Време, 29. 05. 1940., стр. 3

Среда, 29 мај 1940

СТРАНА 6

„Положај британске и француске војсне на које непријатељ удара са три стране и из ваздуха очигледно је тежак али нас ништа неће спречити да се боримо до коиачиог пораза нашег непријатеља" изјавио је у Доњем дому претседиин британсне владе истичући да нема намере да сада предложи парламенту доношење суда о одлуци Краља Леополда

Лондон, 28 мај». — Агенци-ја Рајтер јавља: Мнннстар првтседник г. Черчнл поздрављен је одушевљеним клнцањем од стране свих народних посланика када се појавно у парламенту. Г. Черчнл је у своме говору рекао: »Доа.н дом зна већ да је белгнскн Краљ поспао јуче свога пуномоћннда Еемачној командн, тракећл да се обуставн ' борба на бедгнсхом фронту. Владе Велнне БриЈааије н Францусве рдмах су упутнле ннструкднје својнм генералнма да се солндарншу са тнм поступЕОм (клнцање и одобраван>е) н да продуже борбе ко * је су у то*у. Кад је немачка команда прнхвагн .а белгнске преддоге, н кад је белгаска војска престала да прун;а непрнјатељу

Са говором сер Персн Харнса, завршена је днскуснја н Дом је прешао на решавање осталих предмета. За време говора г. Черчнлг. на дипломатској га-лерији прпмећенн су између осталнх, амбасадорн Турске, Совјетске Руснје, Шпаннје, Бразилије и гипта. ГОВОР ДАФ КУПЕРА Лондон, 28 маја. — Агенција Рајтер јавл>а: Миннстар за информацнје г. Даф Купер одржао је данас у подне говор на радну, у коме је нзмеђу осталог рекао: „Капнтулацнја Белгнје извршена је данас у зору. „Не верујЗи да бисмо мн нмалн да дамо суд о тој одлуци. „Ми знамо да се белгнска пср, било* је четнрн часа нзју- I војска храбро борнла протнв тра. . страховнтнх тешкоћа. Са наше стране не постојн „Положај, у коме се на осникапва намера да предложн- | нову тога налази брнтанскн ј мо Доњем дому да у овом трв- експеднцнонн корпус кра.јље ! нутку донесе свој суд о том је тежак, али нпак не постојн делу белгаског Суверена, ко- ннкакав разлог ма за какво о- ' је је нзвршно у својству вр- сећање панике. ховног команданта белгисже Ма бвлн резу.тгатн - војске. Ова војска борнла се са д апт>е бнтке, мн не губимо замта храбро н претрпела |« н не шемо ^ О ^ нмо поверен задала непрнјатељу техдве ^ у конжчну „обеду." гтбвтве. ј ц а кра ју свога говора г. Даф Белгнска влада нзјавнда је ј Купер је додао: да се не слаже са актом свога | „Министар претседннк даће Суверена н прогласнла да је нзјалу по тим пнтањима у 14.45 она сама једниа легална влада ј часова (грннвичког времена) Белгнје. Нстоврекено нзјавнла је да је чврсто решена да продужн борбу на странн савезннва, којн су дошлн у помоћ Белгнјн, на н>ен хнтан познв. Ма «а*ва бнла наша осећака прека он«| чињеввцж, уволнко нам^ те до сада позната, мн морамо да се сетнмо осећваа братства нзмеђу два народа којн су палн под власт завојевача н оннх жојн се сада боре проткву њега н којн очекују боље дане него пгго су овк које мн сада прежнвљујемо. Положај британсхе н франдуске војске које сада бнју једну од највећнх бнтака, на које удара непрнјатвљ са трн

| а ја сам говорнћу поново у 20 I I часова."

Даф Купер УТИСАК У ШВАЈЦАРСКОЈ Цнрнх, 28 маја. — Агенција Рајтер јавља:

Швајцарске новнне нздале су посебна нзда&а поводом капнтулације белгнсхе војске. Швајдарскн круговн одавалн су све до сада прнзнаље напорнма белгиске војске, нстнчућн је као прнмер народа којн се борн за своја легитнмна права. ЛОНДОНСКА ШТАМПА О КАПИТУЛАЦИЈН . Лондон. 28 маја. — Агенција Рајтер јавл»а: Сви листовн нзражапаЈу днв. .м-њг белгнјском отпорј, који је тр&јао ове до самог чаеа калнт>'. лацнј? белгијске војске. ,,Ив1шнг Н>ус" пнше: „Они «7 учштолн <ве пгго Је било мог>*ћг људима. Сада внше не могј- да дејствују". „Стар" каже: \ ,.Овај инцндент још јаскнје показује против чега се ми боримо. Треба да се бо. рнмо". „Нвнннг Огандард" оштро осу. НуЈе канитулацнју. ОТВАРАЊЕ БЕРЗЕ У КОПЕНХАГЕНУ Копенхаген, 21 маја. — ДНБ јавља: После прекнда од седам нвдвља, берза у Копенхагвну бнћв данас поново отворена. Главна скупштнна данскнх синдиката, која св иначе састаје само сваже три годинв, отворваа је данас у КопенХагену.

У Риму се мисли да је сада главии циљ Немачке напад на Енглеску, као и да је Итали а сада даље од рата

одвојену акцију на војном пол»у, већ и на дипломатском терену, што се види из преговора које је Енглеска водила са Италијом без икаквог учешћа Француске. Нз најпоузданијих извора сазнаје се да је данас стигао у Рим бнвши претседннк француске владе г. Пјер Лавал, којн је одмах прнмл>ен у палати Киђн. Према тим вестима, г.

Лавал је поднео један ппгрок план француске владе о стварању могућности за преговоре на базн нталнјанскнх захтева. Сазнаје се такође да су ови франц>ски предлози веома повол.ни по Италију и да стварно садрже све елементе, на основу којих би Италија могла да дефинитивно регулише своје односе са Француском. Нарочити значај придаје се изненадном доласку у Рим аиеричког дипломатског претставника у Берлину. Амерички амбасадор имао је у току данашњег дана неколико разговора са високим чиновницима италијанског министарства иностраних послова, а верује се да је био примљен и код графа Ћана.

Сматра се да је Краљ Леополд капитулирао по савету Италије

(Од нашег стсшног доиисника)

Рим, 28 маја. — 7 Риму је са велнкнм задокодством прнмљена вест о капитулацнјн Белгкје. Свн лкстовк подвлаче значај немачхог капредова&а не само за НемачКу, већ н за Италнју н аене тежв >е. У извештајима са фронта лнстовн истичу да јв фронт у Белгијн н северној Француској дефнннтивно ликвидиран. У Риму се не зна како ће се да

стране н нз ваздуха, очнглед- љв развијатн ситуаци]а, али се је тежак. Полагање оруж)® верује да ће се Француска и

од стране белгнске војске у о ваквом положају повећава У велнкој мерн тешку опасност. Алн, наше трупе нмају јуначко срце (клицање н одобравање) н оне се боре са највећом днсцнплнном н одлучношћу. Ја ћу се данас уздржатн од тога да дам ма какве поједнностн о томе како се наше трупе уз моћну помоћ ратне морнарнце н Краљевскнх ваздухопловних снага боре, алн се надам да ћу то ускоро учкннтн. Мнслнм да ћу моћн да дам нзјаву Доњем дому о општем положају, чнм буду познатн резултатн ове џнновске бнтке, н чнм се узмогну у својој пуној важностн оценнтн. То очнгледно неће бнтн могуће пре почетка ндуће недеље. Међутнм, парламент треба да буде сзреман да ће доћн н круто н тешНо време. Ја могу само да додам да нншта што бн могло да се десн у тој бкцн нн у ком случају н нн на којн начнн не може да утиче на нашу дужност да браннмо (клицање и одобравање) ствар целога с В ета *оЈој смо посветнлн све своје снле џ да ннпгга не ноже да нарушк наш^ повереље у нацгу снагу н да нас скрене са н^шега пута, као што нас ни раннје у нашој нсторнјн ннкаква несреКа ннје спречнла да се борнмо до канчног пораза нашкх непрнјатеља.с (Дуготрајно бурно одобраваПосле говора г. Черчила одржао је говор социјалиста г. Ли Смит, који се захвалио пргтседнику владе на гбвору, па је рекао: ,,Ма шта г. Черчил имао да нам каже у току идућих неколико дана, недеља или месеци, одлука ове земл>е остаје чврста." (Одобравање) После г. Ли-Смита устао је национални либерал сер Перси Харис и рекао: „Изјави претседника владе не треба -да ода признање саио цео Доњи дом већ и цела П&ЦНЈ«."

Енглеска V даљем току рата борити засебно, свава за своје специјалнв интервсе: Енглвска за одбрану својих обала и спречавањв евентуалне инвазијв Британсиих Острва од стране немачких трупа, а Француска за спрвчавање немачког продирања у правцу Париза. У добро обавештеним круговима Рима тврдн се да савезници још нису донели дефинитивну одлуку о даљвм држању и даљем току операција. Преовлађује мишљење да савезници у овом тренутку уопште нв мисле на неку већу противофанзиву. Они ће своје опврацнје ограничити на одбрану својих твриторија. У римским војним круговима сматра се да ће сад поново наступити један период од неиолико дана, који ћв Немци употребитн за консолидовање својих нових позиција. У том периоду не треба очекивати никаква изненађења на западном фронту. Што се тнче касннје нвмачког плана, у Италнјн сматрају да ће Немачка наставнтн акпију затварања обруча око Енглеске, како бн се могао нзвршнтн концентркчан напад. У Нвмачкој св ово сматра као главнн цнљ, а проднрање у унутрашњост Француске засад не долазн у обзнр. На основу ове новостворене ситуацијв у италијаноким политичким и римским дипломатским круговима поставља се питање шта ће даљв радити Италија. Прнмвћује се да је нталнјанско држање према савезннцнма постапо много енвргичннје. Нталнја конкр е тно тражп поједнне тернторн:в , међу којнма н Корзнку н област Ннцв. Јутрос када св у Италији сазнало да јв Бвлгија капитули•^ала, на унивврзитетима приређенв су нове омладинске ма нифестације, у којнма св поново тражило ослобођење Италије од француско-британске поввласти у Срвдоземном Мор*.

Насуцрот ранијим тврђењима, према којима Италија чека ликвидацију фронта у северној Француској и Белгији да пн у рат, после капитулације Белгије у Риму преовлађује мишљење да се успвх немачкнх трупа може сматратн као успех Италије у њеној дипломатској автивности у вези са њеним захтевнма. Стога се сматра да је Кталнја све даље од рата, јер, уколнко је снтуацнја савсзннка двлнкатннја, смањује се потреба да Италнја пружн нвпосредну помоћ Немачкој. У вези са енглбско - итали-

одлазак г. Грина, који је пре подне имао разговор са меродавним аталијанским факторима и том приликом знатно ублажио енглеске предлоге У енглескнм дипломатским круговима у Риму подвлачи се да су нетачне вести према којима одлазак г. Грана треба сматрати као прекид ових преговора. И данас се констатује противност између енглеског схватања, у односу на споразум с Рнмом, које је оптимистнчко, н италијанског гледишта, које је 2 дал>е резервисано. Нарочита пажња посвећена I

Рнм, 28 маја. (Телефонски извештај). — Данашња поподневна штампа објавила је вест о капитулацији белгиске војске, коју је наредио Краљ Леополд. Целокупна италијанска штампа без коментара доноси говор претседника француске владе г. Реноа, као н извештај немачкв врховне команде. Вест о капитулацији белгиске војске изазвала је огромно изненађење у италијанским масама. Овај акт белгнског краља, који се није очекнвао у Риму, поподневна штампа коментарнше у својим уводницима. Листови доносе симпатичне написе о белгиском Краљу и његовом народу, величајући ову његову одлуку као неизбежну. и хуману. Листовр закључују да се сада налазе лицем у лицв Нвмачка према Енглвској и Француској. У круговнма страннх посматрача у Рнму са врло велнком пажаом се коментарнше ова

последица које би дал>и развој з' овом правцу могао нмати на подручја које је совјетска дипломатија означила као саставни део интересне сфере Совјетске Русије. У Москви се констатује да јв ситуација саввзника веома критична и скоро катастрофална, што из основа може да промени држање Италије према Француској и Енглеској, косклоне да

ј Јв су данас вишв ј преговарају и да чине концесије Италнји него раније, ка1 да јв ситуацнја и на војишту ' била за њих повољнија. Самнм тнм, каже се у Москвн, Италн| ја ће мање мнслнтн на улазак у рат протнв савезннка, па ће моћн да утврдн своје положаје у нсточном басену Средоземног Мора. * < Данас је у Москвн, у круговнма страннх посмвтрача прн: мећено ново кретање соајет> скнх трупа у правцу Црног Мора. У целој областн Одесе I већ се налазе велнкн совјетскн контннгентн, којн су овде на' гомнланн већ дуже времена, а којн последњнх дана добнјају

|нова појачања. Карактернстнчно је да се данас у Совјетској Руснјн више полаже рачуна на концентрацију поморскнх и ваздухопловннх снага у Одесн, док су раније углавном нагомилаване сувозеине трупе. ! На меродавном месту у МоI скви изјавл>ује се данас да све ове и друге војне прилреме I Совјетске Руснје треба тумачитн као мере предострожностн за сваку евентуалност, а ј ннкако као неку намеру Совјета да ма где пређу у војну ; акцију. У ннтересу је Совјет! ске Р>"сије, цоиавл>а се данас 1 у Москвн, да буде обезбеђен >шр и одржан статус кво у По ј лунав,т>у н у југоисточној Европн. Мере предострожности | које предузима Совјетска Ру! снја. нстиче се даље у Москви. односе се не само на одбрану сопствене тернторије од евен1 туалног напада, којн уосталом н ннје актуелан, већ и иа одорану постојећег стања у инI т ;>?сшпј сфера.ма, како Сбвј«?-" ' тн у случају ако се даље раз1 внЈЈУ ратш» догађајн у садаш, њем правцу, не би би.ти ставI л>енн пред свршен чин.

Јанским прзгозорима- који су. је данас у дипломатским крутренутно прекннута зббг од- говима разговору који је неласка г. Грина у Лондон, у и-; ма чки амбасадор фон Макенталијанскзм меродавннм кру- зен имао данас пре подне у иговима саопштаза се да уколиј талијанском миннстарству ико дође до споразума између ностраних послова. Сазнаје се Рима и Лондона у погледу | да су том прнлнком >тлавно>1 блокаде, такав споразум уоп- вођенн разговорн у вези са нште неће \тнцатн на опште др' талнјанско - совјетскнм одножање Италије према савезнн- 1 сима, после става совјетске цима- пошто се у Риму про- ј пггампе у вези са питањем Дар блем блокаде сматра као јед-1 данела, коЈ "е је ита.тијанска но подређено пнтање, чије ре- штампа ставн.1а у ред проблешење може само да доведе до' ма којн треба да б>ду решени једног стања веће трпел.иво- Ј у оквиру проблема Средоземста, а никако до напуштања ног Мора. главних захтева од стране и-' Велику сензацију изазвала талијанске владе. | је данас у Риму изјава једне Подвлачи се да је, пред од-1 зтицајне нталијанске личнолазак у Лондон, г. Грин имао! сти, која је тврднла да савездуг. разгозор са лондонском ннчке везе између Француске владом. Сматра се да је капи-1 и Енглзске стално попуштају, тулација Белгије утицала на и да треба очекиватн не само

Берлин, 28 маја .— ДНБ даје преко радиа ванредно саопштење: Претходнице немачке колоне стнгле су данас до предграђа Денкерка. ГОВОР Г. ПЈЕРЛОА Лондон, 28 маја. — Агенција Рајтер јавља: Белгнскн мнннстар претседнкк г. Пјерло у говору одржаном преко раднја у Паризу нзјавно је између осталог да је | Н>. В. Краљ Леополд, прекора- ! чујућн влас т коју му је дао државнн устав, отпочео сепа- ' ратне преговоре са непрнјател>ем н преговарао са непрнјатељем. Белгија је пренеражена, алн крнвнца једног човека

Нвмачхв трупв у Гану

одпука Краља Леополда о скла- ^ пању прнмнрја н предајн бел- . гнске војске Немачкој без ус- 1 лова. Тн круговн сматрају овај ј догађај као велики днпломатскн успех скла осовине, пошто се у Рнму сматра да је н Италнја утицала на белгнског Краља да донесе овакву одлуку. МПЛЕНКО ПОПОВ1ГЋ У МОСКВИ СЕ КАЖЕ ДА СОВЈЕТСКА РУСИЈА ПРЕДУЗИМА ПОТРЕБНЕ МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЋЕЊЕ МИРА У СФЕРАМА СВОЈИХ ИНТЕРЕСА Москва, 28 маја. — Совјетска штампа наставл>а да се свестрано бави европским проблемима, а нарочиту пажњу посвећује Подунављу, југоисточној Европи, источном басену Сре- _ доземног Мора и Дарданелп- . не М оже бнтн прнписана целој ма. Данашње пнсање совјетске нацнјн. Војска ннје заслужнла штампе благо је и резервиса- 0 вак В у судбнну. но према свим великнм европ-1 Крал> је повре дно устав н ским салама. али се примећу- подаргао се иаред6а„а иапаЈе одлучност да се заштите ин- дача Хв се пр ема Томв сам тересн Совјета у поменутим о- ггашно права да даље влада. бластима. ј ^вн ч нновннцн, офнцнрн н У коментарнма развоја рат- ■ другн ослобођенн су своје них операцнја, совјетска штам-1 заклетве на верност. па иарочито се бави литаљем | г. Пјерло је дал.с у свом гој вору саопштно да ће од Бел| гнјанаца који су одговорилн на апел владе у Француској н Великој Британнјн'битн образована нова војска. Нсто тако г. Пјерло јс потвр дио солндарност која сједињу-1 I Ј'е белгиЈСку владу са силама | гсоје су јој дошле у помоћ, и I | лпелује на све Белгијанце да I ' се покажу достојннм сећања ■ на оне који су се борнлн од 1914 до 1918 године. СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКЕ ВЛАДЕ Лондон, 28 маја. — Агенцн ја Авас јавл>а: Данас у 11.30 часова одржана је у Даунннг Стриту седннца кабннета. Седници су присуствовали поред осталих г. г. Атлн, Идн, Синклер, Александер, Андерсон, Колдекот н Даф Купер. Седннци су такође прнсуствовалн адмирал сер ДудлЗнд Паунд, шеф главног генералштаба морнарице и генерал сер Дил, шеф главног генерал штаба војске. Када су сгаглн код г. Чер-.

Претходнице немачких трупа у предграђу Денкерка

чила у кабинет су ушли лорд Халнфакс и г. Чемберлен. Седннци је присуствовао такође и г. Александар Кадоган стални секретар у Форињ Офису. Седница је траЈ 'ала до 1.45 часова. Маса света коЈ'а се искупн-

Мајор Атли ла пред Даунинг Стритом ћутањем Ј 'е пратила долазак и одлазак министара. ОДЛИКОВАЊЕ ПОРТУГАЛСКИХ ДОБРОВОЉАЦА Лнса&он, 28 маја. — ДНБ јављв* Поводом сввчаностн 14-годншљнцб народног усганка у Португалијн, претсвдник Рвпублнкв гвнврал г- Кармона одликовао ј'а у прнсуству браниоца Алказера у Толвду гвнврала г. Моспарда, 78 добровољац4 који су учвствовали у игпаноком рату.

Људи но : и ло.лд тврде столице иате од шуљевг могу узетв за чпшћел>е цревв »утром в вечерпм ао чствртп чу чаше арироцне Ргап2-Јозе^оуе ■ орке воде. Рсј с бр. 15 4«;« 253