Време, 29. 05. 1940., стр. 5
Среда, 29 мај 1940
\
СТГАи.,
СТРАТЕГИСКА И ТАКТИЧКА РАЗМАТР АЊА ПОВОА ОМ БОРБИ НА ЗАПАДНОМ ВОЈИШТУ Немци тврде да је Канал Ла Манша нарочнто оогодан за ооерацнје ланнх н најланшнх поморсннх једнннца потпомогнутих тешком артилеријом
!еђу овнм нзјлакшнм једнннцама наропто в:жну улогу нграју борбенн чамцн ојн могу да нзбацују торпеда н да сеју те а чмја брзнна нзносн до осгмесет кнлометзра на сат и нмају посаду до шгздесет љ;дн
Бврпин, .28 маја. — ДНБ јавља: Данашаи немачкн листови много хоментаришу став нз ју' ерашњег нзвешта;а Врховне кол анпе државне оружанв сипе 'у "о,ем се велн да су немачки па: 'Л јуришнн бродићи пред Остен . ом, односно пред Хелдером, уиттили један брнтански разаГач н једну противннчку подмор :.ицу. сБврпинер Берзенцајтунг" тнм говодом докоси напис под огромннм насловом сНемцн владзју Каналом Ла Манш." У овом напису ухазује се на ~ ни1в успехв које су посткгли овн мапи и брзи моторни бродићи немачке ратне морнарице, наоружанн торпедним цевнма. Напомнње се да су они још за траг*н.е прве фазе велике некачке офанзиве на западу потопили два противничка разарача и једну помоћну крстарицу, а ла се од н>их могу очекиватн још " знатно већи успееи, пошто су им се базе примакле у непосрадну близину неких британских .лука. Пнсац чланка каже да је Канал Ј1а Манш нарочнто подесан Ја операције лажих и најпакших поморскнх јединица, измећу осталог и због тога што њихову
акциЈу на мору може да подупи;ре н тешка обалска артилерија. Примера ради, лист наводи да је већ било случајева где су чак и противавионски топови и тенкови (скоји по својој главиој намени нмају да служе сзему другом, само не поморским борбама"), дода/е писац чланка, 6а обале с успехом отваралн ватру на протнвннчке бродове на Каналу. • Немачкн брзи борбвни чамци, којима св придајв велики зиачај у наговештвиим немачким операцијама против Енглеске, има!ју посаду од близу шездесвт људи. Наоружани су лаким топотима "и имају цевц за избацивање торпеда. Они могу да се!у мине по морској површини, а максимална брзина им је до осамдесвт киломвтара на сат. ПАДОБРАНСКЕ СТРАЖЕ У ЕНГЛЕСКОЈ Лондон, 28 маја. — Агедција А рвс јавља: У ландонским меродавннм кру-
говнма ввли св да стотине хиљздв добровољаца за борбу против падобранаца неће имати задатак да одбијају нвпријатељске трупе које нападну енглеску територију нвго ће помагзти регуларну војску, морнарицу и ваздухопловство само у борби против падобранаца. Зато су ови добровољци организовани у месне падобранске страже- којв ћв се борити у секторима којв савршено познају. Падобранске страже неће бити пребациванђ на јвдног »1вста у друго. ВелиКв и брзе покрете у циљу одбране вршнћв рвгуларнв трупв.
Могућности и услови немачиог похода на Енглесну
Опкољена са свнх страна, притешњена до самог мора, мапа и хрвбра безгиока во)Ска морапа К т фV о л о * и т ■ « • р «г»Ч « ' * Д а /иг иот ћ сф V,- лчам^о 6л страхввнто. о«моубигч ,ство; ч оод$а.ти у море, или-у маси бити убнјан од непријатвља са сува и нз ваздуха. Изглвда да Краљ Леополд није жепео да младв животв својих ' војника пусти на кланиау. Човечански осећај морао ^јв надвладати овог краља првд једном неизбежном ситуацијом. У томе депу Фландрије и Фран,цускв рбдасти Артоа било јв опкољено 38 дивизија, од којнх 18 белгискнх са укупно око 480.000 ВО)ннка борачкнх н помоћцих трупа« 15 францусхих и 5 британсвих. Наравно да су- тв дивизијв увелико прчзрвћене досадашњнм крвавим борбама, те се не може узвти у обзир њихово формацнско стањв, јер је обнављање свел^им резервама било онемогућено. Судбннаопкољене областн Полагањем оружја од отране : ,1С-злгиске војске биће нешто огакшана и убрзана борба немачIX и савезничких трупа. У сваком сл"чв ; " још за неколико, ложда само три дана, Немци ће оопадати целом бепгиско-франском обалом од Зебрига до Абевила. Судбина опкољених Л^аицуско-бриханских трупа је више цего очајна Онв ћв св, ако, насга#в борбу, страхови^о гу?оредити, јер су жртвоване од савезнпка ради добитка у времену. На овај начин победила је немачка савремена ратна доктрина у досадашњим муњевктим борбама. Дауас су и Фрвнцузи ( с8«сни тога да линијв утврђв-
њ«, појв св протвжу дужнном државних границ«, прнпадају прошлостн и да • се савремени рат 1МЧИЦ .1 Еаглеска осртва следећи циљ немачког напада Нвмци свакако да су још унапред плански предвидели да по освајању Белгије и Француске области Артоа и Па де Кале, њнхов следећи циљ треба да буду енглеска острва. То се јасно види нз следећих чињеница: 1) Са севера и североистока енглеска острва су »опкољенас многим и многим ваздухопповним базама на обалама Норвешке, Данске, Холандије, Белгнје и сада Ла Манша. 2) Завпадавши приступом за најкраћи пут преко Ла Мвнша, којн не препази 32 километра, Немци ће приступити бомбардовању оностраних поморских пука и приступа сопственом далекометном артилеријом постављеном на овој обапи Ла Манша. Колико ћв то деморалишући двЈствовати, нијв потребно наводити. На твј нвчин неутраписаће се енглеска артилериска обалска одбрана. 3) Својим надмоћнијим ваздухопловством Немци ће се окренути против сада тако блиских вгнлеских острва н тежити да и у томв "правц" примене своје савремене ратИе методе: брзину рада, нзИенаћвњ«, падобранце и ваздушн^ пешадију. 4) Нвмци су приврвмено сТћбилизовали свој фронт од левог крила пииије Мажино до Абевила, дужином Сомв. На томе сектору имају јакв снаге за противста)ање нападима од стране Француза и ЕНгпеза. 5) Немци врло добро знају да
јв Енглез, иако одличан као морнар, слаб борац на суву, а прн томе необучен довољно за савреше .јвнтрво барнтм-св »'надвладати саме Енглвзе на острвима, него се борити са одличном француском војском -у Француској. Како Немци могу организоватн поход на Енглеску Ове чињенице упућују на то да се претпостави да ће слвдећн циљ бити енглеска острва, т. Ј. острва »успаване нацијвс — како је Немци називају. Природно, мора св имати у внду одлична противавионска артилерија и организована одбрана од напада из ваздуха, за које су Енглезн на острвнма жртвовали огромне суме. Али, мора се узети у обзир и пали морап код Енглеза на острвима, после толико претрпљених неуспеха, затим, да ће Немци свакако плански организовати тај »поход на енглеска острвас. Под заштитом артилерије са ове обапе Ла Манша пребацнваће својим брзим моторним Ородовима < транспортв трупа, које ће пратити одлични авиони ради заштите од ометања ових превоза од стране британске мор нарице, а и ради борбе са британским ваздухопловством. Истовремено са овим транспортима Немци ћв упутити сванако своје одпнчне падобранце ради поседања изресиих погодних аеродрома и положаја на оној страни Ла Манша, који ћв осигуравати искрцавањв из транспортних авиона немачке ваз душнв пешадије и стварати панику рушвћи железничкв пругв,
Кршшсж* вбиа« бн«ВЧ*
телвграфске и телефонскв линије и разке војкв објекте. Немачке падобранске трупе После Совјвтске Русије која има најјаче падобранске трупв (перко 500.000 обучених војкика), на друго место долазк Немачка. Она има преко 100.000 обучених падобранаца, а око 30.000 њих формираних у специјалне, тако званв падобранске јединице које су у саставу ваздушне пешадије, што чини. две пешадиске дивизије. Ове трупе имају чнсто пешадиску формацију и наоружање, а преносе се десетинама и водовима помоћу транспортних авиона. Немци их имају две врств: за 12 и 48 војника, са целокупним њиховим личним наоружањем и муницијом и храном за седам дана борбе. Ови падобранци сматрају се елнтом немачкв војске. Бнрају св уввк од добровољаца и то од најхрабрндих, најздравијих Цц, надодлуччи--. 1џ?-- Ов»., ( ^у^в 01 угодно. у Д9-. задкни« дОбијају специјалну храну, имају разноврсне разокоде, а н спецнјално одвло. На извасно врвмо првд њихово ангажовање, они добијају специјалне чфсове ради спремања за своје будућв задатке. У ту сврху израђују им се детаљни рељефи и скице терена на којима ће се употрвбити и на којима нм се одређују тачна мвста и задаци. Њихов главни задатак је да изненаде нвпријатеља отва рањем јаке ватрв нз својих аутоматоких оруђа на снаге којв би им давале отпор, ма да се увек тежи њиховом спуштању на пусто и ненасељеко земљиште. Заузимањем аеродрома, мањих места, рушењем железничких пруга и разних објеката стварају па нику и заузимају' погодан положај гдв ©ачекују долазак заздушнв пвшадије која јв у стању да се самостално борн са непријатељем и осваја попожајв и земљиште. Немачка ваздушна пешаднја Први покушаји ваздушних преноса трупа и искрцавања из ваздуха вршени су још у току прошлог светског рата, н ако с обзиром на тадашње стањв ваздухопловства, није постигнут нарочити успех. Забележено је само неколн^о примера ваздуш них преноса Мањих борбеннх група н појединаца. Годинв 1914 14 октобра немачки поручник фон Косел са подофициром Виндишом билн су пренетн у позадину руског фронта, југо-западно од Ровна, на дубину од око 80 километара. Пршто су на више места порушили железничку пругу РовноБроди, они су се двадесет четири часа доцннје опет вратили авионом. После тога Нвмци су у току рата вршили пребацивања лоједннаца, чнтавих десетнна .војника, а и шпи)уна, који су успешно извошавали одрвђене им задаткв. Французк су такође, при крају рата, пребацили у немачку позадину један вод од 22 војника, који није успео да изврши поверени задатак. Велике војске обратипе су нарочиту пажњу овом питању ваздушног -преносв трупа од 1918 године наовамо. Повољне услове за ово стварвла је све јача преносна моћ савремених авионв, могућност. издржавања јако неповољннх временских околности, као и сигурност слвтања на земљиште које претходно ннје нарочито урвђвно. Како се вршн ваздушнн транспорт трупа Данас, после тано великих успеха постигнутих у авнјацији. потпуно је омогућено остварење ваздушног преноса трупа. У томе циљу врше се две врсте тран шортовања « «•«
1) унутрашња, која св вршв у унутрашњости борбеног распо- " реда ради хитног појачања извесног угроженог дела; 2) спољ&шња, намењена пребацивању у непријатељску позадину извесних одреда са одређеним задатком. У погледу преноса треба имати у виду да св могу транспортовати читави пунови и дивизије, са целокупним наоружањем и извесним бројем топова н борних кола. Ова тако звана спољка транспортовања могу се вршити на два начина: 1) слетвњем авиона са укрцаним трупама и материјалом у неприЈатељску позадину, н 2) искрцавањв истнх нз ваздуха помоћу падобрана. Даклв, падоб^ранци су део ваз душне пеЉвдијв, односно њихова извидница. Обвзбеђвње ових ваздушних транспората врши се помоћу моћних ловачких и бомбардерских снага. Ловачке ескадриле пратв 1?оди^аЖвњв" *"и" "парирару "сваку "неДр«Јатвл1Ску наттадну а^ију, као н покушај да се спречи спу-
штањв ваздушне пвшадија на земљу. Бомбардерскв ескадриле неутралишу протирничку одбрану на земљи н тиме замењују; артилериско потпомагање. Дакле, авиација ј.в транспортно средство ваздушне пешадије, а сем тога и њихова артилерија. јер ову замењује бомбардовањем из ваздуха, а тчкође н снабдева их храном и муницијом. 350 000 људн немачке ваздухопловне пешадије Немачка је после светског рата посвећивала велику пажњу организовању, формирању и обуци ваздушне пешади)е. У ту сврху она је у маневрима вршила пребацивање трупа, а ваздушна пешадија формациски јв организована и броји око 350.000 људи, у које су урачунати и наппед поменути падобранци. Са овако организованом трупом, користећи се својом сталном
успвпа да постигне досадашњв успвхв: Савевницн су у овсие погледу мало заостали, јер
уопште немају ни падобранских трупа, ни ваздушне пешадијв фоомациски организоване. Људство кемачке ваздушнв пвшадијв навикнуто је на ваздушне преносе, на брз и енергнчан рад и правилно укрцавање и искрцавање из авнона. Отуд и велнка еластичност у употреби ових трупа. Помоћу њих углавиом немачка војска искоришћује успехв којв постиже ' брзином авионских мотора, као и ожлопним јвдиннцама. На тај начин, она сваки већи успвх сопстввиог ваздухопловства брзо вксплоатишв и крунншв их потп"ним успехом. Зато треба очекивати да ће немачко вазд-хопровство, .* с ллериска ватра њених батерија која ћв* нвуграл»&ати оностранв батеоИје, бомбардовања из ваздуха и спуштања ваздушнв пешадије на обале енглеских острва — св« то изведено истовремено и 'брзо, —ј бити први следећн корак немачке војскв. А од-
пребвиив! тем вЈИ** дова.
надмоћношћу у вазауху, она »«* • ћ«. сааквко и - — ^""^^чвлњв већнх јединицз гтучрпттторгик* ' *грс--
Поход Велике Армаде у XVI веку
У 16 веку водила се огорчена борба између католичког и протестаитског света. Тако је дошло до великог ривалства између највеће католичке поморске силе Шпаније и главног поборника Реформације Велике Британије. Такмичење између два противника морало је довести до жестоког окршаја на мору. Шланци су врло добро знали да снагу Енглеза једзно могу да сломе на мору. У ту сврху годинама су припремали своју флоту, која је убрзо постала најјача у Европи. шпанска флота толнко је била снажна да су је називали .,Великом Армадом" (Великом Флотом). Положај Шпанаца у то доба био је врло повољан у односу према Енглеској, јер су држали и Холандију под саојом влашћу. Намера шпанског владара Филипа Другог била је да „Велику Армаду" упути у Холандију и да одавде са трупама војводе од Парме изврши напад на Енглеску. Енглези који су знали за ту намеру спремали су се са своје стране да осујете тај под виг. Коал»ица Јелисавета сакупила је своје бродове и поверила их је неустрашивом адмиралу Дреку. Поставл»ало се питање: да ли су Енглези својим ..чамцима", како су их Шпанци називали, дорасли грдној шпанској флоти. „Велика Армада" зспловила је из шпанских лука у јулу 1588 и цео свет је са напетом пажњом пратио развој дал>их догађаја. Католички свет био је убеђен у нораз поборника Реформације. Од успеха шпанске флоте завнсио је престиж католнчке цркве. Протестанти, међутим полагали су највећу наду у вештину британских морнара. У сваком случају од сукоба двеју морнагшца зависила је дал>а судбина Европе. ..Велику Армаду" сачињавало је око 150 ратних бродова јако наоружаних. Енглеска флота састојала се од 200 малих бродова, махом трговачких, али су ти бродови били врло покретни а посада ј шиош веишк искусиа.
Филнп II Шпанцима је много стало да дођу до Холандије, али су се надали да ће још успут да потуку британску флоту, а Енглези су тежили да по сваку цену спрече прилаз шпанских бродова својим обалама. Борба је почела 30 јула 1588. Тог дана су лаки енглески оружани трговачки бродови < леђа напали много јачег непријатеља. И следећих дана су непрестано наваљивали са невероватном дрскошћу н сигурношћу, прогањали противника од Плнмута до Калеа и редом му потапали ваЈбоље бродове. Запаљеним чамцима сејали су страх у редовима шпанске флоте. Најзад су осујетили покушај шпанских бродова да уплове у Кале. где су на н»их чекали пукови из Холандије. До одлучујуће борб^ дошло је 8 августа код Гравлина. Ту је „Велика Армада" растуренако још није била потучена. Тад се > меш&ла и »нша са-
ла. Услед страховите буре пре тила је остатку ,-Велике Армаде" опасност да буде бачена на спрудове Зеландије. Оно што је остало од шпанске фло те покушало-је да умакве. алн га је ветар терао у правцу ирске обале. Ту су енглеска лаки бродови дотукли непријател>а. .Тако је први покушај напа^а на , Велику Британхју са континента доживео незаламћен пораз и истовремено створио британску превласт на мору. Шпанци су. дрдутце, пок>тпа ли и по други пут да изврше напад на Енглеску. Алн ни овај пут нису били бол>е среће: нова Армада доживела је неуспех 1597. Тиме је >т<лон»ена и последња опасност која је претила британским обаЕНГЛЕЗИ СУ СВЕСНИ ДА СЗ РАТ ПРИБЛИЖАВА ЊИХОВИМ ОГ НјИШТИМА -■ Лондон- 28 маја. — Агенција Рајтер јавЈка: Британска публика примнла је мирно и достојанствено јутрошњу вест, коју су листовн нарочито истакли. Пратећи пажљиво развој војне ситуаци је свет је већим делом, ма да ннје био припремљен за овај изиенадни ударац, поготову овакве врсте, рачунао већ са евешуалношћу да ће британско царство и.мати да се бори сопственим средствима у цил.у победе. Маса британске публнке потпуно је припремљена да ће раније или доцније да се рвт примакне п>иховим сопствензм огњиштима.
Изјава претседника египатске владе Каиро, 28 маја — Агенцн]а Ааас 1 авља .* Првтсвдиик владв" Али Мзхвр паша дао јв синоћ Изјаву у којој је позвао јавко мишљење да остане мирно, подвлачећн да влада будно прати догађајв и да јв првдузвла потрвбмв мора првдоофоммости .