Време, 19. 04. 1940., стр. 11

Петак, 19 април 1940

ВРЕМЕ

ПРИРОПА И КАУКЛ.

Аустралијанско флашасто дрво;

ПРИЧА ВРЕМЕНА

СТРАНЛ 11

Најбољи пилоти ловци су„плавооки"

^ устралија је у сваком по- ј сенке иако је дрвеће релативI гледу чудан коитинент. По но густо. Флашасто дрвеће зове се на-^ учно Брахихнтон и припада^ једној нарочнтој биљној фа-^

Пондон, алрипа (БНА) ЈТекарн којн служв у брнтанском ваздухопповству пронашпн су на основу искуства, новв методв за одабирање најбољих пнпота - поваца. Најинтересантнија је чињеннца да су певарн дошпи до закључка да најбољи пипотиповци већином имају ппаве очи Свн пнпоти подвргавају се најстрожијем пекарском прегпеду. Нарочито св пази на то да кандндат распознајв боје. Постоји нарочита машина, првма којој св кандидати сврставају у три групе. Спух кандндата мора да је нзвротан. Често чпанови испитне комисије шапућу кандидатима на 20 метара растојања

милији коЈа Је распрострањена скоро у свнма тропскнм\ крајевима. Извесне врсте са^ чврстом и дебелом кором н са^ јаким стаблом служе као од-^ лично украсно дрво, због чега# су на неким острвима скоро# потпуно истребилн. Ј Аустралијанска влада, на основу извештаја једне природ-\ н»ачке комнсије која је имала^ задатак да испита проблем у-Ј ништавања ретког биља и жи- ) вотиња на овом острву, донела г је један декрет по коме фла г шасто дрво у извесним краје- \ вима не сме да се сече и унн-Ј штава. ф Ово наређење, међутим, неће / ипак спастн флашасто дрво у# многим крајевима, нарочито у^ централним деловима конти-' нента. За време велнких суша\ и глади, када се насел»еници и Ј урођеници морају борити у}

При|атељи

и испиту]у у копнко )в кандидат чуо шапат. По изгпеду, по внсини, по обиму груди и по чисто физичким обвпежјима, добри пипотн повци могу се разпнковатн. апи ипак нмају понешто зајвдничко. То јв особина урођвнв фнзнчке н умне издржљнвостнДобрн лекарн могу на првн погпед да кажу да лн је кандндат добао за пилота-ловца и то по ходу, по брзинн очију и по брзини рефлекса. Лекари још увек са скепсом гледају на боју очнју као на знак за одабнраље пилота, али кестењасте и зелене очи значе често симпатични карактер, док плаве очи увек одају независне и борбенв типовв људи. Према томе, ипак кандидатн са плавим

буду добри пилоти-ловци.

својој фауни и флорн она донекле потсећа на свет којн је у Европн и на другнм континентима постојао много раније. у давним геолошким временима. Првн виши сисар који је ступио на овај континент. бно је човек. Он је довео и првог пса. данашњег подивл>алог п у многоме још загонентног ..дннга". Остали сисарп припа дају групн торбара. Многе од ових интересантних животиња постепено ипгчезавају и, ако се о њима не поведе рачуна. нестаће нх потпуно. Интересантне и ретке билже. чисто аустралиске врсте, такође су у опасности да потпуно ншчезну. Од њих је можда најзначајније аустралијанско „флашасто дрво" које расте у разним крајевима петог контннента и које бели људи заједно са урођеницима постепено истребљују. Флашасто дрво зове се тако јер његово стабло стварно нма правом смислу са смрћу од су-^ "6- так * лаше пошт ° « У "Р; " шко Ј е не искористнти / Вета „ 0 јатељсТЕ0 ривијен0 је шк|) бриавс.их .ојнм. њем дел\' сужава. Оно, оснм I поко1е флашасто дрво. Збогг . „ «Ј ш. тога, претставља правн резер. ј 10 га постоје предлозн да се{ н старих Р^вара у Л.нсу. Међ т о.нм ст.рим воар воД1: нспод тврде и жи- 1 илвесне ретке врсте овог дрве-' Р ударима нал " е « н ратк,шн нз прош " ог »»Ропсног рата. лаве коре налази се ткиво ко- ј та пресаде у области где их Ј Слнка прнказујв Једног старог француског рудара како држн

је садржи велики проценат во-; становници. услед бољих усло- ф де. У сушним месецима. а на-) ва за живот, уоппгге не би ди- ф рочито у годинама када су су-1 рали. ше д>'готрајне н реке н извори ј ф лашасто пресахну. флашасто дрво се

пред мнкрофоном говор којн се преносн брнтанскнм војннцима. дрво ј *е интере- ' . сантно н као један од најбо- Ј даје стоцн као одлична храна ј примера на коме се види л после које животиње не треба ј прилагођавања биљака специ- / појнти. Када воде волико не ј д т тги м услдвима којн постоје ј н-И

Пошта претседника Рузвелта

Вашингтон, апрнла И порвд тога што се тврдн да стане да је нема ни за људе, I у неким крајевима Аустрали- ^Ф илмске звездв нз Хопивуда онда се сочнн деловн флаша. ( је у сушшш метецнмј када ' "'"""'V пошту н» с.естог дрвета пресуј\- в нз њих п0 и више да ^ а не **г. »=»• « «_ро...м д. ј. пошт. вадн вода. За време гладних година, које у извесним степским крајевима Аустралије ни су баш тако ретке, урођеницп једу и корење овог дрвета. Разне врсте флашастог дрвета расту у различитнм крајевима Аустралнје. Врсте са веома дебелим и високим стаб лима н огромним резервама воде. успевају у отвореним травннм степама које се зову „пиндан" затим у областима обраслим непролазним џбуњем ниског багрема у такозваним „мулгама". Извесне врсте расту у шумама еукалиптуса које су интересантне по томе што у њима у подне скоро н нема

више данл пс апрвтсвдннка Рузвелта најмногоподне ни кап кише. земља се #6ројн>1Ја да сввт? фипм „ им потпуно осуши од великих ду- ^иомпанијама се не може поверобина јер се на њој појављују ) вати да ;в баш све тачно што ха . многобројне п^котине. С>"ВИ и жу, али св секретарима Беле Кутопли ветар који често дувај|ће мора поклонити апсолутно ј'ош више доприноси овом су-^ поверење, јер они немају потрешењу. Најдубљи делови КОре-Ј бе Д а рекламирају свога шефа. на флашастог дрвета леже та-/ У .Евпо! КуК„ постој. с.ио - „ „Ј п РИЈем поште два оиро-а. У први да у потпуно сјзој земљи и' г ово дрвеће потпуно би се осу-Ј пгало да нема свој сопствениЈ резервоар воде. ^ Због оваквих слтпа у овим^ областима расту или, само јед ј ногодишње биљке, или оне са^ специалним лишћем које оне-г могућује велико губљење воде* тако да релативно лако издр-Ј

Лини&р .изА&ани

же лето и дочекаЈу прве кише. /

X У М О Р

ДА НАРАСТЕ

— Шта сте ставнлн на уднду те је тако велнка рнба дошла одмах? Брашно са пнвскнм кваСцем.

Ф 4 ДОСКОЧИО ШОФЕРУ Ј Срвднном улицв јури, као по^ обичају. највећом брзином ауто-^ таксн. ф Са тротоара му машв један^ старији господин, нашто шофер^ заустављз ауто на крају тротоа-^ ра. ф — Молнм вас лепо, упита га^ господнн, да ли вн нмате вре-ј) мена? 4 — Како да нв, молнм! ф — Па онда зашто јуритв толи- ( ко? ј ★ * ДОБРА ПОСЛУГА ' Соб.рнцв: Хоћ.т. ПИ Д. ..Сј пробудимо сутра, господнне? \ Гост, којијетек дошао у хотел: \ Да, лепа госпођице, тачно у 9^ сати, н то једни.м пољупцем. л Собарица; Добро господине, . рећн ћу вратару да вас про-^ буди. л * # САСВИМ У РЕДУ ф Гост: Прошли пут наппатили/ сте ми чај 3 динара, а данас 4.1 Како то? # Кафеџија: Вн сте овог пута^ појвли парче лимуна, док сте^ прошли пут само сисали. '

стижв пошта из Сједиљених Држава, и она је скоро сза на енгпеском језику. Огромна маса писама, од којих већина садржи молбе, стиже свакога дана. Читава чвта свкрвтара мора ту пошту да прочита и да класира,-а исто топико дактилографа одговара на она писма, која нв иду даље у посебна одељења админнстрацијв Беле Куће. Други биро бави се нностраном поштом, која стиже на свима могућим језицима. Ту раде 24 секретара, који говоре сви заједно внше од 60 јвзнка. Та инострана пошта садржи масу предлога, сазета па чак и претњи. На сву пошту се одговра јвр претседник Рузвелт не дозвољава да ма и једно писмо остане без одговора. Најинтересантнија писма по садржини достављају св господину Рузвелту, који већ има необично велику колекцију најчуднијих и најфбантастичнијнх предлога или сугвстија. Према изјавн шефа кореспонденцијв Беле Куће, првтсвдннкова св пошта учетворостручила од почетка европског конфликта, и ^бог тога јв морао да се повећа и перснап у сразмерн са допаском писама.

Г ранате у иорпама

Г Л А Д

;м

Снажнн немачкн војннпн сва-^ кодневно преносе топовске/ гранате од скрнвеннх слагалн-ј шта до батернја на положајнма.^ Радн лакшег н снгурннјег пре-^ носа гранате су паковане у на-^

ирис јела, коЈи се оссћао кроз врата ресторана, иучио ^ је и доводио Смита у избезумље. ^ ност. Он је био гладен. Решире. #них ноздрва и горућих очију он ^Је пратио погледом л»уде, који су ф улазилн у ресторан. Нико није ф хтео ни ла га погледа. А и шта ^би му вредело? И да су знали ^да је дошао до потпуног очаја. ф да је већ шест месеци без посла ф— зар би то могло да их дирне. л Неподнош.љнви мирис допирво >је до њега. Делим бићем влада. Јла Је само једна мисао: јести, Јјести... У џепу отрцаног одела \ било је свега шест последњих * пенса. Шта би се могло купити • зв шест пе«са? ' Одједном, осетивши да внше 'не може да подноси безумно исг кушенл, Смит је коракнуо у шу. ^мну задимл>ену дворану ресто. ^рана, сео за мермерни сточић и #узео јеловник, решен да једе по ^сваку цену. — После нека буде [ шшшшшшшшшшшш # #

сао, да нема ништа лакше него узетн други рачун од 4 пенса, и с овим рвчуном прићи каси и платнтн.... И — СмНт Је пружио руку, у. зео мали лист хартије и затајив. ши дах днгао се н упутио пре. ма каси. Пред н»етч!вим очима колебала се магла, у ушимв ј® зујало... Касирица му је прј*жн. ла кусур — два пенса. Омит јв брзо изишао из ресторана н тек кад је скрвнуо зв угао — осетио је како му подрхтавају колена не од кукавичлука, не, већ зато што је то била прва превара У животу. Смит Је отишао да тражи Мин. синг Лен. Стигавши до Минсинг Лена 209. он је гурнуо вратв и у. шао у полумрвчну собу, у чијоЈ сУ се дубини виделе стаклене преграде. Пришао му је бој н запитао пгга жели. Смит му је казао цил> своЈе посете.

рочнтнм корпама.

Пришла Је келнери.

Смрт > Хола Фишера Ј Лондон, 18 апрнла. — Ју- ^ трос је умро у болннци позна- ' тн енглески историчар Хол \ Фишер. Он је био задобио те- ^ шке повреде приликом једне ф аутомобилске несреће. Пок. ф Фишер је имао 75 година. # • ' Нађена су ава , оригинална / етеова > писма | Москва, 18 априла ' У једној овдашњој архиви \ нађена су два оригинална^ила. буде! писма која је Гете упутио Ла- ап&. ву Јаковљеву, ујаку руског } — Пврвдајиз чорбу, — мнрио књижевника Херцена. У пр- #Је рекао Смит. затим 1агн«еће пе. вом писму, писаном 1810 го- #чење, кајгану од два Јајета. пр. „ине, Гете са захмује ионлоњен реда к 3? аги кахен Ј Глвс б1К1 потатао „и,ер комиазе". и саоиштам „ е јести потпумо је да му за то шаље Један ску- ј>потискнвала све друго. Донели иоцен поклон. Друго писмо. Јсу чорбу н он је почео да једе. писано је такође 1810 године, Јужнвајући %• сваком гутљају. За и односи се на пазмену рет- # његов 0X0 сео је неки господин ких пт>епчета новинам а > РУПи. Не гледаЈу. ких ирсдмета Ј ћи нИ когв он је нагеДн0: ® 5 — Шољу чаЈа, госпођнце, и 1е. Пожар V педагошном кифлицу са бггером И НСТИТ\/Т\/ ' Смит се једва уздожао да не ' * ^внкне: „До ђавола хлеб и бутер! Мнлано, 18 апрнла ^Једите као шт 0 1е ред. ви бар | Њ ему V • ^можете то себи дозволити' Има. У Једном педагошком ин- те сЛЈжбу имате нозац! Једите. ституту у Болцану избио )еЈј е д1гге.' То 1е глввно у животу!' пожар, који је проузооковао Ј АлН( очевидно. непознети 1е велику штету. Верује се да јелмислно др>-кчиЈе. Он 1е нмао ду. настао услед кратког Хгул»асто лице, ретку косу. злат.

пожар споја у

спаваоници ученига.

не наочаое и проседе бокове —

Ордонанси на моторбнцнклнма последњнх дана нарочнто су запосленн разносећи разна наређења појединнм трупама у Француској.

Мерама за спасаван,е. ноје су Ј"° ичан књжгов ? ђв Д. нвк ом со. ' \лндном поедузећу. Смит те тс одмах предузете успело Је даЈ П риметио сасвим махинално се спасу из пламена сви уче- Јовог тренл-тка он те бно сав зеу. ници осим двојице, од којихЈ 3 ^ квЈгеном н ^агњећим пече је један изгорео, док је дру -Ј а,ем " ^егд Је обузнмао блажен гн залобио тетпге опе*отиие с " ости *-"• "«ио он ост гњеговог положа]а поста]ала му _ • в гје све јасннја н јаснија. Штв ће 30М /БОТОРС У ГОЧКОН оалнти кад му П0Днес У оач^? . \ ,,Нећу дл мислим на то! — по. Атнна, 18 апрнла. — Синоћ гмнслво те. Чак ћу поручитн Још је забележек јачи земљотресЈи торту од 1аб\тса са шлаг.обр. у области Патраса и Мисолун- Јстом." гија, а нешто слабиЈ *и у краје- \ А кал Је торта била напола вима око Агриниона Појвлн-Ј" оЈелена Схита к обузео стом _ гБезумље очајања 1е прошло са ности о последицама земљо- Ј гладом , он је 3 пост Ј поново ^ треса ]Ош нема. Јј е био — Едуард Смит, двадесет госмогодншњи младнћ који ће по. ^сле неколико тренлтака поствтн 'центвр опште пажње Ова мнсао натерала га је да Јпоцрвени н он, мучећв се гри. Јжом савестн. погледао Је наоко. Лондон, апрнла. — Госпо- зната међу птицама као клеп- Ј ло - ННКо н0 Је обрвћао паж

Чек са сумом за добротворне сврхе ; у сврачјем гнезду

дин Шовилд, парох Ист Брента у Самерсету, примио је једног дана један чек, чија је сума требало да се употреби за добротворне сврхе. Међутим, једнога дана тај чек је нестао са стола господина Шовила. Полиција је предузела све мере да тај чек нађе, али су сви напори остали без успеха. Пре неколико дана један дрвосеча сегао је дрва у близини црквеног имаља. Прилнвом обарања једног дрвета, из његових грана излетело је једно сврачје гнездо. Заинтересован да ли у њему нма јаја, дрвосеча је пришао ближе и — имао је шта да види. Као саставнн део тог гнезда био је тај толико традаени чек. Сврака је по-

томаи. Сасвим је вероватно да на шегв Посетиоци оеотока к *на ручалн сУ. пушили. оазгова.

Је сврака улетела кроз отворен прозор и »диглас сву скупоцену хартију за своје гнез до.

рали, играли домина. Сваки њих платнће своЈ рачун на каси н отићн слободно на сво1 посво. [в он ће битн примооан да на кра. Ју коајевв каже келнерици исти Чехословачка црква # Смита те Обузимвла страховита нења 11МС »Мвлаксалост... Не Усуђујућн се #ла подигне поглед, он г« 1е упе. Праг, 18 апрнла — Чехосло-^ оно на лнс т који 1е дожао госпо вачка арква пгоменнла ,е сво-# а . в », за аеговим отолои. Стоана .. ^оораћена њему била 1е шврена )е нме у Чешво-моравсва црв- ' ол огласа Олјелном иу (е застао ва. Главна скупштина прет-\дах: ..Тражи се млађи чиновник ставништва Чешко-моравске ^упознат са трговнном чајем Оба. □ркве одржаће се 21 априла у^®*зно 1е знење пгпанског 1езика 1е осе тио да 1в пребледео Он 1е слобо.

Прагу На тој свупштинн у* « » нае ° м

ће учешћа н сви бискупи. По ред црквено - административних питања скупштина ће се позабавити и неким актуел ним проблемима.

ГИЛЕИ РИЛЕ

БРЗА БРЗИНА

дно говооио и писао шпанскн. седам година оалио 1е V чајио* тоговини и имао одличне пнсме. не препоотке. Отпустили су га ('само зато што су ликвндиовли ^филијвлу... | — Желите 1ош непгго господи не? — запита га келнерица. Он Је завртео главом. закло пио за тренутак очи и када их 1е поново отвопио видео 1е през ( собом рвчун'• 4 шнлинга и 5 пен са. — Желнте 1ош непгго. господн не? - обовтила се она суседу. — Не, хвала! — одговооно 1е господнн н дал>е чнта1ући нови не. Келнерица те ставила на сто н другн рачун: 4 пенса. Смнт 1е ||седео непомнчно. «ли v његово^ души бооилн су се очаЈвње и стид. Воље би било да и не види оввј оглас... Шест месецн без посла и... Смитово се лице згр чнло. Хвала Вогу што га не ви ди његов сусед. коЈи се потпуно сакрио иза новина! Око касе кра1 врата стаЈали гУ људн који су плаћали рвчуне... Крај њего вог рачуна лежао 1е други . Од. 'једном, у гдавн иу Је сииула ми.

— То је код мнстера Уокера. Изволите овемо. Смит Је ушао за једну ствкле. ну преграду и стао као >*копан. Првд њнм за столом седео Је мистер Уокер — онај исти госпо. дин, коме је украо рачун V ресто. рану. Уокер га 1е ћЈГГ*:е посма. тоео изв своЈнх наочара. Смиту се учиннло да те поошла цела вечност, пре Но пгго Је разумео да г« мнстео Уокер вије препоз. нао. — Ви желите да стуттнте на ово место? — запвта Уокер. — Да, сер, — одговорио Је Смнт. не верујЈ-ћн да гв Уокер није познео. Зар се срећа поново окренула оваЈ ће му донети посао, новац. увереност V своЈе снле и сутрашњи дан?! — Шта знате о чаЈноЈ трго. внни? Смит }е одговорно. дв је радно код фнрме Ледвеј и Фенер. Уо. кер Је узео телефонску слуша. лицу. — Ја ћу да оаспитам ЛедвеЈа о Вама. Када Је спуштао слушалицу. на његозом лицу нгово 1е осмех звдовољства. — Они вас одлнчно препору. Ч5*ЈУ- Дак.те. с те стране све Је у оедз'. Сада. што се тиче шпањол. ског Језика. Молим вас. преведн. те ово на енглески. Смит је без предаха превео пнсмо са шпгнског н^ енглески — Да, сасзим тачно. Вн нам потпуно одговарате Сада. што се тиче плате... Ја сам овде глвв. нн књиговођа. Шеф 1е на путу Он мн 1е дозволио да новом чн новнику дам плату од два ф>-нта н петнаест шилинга недељно То анје много. али... — Зе мене Је то много. сер, прекннуо га је Смит. — Ја сам већ шест месецн без посла. — Тешкд су времена. зар не? — пријатељски се осмехнуо Уо. кер. Добро. рачунајте да сте примљени н дођите сггоа на по. сао. — Блегодаоим, — рекао 1е Смнт и застао. Уокео гл Је поново пажљиво гледаа — Све ми се чини да сам вас веђ вндео. Ах. сада знал^! Ви сте онај господин. коЈн 1е у-зео мо1 рвчун рестооану! — Да. сер. — Запгго сте то учннили? Смнт 1е све искоено нспричао. чудеђв се зашто Уокер тош ннЈе позвао полицнју или није наое. зи 0 да га избвце напоље Али. овај дан је био пун неоченизаноУокео се нагмеЈво н потап. шао га по оамену. — Да. глед се не шали... А зна. ге ли да вам морам бити чак н захвалан? Да. да. то сам хтео Д» ввм кажем Један од наших со. чидннк клијената мистео Ренс. позвао ме 1е да лооучкл*1ем са њим данас. Морам прнзнвти не гопим га. али морамо дв будемо љубазни са нашим клнјентнма. Зато свм се учтиво извинио. и ре. као да сам ое договооио дв ћу тооучковати са натим агентом Вестоном И шта мнслите. мнс. гер Смит? Ренс ге ловукао баш у чнв1 оесторан где сем 1а дооуч. ковао. ч ви сте оучали! Читао *ам новнне кал одједном чуЈем: А 1а сам мислио ла вл лооучкл-. »ете са Вестоном!" Био свм у страховито глуп«по 1 снт^апнЈи и казао сам да 1е Вестон већ оти. шао. Ренс 1е погледао г>ачл*и п ја ^м осетно какп повеннм Нагвв. но ннко не би веоовао ла сам платио доручак са Вестоном 4 пенса! Ренс би се наљутио и ми би изгубнлн 1едног воло аоброг клијента. Али кчдр сам вилао не •>ччунл - 4 шилинга и 5 пенсп" за мене 1е то бнло п-раво чудо, н пои1атнл чл*до! Рллгцт пк V че му 1е ствао? — Разумем! - уздахнуо је Смнт н осмехнЈ-о са.