Време, 29. 05. 1940., стр. 2

СТРАНА2

Среда, 29 мај 1940

„Кргљ Леополд, у пуној борби, не обавештавајући генерала Бланшара,; без иједног погледа, без иједне речи за француске и енглеске војнике; који су на његов позив дошли да помогну његову земљу, изјађио је претседиик франц,ус1?е ^лале истичући да је # ,Францтска сто пута 1 претрпсла инвазије, али да иикад нијс била потучсна"

Парнз, 28 маја. — Агенцнја Авас јавља: Претседник француске владе г. Пол Рено одржао је јутрос у 8.30 часова говор преко радија, у коме је саопштио да је бепгиска војсва, воја је сарађивала са француским и британскнм трупама, вапитулирала по наредби Краља Деополда Трећег. Претседник владе г. Пол Рено ја НАппмввлт п« 1 о Нч В,

нио крај -пролнвању крви својих војника/ пошто јв свакн даљи вајинчни отпор постао бесциљан. Продужење отпора, и поред овога, био бн злочин према хиљадама војнила. У Вилхелмштр^се указују на чињеницу др су ови напади на белгнског краља, садржани у говору Пола Реноа, караитеристнчни с обзиром на зависност од -Бнглеока, -чији је

Краљ Леополд донео своју одлуку противно мишљењу своје владе и против воље свога народа. Г. Пол Рено је рекао: »Морам саоиштнти француском народу једав озбнљан догађај. »Тај се догађаЈ однграо лоћас. »Француска внше ве може рачунати на сарадау бвлгнске војсне. »Vразцуска војска н брнтанска војспа боре се саме на с«веру против непрнјатеља. »Вн знате каква је бнла снтуацнја после раскида нашег фронта 14 маја. Немачка војска убаднла се нзмеђу нашнх армпја ноје су та*о бнле ра< сечене у две групе: једна на сеаеру, а друга на југу. »На југу фрапцусве дивизнје држе новн фронт који нде рекама Сомом н Еном н нзбија на иета?7~ггу линнју Мажнно. »На северу се налазн груд па од трн савезннчке војске: белгнска војска, брнтажскн екнеке-еднциони корпус н нв*е дован»*чУ с *е днвнзнје. Ова груод трн војсве, под комангенерала Бланшара, снабје прехо Денг.ерка, ска н енглеска војска *е ту луку са југа н белгнска војска са

шена да у службу заједннчне | »Мн смо зналн да ће доћи стварн стави све белгнске сна- дани... ге којнма још може да распо- | »Данн су дошли. лаже. I »Француска је претрпепа сто »Бепгнска влада намерава да 1 пута ннвазнје, али никада ннднгне нову војску н да сара- је бнла потучена. ђује на делу француског нао- »Нека се тога сећа наше ружа&а. храбро становннштво на се»Нашнм војннцнма упућенс веру, Су наше мнслн. »Кроз нскуше»а се кује но»Онн могу рећн да је њн.чо- ј ва душа Француске, већа него ва част нетакнута. нкад. »Војннци вршв иа фровту »Наша вера у победу је ве- ! идвал у веР био да се бори до свакогг дана велнчанствене 1 днрнута. Снаге сваког војннка, последњег Француза. напоре. У то*у овнх осамнаест сваког Француза н сваке Франдана борбе онн су дали хнља- | цускн&е, удесетостручене су. де прнмера свога јунаштва. »Невоља је увек чннила »Младн францускн генера- Француску све већом. Она нилн, ноји су тек заменнлн сво- кад ннје била једнодушннја је старнје, већ Су се прекрнли , него данас. спавом. | »На новој лннијн »оју је ус»Наше вође н нашн војкнци ( постввно генерал Веган у пучнне један блок у нојн земља ном споразуму са маршалом нма потпуно поверење и којн ј Петеном на Соми н Енн мн ћеће сутра нзазватн днвљење | мо се држатн, а пошто ћемо се света. држатн ми ћемо и победнтн.

Берлински званични круговн оправдавчу о луну краља Л ополда

Бврлнн, 28 маја. — У везн са говором француског миннстра претседника преко радиа, у којем је он саопштно капитулацију белгиске армнје и истовремвно нападао краља и пребацнвао му неодржавање речи, у меродавним берлинскнм круговима изјављују да је тиме тако јасно као никада до сада целом свелу цоказано какву у ствари улогу нграју савезници као тобожњи заштитници малих народа. О*и--најош'ррије нааед^иу-.ане које су наЈгерали у рат, кажу у Видхвлмштресе, ано овн нећв да изгину сви до једиога за циљеве Енглескв и Француске. Карактернстнчио јв, подвлачи св даљв, за ситуацију у којој се налазе владвјућн кругови у Француској, да мини-

стар претседник напада Јешан поступак који јв, са војног гледишта посматран, био једино могућ и логичан. Било је сасвим умесно и паметно што је белгиски Краљ најзад учи-

(Трансконтинент прес) ИЗЈАВА БЕЛГИСКОГ ПО СЛА&ИКА У КАНАДИ Отава, 28 маја. — Агенцнја Рајтер ја^ља: Белгчски посланик у Канади барон Робер Силвер Крит дао је изјаву претставнику Рајтвра да капитулација белгиске војскв >нв мора значити да бвлгисг.и рвзервисти који се налазе у Канади неће бити више упућиваии преко мора у борбу.с Бвлгиски 1 псоланик није за сада хтДО Да кеже ништа више. Међутим, 4 овде се сматра да ћв бвлгиски резервисти ЈИобнти дозволу" дг се прнјављуту за францусгу и енглеску војску. Турски листови предвиђају да ће рат трајати врло дуго (Од нашег сталџрг доцисникџ)

Цврнград, 28 мвја јТвлвфонски ћзввштвт)- *— Капнгулација краља Леополда ' остввнпа је дубок утисак на цепокупно турско јавно мишљење. Турски лнстови доносе многобројне коментаре садашњег стања.на северном војишту, и наглашавају тешкоће у којнма се сада налазв савезничке трупе.

»ЏуЛхурнЈетс у великом номентару поцвлачв-дв -се сааез. ници за врЛе мнра вдсу »*^овољн9 г пвипрвма/1и и да су их догађаји изценадили. ,Тег. сада, када су се ^ашли лице, у лице са великим тешкоћама, савезници су отцочвли да уЈ"едињују својв снаге. Лист »Та^с коментарншућн

садање стање на во)ишту наглашава да св Немачка годинама снстематски прнпрвмала за рат, док су како Велика Британија тако н Француска пропуштале ово понпремање и старале се да сва спорна питања решавају дипломатским путем. Тек после ог.упације Холандије, Луксембурга и Белгије, наставља даље »Тавс, Велика Брнт&није и Францусна одбацилв су ону

политику којој су дали основу Чвмбврлвн и Даладје, и решилв да воде одлучну ратну политнну- По мншљењу лнста, Велнка Брнтаннја имаће да преброди још врло велнне тешкоће ноје пронзпазе угл«вном отуда што св она ннјв на време прнпремнла за садвшли рвт. Сада Велнка Брнтаннја надокнађује оно што |в пропуштвно, н због

тога лнст миспи да ће рат трајатн веома дуго. И другн турсг.н листови, коментаришућн стање на севврном војишту, пишу у слнчном тону. Познати турски војнн стручњак генерал Еуркилет, опнсујући стање на западном »ојишту, наглашава да је крвјњв -време де савезннпи отпочну контраофанзиву. ЂОРЂЕ БУКИЛИЦА

Пол Рено демантује вести о слабљењу француско-британског савеза и о могућности сепаратног мира

Париз, 28 маја. (Телефонски извештај од нашег нарочитог извештача) — У Парчз стално пристижу вести које круже у нностранству о лабављењу францусно-брнтанског савеза, за који се каже да је престао да буде актуедан, пошто ће свака страна убудуће имати да се брине не више за звједннчке савезннчке броблеме, већ за своје властите интервсв. Твко се вестима подвлачн да ће Француска убудућв организовати целу с»оју војсну за одбрану своје територије, а Енглесна ћв се бринути за одбрану своЈих обала. Ове вести, каже се у Паризу, ширв нвмачке радно станнце н немачка штампа. У вели с тим данас јв у Парнзу на меродавном мвсту саошцте но да, бвз обзнра на то«'»ано ска остају уједнњене у циљу настављања борбе до коначне победе. Првтседннн владе г. Пол Ре'■ шзговору оа страннм но»ннаримв нзјавно је танође да су нвтачне ввстн о нрају

рамрхи р тр пвра«иЈв ћнгпеска и Фрћн]

францусхо брнтанског савв. за, н додао да ннкад Францусжа нвће закључнти сепаратан мнр, кано то очвкују Немцн. В. Д. УЗБУЋЕЊЕ МЕЋУ БЕЛГИСКИМ ИЗБЕГЛИЦАМА У ЛОНДОНУ Лондон, 28 мвја. — Агвнција Рајтвр јављаг После вести да јв белгиска војска добила наредбу Да ћапитулира, велина маса бетЛ-исних избеглица санупила се пред белгиском амбасадом у Лондону. Полицнја је одржавала ред пред амбасадом. Врата вмбасаде била су затворена. Бвлгискн амбасадор барон Картие-сти^ао ја^у амбасаду »рло узбуђвн. Чиновници амбасаде .оф^ја1у да'да*у «в кЛАк нзјаве. ,

V бореи -

Пондон, 28 маја. Дгвнцнја Рајтер јарља: У францускнм »ојннм, нруго»има прецнзира се да_ француснв и енглесг.в трупв, упркос твшкој ситуапнји, ддлучно продужују снажан отпор.

Јутрос су борбв настављене. На Сомн, и' Поред ого^еног отпора нвпријатвља, *астављене су операциЈв чишћвња. У току јучврвшавг поподнева и ноћи Немцн-су на обе стране Мезе извршили један снажан напад н јвдан великн прелад. Оба покушаја потпуно су сузбијена са тешкнм губицима по непрнјатеља.

Одлука Краља Леошга упоређује се у Парнзу са Саксонаца који су другог дана лајпцишке напустили Наполеона и прешли Прусима

Парнз, 28 маја. — Ауенција Авас јавља: Одлука бслгнског Краља Леополда, глл»нокомандујућег белгискв војскв која св досада дивно борила раме уз раме са својом браћом по оружју Французима н Енглезима, учињена без знања савезннка нао и саме белгиснв владе примљена је у Паризу са чуђењем. Подвлачи се ла се у историјн треба повлачити све до сличног поступка Саксонаца који С У/ ДРУГН дан Лајпцишке бит-

ке, прешли из редова Наполеонове армије, у редове цруске војске, па да бч се у аналнма војне нсторије нашла слична чињвннца. Међутим, прнзнање бедгиској војсци, која је од почетка немачког непада вршила своју дужност, па чак и вишв од својв дужности, и то на величанстввн начин у тону борби на фронут у Фландрији и код одбране Лијожа н Намира остало је нвокрњено. Још прек јуче белгисне трупе енергич-

но су сузбијале немачне нападе у области Куртреа и на Лису, наже се јутрос у францусним надпежним нруговима. Краљ Леопопд донео је одлуку да обуставн непрнјатељства нзмвђу белгнскнх н нвмачкнх тфупа сам, на своју руку, не обавестившк о томе међусавезннчку врховну ко"нду свверннх армија. Још се не знају условн обусгављааа н е пријатељства нзм е ђу бепгиске војске н Н®маца. Не зна св нн да лн св

рада о напнтулацнји нлн о обустављању непријатељстава, после кога бн нмапо доћн до | демобнлизације белгкскв вој. ске. Како било да било француско-брнтанске армије доведвнв су иа тај начнн у нрајњ е озбнљну снтуацнју. Међутнм, ; оне св одлучжо одупнру н енвргнчжо настављају борбу. ФРАНЦУСКИ ВОЈНИ КРУГОВИО КАПНТУЛАЦИЈИ Париз, 28 мвја. — Агенција Авао јављв! У Францускнм војним нруговима изЈ'ављују јутрос да је издаја Краља Леополда утолико тежа што св догодила у часу када је ситуација Аранцуске и британске војсг.е на се-

веру била тешка, али не н безнадежна. СЕДНИЦА БЕЛГИСКИХ МИНИСТАРА П»рнз, 28 мвјв. Авас јавља: Чим су сазналн за одлуку Краља Леополда да напусти борбу, белгисни министри су одржали снноћ седницу да би расмотрили ситуацију, сматрајућн да Краљева оддуна није заснована на уставу н Да треба продужити бррбу. Данао у поднв министрн су се поново састали ев претседннком сената г. Жијоном и претсвдником скупштинв г. ван де Ковелером, дв би донели мерв које садашње припике налажу.

Вашингтон је мнрно примио напитулацију белгиске во[сне

Овде с§ потпуно схвата озбнљност садашње снтуације савезннка. НЕМАЧКА ШТАМПА О КАПИТУЛАЦНЈИ Берлин, 28 маја. — ДНБ јавља: 'Немачка штампа доноси вест о капитулацији белгнске војскв, допуњујући је следећим номентаром! »У овоме часу Немачна мнслн на своје храбре војиике који еу својим беспрнмерним борбвним духом заузвлн тврђаве које су св сматралв најјачнм утврђвннм постројењнма у свету. Цео немачни народ дубоко захвалан и горд глвда у с»оју »ојсгу којв јв из војввала ову калитулвцију^ нзвршивши сјајне подвнгв.*

16цоа> Леопмф III

Ввшннгтон, 28 ма|а. — Агвнцнја Рајтер јавља: Капнтулација Бвлгијв, гоју је саопштио Краљ Леополд III, није изазвала велико изненађење у Вашингтону обзиром на изјаве о томе да се ситуација погоршава, којв су чнњене посдедњих дана. Међутим, напнтулацнја Белгије изазвала је нови талас песимизмв у погледу времена и места на коме ће немачно надирање моћи бити заустављено. Нн-де, нзузев Лондонв н Пврнза, ннјв била већв нада него у Вашингтону, да ће савезничке војске успетн дв пресвку непријатељски продор. Овде се предвнђа да ћв У -корој будућиости доћи до н»-■да на Брнтаисна Острва са ранцускнх ■ бвдгнсннх оба-

Бвпгнени нрал. ЛвопвАд Ш рођви јв 3 новембра 1»01 годнне у Брислу, нае охи нраља Апберта и краљиие Елнзабете рођвмв приицезе од Баварске. До почетка рата његовим вас питавањвм' рувоводио је сам краљ, а мвђу приватикк иаставннцнма ввлину улегу Јв нграо кардннал ван Ровј. Када ј е бтпочео оветсни рат, краа "ТТеополП, коЈЈГјв ка> пр^стблонжви**«т.|омр ритуЛУ Нв од Браеа1та, бн^в зајвдво xi св0м1м сестрама Марнјом Јоаефом и Кардом послат у Енглвску, где јв остао свв до завршетка рата. У својој 18 годинн ввјвода ед Брабанта втпочео јв свеј« војиичко ваепитвње н то прво као питомаи војие анадвмнјв,

а поспе тога бно је на службн У гренаднрском иуку у Брндлу. Годнне 1914 предухво |« научио путовањв у Бвдгисви Конго, где се задржро пола гвднне тпознавајгћи се еа адмнннстрацнјом н прнврвдиим пнта»нма ове значајнв беагн ске колоннје. Ско дио бепгнс ком уставу, према коме евв прннчевн по мавршеном иуноЛетству постају аутоматсвн члановн семата н војаода од Брабанта је годнне 198* постао чпан Гор&вг дома. Твв годнне 191« о н с, вориетив овнм својнм правом н лрнсу ствовао је једиој с*дннци бев гнског сената. Годнне 1916 во|вода од Врабанта ввнчао се у Стокхввму са прннцезом Астрнд. П о« И е нвсрвКнв смртм кра &а Албврта Т фвбруару 1934 годин« војвода од Брабанта попео е. на престо под нменом Крала П.опопда Ш. V 6 р., т с . ц м Аотридом »Р.Л. Лм . ПОПД мн1о гроЈ. г> . ди«, 1,17 роднда 0, >,0 лр„ д .т, К.рк, Жоцфи., ЦЈ,рдо. т,. годнн. „ЈО пр.столо.,. сд.днн. Бодо.н, , ј тк> ЦРТРН СНН, лрннц Апб.рт Го. днн.1,35. Ј . т томое.чпс,о| ... ср.ћн т Кнстн.,т т ,о д + валдштвтсног Јваера, па јв краљица Астрид О.ОГ тр.гн.ног 0Д Т ,,|, К р, П.одопд I, н.пустно мор«, Стн..н6.рг, гд, |, дотп. », ..о и пр.с.пно С, Т Лз.,,д Кр,Љ Л.ОПОПД Ш го.ор« ПНЧНО 1»Р,НЦ Т С1Ш, фп ,м,„ е ,. енглвскн н немачкн Свстр, . р ,», Л.ОПОПД, ш М *Р"1> Жо„ с. 1 «0 годнне » «т,пн|,«с., г наепецннка лреетола

Брнтански тенкови улазб у један опустепи белгиски град.