиљада липод претседннштвсм ре. 1 Лесксвца, првацн Демократске странке — из Шида и месга из околине •Ак?демију је отворио^ претсед- , говорНлн на 3 боровнма и пнсалнСремске Митровице, Винковаца Вуковара. Сељачку заштиту, . »«Ј IV' Л удрлики ЈС I » Ацу Станојввнћа. за првог пот- I ми се боримо за ослсбг^ење свих ј говор о животу и раду покојног претсезника г. Мншу Трифуио- ј Срба, свих Хрвата и свих Сло. ј Давидовића бивши пзглачички

скв странв схватило : једно | ствовао претседнкк Главног од- ј другим условљено. Давидовнћ је | бора Демократске странке г. Мн- био тај који јв у народном спо- | ска влада одрекне борбе за уЈе. I лан ^Р 071 Са ЧЛ9Н0М Глазног разуму постављао услов народнв ј дињенуе и ослобођење и Хрвата оДбоРа прсфесором г- Радојем | владавине као битну тачку тога г и Словенацв. иего да се бори са. Киежевићем. Прису:твовали су с мо за ослобоћење и уједињење и сељаци из облигкњих и даљих |

наже г. др. Кчњевић у свом говору о сп.рагуму и слози Срба и Хрзата

ј места око Ниша.

иеколико

споразума. Г. Грол је нагласио да је

којнн Давндовић :

в«наца".

првтседавајућн г. др. Јевтано;ић внћа, за пр^гог погпретседникж . , најпре е говопио о Народној ра- г. Драгишу ЦветковиКа за товћвг риф}Новић затим подвла. , т ви ј е Псповић г 1 _ _ аи пд а -тлмп.- Уппатн V«-тп ка _

потпоетсвдника г. др. Аитона Корошца, за четвртог погпрвтсвд-

днкалној странци, а затим споразуму Цветксвић—Мачек. Г. Тркфуновнћ о старостн Радпкглне странке После г. др. Јевтановића уз^о ' је реч потпретседник Нароцне радикалне странке г. Миша Трифуновкћ. У очетку свога говора г. Трнфунозић се ограђујв и хаже да ће говорити само о Народној радикалној странци, као што је то сбичај код њега, јер св уверио да у оанм крајевима др. жаве, који нису припадали прв . ввликог рата државној заједници, влада псгрешно мишљење о Народној радикалној странци. Г. Трифуновић тврди да је мало странака у Бзропи које су старе шесдесет годнна. Једнно Екглеска има стари^е странке. Говорећи о последњнм изборима пре 6 јануара г. Трифуновић истиче, да-је, иако је било кошкања међу раднкалима, гласало 817 гласача за Народну радикалну странку. А када је бно жив покојни Пашић. Народна радикална странка добијала је преко милион гласова. У даљем току свог говора г. Трифуновић подвлачи да су ти резултатн V први моменат запањујући. Али треба познавати добро историјат Народне рчдикалне срта^ке која је дозела предратну Краљевину Србију до снаге да могла да изврши велику историску мисију. Рад Народне радикзЛне странке подељен је у неколико периода, Први је период само стварање схранке 1880 годиие, - затим прогонства која су тфајала неких двадесет и три годвне. Други јв пвриод снажење Срјјије, трећи период је време раУввања. Ова дза пернода су најсл|»нија периода за време владавине Краља Петра Првог ОслободнУца. Међутим, четврти период ружан је и мучан. 1 Говорећи о данашњој <Гитуацији код радикала, г. Трифуновић каже да су поцепани на иеколико фракција и вели да су од радикала постали ЈНС, ЈРЗ, затим Стојадиновићева странка, фракција г. Боже Максимозића и г. др. ЈТазе Марковића. Остало те још језгро радикала оних ко|и су пре 60 година створили Народ^ ну радикалну странку, који иду за истим програмом и који су, извели велику историску мисију у земљи. Мода н принцнпн у ПОЛНТИЦН — Све ове странке, које су настале од Народне радикалне странке, као на пример ЈНС, створене су одозго. Било је време када су се сви клањали само Николи Узуновићу тако да јв то постала мода. Никола Узунозић, који је у Нишу говорио да има два милиона присталица и питао где су оне кукавице из Главног одбора, данас је изишао из моде. После њега дошао је Богољуб Јевтић, па је и он испао нз моде, па је дошао Милан Стојадиновић, па је и он испао из моде, а остали су они који су старомодни људн у чакширама, који се држе принцнпа и морала. И сада сви ти који су некада . _ т — .. бнли у моди, жел. да обуиу то I Б°"«» Ј '"» ћа старинско рухо. Да вам право кажем, ми их гледамо испод ока и не верујемо им. Дозволите да овом месту на

кандрдат за Срез нишки г- Пе- I

тања, алн да нема решења ватског пнтања без те сагласне

воље Срба н Хрвата у редовном чи да в данас Хрвати. када каж)- ј '^"олржм говор о раду ! пор.т.у, оиаио да НИС> ЗаДОВОЛ >НИ, ИЗВЗНВаЈУ I ГГК ТТ ћ . - I Кп етг га Г.П пи Хп «ати националаи револт код Срба. ! П0 Ч: Љ >: 6е Д«»лоаића орофесор Говорећи о страху муслимана од спорвзума јер сУ видели да је

г- Радзје Кнежевић Г. Благоје Ристић. учител. из један део муслимана отишбо у I Ниша . прочитао је песму посвеХрватску, г. Трифуновић каже | ћен У уепомени покојног Давидода браћа муслимани не треба да ј вића. се боје, јер ид>' времена када ће доћн најшире самоуправе, и то семоуправг у најширем смислу

Мнша ТрнфуновнК ннка г. др. Џафвра Кулвножнћа. У заградн је стајало: »Ако овај послед&н примн ову солуцију.« После да свакн нзборнн округ изаберв по једног н да то будв новн Главни одбор и то обновљвне Радикалне странке, која ће се зватн Југословвнскж народнж раднхална странка. Мн то ннсмо примнлн, јер се нисмо моглн сжгласити да мн жодимо органнзацију одозго. Други предлог дошао )в 10 фебруара. Тај првдлог јв гласио да г. Аца Станојевић и г. Драгиша Цветковић зајвдно редигују један проглас народу. По томе предлогу требало је да се у сва кој општини изабере по јвдан делегат н да сваких петнаест делвгата бирају једног и тај ће бити срески делегат. Ја не знам колико има општина у држави, али ни то нисмо хтели да прихватимо, јер ту би имали своје прсте срески капетани који би дошап тавалн који човек треба да се бира. Ми смо и то одбили. ,,3а вас вз Главног одбора говоре да смо ФнпЏпи Вишњнћн" Затим г. Трифуновић полем ше са (^инистром г. др. Марковићем и каже да је он јавно рекао "да не^ма никаквнх сметњи за обнављање' Народне радикалне странке. Међутим, и он је један 1Д оних који прече да дође до обнављања .^Народне радикалне странке. „ Прелазећн ка споразум г. Трифуновић ка^е да 1е Народна радикална странкж свој став према споразуму објаснила у једно| брошури. Г. Трифуновић лотом приквзује полнтички моржл који је владао од 6 јануара, па каже: — Бошко Јевтић .прогонио

речи.

Говор г. Грола Тиме је зрзршена комемаративна академија па је г- Вукомировић отворио политичку конференцију- Претседник Главног одбора гМилан Грол одржао је дужи го. . _ , , вор. у коме је између осталог фуновић познва све Срое, Хрва. ) рекао те и муслимане да отупе у један „ .. — Прошло ;е 14 месеци од паI да владе Милана Стојадиновића

Протнв племенске борбе На крају свога говора г. Трн.

фронт и да не воде племеиску бсрбу због озбил>ности спол>ие ситуације и д а сви гледамо да живимо .V једној заједннци, да је Југославија најбоље н најсрећ. није решење и за Србе и за Сло. венпе и за Хрвате и за мусли. .мане.; — Збијмо се ми радикали у јаку фалангу и поштујмо један другог, а попггујмо и политичке противвике, завршио је свој го. вор г. Трифуновић. После г. Трифуновића, добио је реч г. Милош Бобић који го. вори о политици влада почев од шестојануврског режи.ма. Говорили су затим г. г. др. Милан Јојкић, Петар Перић из Тузле, др. Сулејман Хафиз.Ав. дић, Авакум Перишић и Анта Радојевић. После тога претседа. вајући, г. др. Д\*шан Јевтановнћ, закључио је конференцију. У хотелу „Европа" приређен је банкет.

и објављивања програма данаш њег претседника о демократизацији земље. Дза су политичка закона за то време дата. Један који јв још Милак Стојадиновић народу обећао и на министарску седницу иза избора 11 децембра нзнео на решавање али није стигао да га донесе. Други политички закон је Закон о скупштинским изборима. Земљи }е потребна Народна скупштина и ништа боље не даје слику о ре&иму као ■ ни озе изведе до танчина, док се то пнтање о Народном претстав- "" ништву. — После дугих али зрелих разговора, рекао је потом г. Грол потписали су споразум у октобру 1938 гдине Љуба Давидовић, Аца Станојевић и Јоца Јовановић. Уређење српско-хрватских односа и успостављање редовног, што ће рећи демократског

ко су се Србн н Хрвати судбнном повезали у овој земљи. И та два питања о уређе Љ у земље н демократијн везала су се. Без те народне узајамне солндарности н вере за веру, пнсани акти нв значе шЈого. Ми смо веровали да ће иза заједннчке манифестације доћи и заједничко излагање за оно што је темељ животу Срба и Хрвата, како год они државноправно уредили своје успостављање народне владавинв: прекраћивање режима шестојануарског. Пошто је обратио нарочиту пажњу доласку Народног пре*:ставништва г. Грол је наставио: „Зашто и докле учвршћивање овог поретка у Бановинн Хрватској" — Ограничавање све , државне радње за овнх шест месеци на органнзацију Бановине Хрватске створило је једно тешко расположење. Тежња да се на тој стра-

тако да-

ио је Стојадиновић, ље. То је болесно стан>& иоје треба очистити, а не говорирги за наС из Главног одбора ,да смо ми Фи к ,т ,ш к ио „ | липи Вишњићи. Доиста ми смо дигреси)у. пада су пне«а Мило-1 прославили ЈаО-годишњицу слепог гуслара из Босне Филипа Јвдао морал. Дошли су ту првтстввни-

ша 1839 године протерали из државе, онда су се сакупили мно- , п . ,» ' Вишњића, |ер е он пропож« ги тадашњи достоЈанственици. И п и », морал. Дошли су ту првтств! када Јв Кнез Милош изншао из конака, онн су му се почели нлањати и почели говорити: »Тешко нам јв, господару, ми ћеио с тобом у изгнанство!« Кнез Милош их је погледао и рекао: »Али само до обале1с Ми се, браћо, бојимо, каже г. Трифуновић, да и они хоји сада желе да се обуку у наше старинско рухо, нв дођу са нама до обапе, па да нас опет онда гурну.

О преговорима за окупљање радикала Потом г. Трифуновић прелази на разговоре, који су вођени у циљу окупљања свих радикала између шефа Народне радикалне странке г. Аце Станојевића и претеслиика владе г. Драгише Цветковића. — На Божић прошле године, 1939, посетио }е г. Ацу Станојввића г. Драгиша Цветковић и с њим разговарао о окупљању свих радикала. Г. Станојевић јв тражио написмеио услове за у

ци највнших наших научних институција, а питањв је да ли -ће цосле 30 година цела држава, иј ^ и бар један њен део, прославнти у спомену на Милана Стојадиновића. Г. Трифуновић потом критику;е споразум.

Г. Трифуновић 0 спо разуму Г. Трифуновић напада

спора. згм што није дефинитивно ре. шио и питање српске јединице — Ја ћу вес потсетити на једаи догађај са Крфа. Када смо пре. гозарали о уређењу будуће Југо. славије на Крфу, Један, можда од највећих Хрввта, покојни Трумбић, ухзетио се За главу и рекао је: „Нека ме Бог само са. чува од федерације н>а национал. ноЈ бази. Пошто су Срби и Хрва. ти тако измешани да се српска држава и хрватска држава не може никвко створити, потребно 1е створити Једиу јединствену Ју. гославиЈу." Говорник затим износи велико.

Цдињење радикала, па да се ви- душност српгког народа и црика.

КОНФЕРЕНЦИЈА у Претседништву владе по питању производње дувана Постшнута је самасност за ревизшу цена дувану у Јужној Србији Питање спровођења дуванске | зети низ мера како би се снро. машном народу помогло. Поме.

политике, о коме 1в дискутовано у јавностн, ушло је у завршну фазу. У суботу од једанест дс дванаест часова пре подне одр> жана је конференција у кабиие ту првтседника владе, којој су присуствовали претседник владе Драгиша Цветковић, миннстар финансиЈа г. др. Јурај Шутеј, ми нистар без портфеља г. др. Бариша Смољан и министар на расположењу г. Јован Алтипармаковић. На овој конференцији постигнута је потпуна сагласност о основним принципима дуванске политике у земљн, па су затим позвани на конференцију генерални директор Управе државних монопола г. др. Јосип Марковић члан Управног одбора г. Илић. Одлучено је да г. г. др. Смољан и Алтипармаковић, са стручњацима монопола, утврде дета ље дуванске политике, како у питању производње у разним дуванскнм подручјима, тако и у пи тању ревизијв ценовника за 1940 годину за Вардарску бановнну Може се сматрати да ће ово пи тање, које је много интересовало Јужну Србију, бити рвшено повољно по произвођаче дувана. МИНИСТАР Г. ДР. ЧУБРИЛОБИЋ У БАЉОЈ луци Бања Лука, 14 априла. — Ју. трос Је доттутовао у Бању Луку министар пол»опривреде г. др. I Бранко Чубриловић. После кра. ћег одмора министар г. др Чу. брилсвић одржао је у своме ста. ну конфепенциЈу са партиским приЈатељима и обавестио их о политичкој ситуаиији. Затим Је г. др. Чубоиловић по. сетио заменика бана г. Петра Цветковића и с њим се задржао У ^гужоЈ конференциЈи. утра пре подне министар г. др. Чубриловић путуЈе у Крупу КОНФЕРЕНЦИЈА МИНИСТРА Г. ТОМИЋА У ШАЈКАШКОЈ Шајкаш, 14 ацрила. — Данас је у ПЈајквшу одржгна конферен циЈа среСког одбора ЈРЗ за сре? Тител, коЈој Је присуствовао и миннстар фнзичког вагпитањв народа г. Јеврем Томић. Министар г. Томић одржао Је говор у коме се осврнуо н а Уну. трвшњу и спољну полнтику наше земље. На крају Је министар г. Томић, као претседник Водне за. друге за исушење шаЈкашких ритова, изнео шта Је влада учи. нила за привредно подизвње на. рода и рекао да ће влада преду.

на другоЈ, српској страни, или како се то каже источно од Бановине Хрватске, све оставља у неизвесности, у двосмислици, наводи на питање: Зашто, како и докле тако, и чему та хнтња у^. глављнвања свега поретка Банонине Хрватске? Пошто је истакао да Демократска странка у своме раду полази од-истине онаква каква јд I 4 . Гротг каже да је Србина стало"До бољвг тока ствари но што је овај који данас узима маха, али да се тај бољи ток оствари, на хрватској страни мора се разумети данашња разлика у осећањима. У времену које прежнЕљуј®мо повређена осетљнвост не бн бнпа сметња у тражењу начнна за стварање друкчнјег расположења, за друкч».је односе нзм е ђу партнја н људн на двема стра- Павлек Мишкнна, који је подвунама. Нн та осетљнвост, нн пар- као борбу сељаштва кроз веконнца о одредбама акта од 26 ав.

коњицу и пзшадију предводио -,је г. Ђуро Машић, из Загреба. Било је пет батаљона, то јест 2.500 чланова Сељачке заштите, који су одржазали ред на ставици и зборишту. Нешто пре девзт часова сти* гли су загребачким возом главни секретар ХСС, свнатор г. др. Јурај Крњевић^ затим сенатор г. Сава Косановић, К Др. Сигисмунд Чајкозац, г. Живан Кувеждић, као и присталице из Винковаца и других места. Збору су такођз црисуствовали г. г. Сава Селенић, др. Андрија Карчић, из Руме, др. Стјепан Хефер, из Осека, др. Петар Ка* вецић, Миховил Павлек Мишкина, бивши народни посланик, Миша Брајац, из Панчева, Стјепан Матијзвић, из Вуковара, и другн. Нг железничкој станици г. др. Крњевића и остале поздравнли су г. г. др. Петар Кавеџић, у нме ХСС из Шида, и Урош Станивуковић, у име СДС из Шида. Велика поворка прошла је затим кроз Шид до зборишта, где су бипе подигнутз велике трибине око којих је'било око 30 застава Сељачке слоге. Сељачка заштита била је постројена у близини трибине. Кад су се овјације умирилз, католички сзештеник из Илока, г. Јоснп Вражић, посветио )'е четири нове заставе Сељачке слоге. Свој говор, хоЈи јз тада одржао, свештеник г. Вражић завршио је речима: ' *— БЈ^^вс^Љ8'^"ове застјГв^, каћ'' символ самосталносји и сл"ободе^ Хрватске. ,, Збор )'е отворио претседник' созске организације ХСС г- Иван Ђурић, из Кукујевца.

„Срби у Шумадији мене су разумелн", каже г. Мишкин Први је узео реч г. МиХовил

густа, којнм је дефинитнвна рвч

ве против насил»а и искоришћа-

нуо Је да Је за ове крајеве не. ј остављена Народном претстпвнн- I „ тим дввно основан Један мелиораци. ' штву, а до њега ће много шта I Г0В0 Р И ° оснизању ХСС, па о они фонд из кога ће се добијати | сазрети у мншљењу н нскустзу п °°граму оснивача, браћз Анту »п.ттл-по није толнка смвтња, но прв свих и " других сметњн треба отклоннтн сумњу, да се са хрватске стране свесно нде у раду на продужењу једног режнма, којн ннје добар за Србе. Док постојн н трун такве стмве нктата се нв може створитч што бн одговарало времену, не на раду којнх

средства за побољшање квали. тета земљишта. ■ После говора г. Томића извр. шене сУ неке измене у организа. циЈи странке У Срезу тителском. На креју Је директор Водне за. друге инжењер г. Жакић псднео извештај о пггети коЈу су причн. ниле садашње поплаве у овоме крају. Рекао Је да су цредузети радовн коЈи ће омогућити да се вода из поплгвљсних краЈева у. клони и да ће посао на исушењу поплављеног терена бити завр. шен најдаље до 15 маја, кадв ће моћи да се пристЈ*пн обргђивању земље. ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ НЕЋЕ БИТИ ПРИЈЕМА У МИ НИСТАРСТБУ ПРАБДЕ Министар правде г. др. Лазар Марковић, као и шефовн отсека појединнх одељења Министарства правде, неће примати публику у току целе идуће недеље, то јест од 15 до 21 априла ове године. (Из кабииета министра правде). Стјепана Радића, који су нвколико речи изразили тај црограм, то јест да ХСС будв човечанска сељачка странка, а онда храатска — Србн н Хрватн су један народ, рекао је Радић, н кад се онн сложе, бнће свн срећнн

Збоцови и конферекци е КОНФЕРЕНЦИЈА ДЕМОКРАТА У ЧУРИЛЦУ КОД ДАНИЛОВ ГРАДА Данилов Град, 14 апрнла. — Донас је у селу Чурилцу, код Двниловог Града, одржана конференција демократа за Срез даниловградскн. На конференцији су говорнли г. др Никола Шћеровић, члан Главног одбора Демократске странке, и г. Божа Драговић, о начелима Демократске странке. КОНФЕРЕНЦИЈА ЈНС У БОСАНСКОЈ ДУБИЦИ Босанска Дубица, 14 апрнпа. — На свом агитационом вутовању по Врбаској бвновини првацн ЈНС стигли су у Босанску Дубицу, где су данас одржали конфаренцију. На конференцији су говорили г. г. Јеремија Протић, др. Мирко Дошен и претседник месног одбора ЈНС г. Владимир Коцовић. По завршвтку конференције г. Протић и г- др. Дошвн отпутова ли су у Бвограл,

било партнскнх пролазннх ком- ј сви за Д 01 ' зљ нн и нестаће недабинацнја, него у бољем узајам- | К0 Ј е С У нас Д° сада заједно уном осећању. Нужно је пречи- 5и)"але. Браћа Србн су помагалн стнти атмосферу, нтжно је по- 1 браНу Антуна и Стјепана Радцставнтн редован поредак н зем- . ћа да дођу у Хрватскн сабор. л.у 0б<-Јб«лит„ Ч .рстим т»м.м- То ј. био пут »ојвм се ишло од ма. Ко је тај којн још

очекује демократнју?! Г. Грол је завршио свој говор речима: — Треба усадити ауторнтвт за коћу. треба вратити вредност човеку у овој земљи, тер нам треба његово пожртвовање. треба да усадимо веру и самопоуздање народу, јер нам треба његова отпорност према нскушењнма, ко зна каквим и са копико страна, Једанаест година народ није смео ништа да риди , ништа чује, ништа да зна и ниочему да каже своју реч. Треба ослободити ту народн^ снагу. ослободнти и осоколити како би она, у часу када устреба. бнпа оно што јв увек била у сулбоносним ча совима. а што ће она. уверенн смо, бити сутра и увек. Г ГРОЛ СИН^Т. 1Е НАПУСТИО НИШ Ннш. 14 апрнпа. — Вечерашњнм брзим возом отпутовао је за Кеогрчд претседник Главног олбора Пемократске странке г. Мипан Гроп. # Заједно са г. Гропом отпутовпо је и члан Главног одбора стпанке професор г Ралоје Кнежевнћ.

6ДН Г. ВНЛРГОЋ у Лебанима Л е бан® ( 13 априла. _ Синоћ је допутовао из Скопља у Лебане бан Варларске бановнне г. Александар Андрејевић. Јутрос (е г. Андрејевић у Среском начеп ству прнмно претставнике општина Среза јесеничког који су му изнепи потребе и прилнке овога краја. Потом је примно прет ставнике свих просветних и хуманих друштава.

почетка ХСС, а њнме се иде н данас. Србн у Шумаднјн мене су разумепи, рекао је даље г. Мишкина, и ја вам кажем да наша сељачка слога треба данас да пређе наше границе, да сељацн узму полнтику у своје руке, јер тала нсће бнти рата н наснља, већ мнр. Свет се коље. Зашто? Нека сељак нд-» нгпред, јер он нема нигде непријатеља. „Спооазум вије поли гичка творзБина од данас до сутра", нзјављује сонатор г. др- Крњевић Послв г. Мишкине узео |е реч сенатор г. др. Крњзвић, који је прво испоручио позлраве г др. Мач»«а сви?ла, без разлике вере и народности, којн су се сакупнли овпе са добром вољом и који су. под заставом г др. Млчека ишли V најтежим времзнимв. Излгећу остелог г. др. Коњевнћ је рекчо— Сп сцоразумом , мн смо ио. отигли да дапао нмамо слободну Хрватску. То иије цолитнчка тно рспннц од данас до оутра. Оном пашем уопсху днналн су пгпрн. Јатељв рокопо, алн СУ се шим-а пнлн, јср су нх хогађаЈи прет». клн. Но само да ре ова паша тво. пспнна иијс срушила, всћ сс спс бол>е »игпаћујс. Слеводпа Хрпат ока јс ја';а по својој упутраипној спазн п по својој упутрашњоЈ пс. личппк. Нис.мо ос бори.ш ка<1 што нскн мнсло ових диадесет годнна :м*то ла Једаи пллчкаш сјашс, а другн да узјаше. Бори. лн смо сс за Једно ново урсћењс нов порсдак и то оснопно начсло ми ћемо и спровсстн у жинот Пои томе не познајемо ца лн су V питоњу Хрвати нли не, ла ли су катодици или нису. већ има ју ли права или а«маЈу. Ако има. Гвоздић м друг;

ју, па ма били и највећи просја. пи. они то право морају и добити без мита и без протекције. Ме. ђутим, ми сзој коаачни цил> још ннсмо поггнглн. Без мука нема успеха. И онај који се ннЈе бојао мука и непрнлнка, успео је онда кад му је бнло најтеже. Стјепан Раднћ је то оставио као темељ хсс. ЈБуди и браћо, пошто смо ми такви, не брјнмо се никвквнх пои чања н аокушаја који би хтели да слсме већ у почетку ову нову сеЈвачку Хрватску коЈа се ствара. Дошле су им у прилог сгдашње тешке прнлкке у свету и искори. шћују их д а шкоде сел>ачкој Хр. вбтској . Али, ми прво осигурава. мо сељачки дом, као сснов ове државе да не оде на доббш. Чим смо дошли до ове нове сељачке дожаве, прва нам је била бриге Да сељаку омогућимо онолико живста колико му је потребно. друпо да се среде наше општнне и да, уместо постављених коме. сара, што пре добијемо народне људе и од керо-да биране. Једннм потезом нашег бана сви бележ. ници стављени су на расположење и сад ће бити из огнова прорешетани. Онда г. др. Крњевић говори о новој уредбн за општинске из. боре на основу које ће се у нај. скорнје време расписвти општин. ски избори у целоЈ Хрдатској. Каже да ће поводом тих избора г. др. Мачек нздати проглас на. роду о томе каквн људи треба да се бирају у опиггинске одборе. — Тада ће се отптине решити ДЈ-гова, поправиће се друмови и мостови н псмагати народ V при. вредним питгњима. Бановина предузнма сав терет за плаћење бележннха и •блага / јника. „Мн ннкад нисмо били протнв Срба н српског карода" Гозори затим о Фнненсиској самосталкости Баноаине Хрват. ске пч гњже: — Никад писмо бнли против Ср»"»а н српског парода, јер онда се нс бн овде иашао јсдац од пај. Тјјј^ итиј иЈ^4 јрбф , г.уС^та Косапо. И &кЛ' дниаштс ј \ ј г»н> доба ми П1Д5|» да 'се нбраао и Још какп, Зајсдно Србнма Д1»;;сати да нас пе бн стигло још пеће зло. Нас 0.У '-пол>а ооћ толико „ослобаћа. лн" да то пнше ишсада нс жели. мо. Л1н ћемо-се одржатн у овпм тешком времеЛу утолико уколи. | ко Оудемо сложнн, пе само ми Хрпахи з' ХрпатскоЈ,, п»ћ и оста. лн у овој држапн. Нма гаврано. па који хоће оио п!то Је мило Ср. бнну нсто као пгто јс мнло и Хр. нату. Данас је. инак. најваи:"ије да ми у опнм <1асовнм а очу. па.мо мир, а то можемо само опда ако см 0 сложнн. „Мн смо сачувалн уверен>г да могу н Срби да нду за Хрватнма", каже г. Сава Косановг-ћ Затим је узео рвч г Сава Косановић који је, између остапог, ре*ао: — Одмах смо ми Срби у Хрватској говорилн да нема ништа боље од споге Срба и Хрвата, али сV нгс сматрз ш за велои^дајнике. Па ипак данас јв друго. Требало је дванаест година искушења. калварнје н мучеништва, народног прнбнјања на крст, дванаест година понижавања '-а '-а се дсђе до увеоења да треба нћи путем којнм су ишлн Светозар Прибићевић и Стјепан Раднћ. Зар ннје билб паметнијв срођивати кућу онда кад јв у свет^ владао мир, кад смо били богатији, квд суо у сввту имвлн још пријатвља на које стјо се могпи још оспонити? Код нас су владапи диктаторн. а кад је државу требало спасавати, онда су нацте прваке позивали из затвора. Самостални демократи пришли су онда Кад је за Хрвате било најтеже, кад св пуцало на Сгјепана Рвднћа. Онда смо ми прншли да спасавамо част српског имена Мн смо, ето сачувалн ^герење код Хрвата да могу н Србн да нду за Хпватима. Г Мншкина је врло добоо данас рекао да Свп.ачкн ду х треба да проу«ме цео Балкан, цео свет. ј е р у тој слозн је спас н ов-ма Србима н свима Хпватнма. Кад св т н народе боље сложнш, онда ће ш т н једнога дана позват н да св сложе н онн горв. У иајтвжнм часовнма нскушен. а и опасностн за Југославнју хрватскн свљачкн народ је рекао да је за Југослапн1у н 011 (V је ти"о гпасао. Кад | 0 чвршћа држава? Данас кад јв г. др. Мачек на слободи или онпа кад је био на робичи? Мосало се на коају доћи до закључка да тсеба нћн' путем којим данас идемо и зато је споразум државка попитика. . Срби нису у опасности од Хр«ата, јер јв сопска снага у »1ма сопским сељацима који су у н . ^торији бнли најчвошћн. јвг се нису дапџ потурчити ии помаћарити као господа. Вановина Ховптска Те наша домбвина. Ју. гославнја ■ је наша дожава и о»•аибина Будимо спожни* На крају су говорнли г ј . др. ^игисмунд "ајковам. ХеЉв->. Сава Селенић ?Кнван Куввуић, до.