Време, 29. 05. 1940., стр. 12

тколе певаља- она својом »ре-^ лом техником постнже -оно, -тто ф је и данас многнм нашнм прцз- 4 натим певачима ©стало још т$ј-# : на. а што чнни неопходан ујвлов^ за једно музидирање вишег ве-^ : да: невероватаа лакоћ^ музнч-} 1чог предавања- Уз то г-ђа Мона-^ стри-КЈ-нелн је певачнца сћежегЈ темперамента. изворне м>-заквл-| Ј костн и широке музичке култу-.$. ре Програм. састављен од- <гг»-4рих италијанскнх._ фраши*ркнх н У енглееких мајстора. нзвела је"са# врло живим тонскнм нзрвзом. у-^' зорном днкцијом и рел»ефн<3м#1 фразом- У г. Хајеку за клавсе- 4 ном имала је г-ђа Монастри-Ку- #

'није о томе питагн. Па Ви св УСввлвни удваратв ввК- годи|Нама. I Он поцрввна, збу»Ј»вно се 'насмвшн; нзгледао јв ^вппаше[ нн жутолљунац. , — Ннсам знао хоћв -дн мв г ја ^сам много стар*јн»од »в, а то'лнкн лвпн, младн људн су 6н[ди око н.е на Тар*...

да њвга пнтам за дозволу. Али |ја, трвнутно, нвмам ни кршенв парв. Нвкада.сам _ нмао пуно

Ш1ЛЕНКО ЖИВКОВИЋ

СТРАНА 12

Среда, 29 мај 1940

Леио-сие- наисс лемље.

РОМАН ВРЕМЕНА

Брод лКарађорђе« поред голу&ачиог града ДВЕ ЗДННМЉИВЕ ПРНРЕДБЕ Ч М узич 1? о | академији

Сгогодишњица од рођен»а знаменитог руског композитора Петра И Чајковског. која је овог месеца прославл>ена у пелом културном свету. нарочито у његовој отаџбивн. на најсзечанији начин. имала је доств широког одјека и код нас- Тако. поред Београдске филхармоннје. која је би.т^, међу првима. ову прославл* обележиле су јавним приредбвЈга још неке прегтоничке установе; Београдска опера. међутим. још је 5"век у закашње&у. Удружење пријатеља словенске мз-зике. нако у скромним размерам^.. о;о'жнло се са своје стрвне великом словенском мајсгору концертом којн приређен прошлог петка у дворанн М^-знчке академије- Без неке намере да. макар у главним линијама. об>*хвати Чајковсково стваралаштво за концертнн подн>-м. Удружење пријател^ словевске м>-зике саставнЛ(У"5е" Један прнгодал прогрвм од ј^дие оперске арнје. две вокалв«. романске, јеЛног варнационог комалв за виолончело н клавир и једног комада за виолину и клввир. Сгога је ова предвечерн»а приредба. коЈ>' Је у импровизованој речн отворио ректор Музичке академије г- Петар Коњовиђ. имала значење више у . снмболнчком. непо у садржајном емнслу. Три групе извођача. г-ђа Пспова н гГерасимешзд. г. Хоерман н г. Герасименко и г-ђе Марија и Олга Михаиловиђ поквзале су примерну ревност у извођењу прогтЈвма. Профегор М>*зичке академије г. Емнл Хајек н г-ђа Нина Монастри-Кунели (сопран) приредили су нам ретко задовољство једним у сваком погледу потпуним и чнстим стилским концертом- У дворвни Музичке академнје г- Хајек извео је на клавсену (инструменту који је Академија недавно набавила) програм састављен од композиција из доба музичког барока. Г. Хајек је са зналачком пажњом одабрао карактеристичне дела клавсенске литерат>'ре. која су

4 4 4 4 4 4 * * Ф \ 4 96 Ц — Имају свега у нзобиљу, иЈстинаЈв, али нв Дв1У то Јзаробљвницнма. — Мвлн јв узЈбуђвно протАврвчила. — Ви ^знатв, мнствр Квнвдн. да наши <тамо гладују, да св мрзну, да 4 Процада^у бвз лввара и леко' ва, само зато што нас Јвнвн љуто мрзв. Ах, ја знам, Ашлн јв... — Нв .говори тоТ Скарлвт св.опнрала срцвм. Очн јој св напунишв сузама. Дов неко гласно' нв нзговорн 4 да ]в Ашлн ^<ртав, оиа свв дотлв вврујв да јв у животу/ али вада св та страшна мисао из} говори, онда јв он мртав одиста. — Но, ио, мнсис Уилкс, ннјв то тано. Ја сам био заробљен у првој битцн код Мананаса, па су мв канситв измвинлн. А ^амо дог. сам био, добро су поступали, печења било н цвнбака врућвг.... — Бојим св да то нијв истина. — И ]*а св бојнм. Мелн опет промвни правац разговора: —Е, сада, ако нзволнтв првко у собу, па да отпввамо коју <|божнћ»у1 Клавнр Јвнки ннсу однвли. Али, нијв пггкмован, мора да јв... Сввлвн допуни. »Страшанс. Када нзиђошв, Франк заостадв и повучв Скарлвту за рукав: >Могу ли часком с Вама насамо говоритн?« | Н>у спопадв страх. Да пођв да тражн стову? И већ се спрвмала да слажв нвпгго. Ка да св соба нспразнн, Франл по-

Љјпореш. Лиил ', ЏН1&ОМО04? вихор

Љиепа и Шулнанс офииџр

но»ацв, могу-казати, али сада нмам коња и капут на менн. Види*е ли, вада сам ступио у војску, продВо сам свв невретннне, новац уложно у вонфедвратске зајмове, а то таман ништа нн вредн данас, мање но хартија на којој су штампане. Па и то ми је нзгорело, када су Јенки запалилн кућу мојв свстре. Знам... -•Ту Кенеди збуњено поћута, па настави: — Знам, дрско је то од мене пгто проснм мис Свелен. Алн рат ми изгледа као смак света. Нема ничега на што се може ослонитн, па би за мене била велика утеха када бисмо билн верени. Па и за Свелену то ва*и. То би било нешто сигурно. А нећу се женити док се не осигурам. А када ће то бити, мис Скарлет, ја не знам. А, веру!те ми, што се тиче љубави, то...

— Бићу отворен. Алн другв даме немојте плашити тиме. Рат не може још дуго трајатн. Немамо више људи, а и оно пгго има, бежи више но што се то јавно признаје. Људи не могу више издржатн да не буду код својих кућа, али знају да јв тамо свуда глад. Онда, наравно, иду кући да се побрину за своје. Ја им то не могу замерати, али тиме слаби војска. Па онда не може се војска тућн без болннчке неге, а више н>е нема. Ни без хранб, а ње нема. Ја то најбоље знам. Пругв покидане, пушака нема, муннцнја се клони крају, коже за цнпеле ннгде внше нема. Ми смо на крају. Скарлет прими срцу особито оне речи о гладовању.. Хтеха је да пошаље Порка. А, ако Франк говори нстину, да стотине и стотине мнља недеа ничега? Макон ипак није пао,

по својој техннчкој и изрежајној разновр:ностн дала прилнку нз- . вођачу да нас упозна С а интере-Јквза право лнцв. Првд људнма сантним звучннм могуђностима овог старог ннструметв- Поред Баховог Прелудиуме н Фуге у це-молу н Прелуднума у .ес-молу (из >Добро темпираног клавирас). . као а Италијанског концерта у еф-дуру. г- Хајек је свн

н дамвм св шално на силу. Лнчио јв сад4 на старца. Накашљавао св вазда док није (»започео: 4 — Врло, врло мн јв жао са Вашом мамо, мис Скарлет.

рао и неколико компознци* од { _ Молим нв говорнмо о тоК>-прена. РоЈерв н Рамоа- Тех: 4 ЈН — А "Ввш Лац јв- од тога доЈба... ' —Да, ни}в свсннк прн свбн што видитв Опростнтв, мис Скарлет.

нички чисто и стнлскн беспрекорно г. Хајек је овој.музицн да- 4 вао пластичан и течан изражај- * ни облик живахним н гипким фразирањем. а вештим педвлизирањем >-нео је богату скалу динамнчких н колоритних ефе-

дппа.'1п-и.лл о г.у.шј/п1.1 ПЛ ' ' ката. Ми верујемо да ђе г. Хајек ^Хтвдох.нвшто да рмговарам задобитн код нас шррок кр>-г#са Вашим оцем, а сада, виднм, љубитеље клавсенске уметности. # то ј в нвмоГ ућв. као пгго су то у иностранству ( ,, п _ . _ иостнглн Ванда Ланлм-} ~ мо ПГ 1« поиоска (у Француској) н Гинтер Ра-^ Ја сам. сада глава породнмин <у Немачкој). " ' ^це. За вокалну уметност г-ђе 'Мо-^ — Ствар'јв виднте уЛомв«. НН.Л-РИ-КУМЛН мора«о азрнзнт./ м С «, рл „ ј, 6нх Ј апросио некрено дивљење- Ова одлична 4 _ . уметннца познаје до у танчине 4 ^ввлену... законе певачке технике. Васпн- 4 — Ех, пгта Вн прнчатв, па таница класичне итвлијацске ^зар твту ниств већ много ра-

\ >Охо, ла то јв бнло мене ради, а не њв радн...«, помнслн Скарл*вт. — Ја још-нв знам хоће лн ме она управо. кнсам јв ннкада је оввј пар постнгао ступањ фи-^пнтао, алн она зна добро како ног и ретко успелог ^узнцнрања. 4 је самном. Бно сам одлучно да Слободно можемо ређи д а овај^ иажвм СВв господнну 0'Хара н концерт спада у ред најзначај- л нијих музичкнх догађаја ове сезоне- Скарлет је бнла дирнута, иако јој-.је Франк Кенедн био смешан. Није схватала да неко можв заволетн Свелену. Сестра Чој се ч^&кла као н^ко чудовиште од саможивости,. а због вечитог Јб^нковања била јој је одвратна* . — Пв, господнне Кенеди, то је све добро н лепо. Уверена сам да говорнм у татино нме. Он јв много на Вас полагао. И очекнвао је само дан да запроситв Свелену. — Однста! — Па наравно! —* Пнтаћу јв још вечврас! Ви сте тако добри, мис Скарлвт! — Послаћу Вам је оданде! И смешећи се окрете и оде у собу. Меланнја баш почела на клавиру. Клавнр је бно очајно раштимован, па ипак свирало се н певало се. Скарлет застаде на пола пута, нагло се окрете Франку: — Шта сте хтелн рећи са оним: овај рат изгледа као смак света.?

тамо мора бнтн хране, ма какве. Послаће она Порка чнм ови оду, па ма јединог коња ставнла на коцку. — Не^емо внше вечерас да раЈговЈра^ о «к<* „надрнЈЈтннм с-геарима, госпоДине Квнвдн1 Иднте у кГалу мамнну вБсаћу собу, ја ћу Вам тамо послати Свелену, да... - да, овај будете нешто кадо с коме на само. Франк, поцрвеневши, изнђе нз собе, а Скардет погдеда за њим: »Штвта што не можв сада одмах да св женн. Ималн бисмо јвдНо мање на хранн«. XXIX У априлу се предао генерал Џонстон са изнуреннм и слабим остацима војске у Свверној Каролини. Рат се завршио. Тек после четрнаест дана вест стнже на Тару. Алн на Тари је толико бнло посла, а н на свнма суседним пдантажама, да се нико није брннуо о новостима. Пролетњн радовн били су на врхунцу. Саднтн памук, сејати и закопавати повртњаке!

После ослобођеаа војвода Ст«Из Маконв Порк .јв донео се-4 па са штв б 0 м армије налазио с* менв; алн га је сада тешко би-# Сарајвву. Једно јутро ушао »0 упогрвбитн М. » Н"' >ДРЈ„ М орзонЖНС офнонр, .... јв толнко бно горд што св вра-' тно нз Макова са товаром што-Ј«». <***"• Т »о,»один Т к.ипфв, свмвна, живинв, меса иЈларнју са и.кнм а.тима за потбрашна. Непрестано јв при-^пие. Саставио пвтв, заецнуо мачао, и по стотн пут, како Јв^музама, поклоино св н пружио Свв то 'било, г.ако св прокра-^ акта на потпис . Војжода с реког дао Бно је пвг нвдвљв а« пу Ј п>см> П0Ц „ Г10 г „„ т к 0 „ д1 к. ту, пет мучних недвља за Скар Ј „ и0 . лету. А кад се вратно, ннје гал Напољв , Скарлет грдила, 'обрадовала^ апоае св што )в голино донео стварн,; Изн».о ордонанс офнднр, пон још донво доста новаца на-у""" """> Ј, пр "" 6 " т ' па ' ЈГ „јНОИ ушао. Опет >о,вода днгао траг Сумњичила га |в да „ ак0 , 0 „ 0; толико новаца вратио само за-Ј __ Нап0ље) то што јв и крао успут, живи-' апоље Нв * хране нарочито. Порк биЈ Пона«а.ал 0 с. то четири пута. Ое сти лво да толнко НОвацаЈУ м.ђувр.мену, ушао другн отроши, а нечувена живина по^фнпир код војводе, дао му неки имањима да остане... 4 акт на потпнс, војвода га потпиОткако јв на Тари бнло шта^сао н овај мирно нзншао нз жанда се јвде, свн су бнлн жн-. деларије командантожв. Пита га вахнн )И ж трудилн св да жи-. у ирвтсобл . т онвј грешннв: воту врате стару прирсдаост., __ Заштв пи жвћа Посла било за свв. и суаишв , и . и< да прими? Да и . ш10 Коњ, ћудљив, ненавикнут иа# љ у Т ? плуг, Јвдва св багргао. У врту.' 7 „ иг ,„ и „ вогпвд . 6 „ „ се живо раднло. Дрва се цепа- ' касме ј в; ла. Огсапа св пизала на све ' .. ф — Испао т* учкур, ето за*о1 Ф

Ордонанс - офнцнр поцрвенео, ^увукао учкур н ушао код војжо-

ла. Ограда се дизала на све стране: Јенки су скоро све били спалили. Замке су бнле надгледане ревносно, пецање^де. А овај Ке се настављало. Ваљало је гра- ф — Е, сад дај акта! дитн леје, по г.ућн мести, ку- 4 вати, пратн судове, хранити ^ свиње и жнвину, купнтн јаја, мусти краву, тератн је на пашу,. чуватн је тамо преко дана, да је неко не одведе. Чак јв и малн Вад, први пут у жн-) воту,. добио посла и .дужностн. ^ Врло важан, сваког јутра јв из- 4 лазио са котарицом да скупља гранчице и нверје за ватру.

СРЕЋКОВИЂ

I ЈЈнпшшт Ор. 348 /№Ш1

: 1 морепложто, 2 врста джа нста сугпаснижа, 4 ^срвКка —нниаијалн нашег кавжевнвФонтенови младићн, први из Ј ка — столеће, 5 мера за пожрпшну

провннцијв којн су се вратнлн 4~ влвмвнат највеће атомсве

капи-

4

рата, донеше вест тулацнјн. Алвкс је нмао још на себи чизме, дошао је пишнце. Тонн је дошао,'бос, на некој старој мазгн. За чвтнрн годинв рата нзмршавилн су, поцрнелн од Ј сунца, опаљенн бнлн од ветра,' пустилн дуге браде' н нзгледа- ф ли чудно н динље. ф Успут се задржалН нешто 4 мало на Тари, да се поздраве ^ н нспричају о капнтуалицији. ' « Онда су нестрпљиво хнтали \ кућн. Све је сада готово, гово-> 1 рнлн су/ изгледало је да им је ^ { све сада равно до Косова. Је- ^ дино нх заннмало: да лн је^» Мимоза спаљена; успут су ђвлн.Јлрогј рлЈвалнне в на место^ ' хтовн^ткх »Ања, Т1а -Се ннсу 4 надалн бољем ни за своју г.у-т Успр«в!

сугласнвва, 6 врста цржвнаг .сжог жина — са н на храју: узак, [ 7 првак — плажа боја веба — жжицв;алн нвше квиж»внта, 8 пеашоннла — нолнчнна матернје од којв се са.стојж нвво тело.

плажв Дубронннжа, жоде — предлог, СМрј&Ху се радосно Н бунно, у-! 3 жвл «»«на» — -планин. у Русчж, 4 дарајући св по нодвкнма. С«!" 1 "" "" р . задовољством су саслушали Ј 5 Ш "Г '«=■•=» ......V 5- °бртт=

прнчу о дцвљем јахању -Салн-1 кнном. I

непровндан, 6 дужаа авер ,— страно женсво нмв. 7 град у Фравцуској — обрнуто; да (ташчанскн), Ј —• Сјајна дввојка! СтрашноЈразред. јв по што Јв Џов лао. И-^ маш лн ту негдв дувана за ј }

РЕШЕВЕ УКРШТТННХ РЕЧИ БРОЈЛ 347 Водоражжо; 1 вус — суа, а нзум ј— чеха, 3 карвбвсном, 4 оно — лаж 'ара, 5 утарнтк. 6 валутом, 7 мт 1 — ржт, В у-квм — аноцв, 9 пвраж упес, 10 Анин — усврн, Купа, 2 узану 3 еурогат — ерн, 4 мал —

жвакаав, Скарлвт? — Па, Тони, овде друтог ду-^. вана и нема! Татнпа пушн кукуруз. — Тако ниско још ннсам пао. Алн, доћн ће већ н то1 Алекс журно запнта шта је са Димнтријом Манро, Скар- 0,1)03 6 " рут * и ^ 6 лвт се свтн, да је Алег.с волво ту цуру. — Добро. Жнвн са твтком, _ првао у Фа)ствилу. Кућа им је ЈСПЛИТСКЗ ФИРМЗ овдв спаљена. Остали св нала- ф

.обрнуто ј суннтн, ,а унорж — мндер.

сенжтор — одж, 9 дама — Тарн.

зв у Макону. (Наставнће се.)

X. и,. ЖиМц

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА" ПОСЛЕДЊИ МЕТАК

29 Он је Билове револвере једноставно опет вратио на њнхово место. Ларма се у међувремену појачала. — Морамо да видимо шта се то однграва, рече Текс и пође даље. Бнл је ишао за њим. Изгледа да је Билов коњ нзгубио своју живост и постао поспан. Растојање између Текса и Била се све више повећавало. Бил је изгледа осећао ужасан страх. Текс се окренуо и обратио му се: — Хајдете, Бнле, хајдете. Не смемо да јашемо са растојањем, нас двојица заједно можемо постати непобедиви. Али сваки поједиНачно... Текс се насмешио и помислио: Овај Бил је заиста необично велнка кукавица. Бил је колебајући се пришао ближе. Вилијам Текс му је дао инструкције. — Дакле, остан&те сасвим уз мене, а ако ствар постане опасна немојте нипошто пуцати... јесте ли разумели, ни по коју цену да не пуцате. Бил је запрепашћено зннуо н разрогачио очи. — Ла не п\иам? Зашто да

не пуцам? Тада баш треба пуцати. — Драги Биле, ако вн почнете да пуцате то- ће за нас бити много опасније него за бандите, ако су то заиста бандити. — Али зар да дозволим да ме бандити скалпнрају? узвикну Бил блед ч>д страха. — Да вас скалпирају? Овн стари индијански обичаји су већ одавно ван* употребе. У'осталом бандити немају обнчај да скалпирају, они ће вам једноставно сјурити један леп оловни метак у ребра. То је прилично пријатна смрт... -умирите се за неколико секунди... а мнслим да се то и не осети. — Господе Боже, шта ја све чиним за Џоа. Алн обако опасно, збил>а нисам могао себи да преставим дивл>и запад... један метак у срце... ух... ја бих више волео да умрем од старачке изнемоглостн у Њујорку него овде јуначки од једног метка, рече Бнл искрено. — Сад будите мирни, нареди Текс. Они су се све више приближавали ларми. Најзад се п^ред њима указа једна чистина. Угледали су једну дивлу сли-

ку... слнку која је Бнла натерала да ужаснуто узвнкне. Двадесет до трндесет људн, који су преко ,лица везалн мараме бнлн су заузетн јед-: ном необнчном радњом. Очигледно су нмали нескромну наМеру да једног човека једноставно обесе. Њиховн коњи су стајалн у групн на ивнци чнстнне, крај њих је стајао један човек такође повезан марамом н чувао .стражу. Остали •су се скупилн у круг око несрећннка кога су везалн. Двојица су седелн на једној грани -великог храста и бнли заузетн прнчвршћнвањем ласоа. Кра.1 од ласоа се немирно кретао у ваздЈтсун више пута додирнуо главу везаног човека. — Дођавола, ала је овде весело, рече Текс потсмешљнво. — Господе..., тамо неког осуђУЈУ на смрт... вндите господине Текс, оног човека ће да обесе, прошап>-га Бил блед као крпа. — Вн збнла имате необнчно добру моћ запажања. Збнља, и мени нзгледа као да се спремају да неког обесе. — Само дал>е одавде... што дале, промуца Бал. Још &е ва

крају крајева и нас обеснти. Шта сам вам рекао... бандити. врло опаснн " бандити... ја не бих желео да будем обешен. — Не, не, за знам, ви бн волелн да умрете од старачке изнемоглости у свом кревету, али за такву смрт бар тренутно нмате врло м&ло изгледа... само пођнте са мном. — Боже, пгга то радите? узвикну Бил изненада нервозно. — То уосталом нису бандитн, то еу линчерн, онн хоће само да обесе овог момка. Вероватно да ови људи нису банднтн, него им је онај један, кога спремају за онај свет, нешто учннио на жао. Текс погледа Била. До сад још није видео овог тако бледог. Бил је целнм телом дрхтао. Очи су му бнле исколачене. Тог тренутка је Бил угледао лнце човека осуђеног на смрт. То није био вико другн него Џое Клингсон. Бнл од страха за мало ннје пао с коња и узвнкну: — То је Џое... па то је Џое... Џое Клингсон. Зар не схвата-

сувише заузети бригом да заробљеника што лепше и снгурније обесе. па ннсу нншта примећивали шта се око њнх дешава. — Алн сад будите мирни, останите ту, рече Текс. И пре свега још једном нстн савет: ннпошто немојте употребљаватн оружје. Ја вам кажем да је то за нас, а нарочнто за вас лнчно, много опасннје него за целу ону групу људн. Бил је заостао. Он је непрекидно мрмљао неке речн за себе, можда су то биле псовке... можда молитве... то се није могло знати. На мекој трави, која је покривала ову чнстнну ннсу моглн да чују Кентауров топот, и захваљујућн томе Текс је стигао До груае људн још пре но што су онн моглн да га примете. Он је у свакој руцн држао по један револвер и тихо сншао са коња. Баш тог тренутка су ставлли омчу на врат заробљеннка. Дакле, то је Џое. Вилијам Текс је бацно радознао поглед на његово лице. Био је то енергнчан н му-

он Ј И - \ ве- )

могло помнслнтн' шта би рекао да је могао да говорн РЈ*ке н ноге су му бнле везане. Он је стајао као пакет прндр.жаван од два човека. — Ја то не бнх урадно, ре- ^уговора нзмеђу Совјетске Ру-

„Пнте Дубокови^' намерава да извози вино У Русију Сплит. 38 маја. — У везн а закључењем трговнаског

те господнне Текс...? Они хо- т «*Ј , « к - <"» је пре свега код Текса изазвало днвљење

ће да обесе Џоа Клингсона... Џоа. — Ако можете још нешто гласније да се дерете, молим вас учнните то, рече Текс. Иако је Бил викао из свег грла још нн један линчер их нвје приметно. Оан су бнли

што се на том лнцу ннје видео ни траг страха. Нншта осим велнког пркоса се није могло запазити на лнцу тог човека. Од додуше није могао да говори јер су му ставили у уста једну гужву... алн се по изразу лнца н погледа

{сије

Југославнј

е, позната

че Текс тог тренутка. __ ______ Зачула су се два пуцња— и Јдалм^тинска фнрма „Анте Дуласо којн је био везан га ^боковић храст пао је ва земљу. н Внлнјам Текс је прострелно конопац. Са бесннм узвицнма

која се бавн нзвозом осталнх вннарскнх ^пронзвода. предузела је —помере радн нзвоза наУ Руснју. Како смо и, фирма ће нзвестн велнку колнчнну кштд у ааЈ . скорије време.

сред гомнле Већ и сам тај дсЈгађај вео до-забуне. Онај другн човек, којн још бно на храсту. почео као луд да внче. Он је ватно био мишљења да је најболл мета н да ће зато првн бнтн убнјен. У очајању је извукао револвер и уперио га на Текса. али је Текс овај покрет н време приметио. Опет се чуо пуцањ... још јед( ном је овај човек узвнкн>о н затим зачуђено погледао у' своју празну шаку. Текс му је једноставво I бно једним метком револвер I из руку. — Убице... банднтн... сауче-' сницн црвене маске, урлао је 1 онај "ва храсту. (Настаадће ое)

У Н.УЈОРК: ВУЕИОС АМРЕС„Вврђшво- 12 у) нз Ђваовв 19 У ВАЛПЛРЕСО: „СКмлна■■ Л VI Ђ>нов.. Информацијс; •I I А И Д. _ ИОУО ТК1Е5ТШО Веоград, Вцлсонов трг 1- а Батол,, Коаоула Весеаааав.чћ а 2 1748