Време

Л! %

Уторак, 23 април 1940

ВРЕМЕ

ЂАЧКИ РОДИТЕЉИ Т~1риближава се крај школИ ске године. И деца на великој муци: да ли ће бити слабих оцена. Деца на великим мукама, а и родитељи: трема читава. Они који имају добре оцене, плаше се да их не покваре још до краја, Па „6и}у жицу": „Да не идемо у иисолу, покварићемо оцене!". Некада, после овакве изјаве, следовале су батине. Дебеле. Данас, родитељи прво се мало намрште. И, затим, пристану: нека само не буде „слабих". И кваре на тај начин децу, чине их лабавим на дужности, васпитавају их да ла;ку, праве од њих будуће _ невасвесне раднике. Упропашћују сами децу. А да ли је то лепо, да ли доликује родитељима да буду саучесници своје несавесне деце? И, како оџда настаоници могу да у де!«* искорене зло, кад малиша/1е у томе баш сами родитељи помажу. Боље је да неко дете буде рђав ђак, него ли рђав карактер, боље је да на време искуси казну збоГ нерада, него ли да мисли како се увек казна може да избегне. И да верује да се сваки рад може да избегне. сваки напор. Сваки страх. Живот је данас сувише тежак, да би требало стварати неспособне, мекушне, нерадне људе. Родитељи збиља вигие не разликују у чему треба да повлађују деци, а у чему не. Нису свесни оног што чине, кад пристају да лажу заједно са својом децом, ^ад пристају да буду њихови саучеснмци, кад благосиљају њихов нерад преко школске године. Кад им иду на руку у њихоцој несавесности. Родител>и греше много због тога. И кајаће се једног дана, кајати горко. Али ће бити доцкан. М. СР.

ШОФЕР И Саобраћајна полнција И ВРБИЦА ^ Београду све је предузела да ред и поредак на Врбици буде примеран. То је за похвалу. Апи, свуда то ннје био случај. Прилнком нз.раска «Јц в »л 4цлддр.»Рау^5$ра г .диђ^с, јрдан теретни а$т9мобил умало да није прегазио децу. Шофер је добро видео како деца

пролазе улицом Ђорђа Вашиигтона и скрећу у Таковску улнцу. И није хтео да стане, већ умало није настрадало неколико ученика. Учитељи и публика су протестовали. Скоро исти случај се десио у Косовској улнци. Једна луксузна кола хтела су на силу да разбију поворку и да прођу. Протес^и учитеља, публике и једног жандарма нису помогли.

тељнцв није било са децом у поворци! Ето доказа да мотке и »сервнсс да будв пречн од дужности! СПОМЕНИК Половином прошле ОД ПЛАТНА* године Градско поУ СКОПП.У гла»врст*о V Скопљу подигло )е на

тргу Краља Петра Првог једну врсту декоративне пирамиде у жељи, да једну припремљену, али и стицајем изванредних околности одложену свечаност, што лепше украсн. Та пирамида израђена је од летава а превучена је белим платном. Од тога доба та провизорна платнена пирамида стоји непомично на највећем тргу царског Скопља. Бе-

ИЗ НАШЕ

Питање Бановинске болнице у Штипу поново на дневном реду

Бановннска бопннца у Штнпу под кровом

ло платно )е временом променило све ннјансе и постало прљаво жуто: рекао би човек да је опоменик од жућкастог мермера. Кад се прнђе, види се лепо да је по средн »платненн споменик« који на странце оставља врло рђав утисак. Чнни ми се да је крајње време да се овај »платнени споменик« уклони.

СКЛОНИШТЕ Тражим стан, па ЗА ИЗДАВАЊЕ «>* био Јадовољан, кад сам на једној кући у центру прочитао цед уљу: »Јевтин стан за издавањес. Потражио сам кућевласницу и она ме је одвела у подрум: »Ево, каже, ово је стан1 Као што видите, три одељења!« Погледам добро: подрум. Мало лристојнији, И кажем онда: »Ама, госпођо, ово је подрумк Одвраћа она: »Није, вели, подрум, него склониште I Па, каже мој муж, пошто напада из ваздуха нема, да издамо ми то1 И, ето господине, издајемо. Врло јевтино!« Поред све јевтиноће одбио сам: где да станујем у склоништу у мирНо време. Да је рат, па још којвкако. СЕОБА »СЕРВИ- Уочи Врбице, С а Г и ДУЖНОСТ наставничжо вв —— ће једн* престоничке основне школе одржало седницу, поводом прославе дечјег празника. На тој седници 'једна учитељица је изјавила: »Ја на Врбицу селим сервис и не мо-

гу ићи са децом у поворци!« Колвгијум се згрануо када је чуо «>»>у *!)№*■ И, ш>р«»но, ЈЧ».

иушсшоФи ГЛАСНИК ЈУГОСЛОВ. ПРОФЕСОРСКОГ ДРУШТВА. Кљ. XX, св. 8. Београд. апрмл 1940. — У" садржају: С. Перудовнћ, Етнка богова&в. 3' Његошевнм дешма; М. Маретнћ, Проблем детета у кући и у средњој школи; С. Георгије. внћ, Хрватскн књиж. језкк и средн>а шко.та; А. Лебл н М. Урошевић, Узроци н последице ђачког неуспеха; Ј. Роглић, О данашњој немачкој географији; Ј. Новитовнћ, Оредња настава у Србији и ЈужноЈ СрбиЈн; П. Каралић, Настава математнке у гимназаЈи; X. Ћ.урнћ, Једна необЈааљена. песма о Ати.пашн Ризванбеговићу; Ш. МР., Ајлерова права н ФаЈербахов круг;-.Оцене, прнкадн,-бедешке^ Н«, ши покоЈници. Род. претп-*гга 60 Д1#н. Уредннштво: Београд, Познкареова -ул. 29. КОМЕДИЈЕ ..ВРАЧАРА БО. ЖАНА" (пет чинова) н ..НесуђеIIн зетови" (трн чина) од Славомира Насгасијевића могл* се добнти у свима већим књнжарама у Београду н код пнсца: Трећа му_ шка гимназнЈа, Београд. Дена књизн 10 дин. ФИНАНСИСКИ ГЛАСНИК. Година П, бр. 4. Београд, апрнл, 1940. — СадржаЈ: др. Тих. Ј. Марковнћ Смисао пореске реформе; Р. Дра. шковић, ДотациЈе и субвенције ло банов. буџетима; И. Ковачевић, Је ли допунска преносна такса прибитна ставка код друштвеног пореза; Б. Рерих, Повећање имовине из текућих прихода; Ч. Ђорђевић. Неколико олрашано с по. дрочја услужбенскега давка; Фр. Махкавец, Какве таксе треба наплаћнвати по служб. односима између службодаваца н службопримаца; др. Т. Макнедо, Од кога финансиока власт може захтевати уллату таксе од правних постова; Б. Јовановнћ, Девнзно-вал>тнн пр е кршаји; М. Кангрга, Одлуке Др:к. савета; Роковннк за април н ма]; С.тужбена саошлтења. Год. прет. плата 150 дин. Уредништво: Београд, Авалска 6 /П. ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА. Год. 46, бр. 14—15. Београд, април 1840. — Садржај: Сл. Петровић, Напредак коЈи уништаза живот; Јубиларна ск>-шлтина Главне земљор. набављ. задруге; Четврга редовна годишња скушлтнна Главне земљорадаичке кредитне задруге; Јсш Једна стонарска задруга у Велнком Јовановцу ; Вести; Обазештења; Умрлн задрЈтари; Нове задруге. — Годишња претплата 50 дин. Уредништво: Београд, Франкопанова ул. 15. ^ ТРУДОВИ ВЕСТИ. Спнсанне по трудови впросн н опшчествено осигурјвване. Год. XI, кн. Д. Софнја, 1940. — СадржаЈ: Врховниат с'вет на труда и опшесвените осигуравкн; Професионатна подго. товка, профгсион. подбор н трудови злополуки; Грижн за работническнте дела; 20 години международна органнзацнЈа на труда Женева; Условиата прп каито работЈат блгар. работницн в Германиа; Безработицата в страната в качалото на 1940 г.; Налшат бележник; Социален преглед; Официални наредби. — Годишен або. намент 120 лева. Адрес: СофнЈа, Пт. Св. Ннкола 1. ч НАРОДНИ ПОДМАДАК. Лнст за рпсправљање дечЈег пнтања. Оргаи Југостов. уннје за заштнту деце. Год. УП, бр. 3, Београ г, март 1940. — СадржаЈ чине: Зашт-гга деце (о наслеђу); Исхрала деце :га селу; Васпитне установе; Извештај о ра ду УниЈе; Друштво за заштиту н васпнтање деце; Рад организациЈе; Млеко; Приказн; БнблиографиЈа. ГЛАСНИК ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРОФЕСОРСКОГ ДРУШТВА. Кп, XX, св. 7, Бсоград, март 19-10. Садр»^1.Ј чини: Л>убомнр Давндовнћ; Из успомене Љ. Давидовнћа; Упућивање наших ђака из Скадра V ФранцЈ-ску; Говор Љ. Давндовида 25 Јуна 1919 у НарозноЈ скупштннн; Б. В. Шешнћа, Типовн на шнх средњошколаца; В. Ђурнћа, Један мотив у орп. н буг. нар. поезнЈи; Ж. Дветковнћа, Грашгцс васпнтања с обзиром на детнњн темперамент н карактер; К. Грубичића, Соцнолошки н педагошкн проблем наслеђа; М. Дветковнћа, ..Чз-ваЈмо н нег)'Јмо наш књижевии Језик"; Ј. Новитовића, Оредња настава у СрбиЈи и Јужној Срби. Ји; Л. Јованчића, Централна професорска библиотека; Оцене, приказн, батешке, полемика; Проф. друштво Ц задруга; Нашн покоЈ-

Штнп, априла. — Здравствено стање у Брегалницн нимало није задовољавајуће и подизање Бановинскв болнице претставља један од првих проблема које трвба оешити ако се жели да се помогне народу овога краја. Штип, као центар, има неколико институција које раде на општем подизању народног здравља у Брегалници. Он има такође и бановинску болницу, која је смештена у тако рђавој згради и нма такве просторије да је о њој, као болници, срамота говорити. А ако се још дода да не оасполаже ни најпримитивнијим средствнма за лечење онда није ни чудо што статистнка показује страшне здравствене чињенице

СКУПШТИНА ЧИТАОНИЦЕ ТЕТОВСКЕ ОМЛАДИНЕ Тетово, 21 апрнла. — Читаоница тетовске омладине данас је одржала годишњу скупштину. Скупштину је отворно г. Сима Момкровић, претседник читаонице. У дискусији су узели учешћа г. г. Никола Павловић, адвокат, Никола Спирић, суднја, Бора Нешић, судски чиновник и други. На крају је изабрана нова управа на челу са г. Симом Момировићем, адволатом кз Тетђва. За потпрвтседника је нзабран г. Никола Спирић, за секретара г. Коста Симнћ, за благајника г. Ћира Трифуновић, за књижннчара г. Славко Наумовић и дру-

ЈЕДНО ОБЈАШЊЕЊЕ БАНСКЕ УПРАВЕ НА ЦЕТИЊУ О УРЕЋЕЊУ БОЛНИЦЕУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦН п. н. • Уреднипгтеу дневног листа ,,Време'' Београд У вашем ®цењеном листу бр. 6535 од 2 о. м. на странн 9, чзашао Је допис под насловом: „Улраеа болнине у Кос. Митровнци отп^стила своје болесиике, Јер Још нема лар. но грејање н водовод", па ;;а!ко чи. њенице у њему нису довољно тачно прнказане, умољавате се, да у Једном од народних броЈева донесегге следеће обја гчњење: ДелокЈ-пна с>-ма, добнЈена у виду помоћи и заЈма од упраие руд. ннка ,,Трепча", а од хоЈе јо требапо да се изградн н потпуно уреди болница, могла се ангажоватн за нзградњу н само дел.чмично уређење болнице у Кос. Митровицн. За потпуно уређење болннце морала Је Бановнна из своЈих скромннх средстава да додаје о. сегне о>-ме, као н да предузима даље мере за нзналаи.ење новнх сретстава. Ово Је чнњепо и Још се чини, колико ради Нотпуног уређења болннце, толико и из пажње према управи рудника ,,Трепча". Прнлкком преласка болесннка нз старе у нову зграду, морао Је љнхов пријем бнтн сведен на минимум, нарочито због тога, што су се могле уреднтн само споредне зграде, док Је главни лавиљон цотребно трвтходно снабдети чоонм инвентаром. Како Је последња рата од зајма (коЈа износи мнлион динара) прнм љена тек краЈем месеца марта о. г., а како се баш из ње нма наба. вити нови инвентар за главпл павиљон, то Је н поред наЈбоље воље Банске управе било н техтичкн н временски немогупе, да се ово сврши за +ако крагко вреахе. Одмах по пријему новца издат Је Ј -прави болнице тетегоафски налог, да нзвршн хитне набавке, ка. ко то Закон лредвнђа, а сем тога нздати оу н дал»и налози за потребне нобавке путем лнцитациЈа, како Је то законом прописано. Разуме се, да Је оваЈ посао везан за пропнсанн адмнннстратнвнл посту. пак. Према томе овде Јс по средн био у1$ та1ог, а не лабавост одго. ворних званичних органа. Питање водовода, а у везн о тнм н питање огрева главне зграде, ре шнће се копањем Једног бунара са електричном л>'мпом, па су у томе погледу већ издата лотребна наређења надлежннм органима. Чнм оваЈ посао буде извршен, бнће упућен стручњак за рукозање ннстатациЈама у главном павнљону. До овога Је дошло радн тога, што предвиђонн водовод Општине косовско.мнтровачке Још ннје готов и поред пожурннца ове Банске управе под V бр. 24.586, коЈе су Градском поглаварству у Кос. Ми. тровнпн >т1> г ћене Још у новембру пр. год., односно понош1о почетком овог месеца. Како се из овога видн и ту Је по среди био VI* -ла1ог. Ова Банска з - права Је са своЈе стране учннила све, што до ње стоји, а чиннће и у будуће, да бн св пнтање болннце што боље и што лре коначно рсшнло. VI број 5422/40 19 априла 1940 годнне Цетнње Из Одел»ен,а :»а ооцнјал. ну иолнтш.у н нпродно здравље Краљ. Банске , _ >привс иа Цешњу

у овом крају. Зар ннје жалосно што се мора з^бележити да на целој левој обали Вардара од Кратова до Ђевђелије нема ни једног рентген-апарата. Пре годину дана у Штипу је отпочело подизање Бановинске болнице. Груби радови су завршени. Зграда обухвата простор од 1.100 квадратних метара и, према пројекту нмаће најмодерније и најпотребније уређењ9. Поред сутерена, болница ће имати два спрата н, на крову, терасе. У болннци ће бити смештено око 100 постеља, станови за управника болнице и лекаре, велика операциона и друге споредне сале. За досадашње зидање болнице утрошено је око милион н триста хиљада динара, а да би се завршила потребно је још око два милиона динара. Али се ту стаЛо, јер изгледа, нема кредита. Међутим, потребе овога краја налажу што скорије решење овога питања. Добро снабдевена, ова болница би учинила неизмерне услуге овом крају па и држави. М. Ј.

Познати сремски разбојнин и обијач убијен прн покушају крађе » Сремска Митровица, 22 априла. — У селу Дивошу, недалеко од Сремске Митрозице, погинуо је јуче при покушају да изврши кра^у Милорад Коларевић. бивши члан разбојничке банде Алојза Хорвата и познати обијач, који је више пута био осуђиван на робнју. Коларевић је одржавао односе са мајком Јакова Шухањиа, из села Дивоша. У неколико махова он је од ње тражио новац. Тако је било и јуче. Међутим, она га је одбила. Изгледало је као да је Коларевић напустио кућу. Међутим, он се споредним степеницама попео на таван, где је почео да скида жито у намери да га прода. У том моменту дошао је у кућу млади Јаков, који је одмах пустио велике псе у двориште и позвао непознатог човека да сиђе. У намери да побегне Коларезић је скочио са тавана. Међутим пси су га стигли и оборили на земљу. Млади Јаков је тада потегао нож и сјурио га Кола ревићу у врат. На путу за болницу Коларевић је умро.

У Новом Саду извршио је самоубиство ученик Трговачие академије син трговца г. Саве НишевиЂа Нови Сад, 22 апрнла. — Под трагичним околностнма завршио је свој живот 18-годишњи Милан Нишевић, син угледног новосадског трговца г. Саве Нишевића, ученик трећег разреда Трговачке академије у Новом Саду. Милан је искористио прилику јуче после подне, када су његови родитељи отишли у виноград, да изврши своју намеру. Он је отишао на таван роднтељске куће у Краља Петра Првог улици 7 и онде се обесио. Предвече, када су родитељи дошли кући, приметили су да Милана нема код куће. У први мах су мислили да је отишао у варош и да ће се до вечере вратити. Међутим, време је пролазило, а њега никако није било. Родитељи су се забринули и почели да га траже на све стране, где су претпостављали да би могао отићи. Коначно, када је већ ноћ дубоко пала, укућани су приметили да је нестао кључ од тавана. У очајању, сви су пошли на таван и тада су приметили да је таван закључан, али да је кључ изнутра у брави. Полицијска комисија извршила је увиђај и утврдила да је несрећни младић своју намеру нзвршио још по подне. Међутим у самом његовом чину било је нзвесних момената, који су иследницима дали повода да се за случај заинтересују ближе, јер се самоубиство одиграло под околностима, које ће несумњиво бити за психологе н медицинаре од великог интереса. Сам случај има једну романтичну позадину. Млади Милан, дечак од 18 година, смртно се заљубио у једну младу девојку. И док су се у другим случајевима платонске љубави дечака завршавале сузама и уздисањем, несрећнн младић, захваћен песимизмом, створио је одлуку да раскрсти са жнвотом, што је и учинио.

V вези са убиством инжењера Крајишника власти су ухапсиле неколико лица

Сарајево, 22 а п рнла. — у вези са убиством инжењера Мустафе Крајишника и тешко рањене учитељице Милке Баковић по наређењу истражног судије у Власеници ухапшени су: Љубо Јакшнћ, из Хан Пијеска, хотелијер Риста Чуковић и сељаци Милан и Михаило Митровић. Они су ухапшени зато што су учествовали у депутацији, која је посетила Министра шума и руда тражећи да остане на своме положају бивши шеф шумске управе г. Мартин Ивић, а да се покојни Крајишник премести. Досада те констатовано да се не ради о убиству из љубоморе нити из верске нетрпељивости. Интересантна је чињеница да је инж. Крајишник дошао у Хан Пијесак пре месец дана, а тек пре неколиг.о дана је извршена примопредаја дужности. Приликом пркмопредаје инж. Крајишник је вршио неке прибелешке. Истрагом је установљено да је ове прибелешке непознато лице однело из собе покојног Крајишника. Власти сада трагају за двојицом осумњичених за извршење овога убиства.

ПРАВОСЛАВНА ОПШТИНА У САРАЈЕВУ КУПУЈЕ БРАШНО ЗА ПОРОДИЦЕ РЕЗЕРВИСТА Сарајево, 22 априла. — Претседник Српско - православне црг.вене општине у Рудом г. Славко Поповић предложио је на седници да се у режији Српске општине набави већа КОЛи-НЈЈНа, брашна и да се раздели Цородицама резервиста, који су позвани у војску. Овај предлог је примљен и одмах ће отпочети акција за помоћ у брашну породицама резервиста. Трговачки помоћнин усред Загреба убио вољену девојку и извршио самоубиство Загреб, 22 апрнла. — Данас по ша вољене девојке, хоји је још подне око 4.30 часова у центру био топал. варошн, у БулиКевој улици пред у брзо св са „ у1шо 8елики 6рој

кућом број 7, одиграла се стра-

, грађана, који су са језом посма-

шиа љубавна трагедија, хоја |е трал „ трза| . „.убавни-

у целом Загребу изазвала вели ко узбуђење. Трговачки помоћ-

ка. На лнце места одмах су стигли органи власти, који су по-

иик Армадо Руђер оа четири „ Утврђено је д« се "!: убица до.е Армадо Руђер, трго"" """ а " вачки помоћник. Међутим, иден-

сту своју љубавницу Олгу Чахун, чниовницу једне загребачке банке, а затим извршио самоубиство. титет девојке није могао бити одмах утврђен. Тек доцније установило се да је убијена Олга Пре самог догађаја пролазни- Чахун, чиновница једне загребачке банке.

Разлози овог крвопролнћа су али се претпоставља

непознати,

цн V Булићевој улици приметили су једног непознатог човека како трчн за једном такође елегантном дамом. Не верујући да ће се ишта догодити грађани су да је несрећна љубав. продужили свој пут. Међутим, Полиција је око 7 часоза успенепознати човек пред кућом бр. Л а да установн преднсторију о7 у истој улицн сустигао је даму В е трагедије. Убица, Руђер Ари без икаквог објашњења поте- мадо и Олга Чахун, водили су гао велики револвер и испалис љубав још у Велесковцима у на н>у четири револверска метка. Срезу златарском где је он био Смртно рањена несрећна девојка берберски помоћник а она учепокушала је да побегне, али је ница Трговачке школе. Он је попосле два .корака пала и на ме- сле отншао у војску а у међу-

сту остала мртва. Убица је затим КЈ $атко времв посиатрао своју жртву, па јв окренуо цев револвера, прислонио је на слепоочницу и два пута окинуо. Погодци су били смртоносни. Несрећни човек пао је поред ле-

Иуквласиици нз Петровграда траже бескаматни за-ам да би оштећени поправили ку^е

Петровград, 22 апрнла. Удружење кућевласника за подручје Банат у Петровграду одржало је своју редовну годишњу скупштину, на којој је расправљано о штети, коју је становништво града претрпело приликом последљих поплава Бегеја. Према подацима Удружења, утврђено је да је овогодишња поплава Еегеја највећа за последњих сто година. Она је захватила око 400 кућа, а оштећене су 172 куће. Укупна штета износн преко четири и по милиона динара. На крају скупштина је донела резолуцију, у којој кућевласници траже да претседник

Крвава туча због земље између два брата од стрица и њихових снаха и синова

Ннш, 22 априла. — у селу Трупалу, у близини Ниша, дошло је данас пре подне до крвавог разрачунавања између две сродничке породице око деобе имања. У тучи, у којој је испал>ено више метака, погинуо је Чедомир Ристић, док су тешко повређени Велисав, Борисав и Милан Ристић а лакше Радомир Ристић. Ово крваво обрачунавање између рођака одиграло се на њивз. Јутрос је Милан са својим синовима Радомиром и Милисавом и снахама Ружом и Див ном отишао на њиву да сеје кукуруз. Чедомир, који је хтео по сваку цену да спречи Милана у раду. пошао је са својим синовима Бориславом, Станиславом и Велисавом, који су били наоружани кочевима, пушкама, и ножевима. Када су стигли на њиву Чедомир је потрчао ка Милану, који је сејао кукуруз. Настала је свађа и гужва, па је син Чедомиров Станислав узео на

нншан свога брата од стрица Радомира и испалио један метак. Радомир, који се измакао, тако да га је метак промашио, потрчао је ка Чедомиру и ударио га кундаком пушке по глави. Његова жена Ружа мотком је ударала Чедомира по глави све дотле док није издахнуо. И после Чедомирове смрти туча је настављена/ та-, ко да су се чланови обеју породица помешали у тучи да се није знало ко кога и чиме удара. Тек на интервенцију неких сељака и жандармериј ских органа туча је прекинута. На земљи је лежао мртав Чедомир, док су око њега у локви крви лежали Радомир, Борислав, Милан и Велнсав. На месту несреће остале су поломљене мотке, пушке и крвави ножеви. После изласка истражног судије г. Крсмановнћа на лице места, притворен је Радомир док су остали пренети у болницу. Они ће бити касније саслушани.

градске Општине у Петровграду издејствује код Краљевске владе помоћ од милион динара за оне породице, које су сасвим или делимично изгубиле куће, а нису у стању из сопствених средстава да подигну нове. Исто тако моли се да Министарство финансија осигура један бескаматни зајам од два до три мнлнона динара, који би се разделио оштећенима. КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕТОДАВНИХ ОДБОРА ОКЕАНОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА У СПЛИТУ Сплит, 22 априла. — Данас су стигли у Сплит чланови Саветодавног одбора Океанографског института и то од стране Српске академија наука г. г. др. Живојин Ђорђевић, проф. Ника Поповић и др. Иван Ђаја, а од стране Југословенске академије знаности и уметности у Загребу г. г. др. Вале Воук и проф. Маријан Салопек. Они ће учествсвати у раду конференција Саветодавног одбора Океанографског института.

СКУПШТИНА НАПРЕТКОВЕ ЗАДРУГЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ Бања Лука, 22 априла. — Јуче је у Бањој Луци одржана редовна годишња скупштнна Напреткове задруге. Скупштини је претседавао претседник управног одбора г. Јосип Вучевић. Извештај о раду задруге у прошлој години поднео је днректор задруге г. Стијепо Комарица. Према извештају задруга је досада дала зајмова у износу 2,469.917 динара, док| целокупна имовина задруге ј износи 2,781.347 динара. У то-1 ку прошле године целокупни промет задруге износио је | 33,637.121 д:шар. На крају скупштине иза бран је нов управни одбор н челу са досадашњим претсед ннком г. Јосидом ВучевнћеиЛ

времену она се упознала са неким (Јтудентом права Хитрецом. Када се Армадо вратно из војске дошао је у сукоб са Хитрецом којн је навалио на њега ножем а он је опално на Хитреца три метка и ранио га. На суђењу Олга Чахун сведочила је протнв Руђера који је био осуђен на робију где је добио туберкулозу. Полиција је нашла једно писмо у коме он вели: сОво је моја освета."

ПРИВАТНИ НАМЕШТЕНИЦИ У СЛАВОНСКОМ БРОДУ ТРАЖЕ ПОВИШЕЊЕ ПЛАТА Сремска Митровица, 22 априла. — Приватни намештеници у Славонском Броду одржали су јуче велики збор у хотелу ,,Ковач". На овоме збору донесен је закл>учак да сви призатни намештеницз траже од својих послодаваца повећање плата, пошто су животне намирнице нагло поскупиле. У п р а в о

и з а ш а о

№

за „Си-

стрована

иодер" 6 љУХ 6 - >' "°%Ј. показуЈе !/ војничка пата 1° и 6 Гоале.Г , као и »V Си . в "аЈ о6авегш»в» 4и "трговик 1 * фмету.С°°™Ј% 3а1С 1о"сТР' Нта ° Л линих!

нем^" 0 «^аијанском ифР аНл Ц1ЈСКОМ, те ее добчје свугде за Дин. 5.-