Време, 19. 04. 1940., стр. 12

Пђтак, 19 април 1940

•шроМАН ВРЕМЕНА

ПРОЦЕС КОЈИ ТРАЈЕ ДЕВЕТ ГОДИНА

Др. Никола Петровић ;11рОХу|аЛО ЕСЗ.О ВИХОр понобо на оптужсничкој клупи

Оптуг^енн Нгшола Стефановић онренуо је главу од фотографсног објектнва. Позадн поред адвоката сгдн оптуженн Петровић. Скоро левет годнна се одуговлачи претрес по крнзнцн Мнханла Јаковљевића, суднје у пен знјн, др. Ннколе Петровнћа, ДЕоквта, Доброслава Ћурулнћа и Нижог.е Стефановића. Пратресн су одржавани често, алн се увек пронашла по нека препрека, која је ометала ствар па се одлагало. Девет годнна — то је доста дуго време. Акта по овој ствари гомнлала су се сваког дана све внше. И једног дана сва та акта — петнаест килограма — нестала су. Претреси са н даље настављају. У Другом крнвичном већу Окружног суда за град Београд расправљало се и јуче о овој ствари.

Ф — А ја не знам ничег при Ј јатнијег него добро јести И» ф и такве ствари. А зашто сам ја ^ још овде? Не, читао сам мно' го о опсадама н томе сличним \ стварима, али ннсам лично ии Ј када видео то. Мислим дакле: р ту сам сада, па да видим и то. ј Рањен тешко да ћу бити, јер ^ ннсам војник. А нове дожив' љаје не треба испустити из Ј шака, Скарлет, то богати дух, Ј — Мој дух је доста богат. ф — Па то ви сами најбоље ( знате, иако сам миспио д ! али, не, не, то не би било га' лаитно. Ко зна? Можда оста\ јем овде да вам помогием ако ' одиста дође до опсаде. Никада ј ! нисам спасавао девојке нз неј воља. И то би био нов дожив/ љај за мене. ^ Зиала је да се шали, а ипак \ му у речима осетила збиљу. .. \ Забаци онда главу: чилн пред судом о тестамвнту Ј 1 покојног Днмнтрнја Пе^овића. # ~ Мене не морате ослобођаОд оптуженнх није био прису- ^ ватн, ја ћу већ сама да се тан Добросав Ћурнлић, а ли је ^ снађем. суд оешио да се претрес нпак ^ — Скарлет, немојте никада одржн. ј тако говорнти! Мислите тако, Одмах по прочитаној оптуж- Ј ако вам ј е воља( али нв рециници, пада предлог бр.кноца оп- < те то нивада осо6ито не ј ед . туженога Јаао.л.е»ића г. Вл.де ј ном „ То је 6аш оно Симића, да се претрес одложи. » » т> с Суд одбиц о.. предпоге од-Ј зло Јеи«и-цура. Билв би бране и претрес се иаста.л,.. Ис- ) ППЂВв, само *ад ве 6и ввчнто пнтан 1е окривљени Јаковљевић. ј уверавале да он° све већ могу Пошто не чује добро пришао ф и знају. Иначе говоре уопште ( истину. Бог их сачува, како оне мисле, па зато их муш-

чу на уво. , — Кад сте 1931 године били судкја у Среском суду и расправљалн о масама, доделили сте суму од 300.000 удовици Доминка Маци, а не љеговој ћерки. Зашто? — Не сећам се тачно те ствари. Мора да је требало тако да буде, чим сам тако пресудио. — Зашто сте дозволили да се оптуженом Петровићу изда 20 акција Народне бзнке? г-ђа Анка Гојковић тврди да је у пуномоћу прецртала клаузулу у погледу издавања новчаних вредности браниоцу. Не сећам се како је гласило пуномоће. Одлуку сам донео. Признајем.

карцн и пуштају да трљаЈу главу како знају. — Не причајте ту толико! Рекла је то хладно, јер није било горе увреде за њу, но када је упоређују са Јенкидевојкама. — А та опсада, то је сигурно лаж, Јенкн не могу у Атланту. — За месец дана су ту. Кладим се у кутију бомбона. — И ту му поглед паде на н>ене усне. — Не, кладим се у пољубац! Још за часак, па сгоах од Јенкт'а и опсаде нестаде у њој. Све је забооавила на ту

— А ви мислите да сте баш ви тај мајстор? — Наравно, само... да ли то вредн труда? Кажу да силно љубим. Била је бесна на ово ниподаштавање, али нагло се збунн и оборн очи. Видела му на дну очију некн пламичак, чист, жељан! — Наравно, после оног пољупчића, некада, чудили сте се што... — Нисам никада ја... — Е, онда нисте никаква девојка, а то ми ннје мило. Свака права девојка чуди се кад је мушкарац не покуша пољу-

и спуштају узбуђено. И додаде тихо: — А онда и чекам, чекам да избледи сећање на многопоштованог Ашли Уилкса! На то име, оштар бол је пресече. Осетн сузе како навиру на очи. »Да нзбледик То није било могуће, па и да је хиљаду година мртав! Помисли на рањеног њега, како лежи на самртничкој постељи, у заробљеиичком логору, без покривача, без миле и благе руке у својој. И испунн је сву мржн>а на тог добро ухрањеног човека поред ње. Била је и

гло, а из тамно-зелених очиЈу, блесну бес. — Идите до ђавола! Пустите 1 ме да сиђем, док нисам скочила са кола преко точка. Не желим више са вама, уопште никада више, да говорим! , Он заустави, али пре но што је и могао искочити и помоћи

Аицпаули* Л1и*ел * **"" раадибде Иански

Нада је данашњи дански краљ био као престолонаследник у Ници, причају из његова живота ову анегдоту: Једнога дана, када се шетао кејом, приближи му се једна девојчица и рече: — Да вам што понесем господине?... — Немам шта да купим, па према томе, мала, нема шта ни одговори прннц.

Др. Ннкола Петровнћ

Државни тужнлац г. Љуба Ђор ђевић чита оптужницу. — Не, не то. По тој је кривици пала ослобођавајућа пресуда, каже оптужени адвокат Петровић. И поред тога што су многа дела нз оптужнице избачена, она је врло опширна. Први кривац је Михаило Јакозљевић, судија у пензији. Још 1931 године он је био старешина Среског суда. Злоупотребио је тај свој положај, па се неправедеим доношењем одлука огрешио о своју ^ужност — н о закон, каже се у оптужници. Адвокат Петровић је оптужен да га је на то потстрекаваа и наводио, давајућн му мито. Оптужени су и Добросав Ћурилић, чиновник и Никола Стефановић, трговачкн помоћник, што су такође примали од Петровића мито и лажно посведо-

— Од Петровића сте примали<р еЧ; »пољубацс. Ту се осетила мито? т 4 на својим ногама. на своме те- Нисам прниио ништа. ' ре „ у „ нтересант „ и ј е „ во гаа - Г °д. д.а пут. с. »Д .-Ј та војна превлапања Једва ли Бранку Обрадовнћу по пет • хиљада динара, као адвокату по . _ ... I предмету иасе цо*. Ата«аси |.Ј " ва - °п оног 1°) 1= I Драгићевића. Зашто кад он за ту^ Д а Р овао зелени ствар није ништа учннио? л — Сад се не сећам да ли сам 5 Обрадовића ја позвао да буде^ заступник илн је он то молио. 4 Али чим сам му давао новац,4 значи да је радио. Ј И тако оптужени Јаковљевић не може никако да се сетн под којим је околностима извршно дела, која му се стављају на те-

јој, једним скоком се она нађеЈ Да ми носиш!. на улици. При томе јој се сук-\ Дете се врћ удаљавало, кад се ње закачише за кола. За часак^ принц нечега сети и внкну: — све се указа. Рет Батлер — Мала, ходн овамо!... наже и ослободи је. Не удо-ј> Са њом уђе у једну бакалницу стојивши га ни погледом, она^ н напуни корпу сзима могућним одјури. А он се смејао у се-^ стварима за кујну и кућу, па је би, па потера опет коња. Ј онда даде девојчици XVIII Ј — Куда треба _то да носнм, го_ \ сподине?... Први пут од почетка рата^ хук борбе допре и до Атлан-* — Носи то твојој мами! .. рече те. У рано јутро, пре но што^ п Ринц н помилова је по г^ави.

зашумн град својим сопстве

Хиполит Тен Хнполит Тен, славни

ним шумом, чули се топови \ нз даљине, са Кенесо-планино. л Хиполит Тен, славни француПотмупа грмљавипа, вао валв-Ј "» »Р"'и«р н фипозоф „оји ва летња бура. Понвви цут 6иЈ " лик0 утииа1а " а * ра " пу ј Ску литературу сзога доба, био над]ачала и подневну градску^ е ј еднои на С дмору негде ван Х У К У- ф ПарнЗа. Како Ј 'е био навикао да Покушавали људи да је не^ радн гнмнастику, он је радио ичују, да говоре, дв се смеју иЈ дући пољима, онако, шетајућн. заборављају, као да нема Јен-> Једном га прилнком упи7а јв . кија на двадесет и две мнљеЈ дан св љак, који себи није могао од града. Па ипак, свако је о-Ј да објасни какви су то покрети, слушкивао. Изгледало је каоЈ које господин Тен чини, али кад да у граду никоме не иде ни-^ З а несрећу тога вечер^ паде векако посао од руке: ма чиме^ лик и град и поби усезе, сељак била заузета рука, уво је о-* п Р° не « вест кроз село да је Тен ' - « вештац ко;и сдушиивадо, а срав 3 аста,адо/ „ ПОИЈИВа ^ „ по сто пута на дан.

I Ушшшт бр. зп Ј221ШЛ.

рет. Претрес је прекинут. Наставиће се данас пре подне у девет часова у Другом кривичном већу. Оптужени Петровић ће имати да посведочи да ли је давао мито Јаковљевићу, као н сведоцима да -сведоче у корнст његовог клијента. Из онога што је јуче рекао у Другом кривичном већу изгледа да не признаје дело и да сматра да узалуд седи већ девет година на оптуженичкој клупи. — Чини мн се да се овога никад неку отрести. Одговарам за ( ствар за коју сам дознао 1937 го- ( дине, а која се, тобоже, догоди- ( ла 1931 године, каже он. Кад ће, окоме бити крај? На идућим претресима саслу шаће се поред окривљених и о стали многобројни сведоци.

* Ј| сакри осмех среће и задовољшешир, није он учинио ни корака, кој'н би се могао протумачити као нека заљубљеност. Никако се није упуштао у лични разговор, ма да је она наводила вешто на то. А сад, е1 о, и без њеног напора, он дошао на пољупце... И рече хладно: — Нисам за личне разговоре! — Чак је успела да пако набере чело. Или не, пре бих свињче пољубила! — Свакоме по укусу, молим! Слушао сам ја да Ирцн нарочито воле свиње, да су их чак и под коеветом држали, не? Скарлет, Скарлет, ти осећаш хитну потребу да те пољуби човек. То ти недостаје, само то. Свн твоји обожаваоци те се страше, Бог зна зашто, али те се много страше, не поступају како с тобом треба поступити. Треба да те пољуби неки маЈ"стор, који се у пољупцима разуме, ето то^ је! Разговор није пошао правцем који је она желелач Са њиме она баш нема среће. Увек би у тим двобојима извукла краћи крај.

бити. Истина, она зна да се*мора правити увређена, кад се то већ деси, али ипак воли она то... Но, драга моја, храбро! Једног дана ћу те пољубити и свидеће ми се то много. Сада не! И молим вас да се стрпите дотле. Знала је опет да се шали, ели се и опет наљутила. Било је истине у томе што говори. Само нека покуша! — Хоћете ли битн тако добри, капетане, да обрнете кола. Морам натраг у болницу! — Ох, анђеле добротворни, одиста? Дакле су ваши и смрад дражн но моје речи? Добро : нека је далеко од мене помисао да вредне руке задржим од труда за нашу свету ствар! Обрте коња и пођоше назад. — А зашто нисам са вама покушао нешто више и дубље? — Он као да није чуо њену заповест да онај разговор оконча и продужио наивно и даље: — Ја нанме чекам да одрастете. Видите, не бих баш много добно да вас сада пољубим, а што је мог личног задовољства тиче, ја сам ту напросто саможив. Нисам никада осетио жељу да пољубим дечурлију. Задржа смех, када виде, искоса, како јој се груди дижу

сувише узбуђења а да би му ишта могла одговоритн. Неко време возили су ћутећи.* — Сада разумем потпуно сви и између вас и Ашлија. Прво што сам видео: онај небГменн поступак, знате већ. А од онда сам добро отварао очи н ловио. На пример? Но, да га волите још увек романтичном љубављу једне шипарице, на коју он одговара, уколнко му то дозвољава његова честита природа. А и то, да мисис Уилкс ништа и не слути и да је вн обоје вучете за нос. Разумем ја, дакле, скоро све. Само једну ствар не разумем и то дражи моју љубопнтљивост. Да ли је многопоштовани Ашли икада довео у опасност своју бесмртну дупгу пољубивши ваше усне? Ледено ћутање и лице које одбија — једини њ^н одговор. — Добро! Дакле, пољубио вас је, вероватно, када је био овде на отсуству. Алн сада је он по свој прилнци умро, а вн чувате његов пољубац на дну срца својега! Али, ипак, уверен сам, прећи ћете ви преко тога једном. И када будете заборавили његов пољубац, ја ћу... Као ^есна. окрете му се на-

шетао по пољу призивао град. Да ли ће Џонстон одолетн?' ** Тен ' е морао да побегне ноПривидни мир нијв могао да\ у у Париз!... скрије панику која ће избнти^ лако. Живци напрегнути крајње мере. О страху нико^ ни)"е говорио. Та тема била је# забрањена. Али се узбуђење^ изливало у неприкривеним Ј критикама генерала. Располо-Ј " " жење у јавности грозничаво.^ Водоравно ; 1 свечаност, 2 диШерман непосредно пред ка-^скусија, 3 канцеларија — обрнупијама Атланте! } ТО: галама, 4 храни, гоји — јужДајте нам гевврача воји не-Ј " ог 5 обожав.н^ . . „ . . # — самртничка постеља, 6 крпе ће узмицати! Да]тв 1вввог *01и # 6арС|1а грт _ 7 , ове , ко ['/, ц , в1 . ће се одупрети и борити! ^ њом измамљује новац, 8 козачкн Уз ту потмулу грмљаву то-Ј» поглавица. пова, последња одбрана одла-^ Усправно; 1 пехару, 2 заједнизила је из града. Дечурлија и Ј ца код људи и животиња, 3 пастарци. Да бране, запггићени' прен — одузет, 4 поређује — нијош Џонстоном, прелазе и бо-Ј газе преко реке. Бно сив, обла-^ чан дан. Почела ситна киша. ф Сав град био на ногама да их » испрати. У густим гомнлама ^ стајао свет и покушавао да им' кличе. 5* Скарлет и Мајбел Мериве-^ тер-Пикар добиле су дозволу^ да напусте болницу и да виде^ одлазак: ујка Хенри и дедаЈ Мериветео су одлазилн тако-Ј ђе. Стајале су са мисис Мидо-а вом у гомили и пропињале се^ на прсте да боље виде. Иако^ . е Скарлет била прожета оп-# " р ' л "^ 5 у " и " г т г - а га . 6 понос — фнлмска звезда, 7 птом »ељом Југа, да иу^е иЈ п „ 1атан , , на пуш , 1и "лчнјим притезањем пушка опапн. нпак се-

5*6

~Т.

РОМАН ВРЕМЕНА

Хер.&ец1и Ад-амс

Тајна леди Бранон

46 Један моменат ће може бити моћи да нам користи. Доктор Взлберфорс ће моћи да каже суду да је у својој бочици ракије имао две унце нитробензола. Четврт >-нце је употребио за Један опит а приближно једну и тричетврт је нашао у бочици кад је поново измерно нитробензол после расправе поводом смрти лорда Бранока. Према овом резултату мерења отрова он верује да нико није дирао боцу. Слаба тачка овог начина доказивања је свакако у томе што је већ сасбим мала количина отрова довољна да изазове смрт. Ми у сваком случају можемо да се ослонимо на лорда Џемса и да будемо убеђени да ће он умети повољно да нскористи овај исказ доктора Вилберфорса, заврши Кирит утешно. — Валберфорс ће свакако учинити све што може, приме ти Беникин, али после искуства са њим са распразе не верујем да ће поротници имати много поверења у његов зсказ. — Вилберфорс је Ролов добар пријатељ, рече Брус са аоплином. али он није лажов. ■рема томе поротници могу

|слободно да се ослоне на његов исказ бар толико као на исказ сваког другог непознатог сведока. | Беникин слеже раменнма. — Колико може да траје главна расправа? запита он. — Два до три дана мнслим, одговори Кирит. Кема много важних сведока, са наше стране чак и сувише мало на жалост. Лорд Рол ће наравно морати све да понови што је већ раније рекао, осим тога нмамо наша два лекара а позвати су још неки сведоци. Ми не можемо да побијамо чињенице наведене у оптужби. Наша сиага лежи у унакарсним питањима и у доказивању да искази сведока нису довољно сигурни да доведу до неке пресуде на штету лорда Рола. — Зар је још увек немогуће покушати да се докаже да је по среди било самоубиство? запита Темпест на свој лаган начин. — Бојим се да је то збиља немогуће, одговори Кирит. Мп слим да не треба нарочито ца нагласнм да је све предузето да се пронађе неки траг у том правцу. И најмањим ситницама је поклоњена највећа паж ња. Поред свега тога нам ни-

је успело да дођемо до макаквог доказа којн би указивао на самоубиство. — А кад би келнер из Рица изјавио да он није ништа видео и да сматра да Рол није имао прилике да нешто стави у јело? запита опет Темпест. — То би био доказ, али би само у том случају имао пуну вредност кад би келнер могао да положи заклетву да он ни једног тренутка није лорда Рола испуштао из вида. одговори Кирит. — Ја сам говорио са келнером, умеша се опет Честер. Оп је имао да служи четири стола; осим стола лорда НикоЛе је Свега један од та четири био заузет. Из тих разлога је он без прекида ншао тамо амо. Успео сам да сазнам и ко је седео за оним' другим-столом али ми ни то није помогло. Друштво које је седело за суседним столом се сећало ца су за овим првим седела два господнна, алн даље нису обраћали пажњу на њнх. Мн смо заиста радили врло много, много више него у другим случајевима али нам то ни шта није помогло, доврши Честер свој извештај. Беникин опет слеже раменима као да је хтео да каже

да се ту не може нншта ураДИТИ. — Ако би поротници донелн решење да је Рол крив, запита он, да ли би у том случају могли да рачунамо на пресуду на принудан рад? — Бојим се... не, рече Кирит врло озбнљно. У случајевима као што је овај пресуда скоро увек гласи: смрт. — А ако се поротници не сложе? запита Темпест. — У томе случају долази до новог суђења, одговори Кирит. Као што знате. код нас не постоји оно као у Шкотској: ,.Није доказано". Поротницн могу само да изјаве: Крив, или невин. Средине ту нема. Ако се ае сложе долази до новог суђења.. — А ако се поротници опет не сложе? запита поново Темпест. — У теорији би процес могао да се одуговлачи све док не дође до једне једногласнс пресуде, алн у пракси се после трећег суђења одустаје од тужбе; ја се ипак надам да не морамо да помишљамо н на тај случај. Лорд Џемс ће ве роватно успети да издејствујо својим великим говором пресуду: није крив. Беникин је на свој непријатан начин додао: — А ми му сви желимо много среће. Нама је свима стало до тога ца се име породице Бранок очисти од ове срамне љаге. — Ја бпх хтео још да вам кажем, убаци Брус, да је нај-

више по овој ствари учнннла моја сестра од ујака Џоана Ведерберн. Она је била та која је открила да се иза Џоа Ле»:ија крио лорд Никола, а она је пронашла и крађу Роловог нзума. — Врло лепо од ње, рече Беникин са достојанством. Зар она ннје раскинула своју веридбу са Ролом? У том случају је збиља заслужила да јој будемо захвални.

]в штом жељом Југа, да чује верује- само најповољннје најутешније о рату, нпак се» стресе од језе када виде где^ РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ пролазе шарени редови. Па^ БРОЈ 311 мора да је очајно стајало, кад^ °доравно : 1 Пагодо, 2 Табу, 3 ови старци и деца одлазе оди-# Јј ~ "5 а ' 5 °Р*Р — ° 6 ?' е е I г Ф нуто: грог, 6 собе — боли, 7 очит ста у борбу! Било додуше ,Ј_ 0бр11утО; „ ир , „ , и снажннх, млађих људи ту, . онерозан иоји су се прсили у сјвјним у-, ниформама. Па ипаи... , , т , са _^„ р ^ „ 6агер _ , Скарлети се стеже срце одј> обрнуто- глоба — бало, 6 удео сажаљења и страха. Старци,^ ориз, 7 огрлица, 8 агнлан. старнји но њен отац, трудили^ се да држе корак уз такт до-т боша и труба, по ситној кишн-Ј ци. Деда Мериветер заогрнут^ најбоље пред мисис Мериве-^ терове и ишао у пршом реду. 4 (Наставиће се) Ј * или више процеса, било зато* да би пратнли ток једног су -Ј ђења, које их специјално ин- ^ тересује, било да само задово-Ј ље своју радозналост и жељу Ј за сензацијама. { Затим има много њих којн ј су у тој згради већ седели на^ оптуженичкој клупи и из ње^ изашли или као угледни гра-^ ђани или само прешли као о-^

ПРОБПЕМ 57 А. ротцн,га

суђени злочинци на издржа-' ј вање своје казне. Многи од Ј — У толико више треба да I њих С У сцене које су се оди- ф т, грале пред судом запамтили» смо јој знхвални. додаде Брус, | „ „„„„ „ - [

.*. -7

-Ц

4 —-

Ма* у двапотс за

за вечна времена. Онн су на^ Решеље проблема 55 (ф. к-ека)

што Је она верндбу обновила себи искусили споро напредо-^ 2 . г \ 51 ТН?у.^ изт! М-

н што ће се удатн за њега чнм буде пуштен из затвора. — Заиста? Ја им желим сву срећу али... свадбени дар ипак још не бнх поручивао, рече Беннкин пакосно. ГЛАВА ДВАДЕСЕТПЕТА Врло много је људи добро упознато са унутрашњошћу Главног кривичног суда. Пре свега су то они који свој хлеб зарађују ту и свакодневно улазе н излазе из зграде; они не воде много рачуна о драмама из живота -које се ту одигравају .ако немају баш ци ректне везе са неком од њих. Многн су већ позивани као сведоци; отргнути од свог свакодневног посла, они су дали свој исказ, и њнме помогли да неко буде ослобођен нли послат на вешала. Врло је велики број слушалаца који прнсуствују једном

04*. Ке5х04; нлп 0X1; 05-04

ван.е истраге и свнх Формал! Ј > V ностн: понављања. вечнта »ра' м .т аи . вдии. « топа ћања на поједнности, залаже- \ на 07. бели наставл>а са 2) 0X1 ц 5) ње у сасвим споредна прпват- ^ 5ћ4 —д« мат. на и најинтимнија питања Ту Р „„ р у хампургу напорном Труду да се дође ДО > У Хмвургу Јг лвршем турнвр истнне. { осморнце аемачких нацноналнлх . г мајстора. Победно је Хајннке нс1акви Људн већ ЗНаЈУ СВаку ^пред Кордса. Брннкмана н Јунгса. СНТНИЦУ у сали, јер су ТОКОМ 4 Мећу овим ма Јсторнма нарочнто је . _ Ф познат Брнзкман као шаховскп пнДЈТОГ М\ чења безбро .1 Пу-Јсац н тео Р етнчар. Велнко нзнената прелазилн погледом преко { ђсње " а оаом турннру Је шеснае-

стогодншв,н Кл»ус Јунге. „ је то првн наступ на мајсторском турннру н успео је од в<кусвих н рутнннранпх шахнста да добнје 3* бода н четврту награду. Партпја са жмпнм фигг Р ама У Цнрнху у Халенстаднооу су два најбол>а швајцарска цха.ховска мајстора Гроб н Јонер одпгралн 13 партију са жнвнм фнгурама

сале док нису запамтилн свакн и најмањи чвор у црвенаријн, сваки стуб ограде и сваки праг на вратима која воде у слободу илн на робнју. Они су посматрали н своје ближње, како мушкарце тако и жене, И при томе ПОМИШЛ^ЛИ ца ( пред велнкнм броЈем гледа-лац*. ПартнЈу Је решно у своју корнст маЈстор Гроб. Прву партнЈу са жн

их може бити нпкад внше неће вндетн. изузев кроз решетке тамннце нлн на путу једног затвора у други. (Наставиће се)

впм фнгурама пгралн су Гроб _ | Јонер Још 2 децембра прошле го| днне н тек је овог мссеца Јонер по кушао да с .е ревамшира ла претрол>ени пораз, алн ку то инје аошло »а руком