Време, 23. 04. 1940., стр. 9

м %

Уторак, 23 април 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 9

& д

Загребачка књижевнииа Злата Кишур - Коларић добнла две нњимевке награде

ЗА СВОЗН НАЗНОВИЗЕ ДРАМСКО ДЕЛО „ПОВРАТАК

к

Лонпон, априла. — Гђа Чврпс Ђупнен нздала јв прошлз нвдеље у Лондону своју књнгу „Мој пут кроз Синају", са предговоЗагрвб, апрнла I знцнјн уобличила јв у 1вдну це- ром од мајорз С. Џервиса, бивонкурси драмских двла при- | лнну, коју носи кршни сељачкн шег гувернера Синаје.

Једна нова књига 1-%в Ђупиен ,,Мој пут нроз Сина|у"

рећнвич« од стране Матице момак, главни јунак награђеног хрватских казалишних доброво- комада. љаца, уввк су били пропраћени

веииким интересовањем цвлокупне хрватске јввности, нарочито онв ноја се бави књижевним пословнма. Стога се резултати и нмена добитника награде на внм коннурснма очекивају са ве пнкнм ннтересозан.ем, јвр св одлукама жирнја потврђују стара нмена илн открнвају нови кн.ижввни талентн. Последн>им књижевним конкурсом Матице каза-

Гђа Кишур се посвећује децн Гђа Кишур н даље ради. Баш :ада прерађује своје дело у стиховнма «Прнча и збиља" у про-

Гђа Ћулиен изнела је својз ин- ( тересантно путовање од Суеца > 1 све до маластира Свете Катарине, преко полуострва Синаје. Она сматра да је једииа же- на која је успела да пропутује сад. прерађује с,с|. д,пс у стк^ 0 да јз за домаћинв има . ховнма сИрича и збиља у про- . » п па грчке калуђере, за пратиоца , зу. А у раду су «По сунчаним | . ' к и стазама" (успомене нз детињ- 1 А Р абљанв и црнце, као превозно . ства) и роман «Малн људи у ве- ј средство камилу, умзбто про- 1 лнком граду", у коме је изнесен спекта стогодншњи превод неког жнвот бедних, промашених и из- боанцуског путннка, а уместо губљених и то на начин како то | грејалице једну полудивљу мавиди и осећа једна жена-мајка. ј ЧК у-'. Овај манастир Свете КатаМећутк„ вм н домда тако и | рива ооновао је још и „ пзраго р У будуђе гђа Кишур-Колариђ { ј устинИ)ан главнн део свога рада посветиће децн, због којих је и почела д ~ сама | Нзгуеила посао — Само ме једно радује, а то ј је ако сам успела и ако и даље ј будем успевала да својим дели-] ма веселим, бодрнм н забављам : децу ради које сам почела да | пишем и ради које ћу и даље да

зато што се ниЈе тајно венчала Лондон, априла. — Гђа Хилда наставим својнм радом остало, [ Хауерд из Јекслиа по занимању верујте ми споредно ми је. Ра- | бактериолог, нзгубила је своје дују ме и ове нагрде, али глав- ј мебто, зато што није прнстала да

Гђа Злата 1'1ишур-Коларкћ гишних хрватских добровољаца ј&вност је била нарочито изненађенв: од 49 поднесених радова (34 драмсна дела и 14 радио актовки — сзе под шифром) проглашено је најбољим дело «Повратак", коме су додељене обе наградв — Фројденрајхова и Бахова. Аутор је жена. И то жена књижевник, која се до пре 7 гопина уопште није бавила књижевним радовима, иитн писала ма шта што би претстављало јавки рад. Књижевни успеси гђе Кншур Добитиица ја гђа Злата КишурКоларић, рођена Хаџија пореклом Сла-зонка. Потстрек, разлози и почетак књижевног рада Злате Ккшур-Коларић су врло интересантни. До пре седам годнна писала је писмене, домаће задатке своме детету, ћерчици. Учитељи лрочитавши дивне ствари за децу заинтересовали су се за гђу Киоур и замолили је да пише за децу. Најпре је издала књигу деч јих прича у стиховима «Наш весели жнвот", у коме износи сзу своју љубаш према деци, којима се касннје потпуно посвећује. Ускоро у књижарским излозима зсвану друга књига прича «Из дечјвг кутнћа". Књига је обрађена за децу и одрасле, а мало затим трећа књига «Смејте се, децо". После тога гђа Кишур пише и штампа преко 15 игооказа за децу, чији су успеси ванредии. Потом долази већа ствар. «Наднна1 велика тајиа", која је играна у Загребачком казалишту године 1934 са успехом и признањем. Овн се успеси допуњују нозим делом «Летовање тетке Анастасија". Послв овог успеха гђв Кишур штампа ново дело, народвм комад «Стари и млади", који је такође награђен али ни)е игран. Четврту по реду награду добила је ова заиста вредна и обдарена књижевиица за дело «Прича и збиља", игроказа за децу, четврту је награду добила од омалдинског позоришта. Садржај ваграђеног дела Гђа Злата Кишур-Коларић и поред овако великих и вредних дела, није позната ван Хрватске окако како њен рад заслужује. Томв оу криви извесни разлози, којв изгледа гђа Кишур сама потенцира. Гђа Кишур је ванредио повучена дама, која се посветила детету, породици и уз пут, како каже, књижевности, али само у толико, да се то и кући никада не осети да домаћинство

на је моја радост сазнање сам све то почела ради деце. Посматрајући гђу Кишур, жену-ауторку и мајку, имали смо утнсак да је њој најглавније љубав према детету и љубав њене Двчје читалачке публике према н.о). К. Д. Са парисних трна

прикрије своје венчањз. Године 1936 када је ступила на рад у Институт у Питербороу, гђа Хауерд није била удата. Али када се годину дана касније верила, секргтар Института рекао је да је боље да прикрије своје венчање, јер ова компанија не узима у службу удате жене. Како она није хтела да прикоије свсје венчање, добила је плаћени отказ,

■ СМРТ ДР. МОМЧИЛА 1 {ИВАНИЋА, ИНСПЕКТО Ј РА МИНИСТАРСТВА ♦ ПОЉОПРИВРЕДЕ У ПЕНЈ ЗИЈИ ) > I > > * I > > >

Јуче је, после дугог н тешког боловања, преминуо др. Момчило Иванић инспектор Министарства пољопривреде у пензији. Покојви др. Иванић рођен је у малом Мокром Лугу 28 августа 1886 године Отац му је био полицнјски чиновннк а мајка учитељица. Основну школу свршио је у Ваљеву, а гимнази)у у Кра»у,евцу 1905 године. Исте гојине упнсао се на Технички факул тет. Но, ускоро напушта Техничкн факултет и прелази на Филозофски и узима библошку групу. Дипломирао је 1910 године. По свршетку факултета одао се политици и новинарству. У Светском рату учествовао је као обвезник чиновничког реда у комбинованој дивизији генерала Михајла Рашића. Са Солунског фронта 1916 године српска влада послала га је у Париз, ради проучавања. Године 1921 изабран јв за посланика Среза травничког. Народни посланнк бно је до 1923 године. Као новннар уређивао је »Самоуправус и »Раднкал«. Године 1927 дато му је хонорарно место у Централном хигијенском заводу, где је радио на научннм истраживањима. Године 1936 постављен је за инспектора Министарства пољопривреде, где је био све до децембра 1939 године, кад је због болести пензионисан. Као научник много је радио на усавршавању биолошке науке. Написао је на нашем и на страним језицима много брошура, чланака и књига. Оштампао )в »ДечЈе песме«, које доста потсећају на песме Јована Јовановића Змаја. За собом оставља незбринуту породицу: супругу Ружу, ћерку Веру, студента фнлозофнје н сина Михајла, ученика 7. разреда гимназије. Сахрана ће се извршити данас, 23 априла у 16 часова из капеле на Новом Гробљу.

ВЕЛИКА КРАЂА V КАПЕТАН МИШИНОЈ УЛИЦИ Жена једног чиновника украла својој пријатељици касету са 116.300 динара и златан нанит

Из стана трговца г. Станоја В. Јосића, у Капетан Мишиној 8 на трећем спрату, нестала је касета са 116.300 динара и златан накит у вредности 14 000 динара. Лопов је сатаром обио орман у славаћој соби. Захваљујући савесној и вештој истрази Кривичне поли ције, прави лопов је ухваћен. Новац и накит украла је најбоља пријатељица супруге трговца г. Јосића, Надежда Јовановић, жена једног познатог државног чиновника, мајка једног детета. Док јој је прнјатељица бнла на Врбнци Код гђе Раде, супруге гЈосића, долазила је често н»ена најбоља другарица Мадежда Јовановић, која се пре две године удала за једног држав ног чиновника. Она је свраћала готово сваки дан. Пред празник рекла јој је гђа Јосић: — Сутра кемој да долазиш. Изаћи ћу са мужем и дететом на Врбицу... Надежда је већ тада одлучила да у стану своје најбол>е другарице изврши дрску крађу. Сетила се да је у орману, који се налази у дну спаваће собе, видела велику челичну касету са свежњем хиљадарки. Новац јој данима није давао мира. Имала је велике прохтеве и хтела је на сваки начин да дође до новца Није бирала сретства. Чим је чула да њена другарица цело по подне неће бити код куће, одлучила је да икорасти згодан моменат.

Јуче је отворена нованружналинија Народно позориште - улицаКнеза Павла - адмирала Пикоа - Гетеова • Краљице Марије • Поенкареова

Са пропећем оживепа су тркалншта у Паризу. И понрај рата безброј елегантних манекена привукао је пажњу својим последњнм моделима модннх кућа. Овај снвн капут оперважен је прн дну срегоном лнснцом

Трамвајска линија број 7 (Калемегдан — Коларац — Ново гробље) и локална линија 9а (Ново гробље — Адмирала Пикоа) замењена је јуче аутобусима. Јучв ујутру од Народног позоришта први пут су кренули аутобуси кружном ЛИНИЈОМ: НврОдно позориште — Кнеза Павла Адмирала Пикоа — Гробљанска — Краљице Марије — Мајора Илића — Жоржа Клемансоа — Поенкареова — Народно позориште, и у обрнутом правцу. »Фамозна« седмица причињавала је Београћанима велике тешкоће. На првом месту због веома малог броја кола која су саобраћала на тој лннији, и због техничких немогућности постазГ- ГРАДИМИР ЦВЕТКОВИЋ ЧИНОВНИК ТРГОВИНСКЕ КОМОРЕ ПОЛОЖИО ДОКТОРАТ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ Београдски универзитет добио је јуче једног новог доктора. Г. Градимир Б. Цветковић, чиновннк Трговинске коморе у Београду, одбранио је своју докторку тезу са одликом пред комисијом, ко-

ПИРИНАЧ НА КРЕОЛСКИ НАЧИН. Врло је ретко да се спреми пирннач, тако да свако зрно набубри и остане апсолутно бело, као што умеју да га скувају Креолке. Узмите 250 грама пи-

запоставља за рачун свог литврар Р инча - сипа )Т е у решеткаст =уд иог рада. У томе лвжи и нвмогућност, што смо једва сазнали главни сиже њеног најновијег кљижввиог двла, драме «Повратак", које је однело обе књижевне награде Матице х. к. доброзољаца. Радња у најновијвм делу обраћује сећања и личне доживљајв из треће године светског рата. Један се чин догађа у јед*ој војничкој болници — где јв ауторка тада била добровољна болничарка, а други и трвћн у јвдном слввонском селу. Ауторка је те прежнввле дубоке догађаје носила у себи преко 20 година и твк сад, кад је букнуо нови рат, осетила )в потрвбу да то све напише. Сетила се рањеника које јв нвговала, сетнла се њихових рвна н нвсрећа. Свтила св жена. ма}ки, верениц« које су опседале болнице или писмнма тешиле рањене или пак тражилв ебавештења. Колико је ту било тужних и потресних призора. То све кроз сећањв гђа Кишур пустила је да још једном продефиЈ»Уј « пред « Т својој компо-

Последњнх дана појавили су се у Лондону сламни »жираде« шешири, на чијнм је пантлнкама утиснута ратна девнза иЋутнте«.

и прелите га кључалом водом, мешајући га дрвеном кашиком све док ситне бле тачкнце на пиринчу потпуно не ишчезну. Пустите затим овај пиринач у шерпу, у којој је проврела посољена вода. Шерпа треба да је врло велика, јер уколико се пиринач курв у доста воде, у толико је бољи. Пустите да прокључа 15 минута, затим га оцедите добро и ставитв га у другу шерпу, коју ћете метути на крај умерене ватре док пиринач не набубри, и одмах додајте једно добро парче бутера, око 50 грама. Овако ^премљен пиринач је изврстан уз сва јела као за рибу и месо у сосу. СПАНАЋ СА ЈАЈИМА ПЕЧЕН | У РЕРНИ. — Обарите килограм спанаћа у сланој кључалој води и пошто сте га добро оцедили, пропасирајте га кроз сито и метите на машину. Ставите у шерпу једну хашику бутера, сипајте спанаћ, посолите, побиберите, додајте по укусу мало морског орашчета и залите све врелим млеком. С друге стране умутите кајгану од четири јајета' и сипајте у спанаћ. Помажнте модлу бутером, сипајте ову смесу и пустите да се пече четврт сата на умереној ватри. Служитв у модли док јв топло.

Г. Граднмнр Б. Цветковнћ ■ ју су сачињавали г. г. др. Ђорђе тТасић декан Правног факултвта, *др. Милан Тодоровнћ редовни Ј професор и др. Љубомир Дука*нац доцент Правног факултета. • Дскторски рад г. др. Цветковнћа спада у домен економско финансискнх наука и носи назив »Ограннчење трговине пшеницомс. Овај рад имао је за задатак да расмотри разлоге, који су про узроковали разна ограничења на тржишту пшенице и спровођење државне интервенције на тржишту пшенице од 1931 године до Хданао.

љања дуплог колосека у целоЈ дужини. На лннији Калемегдан — Ново гробље саобраћало је само 6 трам вајских кола са приколицама. На линнји »деветке« саобраћало је такође 6 трамвајских кола алн без прнколица. То је било веома мало да се саобраћај обавља под нормалним околностима. На новој кружној лнннјн саобраћа 12 аутобуса Сва ова кола сада ће се употребити за појачање осталог трамвајског саобраћаја. Трамваји су пропорцнонално распоређенн на остале трамвајске пруге, којима је то најпотребније. »Десетка«, »дванаестицас и »шестица« добили су појачање. На линији Дедиње место 8 кола саобраћаће 12. На линији Вождовац повећано је само број локалних кола од два на шест. На »Шестицис је појачак такође саобраћај. На новој кружној линији у оба правца саобраћа од јуче 12 аутобуса: шест у једном и шест у другом правцу. Путања је израчуната у минут.

У суботу после подне зазвонила је на вратима стана гђе Јосић. Врата је отворила седамнаестогодишња служавка Алојзија Цимерман. Надежда јој је рекла: Обнјање браве на орману — Отрчи, мала, до киоска и купи ми упутницу. Служавка, која је често виђала у кући Надежду Јовановић није посумњала ништа; пустила је жену у стан и отишла да послуша. Крадљивица се одмах бацила на посао. У кухињи је нашла велику сатару за месо. Њом је обила браву на орману. Из преграде ормана извадила је челичну касету. Истог тренутка појавила се слу жавка са упутницом на вратима, али није приметила ништа сумњиво. Да би сакрила касету, Надежда је оставила у једном прозору. Служавка је опет била на сметњи. Зато је крадљивица испунила упутницу на педесет динара и поново је послала на улицу: — Иза угла ћеш наћи нашег слугу. Он ће новац однети на пошту. Служавка је отишла, слугу није нашла, па се вратила у стан. За то време касета је већ била скривена на добром месту. Надежда Јовановић је тада понудила служавци 300 динара, ако пристане да пређе код ње у службу. Крађу је трговац г. Станоје В. Јосић приметио тек сутрадан изјутра, кад је хтео да стави у касету новац Врата ормана су била обијена. Одмах је о томе извештена Кривична полиција. На лицу места извршен је увиђај. Осумњичена је одмах седамнаестогодишња Алојзија Цимерман. Све је говорило да је она нзвршнлац крађе Несрећна девојка није смела да посумња на Надежду Јовановић, коју је познавала као газдаричину интнмну пријате љицу. Новац је нађен у кућн крадљнвнце Захваљујући само обазривости и проницљивости иследних власти, дознало се да је у критично време још неко долазио у стан. Једна ситница указала је на прави граг. И поред интервенције да се не врши претрес у стану Надежде Јовановић на Дедињу, полиција је извршила своју дуж ност. У куферу полиција је пронашла касету са новцем и накитом у куферу код настојнице зграде- Ту је ствари од вредности оставила Надежда Јовановнћ, под изговором да је новац извадила из банке због тешке ситуације у свету. Казала је да се у касети налази новац и да га треба добро чувати. Чим је нађена касета, полиција је ухапсила Надежду. Она је кроз плач признала. Њен муж је очајан... Разговарали смо са гђом Радом Јоснћ. Она каже: — Никада не бих веровала

Свих 12 аутобуса морају да оби- "„гч<х Д а =«= Г Цу своју стазу 30 „икута. У Д* Че ™ учннити нај«ол,а

том погледу постигнута )е огром на уштеда у времену. И поготову када се то упореди са 42 минута које је време бнло потребно »седмицис да направи свој пут од Калемегдана до Гробља и натраг. другарица. Она је знала за новац, па се одулчила да изврши крађуНадежда Јовановић је свршила осам разреда гимназнје. Била је неко бреме чиноЕница

Пазкте шта пнјете!! Ако се сода вода авправи нз воде ко)а анЈе баш најбол.ег оаетава вли коЈа не одгч.вара Вашем органнзму с гиме се Је аобол^ шао свмо укус водв алв њезин еастав остао 1в истн Слаб по Ваше здравље! Ако Вам ]• акако могтћв овЈтв чнм чешће ивпгу иаЈбољу мннералну воду нз Раденскв бањв. коЈц Ј* гЈмно лековита Ону са црееннм сррма ДобвЈе се у свакоЈ бољоЈ радњн Сговарнпгте Београд Р Неднћ. Стншка 1 Гвл 20.37?

у Набављачкој задруги. После тога се удала и добила је у браку једно дете. Кроз плач је изјавила да се на крађу решила, зато шго јој је требао новац.

Крушевачка хумака дрцИпва о празнмку Броици оденула 160 деце Крушевац, 22 апрноа. — О дечнјвм празнику Врбици крушевачка хумана друштва и имућнији грађани оденулн су преко 150 сиромашне дзце. Тако је хумано друштво „Џивџан" оденуло 50 мушке и женске деце. Хумано друштво .ЈЈобра нарав ' (угурсузи, баксузи и намћори) оденуло је 39 деае и то угурсузи 13, баксузи 13 в намћори 13 деце. Коло српских сестара оденулу је 15 деце, официри и подофицири Барутанског батаљона двоје деце, г. Мита Величковић, индустријалац из Ниша, у спомен свог сина Манојла, индустријалца и оснивача хуманог друштва Д1нвџан'', оденуо је десеторо деце, г. Тихомир Дреновац, индустријалац, у спомен своје покојне супруге Амалије, десеторо деце, г. Пушан Стојаднновић, грађевинар шесторо деце к још неколико имућних људи, тако, да број оденуте снромашне деце прелази 160. Сва деца добила су једнака одела.

КРВОПРОЛИЋЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ Због менице од 70.000 динара смртко ранко брата Смедерево, 92 апрнла. — У мирној Смедеревској Паланци одиграо се један трагичан догађај: Драга Стенковић, син понојног Стојана СтанковићаКадемара, због меннце од 70.000 динара смртно је ранио из ловачке пушке свог брата Стеву. Све до смрти оца, Драга Стан ковић био је примеран син, а живот у старој патрнјархалној кући Стојана Калемара текао је г.ако се само пожелети може. Међутим, после очеве смрти браћа су разделида имање и тада се Драга оженио једном врло лепом девојком. Једног дана у лепу жену Гоага Станковића загледао се директор Француско-српске банке у Новом Саду. Директор се лепој Мици врло дуго удварао. Мица је позеоила свом мужу да јој се директор удвара. Тада се пронела вест кроз Смедеревску Паланку да је Драга продао своју жену директору француско - српске банке за 100.000 динара. Г-ђа Мица је пепо живела са својим новим мужем, а Драга Станковић се ускоро оженно једном учитељицом. Живот је текао даље. Пре извесног времена Драга је замолио свог брата Стеву да му потпише меницу на 70.000 динара, како би спасао свој презадужени део имовине, која му је остала иза оца. Рок плаћања менице 16 већ прошао и Стева је отишао код брата да га запита да ли ћв регулисати свој дуг, јер је и његова имовина услед тога дошла у опасност. Ускоро, после препирке, браћа су се по- • тукла. У једном моменту, Драга је сг.инуо са зида окачену ловачку пушку, нанишанио на брата и смртно га ранио у обе ноге. Тешко ран>ени Стева пренесен је у болницу, где су лекари констатовали да су му обе ноге поломљене и да има врло мало изгледа да ће остати у животу, пошто је изгубио много крви. Конкурс за судсне порумнике Министарство војске и морнарице објавило је конкурс за пријем 27 кандидата-дипломнраних правника за чиновничке приправнике VIII положајне групе, који ће се, по издржаној прнпреми, примнтн за судске поручнике. Рок је за пријаву 15 мај ове године. Услови конкурса виде се из Службеннх новнна бр 90 од 18 овог месеца и у службеном војном листу бр. 14. Обавештен>а даје судско оделење Миннстарства војске и морнарпце н сае команде војних округа .