Време, 23. 04. 1940., стр. 8
СТРАНА 8
ВРЕМЕ Уторак, 23 април 1940
Ушупр I [1. „Српски карод сазнао је у својој тешној и славној прошлости за све тајне рата и мира" - кажв Њ. Св. Патри/арх у својоI посланици
Пкција за зближење англиканске и православне цркве Епископ гнбралтарски г. др. Буистон и севретар Кантербериског бискупа г. Даглас у Београду Они ће 5 м а/а Њ. Св. Патригарху др. Гаврилу предати писмо потавара англинанске цркве
ГАБРИАО ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРЛВОСЛАОПИ ЛРХИЕПИСИОИ ПЕЋКИ МИТРОПОЛИТ БСОГРЛЛСКО.КЛРЛОВЛЧКИ И ПЛ1РИЈЛРХ СРПСКИ Богопзу&ивом православном свештенству српсном. благочестивом наропу српсном, пеии нашО| у Духу Светоме. благопет и мир од Господа нашег Исуса Христа. а од смерности Наше топли патри|аршни благослов и радосни уснршњи поздрав Христос њаскрсе!
Очајно стање у коме се данас налази живот људи и народа и страшни догађаји који св одигравају, намећу питањв: нуда се то нде н где ће се доспетн? Изгледа да на ово пи
Овај поздрав радостн и победе, праћен одјецима милозвучних звона са црквеннх торњева, смерним треперен.ем светлих зранова из осветљених Божјих храмова и дивном хармонијом богослужбених песама — објављује побожним хришћанима светог Православља освит лучезарне зоре Великога дана, празника над празкици^а, торжества над торжествима, славнога васкрсења Господа н Спаситеља света. Пред хришћанским човечанством васељене стоје два највећа чуда. Прво, да је Бог сишао с неба на земљу и постао Богочовек, а друго, да је Богочовек пострадао и умро разапет на крсту ради спасења људскога рода. Прво је дело неизмерне мудрости и силе Божје, а друго дело бескрајне љубави и доброте Божје. У првом је делу доброчинство, које је само Бог могао учинити човеку, у другом безакоње, које је само човек могао учинити према Богу „Жалосна је душа моја до смртн" Јерусалим, град свети изабранога народа, вековима је очекнвао обећаног Меснју и са поносом и гордошћу проповедао долазак Цара Израиљева, чезнуо је са надама за својим Спаситељем. И дочекао га је и пресрео у тријумфу радости и одушевљења са маслиновим гранчицама, символом мира, са врбнцом од финика, снмволом победе. И овај град Божји постаде свечано уточиште Цара над царевима, Богочовека, Спаситеља света. Деца Изракљева толико су била одушевљена и благодарна, да су у запггиту свога Месије била готова са оружјем у руци отпочетн крваву I борбу против непрнјатеља Исуса Назарећанина, непријатеља који су у синагогама и у синедрионима потајно ковали злочнначке планове како да дођу главе цовоме Цару Израиљском. Грађани јерусалимски славили су долазак Христов у свети град, у престоницу Палестине, и певали му: пОсана, којн нде у нме Господње, Цар Изранљева (Јов. ХШ 13). Но безакоње људско ннје могло са лажним манифестацнјама покрнти трулеж посрнулог града, ннти је дало отклонити притворство и моралну пустош грађана обећане земље н њене престонице. Површна љубав неблагодарнога народа за час је уступила место злобној загвнсти и пакленој мржњн. »Жалосна је душа моја до смртна, тугује Спаситељ. Јер град Јерусалим, јуче позорница величанственог празника љубави н одушевљења, данас постаје поприште најсвирепијег злочнна и најужасније трагеднје! Јуче дочекује и поздравља Цара Израиљева, а данас га као осуђвника прнкива иа крст страшне Голготв! Јуче му одушевљено пева: Осана, а данас у пламену мржње дивљачки виче: Распнн га, распнн! Ннкада и нигде нијв злоба људске мржње дошла немилосрдније у сусрет љубави Божјој, као што је то био случај у страшној трагедији страдања и смрти Христа Богочовека, који је чак и на своме самртном пасу молко Бога за своје му-
чнтеља: »Оче, опростн нм, јер не знаду шта чнне»« (Лук. ХХШ. 34). Ннгде и никада није величанственије трнумфовала свемогућа сила Божја над слабостима и заблудама човековим, као што је тријумфовала у славном н победоносном васкрсењу распетога Хрнста Спаситеља, којн је раскинуо окове смрти н отворио врата вечнога живота свнма људнма и свима народима васељене. »Јл Сам врата, ко уђе кроза ме спашће се... Мнр вам!... Прнмнте Дух Светн!« (Јов. X 9, XX, 21. 22). И данас, звонким гласом свога сввтог еванђеља, васкрсли Спаситељ понавља оне речи које је управио некада заблуделим Изранљцима: »Јерусалнме, Јерусалнмв, којн убијаш пророке н заснпаш камењем послане к тебн! Колнко пута хтједох да скупнм чеда твоја као кокош гннјездо своје под нрнла, н не хтједосте!а (Лук. ХШ. 34). Свет се налазн на мрачном распућу Ми жнвимо у временнма и прнлнкама, у којнма је хладни и бездушни матернјализам све изврнуо и изопачио. Ова савремена неман довела је у пнтање веру, истину, љубав, правду, слободу, мир, цивилизацнју, садашњост, будућност н све идеалнв вредности, па н сам развитак духовнога живота. А вера је правило живота. Без љубави живот није идеал, већ груба професија. Све што се заснива на разуму и споразуму људЈ без вере у Бога, нема ни сталности нн I вредностн. јер му недостаје , духовнн основ и морална под- ј лога, без чега не може бити ј нн идеала нн врлнне. Хришћан | ско учење допринело је стварном и практичном развнтку човекове слободе. без које нема праве цнвилизације. Материјализам је разбио и ослабио духовну снагу и јединство код савремвног човечанства. Отуда денашњи живот стење под теретом софизма и физичког насиља, коме је циљ груба себичност н властољубље Свет се налази на једном опасном и врло мрачном распућу, са кога са великнм страхом и неизвесношћу гледа у своју будућност. Он је нзгубио унутрашњи и блиски спој и везу са Богом. Његова савест је под тервтом прекора душе и срца човекова и он лута и тражи анђела утехе, али духовно ослабљен и обезоружан, он је изгубио себе, он нема снаге н моћи да издржи и савлада тешка искушења која га сналазе. Он не уме да се поврати идеалима еванђеља, да се одазове васкрслом Христу, који га зовв: »Ходнте к мепн свн којн сте уморнн и оптерећенн н ја ћV вас одморнтн« (Мат. XI. 28). Он се несвесно одметнуо од »Оца мнлостн н Бога сааке утјвхеа (П Кор I 3). Он се губи н несвесно срља у мрак н пропаст! Једа н незнабожачкн фнлозоф старога вена учио је да )е право наснља нсто што и право врлнне. Један европски ндеолог нашега времена учи: да с нла јачега оправдава наснље с гледншта правне науне! Између ова два паганска учења данас се налазн уКљешТена н прнтешаена хрншћанска ци[ внлнзација савремене Европе!
ног васкрса. У њој је главни и темвљити стуб и сигурни ослонац наше срећнв будућности. Прослављајући у радости и весељу светло и победоносно
тање нико од смртних људи не | Васкрсењв Христа Бога, дароможе и не уме одговорити. Но давца свакога добра, приблитачан и реалан одговор на ово жнмо се јвдан другоме топлипитање налазн се само у еван- ном искрене љубави и повеређељу васкрслог Спаситеља. Та- , н.а, оснажимо се братском сломо је она лествица спасења, гом, сврстајмо наше непробојкојом Бог прнвлачи човека к | не редове око нашег омнљеног себи и која је у стању да спа- I народног Краља Петра Друсе човечанство од пустиње гог Карађорђевића и тако мрака и смрти. Само светлост збратимљени и уједињени, на хришћанског учења и хриш- | путу еванђелског живота и роћанског морала може уклони- дољубнвог рада, стојмо на брати слепило са очију људи и нику наше златне слободе^ у народа и повратнти нх ка | нашој народној државн и мрХристу, који је пут, Истнна н лој отаџбини Краљевини Југожнвот (Јов. IV. 6). Јславији! | На овоме путу еванђелскнх У одбрану своје егзн- ,дв »" а « родољубивих дужио. . сти, на путу којн је освештан стенцнје Н своје СЛО- оВетлим траднцијама нашнх боде српскн народ | славннх пр дака, на путу амауложнће све своје сн нета нашв муч^нчкв прошло«« „ ..лилпл«« СТЈЈ, пратшђе Н4« сввтн бл^гопв, Снагу н еамопожр- Г0СП0Е и мат ..^ ^убав в »ше Православне Српске Цркве, која непрестано уаноси топле молитве н побожне хнмне извору мнра н 1сваке среће и благостања, Господу нашем Исусу Христу, нојн Ванстнну васкрсе! Благодат и љубав Божја са свима вама| Амнн! На Ускрс 1940 године у Срем. КарлХЈВцима
Иринеј Ћирнћ и др. Иринеј Ђорђевић, који су боравилн и радили у Еиглеској. Мали енглески човек и грађанин има једно дубоко сећање и велико одушевљен>е за српског човека као борца и војника, јер га је упознао на Солунском фронту и на другим местима, где су заједно ратовали. — Дужан сам да не заборавим једну значајну ствар. Ми смо нт- I сто тако горди, што је Н>. Кр. глнканске цркве. Као прет. Ввс Кмј н р , м „ сиив 6 ' ио ставницн англнканске цркве ( с „ и ђ>в у о.ефорду и успта.н. они имаЈу за цил» да ствбре ■ на њега ј в и да нас драга сваком што ближи контакт између Енглезу. англиканске и православне' Г. др. Букстон н Фадер Даглас
У Београд су допутовали у нарочитој миоији епископ гибралтарски г. др. Харолд Букстон, који је истовремено и англикански епископ за Југоисточну Европу, и стари пријател* српског народа г. Даглас, познат под популарним именом „Фадер Даглас", лични секретар бискупа од Кантерберија, поглавара ан-
цркве. Они ће у Београду сачекати још двојицу делегата англиканске цркве, који се тренутно налазе у Букурешту, епископ Глостерског једног од најпознатијих теолога англиканске цркве и епископ Јужног Лондона г. др. Парсонс. После тога отпочеће званичне посете претставннцима цркава у Београду, Загребу и ЈБубљанв. Г. Даглас је био до сад двадесет пута у Београду Лични секретар Кантербериског бнскупа познаје Београд одавно. Први пут посетио је нашу престоницу 1884 године. Отада је г. Фадер Даглас био у Београду двадесет пет пута, а једана-! претставницима I ест пута ншао је аутомобилом ' ва _ Говорећи о Кантербериском бн-
истичу заједнички захвалност претседнику Крал»евске владе г. Драгиши Цветковићу, који је у Нишу омогућио оснивање Енглеско-српског дечјег дома, за чији рад и успех он непрекндно показује великог интереса. Порука Кантербериског бнскупа Југославнјн Додирујући значај мисије коју има њихова делегаци1"а, Фадер Даглвс каже: — У Лондону постоји један комитет од шесдесет личности из редова свештеника и епископа, који се редовно састаје и расма тра однос англиканске цркве према осталим црквама. На једном од тих заседања донета ј« одлука, да једна делегација оби ђе све балканске државе н ста вн се у што тешњи контакт сг њихових црка-
Г. др. Харолд Букстон, епископ гнбралта, кн — Рат је омео да одлука од прошле године буде остварвна: требало је да једна делегацЛја англнканске цркве учини посету српској православној цркви, са којом је за време рата и после рата имала присне везе. Сада <а«о мн дошли да те везе учврстиИо. Наша миснја је хришћанска. Ми ћемо овде разговаоати само о прквеним стварима. а никако о политици. Цркза 1е ван свих аолитичких ствари. Ми желимо да наши разговори са претстав*ицнма прввославне цркве паду лепе резултате. да се односи учврсте н дође до стваоања 1вдне уније измећу англнканске и српске правсславне цркзе. Г. Фадер Даглас није само духовно лнце Он је претседник "Уннверзитетског савета V ТТондону, што значи трећа лнчнзст на то ; ннстнтуцнји, која има 24 000
скупу, ко;и има сада 76 година. алн је још увек пун енеогије. Фадер Даглас вели: — Поглавар англнканске цркве' и кантврбериски бискуп замолис ст у лената Он жели да се састаме је да истакнем преко штам-ј не са свима ректоо-'ма унивео-
твовање
Наш српски народ пребродио је толнке страшне буре жнвота и сазнао у својој тешкој алн н славној прошлостн све тајне рата н мнра. Иснуство га је научнло, да у светин.н своје нацноналне православне вере светосавскнх траднцнја зна ценнтн н чуватн све вредностн духа н слободе. Он је вазда бно, остаје н остаће V сва времена веран н одан васкрслом Спаснтељу, »у слободн, којом нас Хрнстос ослободи« (Гал. V. 1.). Он ће н у овнм тешннм временнма аманет св. Саве нматн као свој путоказ, он ће, у љубавн, братству н једпнству својнх снага, у одбрану своје егзистенцнје н своје слободе, уложнтн све своје снле, сву своју снагу н све своје пегендапно самопожртвован.е н победоносно ће нстрајатн у савлађнваау свнх тешноћа и евентуалннх нскушен>а данашн.нце. Својг народну пословнцу: »На муцн ^е познајтт јуиацнп, Србни <е својнм жнвотом претвооно у I јвчару одржана скуппггина стварну н непобнтну нст?»чу. , носилаца Албанске споменице, I на којој је изабрана нова уПрнблшккмо се ТОПЛИ права на челу са г. Страшннон нскпене љубагн, | миром ВаС!,ћем ' »« 0 "" ом нз осважимо се братском
СКУПШТИНА НОСИЛАЦА АЛБАНСКЕ СПОМЕ НИЦЕ У ЗАЈЕЧАРУ Зајечар, 22 апрнла. — Јуче јв у сали хотела »Луврс у За-
. пе. да он има веливе и искрене , нтвта „ од иас из Београпа. Засимпатије за српску прввосаав- - ј ну цркву. Он жали, што му се није дала прилика да дође у ЈуI гославију, иако Је имао позив још пре више деценија. Први српскн Патријврх Димнтрије, оно је пични пријател св садашн.нм поглаваром англиканске цркве н молио га Је да Посетн Србију. Пр« вишв гопинв ..«■ I ни ,. стит , у„ ошљ , терберискн бискуп прошао 1е | бродом и успео да види само Дубровник. , Поглввар англиканске цркве написао је ^едну знамениту по- ( РУ К У југослованском народу. која почин«е следећим речима: •Хрнстос Воскресе! Нека мнр | који влада за време Ускршњих 1
греба и Љубљане. да им преда писма која је понео од канцепапа Уннвеозитета. лорда од Атлона, ро^еног брата енглесКе ковљипе Мери. који је сада постао гувернрр Ка^аде". "Фапер Даглас носи;' ттооеа тога и ттиђмч каноелара Уннверзитета у Пондону за све наше студенте. у којима
Исто тако г. Фадер Паглас понео је од кардинала Хизле ; а т1исма за надбискупа г. др. СтетЛснеца, за папског нунцнја у Београду и бискупа г др. У1чића. На крају г. Фадер Паглас даје најзначајнијн податак: — Петога маја бићемо прим-
празника донесе мир и с*етлост . пенн код Њ. Св. Патријарха Српхришћанској Европи» нека брат- ског г. др. Гаврила, коме имамо ство људи и једнакост нацијв да предамо лично пнсмо, које иу влада светом..."- ј је упутио поглавар англнканске ! чркве и Кантербериски бискуп. уннју англнканске I Предаја писма имаће свечан *а, рактер. Н православне Цркве п 0 завршеној мисији у ЈугоЗадожава^ћи се ик пгсати пе- славији, делегацн : а ће отпутовалегације англиканске цркве, Фа- , ти у Софију и Царнград, а задер Даглас је рекао: ' тим у Италију. Синоћ |е затворен Пролећни са|ам Синоћ у 19 н по часова затво- . леко превазишао прошли Проло да стане аутомобнлом у које ј р вн ; а овогодншњн Пролећнн ме- ! пећни. Број посетилаца бно јв о-
Г. Даглас лнчнн секретар Кантерберисног бнскупа преко Варшаве и Букурешта у Београд. Г. Фадер Даглас говори | неколико језика, па и руски. Го- ј дине 1916 добно пасош, потпнсан пнчно од Стаљина. Фадер Даглас путовао је ши- ј ром наше земље. Познаје, сем . Србије, Хрватску, Словеннју, I Далмацију, Босну, Херцеговнну. Обишао је градове: Сарајево, Мостар, Дуброзник, Сплит, задржавао се дуго у Загребу, | Љубљани, а најмнлије му је би-1
• СЛОГОМ У овнм велнким данима празновања страдан.а, смрти
I Зајечара. I Новој управи стављено је у дужност да врши многе пословв Удружења, које ранија I управа због своје неактивно, сти ннје свршнла. Као најхнт-
село и да разговара са сељацима и децом. — У Енглеској постоје стварне симпатије за Србију и Југославнју, — каже он. Ми смо поноснн што је данашњи енглески Краљ Ђорђе кумовао Краљу Александру и што је кум вашем I Краљевском Дому. Чнме се могу
ћунзродни сајам узорака. Сајам је успео да превазнђе све очекнвања. Успех овога сајма био је свестран. Он се огледа како у броју нзлагача, тако у посети и у броју и обиму закљученнх поспова. Излагачи су потпуно задовољни. Вепнкн број нзпагача већ је
васкрсења нашег Спаснтеља и ннје управа има одмах да при Господа, када милионн поаво- ј ступи уписиваау свих носи-
славних хришћана у тузи чемеру поеклањају глазу пред 1 страшном Голготом, капа се њнхова туга светпошћу Васкрса Хрнстова претвара у победоносну радост, када снла Бож а подарује, место чемера и очајања, душевну утеху, олакшање и окоепљење — наша је хрншћанска и родољубива дужност, да у побожним мислима расуђујемо о извору, о величини, о чврстнни и доброчинству наше свете православј не вере н о н>еној благотворној | историјској улози у нашој верI ско-моралгој народној судбини Јер »вјера је наша она побједа, ноја побнједн св.;јет« (I | Јов V. 4). У њеној тајнн, по Оечнма једног апостолског мужа, налазн се најдрагоценнје благо човена. У њеној чудотворној сили налазн се онај ненсцрпни источник величинв нашег духа, чвличности наше воље, жара нашег родољубља, огња нашег јунаштва и самопожртвовања. У њој је јединство наше духовне и физичке снагв из које је заблистала зора нашег народног н држав-
паца Албвнске споменнце, који до данас ннсу учлањени због необавепггености.
| све објаснитн велике н нскрене сада задржао изложбени про| снмпати е енглеског народа пре- стор за Јесењи сајам. Нема веће ' ма Србијн? ј фирме која је учествовала на Тим, што су га упознапн за , Шестом, а да неће учествовати и | време рата у борби, што су нма-1 на Седмом међународном сајму ли прнлнке да чују оно што о у Београду. I своме народу ђоворе. владика I У погледу посете Сајвм је дадр. Николај, као н впаднке др.'
Епнскоп гнбраптарскн г. др. Букстон (трећн с лева) н »Фадер Дагласв (у средннн) прнлнком разговора са новннарнма
вога пута двапута већи него у апрнлу 1939. Затварајућн ову успелу изложбу, претседник управног одбора Београдског сајма г. Милан Стојановић поздравио је преко звуч« ника нзпагаче следећим говором* — Шести иеђуаародни сај&м Vзот>ака Београду завршава ге ве. черас. Огромал успех који 1е овом прнредбом постпгиут најбол.е нам сведочи да 1е Беогоад пзванренаа сајамски гоад. ко1и се брзвм темпом развио V велико међународно тржнште. А да Беогтедски саЈам нагло валредује на}6ат.н нам 1е доказ оза наша пролећња мавнфестацнја: н пооеа пооширевог гаЈмишта. н пореи повеПане повошлве за нзлаган>е у павнљоннма. Београдски сајам овога п\та нп1е пм &о довољно места да прпми све изла. гаче коЈи су му се при1авнли. а врој посетнлаца V >*поређењ\ - са прошлогодпшњим пролећннм саЈмом више се него удвоетручио. Одзпв и нзлагача и поеетпдаца бпо 1е сјаЈан н Управа Београдског са1ма овде нзражава свима сво 1 у најтоп.лн1у захвалност. Нарочито мн Је приЈатво да овом понлнком подвучем да су напоои нашпх вредннх излагача. овог пута. бнлн специЈално велики ВроЈ нзванредно лепнх штандова ва на. шнм сајмовнма све 1е већн п Београдски еа ам поста .1е све више н средпште утакмице добре вом сво. 1 'нх нзлагача за што аепшн нзглед н што већн успех са1ма УпрИва Београдског саЈма то внда. са сво1е стоане чннн све да се ова утакмнца 1ош внше гашнрн н унапредп. чнме уЈадно Београдсхн сајам наЈснг\-рнн1е н држн. свесно н поносно. оно знача)но место ко1е му у међувародно1 оазменн добапа пр1шада. Сво1нм вреднпм пзлагачнма 1а. у нме Управе Београдског саЈма. на1срдачни }е захвчгл^ на ово.1 саоаднш. Чврсто уверен да су успесн Вео. гоадског саЈма гамо \вод >• много већн замах коЈи ће ова наша привоедна \'станова V бгдућностн тел да покаже. 1а V то нме об'аат.тјем да 1е Шестн мтђународни еајам Vаорака у Београду зах.1>>чен.
Ч